banjalukaforum.com

Svima želim reći da Konstantinovo pismo nije istorijski opis njega samog već njegov predlog kako da mu se carstvo sačuva.
Postoji više istorijskih knjiga koje opisuju vlast i život Konstantinov pa ko želi da dozna šta istorija o njemu ima da kaže tamo će naći.
Kad pročitate te redove onda ćete videti koliko neki učesnici na forumu malo znaju o Konstantinu a uvek drugekritikuju i vređaju.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Sve u svemu, Konstantin je hrišćanstvo vidio prvenstveno kao sredstvo za očuvanje političkog jedinstva svog carstva. Treba mu čestitati na pragmatizmu.

_________________
Gdje se krije naš Radovan:
http://tinyurl.com/29rf9j

Одлично си то примјетио, и та чињеница ће утицати на начин формирања Византије као државе,
а касније и њених правних кодекса, унутрашњег уређења и уопште њене културе и етоса.

Damaskinu
Mladi covece, vrlina hrišcana je da budu brzi cuti a spori govoriti.
Hrišcanstvo nije licna imovina niti proizvod necije mašte vec vera u Božiju rec koja se kroz istoriju potvrdila.
Pogledi na hrišcanstvo se ne mogu nametati vec samo predociti sagovorniku a on sam mora izabrati da li prihvata tu ponudu ili ne.
Nemože se govoriti i misliti da si u pravu kad negiraš Biblijski tekst.
Pravi hrišcani se ne vredaju recima koje ti koristiš cak ni pristojni ateisti to ne cine.
Hrišcani jedni druge cašcu vecom cine a oni što ne samo da nisu hrišcani vec ni ljudski ne postupaju nazivaju druge ,,bezobraznim'' ,,glupim'' ,,lažovima'' i ko zna kako još.
Mladi covece, uvek postoji mogucnost da se dva sagovornika ne slože u svojim pogledima ali to ne rešavaju vredanjem drugog vec pokušajem objašnjenja ili približavanja na svaki moguci nacin koji poznaje razum, a nikako ne nametanja silom svog mišljenja kao jedino ispravnog i ko ga ne deli treba biti ,,glup'' ili ,,bezobrazan''.
Predlažem da taj kompleks leciš na sledeci nacin: otvori temu u kojoj ceš sam ucestvovati i sa sobom razgovarati pa ako dode do spora slobodno izvredaj sagovornika pa kad te prode dodi i razgovaraj sa nama.

Mladi covece, nije tragicno ako je neko ne kulturan, nije tragicno ako ni istoriju ne pozna ali jeste tragicno ako želi da druge uci istini a sam je nezna.
U mnogim temama koje sam okacio ti si ucestvovao ali ne uvek na hrišcanski nacin i ne sa razložnim mišljenjem koje bi bilo u službi širenja istine i napredku hrišcanskih shvatanja vec u anarhistickom vredanju i negiranju bez zdrave osnove.
Loša osobina izmedu ostalih je i ocenjivanje ljudi iz svog ugla u stilu ,,ti umišljaš da sve znaš'' i ako taj to nije izjavio, ili ,,predstavljaš se kao . . .takav i takav'' a on se uopšte ne predstavlja vec iznosi svoje gledište vere, nemožeš ti da znaš šta ja mislim kad nisi Bog.
Pokušaj savladati svoj nagon za dokazivanjem i vredanjem drugih ne odgovarajuci kad te ne pitaju za odgovor kao u ovom slucaju jer je ovo savet koji možeš prihvatiti i nemoraš a nije pitanje.
Uvek cu podeliti misao sa svakim dobronamernim covekom i uvek cu oprostiti svaku uvredu jer sam hrišcanin, a nikog licno ne želim uvrediti vec upozoriti ako u necemu greši jer je to za njegovo dobro, a njegovo je pravo da prihvati ili ne predlog i u svemu tome i dalje ne vidim razlog za nazivanja drugog raznim pogrdnim imenima.
Neka ti se Gospod smiluje.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Ubeden sam da veci deo citalaca foruma poznaje istoriju tacnije istorijski period vlasti Konstantina kao cara i njima kao podsecanje predstavljam delove teksta od dva autora jer istoriju još uvek smeju da pišu i oni što ne slave Konstantina kao svetca.

