Порше je napisao:
Recimo jarane da znas ikoje slovo od onog sto je Isus/Hristos rekao u Bibliji vjerovatno ti to nikad ne bi palo na pamet da kazes...
Ех, поредити мухаммеда и Исуса поготово о овоме, ма да ти
схваташ шта пише у СП, али и у Кур`ану,
ти ово не бих написао, поготово да којим случајем упоређујеш Христоса и Мухаммеда.
Порше je napisao:
Dobra stara narodna kaze:" S kim si takav si"
И ја исто тако о теби закључујем, али ево да се реторички осврнем на ово - с нама си Порше.
Citiraj:
Reci mi koji je Isusov koncept Boga???
Jednostavno i jedno pitanje ???
Прво питање није једноставно, већ је компликовано да компликованије не може бити, а ово свједочи да ти или не знаш ништа о појмовима, о философији језика, о трансцедентности, ... или си на толико ниске гране спао да је то нешто невјероватно.
Ово сам говорио о самој синтагми концепт Бога, а што се тиче Исусовог концепта Бога ту ипак имаш оно што немаш нигдје у Кур`ану, а то је:"Бог је Љубав".
Но ово је само појмовно ипак јасно свима, али за причу није нимало једноставно (слична аналогија би била са појмом вријеме, мада чак ни ту опет не би било "квалитативно" једнако), а ту је иначе проблем.
Уколико ниси безобразан, онда си невјероватно необразован.
Citiraj:
Ali evo ja tebi postavljam u medjuvremnu pitanje iz tvoje religije jer predpostavljam da si krscanin (nije bitno kojoj crkvi pripadas)...
Краљу, Џон је атеиста.
"
Најгора бића код Аллаха су они који поричу,
они који неће да вјерују, они с којима ти уговоре склапаш, па они сваки пут, не бојећи се посљедица, крше уговор свој. Ако се у борби с њима сукобиш,
тако их разјури да се опамете они који су иза њих. Чим примјетиш вјероломство неког племена, и ти њему исто тако откажи уговор - Аллах уистину не воли вјероломнике. И нека никако не мисле они који не вјерују да ће се спасити; они доиста неће моћи умаћи. И против њих припремите колико год можете снаге и коња за бој, да бисте заплашили Аллахове и ваше непријатеље, и друге осим њих - ви их не познајете, Аллах их зна. Све што на Аллаховом путу потрошите надокнађено ће вам бити, неће вам се неправда учинити. Ако они буду склони миру, буди и ти склон и поуздај се у Аллаха, јер Он, уситину, све чује и све зна. А ако те хтједну преварити - па, теби је доиста довољан Аллах; Он те подржава Својом помоћи" (Куран VIII. 57-62). Ко говори ове ратоборне ријечи?
Porshe je napisao:
Dakle Kur'an kaze: Sura En-Nisa (Zene) 4:171 gdje se kaze:"O sljedbenici Knjige, ne zastranjujte (ne idite u krajnosti) u svome vjerovanju i o Allahu govorite samo istinu!
Што се тиче овога цитата, мухаммед у LXI глави свог Курана (ст. 6) говори како је наводно Исус, син Марије, рекао синовима Израиљевим: "ја сам Божји Посланик (послат вама) да утврдим Теврат (Петокњижје Мојсијево) који је објављен прије мене, и да вас обрадујем послаником који ће доћи послије мене, а чије ће име бити
Ахмед, тј. - па знаш и сам.
На чему је ове ријечи заснивао Мухамед? - У Јеванђељу код Јована пише како је Господ, опраштајући се са ученицима, рекао:
И ја ћу умолити Оца, и даће вам другог Утјешитеља да пребива с вама вавијек, Духа Истине (Јн. 14:16). Даље је говорио и о дејствима Његовим:
А када дође Утјешитељ, кога ћу вам ја послати од Оца, Дух Истине, који од Оца исходи, Он ће свједочити за мене (Јн. 15:26). И какву је везу Мухамед могао успоставити између овог обећања нашега Спаситеља и свог посланства? - Ево нпр. какво: на грчком језику се ријеч "утјешитељ" изражава ријечју
параклитос, а шта мислите ко ријечју
периклитос, и овом сличношћу ријечи по звучности се окористио ново-законодавац, како би на себе упутио пророчанство.
