Нико од нас, синова Адама,
не види јасно сопствене грехове.
Само у тренуцима обасјаности Божанственом Светлошћу
ми се ослобађамо тих страшних окова.
А ако тога нема,
онда је добро узвикивати са сузама:
"Господе, Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешнога".
Ревносно поштовање Христових заповести
доводи човека до познавања свих могућих догађања
у духовној космичкој сфери...
Човек сам није у стању ни да се супротстави,
нити да јасно разуме шта га упропашћује, а шта спасава...
Због тога ће у очајању призвати Име Бога Живога.
И биће блажен ако га посети зрак Светлости
из неприступне области Божанства,
који ће пројавити истинску природу сваке појаве.
Али, не треба се плашити ако Светлост још није дошла,
него се треба упорно молити
"Господе Исусе Христе, Сине Бога Живога, помилуј ме "
- и сигурно ће нас посетити спасоносна сила.