banjalukaforum.com

Православље није религија, барем на начин на који су то остале религије,
оно није ту да се бави друштвеним, хуманитарним или сличним активностима:
оно се наиме стара о личном спасењу човјека, тј, његове душе, почивајући на овим двема истинама:
Логос постаде тијело (Јн 1,14) и "у Аду нема преумљења".
Оно се такође издваја неким једиственим феноменима, антрополошким и исцјелитељским, као исцелитељски метод који исцељује човјекову личност.

Прави љекар се стара о исцјељењу свих болесних, без изузетка, не правећи разлике.
он не издваја неколицину људи да би њих излијечио. Не занима га њихов друштвени статус или ниво њиховог образовања, ни њихов економски положај, њехова религија нити њихове моралне особености.
Прави љекар гледа само на то да ли је неки човјек, који му долази, болестан или није.
И ако је болестан, труди се и настоји да га излијечи. Да излијечи болест човјекову. Он је дужан да га излијечи.
У православном предању имамо нешто и више од тога.

Бог не љуби само свете, већ све људе, без изузетка.
Све грешне, све осуђенике, чак и самог ђавола.
Он жели да спасе да исцијели све. Жели али не исцјељује све, јер не желе сви да буду исцјељени.
То да је Бог љубав и да жели да исцијели све, и да љуби све без разлике, увјерили смо се и увјеравамо се из искуства обожених, оних, дакл, који су достигли обожење, тј, боговиђење и који су доживјели Бога. ("Јединородни Син који је у наручју Очевом, Он нам Га јави." и објави и приближи да се сви вјером назовемо синови Божији)


Међутим Бог не исцјељује све зато што не врши насиље над човјековом вољом. Бог поштује човјека и љуби га.
Ипак он не исцјељује никога на силу, само оне који то исцјељење желе и траже од Њега да их исцјели.

Природно је да неко, ко је болестан да иде добровољно код љекара, тако је и са православном исцјелитељском методом. Потребно је да неко сам, без принуде и присиле, слободно уђе у Цркву, да дође код за то одговарајућих људи, који су просветљени и искусни и који познају исцјелитељски метод православног прдања, и да њима буде послушан, како би пронашао исцјељење за себе.

tačno.

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !

To mora da je neki musliman pisao.

_________________
"I'd take the awe of understanding over the awe of ignorance any day."
- Douglas Adams

Како се онда Исус бавио хуманитарним и друштвеним и сличним активностима? Задовољавао је физичке потребе људи па им онда говорио о духовним.

Свакако, али то је споредно:

"Најприје тражите Царства, а остало ће вам се додати"
најбоље објашњава све...

malo shokantna izjava

i mislim da je "dokazi" ne dokazuju...

definicija -religije- (kako ja to vidim) ne podrazumijeva pod tim pojmom "bavljenje humanitarnim radom" (to su prije "nevladine organizacie ).... ili dobrovoljnost ili davanje ili ne davanje slobodne volje.... mislim da se pripadnik nijedne religije nije istoj priklonio ili joj ostao priklonjen ako ga ona "muchi" - vec ukoliko mu odgovara... a razlicitim ljudima odgovaraju razlicite stvari....

sve sto je tu receno je ok, ali zakljucak nije logican... tako nekako

_________________
Truth indeed rather alleviates than hurts, and will always bear up against falsehood, as oil does above water.
-Miguel de Cervantes

Добро кажеш, постоји више врста "доказивања":

- може неко некога убијеђивати причом
- може покушати да "рационално" и "логично" нешто докаже
- може понудити конкретне материјалне доказе


Али, ту се опет своди на то да једна личност убјеђује другу
у нешто о чему овај други нема представу,
а овај први само тврди да има.


О.Јован управо подвлачи лични и антрополошки карактер,
- богопознање као лично узрастање у познању,
што више узрастамо и како пролазимо кроз процес очишћења и просветљења, наша могућност познања расте.

Дакле није ријеч о доказивању, већ о позиву на лични опит:
"вкусите и видите јако благ Господ"...


