Рај код хришћана није некакво "мјесто које служи за уживање",
већ стање у којем душа има заједницу са Богом и са ближњима који су у Богу.
Ад такође, није некакво "мјесто које служи за мучење",
већ стање псолутне самоће.
Каже се на једном мјесту да они који су у Аду не могу да виде лица једни другима, то је управо стога што ни за живота нису имали суштинску заједницу ни са ким....свака себичност јесте реални пакао...
Или како то предивно рече о.Спиридон
(један од највећих духовних људи данас)
"Ми када волимо, ми смо већ у рају"
што се слаже са оним јеванђелским ријечима:
"Јер гле, Царство Божије унутра је у вама..."
Дакле, једно је мјесто привременог пребивања,
у којем човјек наставља пребивати у духовном у стању у којем је био прије смрти,
а друго јесте Христов суд гдје ће Његов живот бити мјера суда...
На глупа питања попут "неће ваљда вадити душе које "уживају" у рају да им суди поново" просто не знам одакле бих кренуо...
"Мјесто уживања" за неког може бити и јвана кућа или неко мјесто гдје се праве оргије и иживљавања у неумјереној храни и пићу...
Појам "уживање" је најблаже речено неумјесан у таквом контексту.
Суд, односно "крисис", је непрестан, а ми прије свега судимо сами себи ако се неодговорно понашамо. Све лоше шот нам се дешава увијек је и једино је последица наших поступања у животу.
Ту је Бог оставио људима апсолутну слободу како каже Свето Писмо:
"Све ми је на слободу, али ми није све на корист..."
и на другом мјесту
"...када дође Син Човјечији да суди..."
Неће тај суд бити суд каквим га ми познајемо,
довољно ће бити стати пред Онога кроз којег смо постали,
и упоредити колико смо сачували у себи људскост, односно Христоликост. Тад ћемо јасно видјети колико смо звјеролики, а колико христолики...Али опет кажем човјек је увијек сам себи највећи судија...
Што се тиче оне глупости "нећи их ваљда "извлачити" из раја да им суди", прочитај Откровење још једном:
Citiraj:
По том видех, и гле, народ многи, ког не може нико избројати,
од сваког језика и колена и народа и племена,
стајаше пред престолом и пред Јагњетом,
обучен у хаљине беле, и палме у рукама њиховим.
И повикаше гласом великим говорећи:
Спасење Богу нашем, који седи на престолу, и Јагњету.
И сви анђели стајаху око престола и старешине и четири животиње,
и падоше на лице пред престолом, и поклонише се Богу.
Говорећи: Амин;
благослов и слава и премудрост и хвала и част и сила и јачина
Богу нашем ва век века. Амин.
И одговори један од старешина говорећи ми:
Ови обучени у беле хаљине ко су, и откуда дођоше?
И рекох му: Господару! Ти знаш.
И рече ми: Ово су који дођоше од невоље велике,
и опраше хаљине своје
и убелише хаљине своје у крви Јагњетовој.
Зато су пред престолом Божијим,
и служе Му дан и ноћ у цркви Његовој;
и Онај што седи на престолу уселиће се у њих.
Више неће огладнети, и неће на њих пасти сунце,
нити икаква врућина.
Јер Јагње, које је насред престола, пашће их,
и упутиће их на изворе живе воде;
и Бог ће отрти сваку сузу од очију њихових.
Нигдје не каже да су их будили,
већ да су то "они опрани крвљу јагњетовом" - дакле они који су живјели у заједници (љубави) са Христом и са ближњима.
А ако су у таквој заједници вјечности, са предвјечним Богом,
зашто би "спавали"....
Човјек је цјеловит у својој пуноћи тек када има и душу и тијело,
а догађај Преображења на Таворској гори, свједочи о новом убијељеном и васкрслом тијелу...
Како каже на једном мјесту "...црнило Адамово си преобразио (метаморфи) у свјетлост..."
Адам и Ева су спознали "наготу" када су раскинувши заједницу са Богом престали пребивати у нествореној свјетлости благодати,
што су тада спознали као "духовну нагост, односно голотињу, хладноћу и празнину"...
Христа васкрслог након васкрсења не препознају јер носи ново,
свијетло божанском благодаћу обожено и облагодаћено васкрсло тијело,
каква ће Христос поново васпоставити код оних "опраних крвљу јагњетовом"
односно оних који су обукли "хаљине за свадбу женикову"...
Ово потврђује Христова прича о човјеку који дође на свадбу у црним и прљавим хаљинама,
а црне и прљаве хаљине јесте тијело запрљано мраком и прљавштином самољубља и саможивости, односно сатанаилове гордости и свега што из ње даље потиче.
Дакле Дан суда, није никакав суд, већ позив на радост Царства,
у којем ће како Христос каже бити позватни "и зли и добри",
али је "много званих, али мало одабраних"...А љубав је била, јесте и биће највеће мјерило и богопознања и богоугодности, "јер је Бог љубав" по ријечима Светог Писма...
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Baš šteta, ali poslaće nekoga ko je pročitao više Kula stražara 
Свето писмо, дао га на коричење, иначе би показао...... Лудило, човече 
Pa da ih ukoriči?
Gde je bio, lepo mu je bilo 
