banjalukaforum.com

Kako tumačite ove stihove? Posebno me zanima kako na ovo gledaju oni koji kažu da je Satana taj koji čini zlo.



Dobro i zlo, život i smrt, siromaštvo i bogatstvo - sve dolazi od Boga. (Sirah 11,14)

Jer siđe zlo od Boga do vrata Jeruzalemskih. (Mihej 1,12)

Ne dolaze li i zla i dobra iz usta višnjega? (Plač Jeremijin 3, 38)

Hoće li biti nesreća u gradu, a Bog da je ne učini? (Amos 3,6)

I reče Bog: ko će prevariti Ahava da otide i padne kod Ramota Galadskoga? I jedan reče ovo a drugi ono. Tada izide jedan duh i stavši pred Boga reče: ja ću ga prevariti. A Bog mu reče: kako? Odgovori: izaći ću i biću lažljiv duh u ustima svih proroka njegovih. A Bog mu reče: prevarićeš ga i nadvladaćeš, idi i učini tako. (1. Knjiga o carevima 20-22)

I dok još govoraše s njima, gle, poslani dođe k njemu, i reče; gle, ovo je zlo od Boga; čemu ću se još nadati od Boga? (2. Knjiga o carevima 6,33)

I poznaće da sam ja Bog i da nisam govorio uzalud da ću im učiniti to zlo. (Ezekijel 6,10)

I reče Bog Sotoni: jesi li vidio slugu mojega Jova? Nema onakvoga čovjeka na zemlji, dobra i pravedna, koji se boji Boga i uklanja se od zla, i još se drži dobrote svoje, premda si me nagovorio, te ga upropastih ni za što. (Job 2,3)

Jer ovako veli Bog nad vojskama: kao što vam namislih zlo učiniti, kad me razgnjeviše oci vaši, veli Bog nad vojskama, i ne raskajah se... (Zaharija 8,14)



Ako ih stigne neko dobro, govore: "Ovo je od Boga". A ako ih zadesi neko zlo, govore: "Ovo je od tebe." Reci: "Sve je od Boga." (Kur'an 4,11)

Ako Bog dadne pa te snađe nesreća, onda te niko osim Njega neće spasiti. (Kur'an 6,17)

Добро је божанска, а зло људска идеја.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

a cija ideja su ljudi i njihove ideje?

Човјек је Божија идеја, а људске идеје су резултат дате слободне воље, могућности избора и самосвијести.

_________________
Cause I'm tired of this scenes...

ako covjek moze raditi zlo kao boziji stvor, onda je i Bog u tome kriv...

inace bi se moglo reci da nije pazio sta je pravio...

mora da nas je programirao u Basic-u...

Па да је све предестинирано живот би био монотон до бесмисла,
и представљао само некакву лаж и представу без смисла.

Слобода се састоји управо у могућности избора да одабереш добро и зло, и ту слободу има само човјек.

Зар постоји већи дар од слободе?

a sta se desi sa onima koji odaberu zlo?

= kaznjavaju se paklom...

gdje nestade sloboda?

Они су опет из слободе (мада ту може да се поставе питања) одабрали да не буду у заједници са Богом и својим ближњима,
бирајући служење себи и властитој себичности.

Пакао није некакво мјесто мучења са лонцима итд.,
већ просто стање без љубави, стање без Бога.
Сатанаил и његови следбеници се боре управо против слободе и против стварања,
тежећи да се све врати у небиће, као некакву супротност стварању, слободи и љубави,
а мука се састоји у немогућности тога, јер је цјелокупна материја једном заувијек
сједињена са вјечним Богом кроз личност Христа богочовјека.


Шта ћеш... неко и љубав доживљава као муку...

Možda bi trebalo neko da kaže djeci...

_________________
"I'd take the awe of understanding over the awe of ignorance any day."
- Douglas Adams

Да знаш...а можда прије овим одраслима...

Evo prošao je jedan dan od otvaranja teme a niko nije ni pokušao da odgovori na pitanje sa početka teme. Pogledajte naslov teme i prvi post, to je ono o čemu se u ovoj temi radi.

Zlo proizilazi iz neznanja o apsolutu. Iz egoizma, straha i obijesti. Ali prvo iz neznanja. Onaj ko je spoznao nepromjenjljivu istinu nema razloga, energije da bude zao. Energija nije za razbacivanje, pogotovo ne u ovom ljudskom životu.

Satana je nešto što bi se u vaišnavskoj ili budističkoj doktrini moglo imenovati kao Maya, Božija energija koja questovima testira duše.
Bog je u srcu svih živih bića, svih duša.
Bog je i u Sataninom srcu.