Да ли је поштено ово? Наравно да није.
Porshe je napisao:
Mesih, Isa, sin Merjemin, samo je Allahov poslanik,
Ово је тврдња мухаммеда, стога прича ето ово је то, једноставно не пије воде.
Могу и ја да кренем да говорим и да објављујем, наравно може то свако, постоји читава поплава синкретистичких секти, стога овај навод нема неку нарочиту улогу (или ћу можда морати тражити помоћ од џина и људи, али наравно то неће бити довољно

).
Господ је отворено указивао да ће Утјешитељ посвједочити о Њему исто оно што је и Сам о Себи свједочио, тј. да је Он истинити Син Божији, раван Оцу, и то је апостолима запечатио Дух Свети, обилно се изливши на њих; а онај који је неправилно на себе примјенио ријечи Христове, није Му указао одговарајућу славу и част, јер сам
није био просвећен Духом истине, без Којег нико не може познати Сина Божијег и кроз Њега доћи небеском Оцу (Јн. 14:6).
Porshe je napisao:
i Riječ Njegova koju je Merjemi dostavio, i Duh od Njega;
Зашто Ријеч (великим словом), и зашто Дух (великим словом)?
У Кур`ану се говори да је Исус Христос био рођен не као мухаммед и други обични људи, него на чудесан начин, да је Бог саздао Младенца у утроби Маријиној Својом рјечју. Отприлике онако како се и код нас у Јеванђељу описује. Такође, у Курану се говори да се Исус вазнио на небо и да ће Он на крају свијета доћи да ... ма знаш и сам. И мухаммеданци очекују други Христов долазак.
С једне стране разумјевате Христа као пророка, и обичног човјека, а с друге, по курану Он није обичан човјек, Он је непорочно зачет, итд.
Да ли је мухаммед рођен на овај начин? Није. Стога ако је долазио послије Господа као посланик, и Бог који је свезнајући, због чега је било потребно код Христоса овакво рођење, а код мухаммеда и рођење и живот ни налик Христовом, као и осталим пророцима? Oбјашњења су јалова јер претходни пророци с тим немају своју сврху, као ни њихово свједочење. Само ово питање много тога говори, тј. не треба објашњење.
U Kur'anu se samo za Mesih Isu kaže da je od Boga Riječ i od Boga Duh. Ovim se otkriva Njegova priroda i porijeklo. Ako se za nekoga tvrdi da je "Riječ Allahova dostavljena Merjemi i Duh od Njega", onda je ta ličnost proizišla od Boga i ima Božansku prirodu, jer je Duh od Njega. Svjestan sam kakvu reakciju ove riječi mogu da izazovu kod tradicionalnih muslimana, ali to je logičan zaključak proizašao iz teksta Kur'ana. Inače, nije u suprotnosti s predhodnim Božijim Objavama, a pogotovo sa Indžilom, koji konstantno ističe tu misao.
S druge strane, taj isti Bog, kada govori o sebi i svojim aktivnostima, stalno, a pogotovu u Kur'anu, govori u množini - Mi. Kako da to shvatimo? Bježeći od ove činjenice, tradicionalni muslimani, najčešće to tumače time kako Bog sam sebi persira. To je nelogično, jer zašto bi samom sebi persirao ako od anđela i nas, nižih bića, to ne traži. Neki kažu da se to (Mi) odnosi na meleke (anđele), preko kojih Allah deluje, što još manje ima smisla, jer meleci ne stvaraju, ne daju život, ne šalju Džibrila (meleka višeg reda) da podrži proroke ili odnese poruku, niti meleci naređuju melecima da se poklone Ademu. Sve je to mogao samo Allah-Bog, koji najbolje poznaje suštinu svoje prirode i otkriva nam se u množini, jer je Njegova priroda uistinu takva i lagao bi kad bi se otkrivao drugačije, a Allah ne laže. Nama, Njegovim stvorenjima, teško je da shvatimo kako to da više ličnosti mogu da budu u suštini jedno; ali to ne znači da činjenicu, kako nam je Allah otkriva, ne možemo vjerom prihvatiti kao takvu. U svakom slučaju, Bog će svojim stvorenjima uvek biti nedokučiv i tako će ostati zauvjek.