Kod Karlheinz Deschnera u Kriminalnoj istoriji hrišcanstva, o tome nalazimo iscrpno poglavlje (Sveska 1, str. 213 i dalje): Konstantin je bio roden u današnjoj Bugarskoj oko godine 285. Njegov otac je bio vojni tribun i od 305. car (vrhovni vladar) u zapadnom delu rimskog carstva, koje je tada zbog uspešnijeg upravljanja Dioklecijan podelio na cetiri dela, Konstantin je kao i otac bio veoma ratoboran, osim toga okrutan. Neprestano je vodio rat protiv raznih germanskih plemena. Pobedene protivnike vecinom je bacao zverima u cirkusu, a dva pobedena kneza dao je da ih rastrgnu medvedi.. . .
Britanski istoricar Shelly o tome piše: “Taj hladnokrvni i licemerni grubijan prerezao je grlo svom sinu, zadavio svoju ženu, ubio svog tasta i svog šuraka...“, pri tome ne treba shvatiti da je to uradio sopstvenim rukama. Svoju ženu je dao ubiti jer se govorilo da je pocinila (nedokazano) neverstvo on sam, medutim, bio je nepopravivi preljubnik
Deschner: Konstantin je izgradio raskošnu palatu, oblacio se najsvecanije i najluksuznije, naredio je da ga oslovljavaju “Božji zastupnik”, “naše božanstvo” (nostrum numen), a od sveštenika da ga slave kao “spasitelja” i “otkupitelja”.Tako je imao obostranu korist: Konstantin je bio privilegovan u crkvi, a ova je za uzvrat opravdavala njegovu neizmernu moc.
Tokom svog života, neposredno pred svoju smrt (337.), Konstantin nije bio službeni hrišcanin. Sasvim na kraju života krstio se, ali ne kao katolik, vec “jereticki”, tj. arianski
Saradnja Konstantina s pavlovski obeleženom crkvom od samog pocetka je bila u najboljem redu. Crkva je razbuktala hajkacku kampanju protiv svog prvog protivnika Maksencija. Ovaj do danas važi kao krvavi progonitelj hrišcana i kao primer zla i tiranije. U stvarnosti Maksencije je bio sposoban i umeren vladar, medutim, manje ratoboran i tolerantan prema hrišcanstvu. Samo: On je prognao dva rimska biskupa jer je posle njihovog izbora bilo velikih svada medu “hrišcanima”. Maksencije je sve jednako oporezivao, cak i bogate a crkva vec tada nije bila na strani siromašnih i manje ratoborno nadarenih, dakle manje mocnih politicara.
Jedva da se smestio u Rimu posle svoje pobede nad Maksencijem, Konstantin je vec izrazio svoju zahvalnost: Crkva je dobila velike darove zemljišnih poseda, vracena joj je crkvena imovina; samo rimska crkva je primila “preko jedne tone zlata i gotovo deset tona srebra” (str. 236.). Iz državne kase, koju je punio pljackanjem svojih podanika, Konstantin je svuda u carstvu finansirao ogromne i raskošne crkvene gradevine. Ali ne samo to: Sveštenike je oslobodio davanja, dao im je pravo da mogu postati naslednici, dakle sposobnost nasledivanja (koju su prije paganski kultovi imali samo u izuzetnim slucajevima), dao je crkvi cak sudska ovlašcenja – protiv pravne izjave jednog biskupa nije postojala mogucnost prigovora.
Iako sam nije bio uvereni katolik, Konstantin je, ostavio crkvi slobodne ruke kod zapocetih progona drugomišljenika, npr. kod razaranja paganskih hramova od strane “hrišcanske” svetine. Ocito da je pod sveštenickim uticajem dopustio zakone protiv Jevreja tako je npr. prelaz hrišcanina u jevrejsku veru bio kažnjavan smrcu. Konstantin je povremeno zbog politicke taktike, ali ne stalno progonio i jereticke pokrete donatista u severnoj Africi i markionita. Donatisti u severnoj Africi bili su protiv saveza prestola i oltara i udružili su se u savez s pobunjenim zemljoradnicima protiv veleposednika. To naravno nije bilo u korist crkve i države!
… iz paganske obredne crkve napravio državnu crkvu, to jest državnu religiju koja je do danas sa svojim krvavim i okrutnim korenima još uvek isprepletena paganskim kultom. U današnjim državnim crkvama došlo je do otcepljivanja od jedne rimske kultne crkve . . . spoljašnje religije moci koje sa Isusom, Hristom, imaju malo zajednickog. One upotrebljavaju, to jest zloupotrebljavaju ime Isusa, Hrista.
Ako navedem druga dva autora oni ce I njih negirati jer to nisu reci crkve vec istoricara a oni ne pišu po podobnosti vec po cinjenicama.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Da, međutim postavlja se pitanje koliko je hrišćanstvo, onog trenutka kada je postalo državna religija, postalo represivno prema onima koji su vjerovali drugačije. Priznaćeš da su od Konstantina pa nadalje na razne načine vršeni pritisci na nevjernike i inovjernike da prihvate "zvaničnu" varijantu hrišćanstva. Rušeni su mnogobožački hramovi, njihovi sveštenici su ponižavani i ubijani, nehrišćani su šikanirani na sve moguće načine... Zapitajmo se da li je Hrist želio da Ga drugi prihvate na takav način?

_________________
Gdje se krije naš Radovan:
http://tinyurl.com/29rf9j

ajd sad Damaskin reci nesto.

onog trenutka kad je hriscanstvo pod konstantinom preslo u drzavnu religiju umrla je hriscanska sloboda. naravno morao si vjerovati onako kako je drzava, vlada zagovarala. izvorno hriscanstvo je polako pocelo da se gasi.

_________________
"Men have two emotions: Hungry and Horny. If you see him without an erection, make him a sandwich"
--> Diamonds <--

Хришћанство је добило слободу, али није одмах постало државна вера. То постаје тек касније , требате мало прочитати историју и видети докле се одржало многобоштво. Чак у 9. веку имамо одлуку једнога цариградског сабора против неких који су покушавали да обнове паганизам.

Као и Јулијан Отпадник

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

...ali su je druge religije izgubile.

_________________
Gdje se krije naš Radovan:
http://tinyurl.com/29rf9j

da li znas da je tek od teodosija poceo progon pagana,a zadnji su proterani u iran tek pod justinijanom,znaci nekih 4 veka kasnije,inace i ti pagani su proterani i pobijeni od strane arapa,posle invazije na iran,