Православље није религија, барем на начин на који су то остале религије,
оно није ту да се бави друштвеним, хуманитарним или сличним активностима:
оно се наиме стара о личном спасењу човјека, тј, његове душе, почивајући на овим двема истинама:
Логос постаде тијело (Јн 1,14) и "у Аду нема преумљења".
Оно се такође издваја неким једиственим феноменима, антрополошким и исцјелитељским, као исцелитељски метод који исцељује човјекову личност.
Прави љекар се стара о исцјељењу свих болесних, без изузетка, не правећи разлике.
он не издваја неколицину људи да би њих излијечио. Не занима га њихов друштвени статус или ниво њиховог образовања, ни њихов економски положај, њехова религија нити њихове моралне особености.
Прави љекар гледа само на то да ли је неки човјек, који му долази, болестан или није.
И ако је болестан, труди се и настоји да га излијечи. Да излијечи болест човјекову. Он је дужан да га излијечи.
У православном предању имамо нешто и више од тога.
Бог не љуби само свете, већ све људе, без изузетка.
Све грешне, све осуђенике, чак и самог ђавола.
Он жели да спасе да исцијели све. Жели али не исцјељује све, јер не желе сви да буду исцјељени.
То да је Бог љубав и да жели да исцијели све, и да љуби све без разлике, увјерили смо се и увјеравамо се из искуства обожених, оних, дакл, који су достигли обожење, тј, боговиђење и који су доживјели Бога. ("Јединородни Син који је у наручју Очевом, Он нам Га јави." и објави и приближи да се сви вјером назовемо синови Божији)
Међутим Бог не исцјељује све зато што не врши насиље над човјековом вољом. Бог поштује човјека и љуби га.
Ипак он не исцјељује никога на силу, само оне који то исцјељење желе и траже од Њега да их исцјели.
Природно је да неко, ко је болестан да иде добровољно код љекара, тако је и са православном исцјелитељском методом. Потребно је да неко сам, без принуде и присиле, слободно уђе у Цркву, да дође код за то одговарајућих људи, који су просветљени и искусни и који познају исцјелитељски метод православног прдања, и да њима буде послушан, како би пронашао исцјељење за себе.
|