Ako se uzme u obzir postojanje karme ili činjenica da karma postoji, zlo koje se na zemlji dešava se može protumačiti kao užareno pročišćavanje duša, sila akcije i reakcije nedokučiva našem umu i znanju.

Ako karma ne postoji, ko mi onda može objasniti zašto se neko rodi slijep ili umre kao dijete tuđom krivicom.
Po hrišćanskom učenju, grijeh se božijem rabu ne računa do 7. godine života.
Ako je to grijeh njegovih roditelja ili praotaca, onda to nije fer.
Jedino objašnjenje bi bilo Božija volja, viša sila.
Čuo sam da bi se to moglo protumačiti kao Božija preventiva da se ta duša ne razvije u nekog zločinca ili slično, to ne stoji, tu nema slobodne volje.

Moje mišljenje je da je Božija ljubav beskonačna, kao i njegova ljepota, znanje, snaga, bogatstvo i inteligencija.
Nema odricanja od ijedne duše, pa ni od Satanine.

Nešto što nije nastalo kao protivteža Bogu, Satana, nikada na može biti njegova druga krajnost. Bog nema protivtežu.
Kada bi to bio pravilno izbalansiran sukob, onda Bog ne bio bio Bog, nego bi Božanstvo bilo taj njihov odnos, a Božija volja posljedica njihovog odnosa. Ali Bog je iznad svega, kao što rekoh, nema protivtežu.

Kako se odnositi prema Satani?
Da li ga se plašiti? Da li ga žaliti, prezirati, mrziti ili ignorisati? Kako zanemariti jednu takvu izuzetnu osobu?
Kako da jedan Božiji posvećenik osjeća išta od gore navedenog prema tom biću? U srcu pravog vjernika ima mjesta samo za ljubav. Druga stvar je želi li i može li je neko drugi prihvatiti.
Ali, prava umjetnost i moć je znati put do tuđeg srca.

Zar Bog ne zna put do Sataninog srca?
Zna. On stanuje tamo.

ma sa Satanom treba znati.. samo primjeniti seljachku demagogiju prema njemu

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !

Slažem se. On je upravo to. To mu je zadatak. A ljudi ga omrzli zbog toga ne znajući da on radi za njihovo dobro, a po Božijem nalogu.

Podsjetio si me na ovaj dio iz knjige "Ljudi laži" od Skot Peka:

Mit i doktrina uče da je u početku satana bio Božiji drugi oficir, poglavar svih njegovih anđela, prelijepi i voljeni Lucifer. Njegovo zaduženje je bilo da u Božije ime podstiče duhovno odrastanje ljudskog roda upotrebom testiranja i iskušavanja - baš kao što i mi testiramo djecu u školi da bismo podstakli njihovo odrastanje. Prema tome, satana je, prije svega, bio učitelj čovječanstva i zbog toga su ga zvali Lucifer, "svjetlonoša".
Prvobitno značenje riječi "satana" i "đavo" nije bilo pežorativno kao što je danas. "Đavo" ili "dijabolično" potiče od grčkog glagola diabalein, što znači jednostavno "suprotstavljati se". Riječ "satana" je obično značila "protivnik". Vidjevši da je čovječanstvu potrebno testiranje i iskušavanje nečim što se suprotstavlja Njegovoj volji, Bog je dodijelio svoju opozicionu (dijaboličnu) i protivničku (satansku) funkciju šefu svojih arhanđela.





Upravo tako.




Odakle potiče to hrišćansko učenje? Pošto ga nisam pronašao u Svetom Pismu.




Mogao bi se posmatrati kao sparing partner na treninzima. Bog je trener. Mi treniramo. Sparing partner će nas mlatiti bez milosti kad mu to trener kaže, onoliko koliko mu trener kaže, neće nas maziti samo zato što je to trening ni zato što ćemo poslije treninga otići na pivo, jer trener zna da će nas zabušavanje jednog dana skupo koštati (pa i života), ako ne budemo pripremljeni na veće izazove. A na nama je da slušamo trenera koji stoji sa strane dok se borimo sa sparing partnerom. Ako ne slušamo nećemo napredovati a usput ćemo dobiti i batina, i to samo zato što smo na takvu "politiku" dobrovoljno pristali kada smo ušli u ring. Da smo ostali izvan ringa važila bi neka druga pravila, ali kad smo već tu onda smo podložni takvim pravilima. Ne možeš ući u nešto a onda se žaliti na pravila koja tu vladaju, jer pravila su takva kakva su. Znači naše je da slušamo trenera a ne nekog drugog, ne ni sparing partnera ukoliko nas želi prevariti namjerno pogrešnim savjetima, na primjer da nesvjesno ostavimo rupu u našoj odbrani koja bi njemu pomogla da nas namlati. A ako slušamo trenera napredovaćemo pa se jednog dana nećemo ni plašiti sparing partnera, prerašćemo takvu vrstu treninga, onda ćemo sva trojica otići na pivo.