Porshe je napisao:
zato vjerujte u Allaha i Njegove poslanike i ne govorite: "Trojica su!" Prestanite, bolje vam je! Allah je samo jedan Bog - hvaljen neka je On!
Па хришћани и
не говоре да су их тројица, већ само
један, стога сматрам да ти је ово
непотребно. Ја сам већ једном рекао ако би узели Аллах = Бог, нема ничега спорног јер то и Хришћани исто говоре. Једноставно не видим смисао у сталном понављању нечега, а већ се то неколико пута спомињало. Покушаји "доказивања" да то није немају везе са покушајима овога навода јер ми говоримо исто, па је стога и сам приступ погрешан.
Стално понављање нечега што и нема везе са проблематиком (у наведеном смислу) ме наводи на мисао да се овдје користи из ко зна које разлога метод који је сличан познатом
Амстронг - Кураковски т. Ово је већ
друго моје запажање, о неким стварима које ти користиш у дискусији.
Да је ово иоле озбиљнија расправа, па сваки озбиљан дискутант би напустио расправу већ у самом почетку, и уопште не би радио нпр. ово што ја радим. Ја схватам да ово није академска расправа, овај форум је мени онако, малченце за релаксацију када имам времена, но ипак треба да се на нешто пази.
Јесте да је ово форум, и да ово нису академске расправе, али човјече, једноставно не треба сада то злоупотребљавати.
Porshe je napisao:
ar On da ima dijete?! Njegovo je ono što je na nebesima i ono što je na Zemlji, i Allah je dovoljan kao svjedok."
Ово се зове
банализација, и веома је
непристојно од тебе, пошто знаш о чему се ради. Опет се понављаш, и као што сам рекао у претходном коментару - нема неку улогу, нити неки смисао ово што радиш, тј. шта пишеш.
Оно што је под Земљом, оно није Аллахово?

Ето једна реторичка опаска. Иначе последњи дио ове реченице је непотпун када се гледа логика и то првог реда. Како то да је Аллах
само довољан? Ово је исто реторичка опаска, и у ствари се ради о томе да покажем уопште твој наступ, с тим да сам ја мало употребио и креативност, јер ево већ у другој поруци имам друге методе и начине, а иначе ниси ни оне из прве поруке прошао.
Даље ћу само да допуним овај твој навод да не мислиш - ето види они не знају па да им објавим, сада навод:
"Незамисливо је да Аллах има дијете, хваљен нека је Он!" (Куран XIX 31-35), као да хришћани признају Бога Сведржитеља да има дјецу у људском смислу!
Још горе је што се овдје говори -
незамисливо је - управо ту се открива суштина ове "објаве". Мухаммед се овдје
посредно изједначује са Богом говорећи да је
незамисливо, као да је нешто Богу немогуће, и то пошто он то не може да замисли онда је то и у сваком погледу незамисливо. Ова реченица пада у воду и када би се користила против Хиндуиста који јесу многобожци, за разлику од Хришћана који нису, али се ово непотребно наводи не би ли се тиме на упрошћен начин скренула пажња и обмануо људски ум већ у почетку.
Porshe je napisao:
S aspekta Islama Isa a.s. /Hristos
Исус/Христос. Лингвистички гледано а и на било који други начин то није једно те исто, стога је ова коса црта непотребна, или је непотребна или се одлучи за једно (па и да је са аспекта ислама

).
Porshe je napisao:
e uzdignut do stepena koje mu Bog s.w.t. nije dao jer iz sfere poslanika je promaknut u sferu bozanstva, mimo Boga, obozavajuci ga kao sto se Bog obozava.
