banjalukaforum.com

Ove tekstove kao da je dijete sastavljalo.Tako naivno.
Evo samo jedan primjer kako smo pobjedjivali bitke protiv deset puta nadmocnijeg neprijatelja i to bez i jedne zrtve na nasoj strani.
Ovo je OK ako je pisano za djecije bajke o babarogama...
Jos me vise cudis ti sto izbacujes to ovdje i na taj nacin dajes povoda svima da se ismijavaju "ovakvoj" istoriji o nasim "hrabrim" ratnicima ili ti to nisi ni citao vec samo kopirao i izbacio ovdje.

Текст је оргиналан према списима хронолога. Да мало читаш с мозгом увидио би једну ствар а то је следеће: Да су Срби у то време дочекивали турске јединице укопани и у рововима а турске јединице нападале у јуришима и јако ретко водиле рововоске борбе.
Исте је такође одликовао и јако лош морал и недисциплина па се почетна бројка војника углавном по почетку борби јако брзо топила. Конкретно, случај који си ти навео, ради се о Дринском правцу значи о турској војсци скупљеној од цивилног муслиманског становништва са простора Босне/Херцеговине. Муслиманско становништво са тих простора јако нерадо се одазивало на походе на Србију. Резултат тога су велика бежања са бојишта, затим мањак морала што је имало великог утицаја на ток борби. Јако мало турских акција из правца Босне је имало успеха управо из разлога да је турска војска на Дринском правцу била састављена од цивилног муслиманског (углавном потурченог) становништва.
Иако чудно звучи, бројке који си ти навео као нетачне су тачне и ради се о боју на Салашу. Није редак случај током српско-турских борби у периоду 1804-1812. година, да се битке заврше са неколико стотина мртвих Турака и свега пар мртвих Срба из простог разлога што су Турци гајили јуришни стил борбе (углавном без неке организације) и то тако што су нападали српска утврђена која су углавном била опремљена и артиљеријом (лаком и тешком) док су турске јединице углавном имале лаку артиљерију (под условом да су је уопште имале) јер је за турске јединице из Босне велики проблем био пребацити артиљерију преко реке Дрине.
Сад можеш да претпоставиш себи како то изгледа ако неколико хиљада људи јуриша на утврђење док их из истог засипа пушчана и артиљеријска ватра.
Углавном то се лоше завршава по оне који јуришају.

Надам се да ти је сад мало јасније.
А уколико ти је део твоје историје (званичне) смешан ти онда покушај да будеш Јапанац или Перунац. Можда ће ти историја седам самураја бити реалнија.

_________________
РЕПУБЛИКА СРПСКА

http://www.youtube.com/watch?v=oXo4ox94 ... e=youtu.be

Ma nema problema nek bude kako ti kazes ali to ne odgovara istini i ne vjerujem da ima iko ovdje na forumu ko bih povjerovao u to. Takvih hronologa je bilo i sada poslije ovoga rata - lazi , izmisljanja i preuvelicavanja do nebesa a kad se na kraju podvukla refa Bogami i nismo bas tako jeftino prosli kako su nam pricali.
Ali hajde kazem opet neka ti bude i ne zelim da ti tema ode off.

1812. година

16. маја је закључен "Букурешки мир" између Русије и Турске а у који је и Србија била укључена. Због напада Наполеона на Русију, Руси потписују мир са Турцима.Тачка 8. овог мира односила се на Србију међутим она је била јако неповољна по Србе из следећих разлога. Србији се јесте потврђивала аутономија у њеним тадашњим границама али је дато право Турцима да се њихови гарнизаони врате у градове. затим је тражено од Срба да сва утврђења подигнута након 1804. године поруше а такође и да предају оружје. Ови више него неповољни услови нису били прихватљиви за Србију иако сами Срби нису знали како тачно изгледа тачка 8. "Букурешког мира" јер нису имали свог представника на закључењу истог већ им је преко руског посланика пренето да је мир закључен и да се истог имају придржавати.
У самој 1812. години десио се само један оружани сукоб и то на Дринском правцу где су Срби одбили турски напад а турске јединице се вратиле преко Дрине.