"Po hrišćanskom učenju, grijeh se božijem rabu ne računa do 7. godine života.

Odakle potiče to hrišćansko učenje? Pošto ga nisam pronašao u Svetom Pismu."


Ne moj me hvatati za riječ, to sam čuo od svog rođaka sveštenika, nisam rekao da piše u Sv. Pismu, vjerovatno i ne piše.
Znači, rekla-kazala

Možda Damaskin zna preciznije.

Btw, ovo sa trenerom i pivom je odličan, pojednostavljen primjer

Занимљива теорија. Да ли је истинита, не знам, али кад размишљамо зашто Бог дозвољава зло ако је добар једини логичан закључак је тај да би нас ојачао.
Примијетили сте како се понашају људи којима родитељи све обезбиједе и имају све од самог рођења, тзв. гузоњини синови. Они се понашају бахато, неодговорно, без милости, а често су уплетени у дрогу и криминал и немају најчешће труна доброте у срцу као ни разумијевања. Док они који су осјетили тешкоће у животу и прошли кроз разна искушења имају друкчије понашање.
Слично томе, зашто је створен имуни систем и микроорганизми који га нападају. Кад микроорганизми нападну човјека, активира се имуни систем и створе се антитијела након чега је човјек отпоран одређено вријеме на неку болест. Тако и ово, значи теорија би била да је зло, тј. ђаво, створено да би се људи духовно јачали и изграђивали. Ако би све било добро онда неки не би знали шта је зло као што нису знали Адам и Ева док нису ушли у гријех. Иако је Адам и Ева можда симболичко значење али зна се на шта мислим. О томе каже и Књига проповједника или су Приче соломунове, Боли је плач него радост јер срце постаје боље. У том је можда поента.

Draga moja braćo, nikakvo zlo nam ne dolazi od Boga već svaki dobri dar. Bog je Gospodar svega i on dozvoljava da se nešto desi ili ne desi ali on lično ne čini zlo.
Znate da postoje anđeli zatirači koji su u Božijoj službi ali postoje i anđeli koji nose radosne vesti a od našeg izbora i puta kojim želimo ići zavisi na kojeg od njih ćemo naići i biti kažnjeni ili nagrađeni.
Bog pred nas stavlja oba puta i slobodnu volju za izbor jer On ne želi službu iz straha već iz ljubavi. Bojim se kako se pohvalno počelo pričati o satani da ne postane čiji miljenik?
Pismo kaže da je on otac laži i da je kušač koga Bog pusta u ponekim slučajevima da kuša one što su rekli da služe Bogu. Jovov slučaj to pokazuje najbolje i razlog zbog čega se to desilo jer je satana optuživao Boga pred celom nebeskom vojskom kako štiti nekog ko to ne zaslužuje zato mu Bog dozvoljava da se pokaže satanina lažkoju izreče u slučaju Jova kao čoveka neposlušna u određenim okolnostima.
Tu se potvrđuje Božiji postupak pred celim nebom i demantuje satana.
Jov pretrpi ali zato dobi nagradu u zemaljskom ali i nebeskom životu i ništa ne izgubi.
Neće zajedno otići na pivo već neki u jezero ognjeno a neki u život večni a to su čini mi se različiti putevi.
Dakle, Bog dozvoljava zlo na neposlušnog da bi se poučio i popravio ili ostao trajno u svojoj tvrdoglavoj neposlušnosti, a u nekim slučajevima radi dokazivanja vojsci nebeskoj da satanine optužbe nisu ispravne.

Od Boga vam svaki dobri dar a od mene bratski pozdrav.

Naravno da nisu ispravne i da je otac lazi, ali je ta njegova osobina iskoristena kao kusanje, odnosno sredstvo da ljudi budu iskusani kao Jov na primjer. I da vide pravo lice zla da bi se opametili i da bi im to sluzilo kao primjer popravljanja i izabiranja dobra. Slicno kao sto su Adam i Jeva bili iskusani i pali pod iskusenjem, dok Jov i Isus nisu pali pod iskusenjem npr.

Satana je otac laži ali zar lažnije dozvoljena od Boga, ponekad, kad za to postoji određen Božiji interes?