Ово једноставно није тачно. Он није промакнут, па није добио унапријеђење, поготово не у Бога.

Ствар је у томе да је ово мухаммедова представа, а вјероватно и твоја, али Христос јесте Бог, он је пун Бог, као и пун човјек (мисли се на пуноћу појма и суштину уопште). У томе је ствар. Уколико је проблем то схватити, то је већ друга ствар.
Сви покушаји о томе да се оповргне у самој Библији говоре не само о слабом познавању како је настала Библија, како је настајала Црква, у који однос има Библија у Цркви, већ и о слабом разумјевању онога што се прочита и то не у смислу да је ствар у нивоима схватања, тумачења, смислова, и како је писано Писмо, већ једноставно, у
самом запажању.
Превиђају се у тим силним цитирањима ријечи из
непосредне околине, као и сам
начин изражавања, који говори нпр. о односу који прави Христос у својим ријечима у односу на себе и остале. Па и када се то
сагледава у односу на трећи појам (нпр. Отац) који се у том случају још и рационализује.
Porshe je napisao:
Nemojte me pretjerano uzdizati kao sto su to ucinili krscani sa Isamo sinom Merjeminim / Hristosom sinom Marije. Ta ja sam rob, pa recite Allahov rob i Njegov Poslanik.
Насупрот овоме Христос је нешто скроз друго говорио, нешто љепше, дубље и то за нас људе (не говорим о ономе што је Господ говорио о себи значи). Јесмо ми сви
рабови Божји, (намјерно не употребљавам - роб да се не мисли да је у питању лапсус), али ... па погледај у Јеванђељима.
Porshe je napisao:
Zatim Imam Ahmed prenosi od Enesa ibn Malika da je neki covjek rekao
Човјече, хајде још једном прочитај ову што си написао, ето као брат брату, тј. ко, али понављам ко, шта и како.
Porshe je napisao:
Ljudi pazite na svoje, svojim rjecima i neka vas ne zavede sejtan.
Позивање на добре намјере и није није нешто. Стара народна говори да је пут до пакла поплочан добрим намјерама, па стога свака "тешка" изјава са позивањем на добре намјере као и бојазан може бити одраз различитих духовних стања.
Изјава као изјава нема ништа у суштини лоше, али однос према њој је погрешан, јер због чега би нас то онда разликовало од Хиндуизма и њиховог става о свим религијама? Није ми циљ да нападам Хиндуизам, али сам га употребио као противтег у овом "вагању." Једноставно непотребан навод.
Porshe je napisao:
Ja sam Muhammed sin Abdullahov, Allahov rob, i Njegov Poslanik
Зашто роб, ако је Алах милостив, а мухаммед посланик? Нормално ово би било упроштавање са моје стране, али да видиш начин са којим ти мени и осталима прилазиш, и још говориш о доказима, наглашавајући чак
јасним а упутио сам те на теорију доказа, а онда ти опет настављаш стару причу-
прекрајаш, сјечеш, лијепиш, ... итд.Овај навод опет нема неку битну улогу, најбоље ће бити да ја преписујем овдје нпр. читаву Библију, онда све што су светитељи писали, да се правим луд и да се стално понављам итд. То једноставно нема смисла.
Иначе, већ је једном речено ово, а оно што су сви запазили и то не само на овом форуму, је да обично фанатични исламисти понављају у говору као и у расправама неке фразе, опет па опет, да то људе једноставно чуди, а не само да смара.
Једна од тих фраза је ова коју си и навео, а чувена је и она реченица:
"Бог је велик." (Немам ништа ја против ове реченице, позната је она у Хришћанству и прије појаве мухаммеда, али такође и
саблажњеност уопште оличена у непотребном понављању у разговорима)
Но проблем је у томе што се оне понављају и кад им није вријеме и немају неки смисао у причи. Иначе ово је већ ствар психологије, па ћу овдје стати.
Porshe je napisao:
Tako mi Allaha ne volim da me uzdizete iznad stepena na koji me Allah Mocni i Slavljeni postavio".
Да, е да ли је Мухаммед исти као и Мојсије, или ка