Карађорђе уздаје прокламацију о миру и којој каже:
" Чиновништву, свештенству и српском народу - да су турски султан и московски цар у добри час утврдили мир, како међу собом тако и за нас; па заповедамо да од сада унапред свуда по границама престану грабљења и крађе, већ свуда да буде мирно; ако би ко противно овоме нашему наређењу поступио и учинио какву штету пограничним Турцима, без сваке милости биће кажњен смрћу, па ко то био , старешина или млађи. А ради утврђења овога мира и с наше стране, шаљемо неке људе руском двору, нашему великоме покровитељу, које је до сада старао о томе, а и сада ће нам помоћи; а друге посланике послаћемо у Ниш везиру ради преговора, а отуда Султану да донесе утврђење у каквом стању ми да останемо.
Ми и наш народ срећни смо што се можемо користити нашим трудовима; султан у договору са Русима опростио је целоме народу, па зато шаљемо људе ради договора. Но до тога времена, док се наши посланици поврате из Цариграда или Ниша, војска и народ да се не разилази, већ да буде тврд и храбар до свршетка овога дела као што је до сада било. И тако како је мир закључен и ми се старамо да добијемо од султана утврђење овога за цео народ, то до сада војна престаје,а руска војска што је била код нас у Шапцу и Београду, креће се Делиграду ради становања поред граница и Дунава, док се дело потпуно не доврши. А кад се дело мира потврди султаном, тада ће се отворити слободни путеви ради трговине на све стране и доћи ће султанови људи да управљају у договору с нама."

У Београду 21. јула 1812. Народни правитељствујушчи Совјет
Врховни вожд сербскога народа Георгије Петрович

Српски Совјет је био прилично уверен да је овај мир повољан и за Србију па сам вожд чак планира и слање српских трупа за Пољску као помоћ Русији у борби са Француском.
Ипак ускоро ће на видело да изађу и тачни турски захтеви и Србија ће бити приморана да се спрема са одсудну 1813. годину.

_________________
РЕПУБЛИКА СРПСКА

http://www.youtube.com/watch?v=oXo4ox94 ... e=youtu.be

i tako su nama rusi pomogli po ko zna koji put...samo da nas oni ne brane, ako treba ratovacemo protiv cijelog svijeta samo njih sto dalje od nas...ima ih 200 miliona a stisli se ko *ičketine neke...

Гледајући реално логично је да се Русија превасходно борила за своје интересе али у ситуацију у којој се нашла (напад Наполеаона) она другачије није ни могла јер су Турци били савезници Француске а Руси су морали да повуку већи део војске из региона Влашке па им је могућност мировног споразума само и остала (али и то тек након што су обдили прву турску офанзиву). Србија је ту испала као клатерална штета, међутим нисам још стигао до оног дела када су Французи напали Русију, Турска је то искористила да прекрши "Букурешки мир" (што сигурно није руска кривица).
Ипак морам да додам то да је само захваљујући Русији и њеном инсистирању на тачки 8. мировоног уговора из Букурешта Србија под кнезом Милошем добила аутономију (као увод у независност).

_________________
РЕПУБЛИКА СРПСКА

http://www.youtube.com/watch?v=oXo4ox94 ... e=youtu.be

MISLIS KAO KOSOVARI U NOVIJE VRIJEME?

Мислим да реч Косовари не постоји у српском речнику.
Прелистај Вујаклију.

_________________
РЕПУБЛИКА СРПСКА

http://www.youtube.com/watch?v=oXo4ox94 ... e=youtu.be

Ja cekam da se izmisli vremenska masina,da se neki ljudi vrate u 21vjek,da vide da nema vise turaka na Balkanu osim onih koji prodju preko Balkana kad se kuci vracaju iz Njemacke
Znam odlicno vani moras bit desno,zelim svojom glavom kontat ne ono sto mi vecina nametne.

