Time trek je napisao:
Jos jedno pitanje, ako se sve odluke kompanije vrse glasanjem svih radnika te kompanije mozes objasniti kako moze kuvar, cistacica ili radnik na traci u Intelu ima ikakvo relevantno misljenje o tome koliki dio prihoda investirati u razvoj x86 arhitekture a koliki u Itanium. Mislim da bi efikasnost preduzeca mnogo opala u anarho-sindikalizmu...
Zašto bi efikasnost bila upitna? Budimo skloni logici, pa sami zaključimo da neće čistači određivati tehnička pitanja pravljenja zgrada, i obrnuto, da neće građevinski radnici biti "stručni" po pitanjima hemije. Ekonomski planovi bi se izrađivali u koordinaciji među profesijama i radnim mjestima kroz zajednicu i šire ekonomske savjete, gdje određena profesija postavlja uslove koji se tiču rada u toj profesiji. Dakle, nije u bukvalnom maniru da "svi određuju sve", nego da svi određuju
sve ono što se njih tiče. Delegat čistača može imati glas po pitanju potrebe izgradnje ove ili one zgrade zato što živi u sklopu te zajednice, te da glasa po pitanju obuhvatnog ekonomskog plana što se tiče zajednice kao cjeline, ali neće on iscrtavati arhitektonska i tehnička rješenja, nego će svi zajedno glasati po prijedlozima onih od kojih se može očekivati stručnost po tom pitanju (arhitekte, tehničari). Isto je tako i u odnosu između različitih profesija ili radnih mjesta u nekom konkretnom pitanju.
Dakle, samoupravljanje se dizajnira tako da se može na najbolji način osloboditi ljudska kreativnost i samoinicijativa, a federalizmom (federacije i konfederacije radničkih - mjesnih, profesionalnih i proizvodnih - savjeta) se omogućava što šira osnova tog samoupravljanja, tj. što veće ljudsko učešće.
Mogao bih sam objašnjavati osnove samoupravljanja, ali lakše mi je dati jedan citat:
»
Osnove samoupravljanje leže u odnosu između radnih mesta i zajednica. Radna mesta informišu zajednice oko toga koji su im resursi potrebni i šta su u stanju da proizvode. Ova informacija dolazi direktno od radnika, a ne od nekog sloja neproduktivne uprave odvojene od stvarnosti obavljanja posla, jer su upravo radnici oni koji obavljaju sav rad i koji znaju šta se može a šta ne može proizvesti. Zajednice upotrebljavaju ove informacije da bi sastavile plan, demokratskim putem, te radnim mestima daju direkcije o upotrebi dostupnih resursa.« (
Economics of Freedom, Solfed, London, str. 28)
Time trek je napisao:
Zanima me kako bi se u tom anarho-sindikalnom ustroju desavale inovacije, kada nema nagrade koja je proporcionalna riziku.
Otklone se uslovi gdje inovacija predstavlja rizik.
Mislim da su tako ekstremni primjeri Gejtsa i Forbsa suvišni, te etički upitni.
Prvo, moraju se stvoriti uslovi gdje je inovacija
moguća. Mislim da je u samoupravljanju - gdje čovjek može slobodno da se izrazi bez straha da će dobiti otkaz - to izvjesno. Takvi uslovi se moraju stvoriti i u školstvu, gdje bi upravo inovacija i kreativnost bili nosioc "dobrih ocjena". U takvim uslovima nije ni određen način nagrađivanja na odmet. Naravno, neće izumitelj nekog programa dobiti diktatorske pozicije ili sedam fabrika (
ili bilo kakvu ekonomsku ili političku moć, koje i dalje pripadaju cjelokupnoj zajednici), ali može imati nešto što bi se smatralo pogodnostima.
nasmjeshiti luzer je napisao:
Imedžn da se kod nas digne ustanak a la Grčka (da ne bude zabune, i ja sam poklonih sličnih ideja, ali sam po prirodi staložen pa se često preispitujem). Šta poslije? Ko, gdje, šta, kako - organizejšn?
(Trebao si staloženije nastupiti u prethodnom postu.) Prvo, sumnjam u prospekte takvog ustanka kod nas. Već sam objasnio kako kod Grka dominira
insurekcionizam, dok je u ostatku Evrope među anarhistima više zapažen
sindikalizam: mi (sindikalisti) se organizujemo prema radnim mjestima i na taj način u krilu postojećeg društva pravimo "negaciju" - čime pokušavamo postaviti
organizacionu osnovu za postkapitalističko društvo odmah - dok se insurekcionisti više koncentrišu na labave "agore" (otvorene forume) i
direktnu konfrontaciju. Zato kod njih stvari počinju ustankom, na koju
tek treba da se nadoveže organizacija. Mi gledamo da strategija bude obrnuta.
To opet ne znači da ne podržavamo grčke drugove. Oni su uspjeli u svojim zamislima, imali su uslove i atmosferu za to, i sad se postavlja pitanje šta dalje: nadamo se organizaciji u smjeru stvaranja samoupravnih tijela - radničkih i studentskih savjeta, malo čvršćih i bolje koordinisanih. Kritički guramo u tom smjeru. Uostalom, već sam rekao,
nisu svi insurekcionisti tamo - ima i drugih.
Za sad, u Bosni nije u široj javnosti plasirana bilo kakva vrsta ljevičarske, kamoli anarhističke misli. Uslova ima, dakako, za
još vatreniji ustanak, ali subjektiviteta
još ne.
P. S.
Tražio sam svoj raniji post sa dijagramom strukture CNT-a i vidim ovo:
urbana_extravaganca je napisao:
Анархија тражи бескласно друштво које је једнако за све.У том случају морали би свима да дате оружје или никоме.
Ne znam kako mi je ovo promaklo, pa nisam odgovorio.
Da, svi će dobiti oružje. To je valjda očigledno.
Kad sam rekao "neće svi", to se naravno odnosi na kapitaliste, zaštitare i policiju, te svakog što je stao da se bori protiv socijalne revolucije. Oni će biti razoružani. I to je valjda logično.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Oh, pokvarena pločo, polomi se konačno. Dok ne vidim dokaze za sve te tvoje tvrdnje više nećemo pričati.