I reče Bog: ko će prevariti Ahava da otide i padne kod Ramota Galadskoga? I jedan reče ovo a drugi ono. Tada izide jedan duh i stavši pred Boga reče: ja ću ga prevariti. A Bog mu reče: kako? Odgovori: izaći ću i biću lažljiv duh u ustima svih proroka njegovih. A Bog mu reče: prevarićeš ga i nadvladaćeš, idi i učini tako. (1. Knjiga o carevima 20-22)

Obratite pažnju na podebljane dijelove.


Ovo je slično onome što neki lupaju glavu oko onoga da Bog kaže "ne ubij" a onda naređuje da se mnogi pobiju.


To što je Satana otac laži bi mogao biti samo opis njegovog zadatka i upozorenje da ne slušamo Satanu već Oca Nebeskog. Ako je Satana samo šaptač određenih ideja čovjeku, i čovjek to posluša, ko je kriv? Ko čini zlo?


Evo malo od Dostojevskog iz "Braće Karamazovih", šta kaže đavo:

Đavo: Mi tu komediju (život) razumijemo: ja, na primjer, otvoreno i prosto zahtijevam svoje uništenje. "Ne, ti moraš živjeti - kažu oni meni - jer bez tebe ništa neće biti. Kad bi na zemlji bilo sve mudro, onda se nikad ništa ne bi dogodilo. Bez tebe ne bi bilo nikad nikakvih događaja, a treba da bude događaja." Te tako ja - kako mi je da mi je - slušam, stegnuvši srce, da bi moglo biti događaja, i činim nerazumne stvari - po zapovijesti. Ljudi uzimaju svu tu komediju za nešto ozbiljno, čak kraj sve svoje neosporne pameti. I u tome je njihova tragedija. I pate se, naravno, ali...ali zato žive, žive realno, ne fantastički, jer patnja i jeste život.


Jedan tekst pod nazivom "Satana govori" iz jedne knjige:

"Meni se čini nepravda što se sva krivica za zlo kod ljudi baca na mene. Jeste, ja, nadzemaljska sila neprijateljska Bogu i ljudima, ja sam uzročnik zla, ali nisam izvršilac!
Izvršilac je čovjek...
Da li ljudi mogu ukazati makar samo na jedan zločin, od najmanjeg do najvećeg tj. ubistva, da sam ga ja učinio? Da li su kod ikojeg zločina nađeni otisci mojih prstiju? Za svaki zločin ja imam odličan alibi! Da li ja imam laboratorije u kojima se izrađuju: nož, revolver, puška, bomba, raketa, atomska i hidrogenska bomba, uže za davljenje, vješala, giljotina... Ne, ništa od toga ja ne izrađujem i nemam.
To sve ima čovjek...
Moja laboratorija je pustinja bez sprava i fabrika, bez mašina i alata, bez života, travke, kapi vode; samo golo kamenje. Tu ja smišljam u miru, samoći i tišini. Iz pustinje, ja sam sufler zlih misli a glumci na pozornici čovječanstva su LJUDI..."

Interesantna i kompleksna pitanja. Ne mogu reci da sam dosegla odgovor odakle zlo, pogotovo ne ono sto se doima stihijskim zlom.

Dacu jedan stvaran primjer; Neki dan je jedna 7-godisnja djevojcica krenula s mamom u skolu. U susjednoj kuci su dvije penzionera doruckovali. Eksplodirala je plinska boca u kuci penzionera. Odvalila im je prednji zid kuce. Penzioneri su prosli sa manjim ozljedama. Djevojcicina majka bez ozljeda. Djevojcica je poginula. Bila je zasuta ciglama. Ona je jedina zrtva.

Po islamskom ucenju, Bog ju je odveo na bolje mjesto, u Raj, ali ovakvo nesto ne bih pozeljela ni najgorem neprijatelju. Mozda je najblize sustini ono sto je napisao @vim, da patnja postoji u nasim zivotima zbog toga da bi nas produhovila i u nekoj krajnjoj instanci ucinila boljim ljudima.



Smisao je u tome da dostignemo nivo u kojem cemo prihvatiti da smo mi bica u tijelu, a sve ostalo, dobro i lose su - dogadjaji ( koje mi tumacimo ovakvim i onakvim na osnovu nasih mjerila vrijednosti i sposobnosti trpljenja, nade, zelja i stremljenja ). Upoznala sam osobe koje nista ne zele, ni za cim ne tuguju, jer su dosegli nivo da je bilo sta sto se desi, dogadjaj. Ja nisam, a mislim da i vecina ljudi ima 'Ahilovu petu'.

_________________
Ja sam lav Istine, a ne lav strasti.
Moje djelovanje je svjedokom mojoj religiji.

Ma liberté