VUJAKLIJU

sve je to tačno, ali njima se dogodi uvijek nešto neplanirano sa strane...evo najsvježiji primjer je rat u bivšoj jugi i nato bombardovanje 99. godine. to su takvi ljudi, samo laprdaju kako će ovo kako će ono i na kraju mauna, samo sebe brane a mi budale se uvijek uzdamo i njihovu pomoć. samo kad se sjetim avganistana kad su se 10 godina koprcali sa njima i na kraju se povukoše...

Ja mislim i da ce ameri popusit, to je takav narod-jeb...n
Mislim na Afganistan!

@Contador

Знам да 1999 jе наша кривица, али морате да знате да паламент (Дума) и људи су били за рат на страни Југославије.
Важно је да знате да то је био Јељцин ко није дозвољио саздати Униjу Русије, Белорусије и Југославије у Апрелу 1999 - шта би jе значило аутоматски улазак Русије у рат.

Руски парламент већином гласова jе усвојио одлуку да је председник Јељцин до 15. априла морао је донете одлуку о снабдевању наоружања и војне опреме Југославије. Датум је био средство притисака: на овај дан је био планирано гласање о оптужби за велеиздају председника Јељцина.

16 априлу. руски парламент (Дума) је усвојио резолуцију "О Униjи Југославији, Русији и Белорусији" - 293 - "за", "против" - 54 (против jе била про-западна фракција Jаблоко, коjа jе спречивала улазаку Русије у рат). Председавајући парламента Генадиј Селезнев jе рекао да треба циљати ракете према оним земљама које су у рату против Југославије.

Али нажалост за оптужбу за велеиздају Јељцина (један од оптужбе - геноцид руског народа) - 283 гласова, али потребно jе било 300.

Људи памте своју кривицу
http://www.youtube.com/watch?v=k0Git1pi ... re=related

P.S. urbana_extravaganca, хвала на чланак.

_________________
Не бој се непријатеља - у најгорем случају те могу убити. Не бој се пријатеља - у најгорем случају те могу издати. Бој се равнодушних - они нити убијају нити издају, али само уз њихову прећутну сагласност на земљи постоји издајство и убиство

1813. година

„Нађемо једнога сељака, те нам отеса и начини од липовине астал и две клупе; наместимо у једну собицу; простремо једну мараму на астал, метнемо свето еванђелије и манастирски крст, и око тога чинимо заседаније.“
—прота Матеја, о првом заседању Правитељствујушчег совјета, одржаној у манастиру Вољавча


С обзиром да одредбама Букурешког мира Срија није могла да буде задовољна, чак шта више истим је враћена практично на почетак своје револуције а српске старешине свесне да исти мир оставља велику могућност Турцима да покрену војну акцију на Србију, Србија је приступила изради одбрамбеног плана за 1813. годину.

Турци су убрзо покренули мобилизацију и концетрацију своје војска која ће крнеути на Србију придржавајући се француског плана из 1805. године.
Убрзо и Совјет на заседању у Јагодини априла 1813. године доноси ратни план за текућу годину. По плану снаге су груписане тако да пресецају и затварају кретања непријатељских снага на три операцијска правца:

1. На Дрини, савско-колубарски правац (комадант кнез Сима Марковић ,тада министар финансија)
Под командом Марковића (осим његове јединице од 3000 људи) су још: Војвода Лука Лазаревић и прота Матија Ненадовић са својим јединицама.
На подручју овог операцијског правца налазиле су се још и јединице војводе Милоша Обреновића (Златиборски округ). Обреновић је у почетку био независан комадант, одговоран само Карађорђу.
Српска војска на западном фронту бројала је између 16 и 17 хиљада војника.
Ове снаге су имале резерву у војскама београдског и рудничког округа.

2. На југу (моравски операциони правац) било је између 8 и 9 хиљада војника под комадном Антонија Ристића. Ове јединице су се састојале од војски пожешке, пазарске, крушевачке и кнежине Хаџи-Продана.

3. На истоку (дунавски операциони правац и део моравског) било је између 16 и 17 хиљада бораца. Главни комадант био је Младен Миловановић (тада министар војни). Под његовом комадном били су: Живко Константиновић у Кладову, Јова Стефановић у Поречу, Хајдук-Вељко у Неготину, Милоје Тодоровић у Књажевцу и посада у Соко-Бањи.