Поздрав

nisi shvatio na sta sam mislila...
dokazivanje da nije religija mi je bas ekstra klimavo
a dokazivanje da je to nesto pravilno, dobro, tacno je nesto potpuno drugo... i pravoslavlje tu definitivno nikoga ne ubjedjuje ni u sta... to nije sporno

_________________
Truth indeed rather alleviates than hurts, and will always bear up against falsehood, as oil does above water.
-Miguel de Cervantes

Sve je to - demagogija.

_________________
Gdje se krije naš Radovan:
http://tinyurl.com/29rf9j

А твоја "духовна свједочења" нису демагогија?

Damaskine, zanima koliko u tim 'svjedočenjima', ubjeđenjima i vjerovanjima ima subjektivnog i autosugestije, a koliko objektivnog?

Hvala.

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !

Зависи на која свједочења мислиш,
да ли на сведочење Христа, Апостола, раних Отаца првих седам вијекова, на шта конкретно мислиш?
Или мислиш на лична духовна свједочанства данас,
ако је и тако, опет чија?

Мени се лично учинило да си мислила да питаш:
"Како знамо да нам је познање и духовно узрастање истинито,
да случајно нисмо упали у неко самозаваравање, обману или прелест"

Upravo to sam pitala. Jel ima neki pouzdan "test"?

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !

Свједочанство Апостола, њихових ученика, и свих оних који су достигли обожење каже да је у почетку духовног живота најважније покајање,
метаноја (метанија) или преображај човјека. Карактеристика тог стања је дар објективног сагледавања себе.

Свим почетницима на духовном путу се под обавезно савјетује
да пронађу искусног учитеља, онога ко је већ задобио дарове мистичне молитве и достигао барем степен очишћења и просветљења.
Такође, као помоћ ономе ко ступи на духовни пут, постоје многи сачувани записи личних огледа у духовном животу, који детаљно описују страсти и искушења која вребају на почетку духовног пута док се не постигне очишћење и не дође у ступањ истинске слободе.

-dakle, to je jedan kontinuiran proces.. stalno se moraš boriti s iskušenjima.. ili oni dođu u tačku kad se više uopšte ne moraju uopšte boriti s iskušenjima? Da li uopšte postoji ta tačke duhovnog puta?

-kako učitelj može gaziti TVOJIM jedinstvenim i individualnim duhovnim putem?

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !

Да, постоји стање истинске слободе у којој онај који иде духовним путем постаје слободан од робовања и утицајима искушења и страсти,
и то значи да је прошао период очишћења и ступио у периог просвећења,
гдје су му се отвориле духовне очи за познање истине.

Он духовним очима сагледава (созерцава) како ствари из прошлости,
тако и садашњости, видећи њихову праву суштину.


Што се тиче улоге учитеља, она је посебна прича,
тј, како се учитељ припрема за духовно руковођење,
и на који начин води ученика. И он се непрестано моли да задаци које даје искушенику му буду на духовно узрастање и спасење.
Зато је и неопходно да је учитељ узрастао фазе очишћења и просветљења, а најбољи је учитељ созерцатељ, онај који је у стању обожења, у непрекидном јединству са Божијим енергијама.

još jedno pitanje koje gore zaboravih..

- sve gore-opisano, da li je izvodljivo i da li se može dosegnuti dok živiš i radiš u društvenoj zajednici, nasuprot stepenu izvodljivosti koje to ima u izolaciji- npr. u manastiru (gdje je i koncept takav da ti nisi izložen onim najčešćim oblicima iskušenja)?

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !

Постоји чак један прост човјек из Бања Луке,
који је добио ове дарове.

Иначе кад га видиш не би никад рекао,
обичан, породичан човјек, занатлија (има неку радњицу),
а замисли монаси на Светој Гори га помињу као примјер.


Дакле, могуће је...



Е, сад што ти помену, то је сигурно далеко изводљивије у миру манастира,
негдје у природи и духовном окружењу.


Старац који је био духовник томчовјеку из Бања Луке
живио је малтене у пустињи на врху Хомољских планина.

Zar samo jedan?

I zašto "čak"?

Pa možda prema njegovim kriterijumima to je "čak jedan"...

možda bih ja našla 5, ti 8, a Simo simić 12

ko to zna?

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !