Репрезентација је одиграла испод својих могућности, што је наш стандард, већ 20+ година.
Најслабија тачка тима је био и остао селектор, а то је и показао. Ми смо играли лоше (Костарика ок, остале 2 лоше) и ту се свака прича око нашег фудбала завршава. Имамо бољи резултат него игру, далеко.
Фрустриран сам данима, чињеницом да имамо на списку 3 добре 10-ке и 4 добра централна/задња везна а да се саставили нисмо кроз пасове. Нити смо избацивали крила нити нападаче кроз посјед и креацију у средини. Да се није могла направити игра за њих, да се није ни на једној утакмици није правио троугао са крилима, то физички боли. Тадићу набију лопту у корнер, нико не прилази, а он иде на 2 или 3 играча да измува неки центаршут или повратну. Такав играч, таква 10ка? Па боље да га није повео, кад га не зна користити. Човјек се џаба фрустрира.
Рекао сам већ, ми смо само фудбалски изгледали у моментима кад се противник повуче. Костарика већи дио утакмице и Бразил оних 10 минута, док не сјевне контра. Са бековима од преко 30 година, са крилима који то нису, са 3 нетркача у средини како играти?
И ко је видио неку велику борбу и изгарање и на којој утакмици? То сте ви видјели у квалификацијама.
Смијенили смо Михајловића због Матића, па нисмо отишли нигдје. Смјенили смо Муслина због СМС-а, не знам шта смо тиме добили? Шта је поента? Док селектор не буде број 1 личност у репрезентацији, у сваком смислу, нема нас нигдје.
Да смо били паметни па Пауновића оставили да води младу репрезентацију, па онда сениорску, друга би се пјесма пјевала.
И за Фрика, имамо бољег бека од Рукавине, зове се Душан. Ово што си навео за нашу поставку у средини је била замисао која се није остварила, тј. није резултирала. Бразил нас је најлакше добио у групи. Костарику једва, Швајцарску није, нас рутинирао. И како смо то ми добили Вељковића, а нисмо Живковића и Радоњића? И један и други су показали да су изнад ЈСЛ, далеко. Гаћиновић се подразумијева.
У потпуности се слажем са Сондријевим саставом. Бане, Карлеуша, Коларов, Костић, Љајић, Мустафа (само зато што је мустафа и црна рупа негативне карме) и Антонио немају шта да траже са репрезентацијом. И за Миливојевића бих се замислио.
За крај, једна, а можда и једина ствар коју нам је Крстајић у аманет оставио, а прије тога Томић, то је Миленковић. Тешка срца признајем, да ће тај дјечко до Немањиног нивоа доћи. Какав играч.