Карађорђе је са резервом од 1.500 војника био у Тополи. Мање јединице су распоређене по утврђеним положајима на граници.
У београду су се налазили комаданти Ђока Симић и Новак Милошевић са 300 људи.
Укупни, српска војска је бројала око 45. 000 војника.

У фебруару 1813. године издана је наредба о прикупљању хране и поправљању положаја и утврђења.

С пролећем уследиле су и конкретне мере:
9. априла, ратни план је уручен министру војном војводи Младену да га спроведе у дело
10. јуна је наређено војводама да мобилишу војску и формирају јединице и крену са обуком
11. јуна, објављена су постављања главних комаданата
16. јуна, затражено је од митрополита Леонтија и владике шабачкох Хаџи-Мелентија, да нареде молибствије по свим црквама и манастирима за победу над непријатељем, а последњи још да иде на границу и храбри војску.

Убрзо је Карађорђе сваком од војвода и старешина послао писмо у коме лично издаје наређења и тражи од њих максималне напоре и рад за одбрану земље.

21.јуна, Карађорђе шаље прокламацију свим јединицама:
"Чега има да се бојимо? Зар нису то исти они људи које смо од првог дана побеђивали, онда када нисмо имали шта да им противставимо, осим наше одлучности и наше храбрости. Данас имамо 130 пољских топова, седам утврђених градова, 40 затворених шанчева које нам Турци никада нису могли отети иако су пролили толике потоке крви. И поред нађих губитака ми смо данас многобројни него раније; браћа из околних крајева (ЦГ, Срем, Банат, Бачка, Босна, Херцеговина) удвостручили су нашу војску. Ми ћемо се бранити 10 година без помоћи, и неће проћи ни шест месеци а савезници ће нам се вратити... Позивам вас понова, браћо моја, да се сви дигнете и да се латите оружја против непријатља који нас буде напао... Боље је умрети у својој вери и у својој отаџбини, него се одрећи своје вере, јер је у самом Јеванђељу записано да ће сваки онај који има вере бити спасен. Боље је умрети у својој вери него бити кажњен пред Богом и пред народом а свемогући Бог ће нас помоћи." (Др. Гргур Јакшић)

Карађорђе у писму Младену (јун. 1813. године) предлаже овоме да ратни план измени, те да гранична утврђења у потпуности поруше а народ, војска са оружјем да се у планине повуку, те да се из планина дејствује јер ће то лакше бити са устанике него ићи у директан сукоб са Турцима.
Овај предлог Младен не прихвата.
У Карађорђевој прокламацији јединицама можемо приметити да вожд зна да Турци офанзиву могу водити само до касне јесени те да ће по наступању првих јаких киша и захлађења доћи до растурања турских јединица односно да је важно истрајати 3-4 месеца а да ће све после ићи лакше.

Турци су били свесвни да им је ово једна од реких прилика да сломе Србију с обзиром на заузетост великих сила Наполеоном нико није водио рачуна о Србији нити је могао да укаже некакву помоћ. Турци су као Наполеонови савезници имали план да нападну и освоје прво веће градове у Србији (Београд, Шабац, Смедерево, Кладово, итд.) а да онда крену и на Аустрију (која је тада била у сукобу са Наполеоном).

Сходно томе непријатељска офанзива почиње у јуну на три операциона правца:

1. Југ (Ниш, Моравски правац), румелијска и албанска војска од 60.000 војника

2. Запад (Дрински правац), босанска војска од око 130.000 људи.

3. Исток (Дунавски правац), код Видина се налазило између 30 и 60 хиљада војника.

Тако су Турци имали на располагању између 220-250.000 војника.

Рат за Србију је почињао.

_________________
РЕПУБЛИКА СРПСКА

http://www.youtube.com/watch?v=oXo4ox94 ... e=youtu.be

Пред сам почетак турске офанизиве Карађорђе је предложио промену дефанзивног ратног плана односно да се не улази у отворену конфротацију са Турцима већ да се српска војска повлачи у дубину земље и у планине да би добила што више на времену а и Турцима би било теже да нападају по планинском терену.

Прва турска офанзива је кренула из Моравског правца. Али-паша са војском (око 60.000) кренуо је из правца Ниша ка Делиграду. Али-паша (али и друге турске војсковође) шаљу писмо Карађорђу у коме захтевају српску предају по договору између Русије и Турске.
15. јула кренула је и турска офанзива са савско-колубарског правца а истог дана Карађорђе се разболео од врућице (тифуса) те је из Јагодине пребачен за Тополу где ће остати све до 3. августа. Такоје српска војска у битним данима офанзиве остала без главног комаданта.



На Дунавском правцу Турци су опколили Хајдук-Вељка са војском у Неготину.
Турци су нападали пре свега артиљеријом српску артиљерију док је српска војска нападала истуреније делове турских снага и углавном их неутралисала али то није имало превеликог утицаја на турске снаге.
С временом је српска артиљерија потпуно уништена тако да је ситација за Србе у Неготину била прилично тешка. Велики везир (румелијски) послао је Хајдул-Вељку понуду да му рпеда неготин а заузврат добиће тутулу везира у Беоргаду, на шта Вељко одговара: "А зар он не зна да сам ја везир код Карађорђа?".
Још пре губитка артиљерије понестало је артиљеријске муниције па су устаници претапали све металне предмете користећи их за пуњење топова а кад им је нестало и тога онда су почели да претапају новац. Вељко је тражио помоћ од министра војног Миловановића захтевајући да му се хитно достави муниција. Међутим, Младен не испуњава одмах овај захтев сматрајући да му је муниција неопходнија на неким другим местима док је Неготин већ сматрао изгубљеним па би слање муниције тамо био само губитак. Ипак,он шаље писмо војводи Пљакићу са командом да одмах са војском крене према Неготину и помогне Вељку. Убрзо је из Београда послата Дунавом и муниција за Неготин. Сам Пљакић није био у могићности да се пробије до Неготина с обзиром на турску офанзиву која је убрзо захватила и његов крај.
Крајем јула Хајдук-Вељко гине, приликом јутарњег обиласка своје артиљерије, погођен ђулетом из турског топа. Последње речи храбром комаданта биле су: "Држ!"
Након Вељкове погибије команду је преузео његов брат Милутин. Како је морал после смрти Хајдук-Вељка прилично опао пет дана након тога наређено је повлачење ка Морави а Турци су ушли у град. Нажалост, Милутин је оставио и све топове и муницију који су Турцима пали у руке. Како су се повлачили кроз мочварни крај доста бораца се заглинило у блато и подавило што је наравно представљало још један тежак ударац за српску војску на источном фронту. По наређењу Карађорђа преостале трупе војвода Милутин је распоредио поред путева у заседе да би максимално отежали пролаз Турцима. Турци су убрзо после заузимање Неготина наставили даље уз Тимок и убрзо напали Кладово. Комадант Кладова био је војвода Живко Константиновић Шљивић. Напад је текао са копна и Дунава а услед јаке артиљеријске ватре војвода Живко наређује повлачење током ноћи. Доста обичног народа остаје у граду и бива побијено након уласка Турака. Тако је пало и Кладово. Убрзо затим Турци нападају Пореч. Турци лукавством заузимају и Пореч тако штп су се под окриљем магловите ноћи привукли граду преко Дунава и искрцали на копно. Како је комадант Пореча Хаџи-Никола био ван града, где је са 70 људи поставио положај за одбрану турског напада, Турци су га својим маневром практично одсекли од остатка војске. Убрзо се и он предан на реч Турцима али бива погубљен. Реџеп-ага затим шаље део своје војске према Делиграду, део према Пожаревцу а део Дунавом према ушћу Велике Мораве. Падом Пореча турска војска је практично овладала већим делом источне Србије.

_________________
РЕПУБЛИКА СРПСКА

http://www.youtube.com/watch?v=oXo4ox94 ... e=youtu.be

Поздрав свим форумашима

Кориснику Урбана екстраваганца свака част за постове о првом српском устанку, уживао сам у читању.Хтео сам да те питам само две ствари, прво где си нашао тај текст (јели комплетно твој?) и друго јел ће бити и наставак и о другом српском устанку?

Унапред хвала

nažalost urbana extravaganca je neopravdano banovan na 14 dana
i ja se nadam da će se uskoro vratit da oplemeni ovaj forum svojim komentarima

_________________
street life
"nije budala onaj ko ne zna čitat, već onaj koji vjeruje svemu što je napisano"

Поздрав. Текстове пишем сам, наравно уз коришћење извесне литературе. Додуше,морам да додам да не пишем како треба јер не наводим увек изворе али то би одузело много времена.Дуго сам се бавио проучавањем "Првог српског устанка", па сам рецимо доста поткован по том питању. Биће наставак, ево данас ми истекао бан (администрација је врло ажурна иначе када сам ја у питању), тренутно сам доста кратак са временом али чим се изборим за време иде писање даље.

Још бих те кориговао по питању коришћења назива за дешавања 1804.-1813. Као што видиш ја користим назив "Прва српска револуција" а не "Први српски устанак" и то из више разлога.
1. Сви савременици дешавања 1804.-1813. (конзули, дипломате, руски и аустријски официри, браћа Грим, Гете, Ранке, Маретић, Вук Караџић, Обрадовић, итд.) користе назив "српска револуција".
2. за Србе је било нормално да тада користе назив устанак (из тога разлога можете да нађете на неким местима да се устаници називају "усташе") јер им је реч револуција била непозната а такође образована интелектуела није постојала у земљи (Срби из Беча и Париза ће тек касније узети активније учешће у самој револуцији).
3. Разлика између речи устанак/револуција (rebellion/revolution) је следећи:
а) устанак означава борбу против нечега (нпр. борбу сељака против грађанске класе) и његов крајњи и највиши исход може да буде ослобођење (пре свега у територијалном смислу)
б) револуција предстаља ослобођење али пре свега као корениту промену комплетног друштвеног уређења, управљачког система, порезног система, избора власти, промену у систему трговине и еконимије, промене у систему образовања или краће речено корените промене у свим сферама друштва.

Како у Србији у периоду 1804.-1813. долази до свих ових промена, дешавања у том периоду са поносом могу да понесу назив "Прва српска револуција" или можда боље речено "Српска ревоуција 1804.-1813.

Док нпр. дешавања у Србији после 1813. могу да понесу назив устанак јер су уствари само учврстила претходно стечене промене.
Ако те више занима потражи у некој већој књижари књигу "Српска револуција 1804-1813" од Геодона Маретића. Одлична књига, писана хронолошки из угла једног савременика.
Такође, потражи тј. збирке списа из "Првог српског устанка" и сл.

Надам се да сам сад мало и појаснио.
Поздрав.

_________________
РЕПУБЛИКА СРПСКА

http://www.youtube.com/watch?v=oXo4ox94 ... e=youtu.be

Ne bi bilo loše , da ako imaš, postaviš nešto o Pop-Jovičnoj buni, Pecijinoj ili posavskim bunama

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Свака част. Хтео сам рећи ја сам википедијанац и пишем неке (углавном историјске) чланке на српској википедији. Не знам ако се ти бавиш википедијом или ако имаш времена за тако нешто. Српска историја на википедији је узузетно слабо написана. Почео сам да пишем на енглеској википедији о новиој историји српског народа (распад СФРЈ и.т.д.) али једноставно немам живаца да се тучем са вандалима из суседних земаља ! Погледај да чланци о српској револуцији (злажем се да је реч устанак некако погрешан назов - иначе Леополд Ранке је први употребио термин Српска револуција) су слабо написани и треба им проширење.http://en.wikipedia.org/wiki/Serbian_revolution ,http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0.Хтео сам да те питам јели планираш да пренесеш неки твој текст на википедију ради обогаћења наше историје на слободној енциклопедији, зашто је штета да један тако добар текст да стоји на форуму и не искориштава се за вики.

Унапред хвала