Sinny je napisao:
Прво о проширеној репродукцији треба причати па онда о УСА, Русији, балијама и осталим трицама и кучинама.
Породица, као уосталом све у нашој цивилизацији, је економска категорија. Капитал, ако хоћеш.
Велике породице, са много дјеце, су одлика друштава на нижем степену економско-техничког развоја. Дакле, тамо гдје је рад везан уз властито имање које се обрађује на ниском технолошком нивоу који захтијева много мануелног рада уз ниске приходе. Начин да се тај рад обезбиједи је - рађање дјеце. На тај начин се уједно обезбјеђује производња материјалние основе живота, али и сваки од "радника" зарађује свој оброк, тј. постојање.
Замисли то као узгој оваца. Док узгој великог стада обезбјеђује приходе од вуне, меса и млијека ширићеш стадо. Кад стадо буде трошило више ресурса него што може привриједити - смањујеш га или укидаш.
Тако ти је и са дјецом. У данашњој организацији економске репродукције живота дјеца представљају (економски) терет. Не живи се од рада на њиви, већ свако себи зарађује на "тржишту". Самосталност у приходима значи губљење смисла велике породице, јер свако мора себи зарадити невезано за породицу, а улагање властитих средстава у велику породицу је бемислени трошак. Просто није потребан.
Зато развијени свијет пати од ниске репродукције и зависи од имиграције. С друге стране, висока репродукција у неразвијеном свијету значи економски притисак на друштво, што води емиграцији која затвара круг са потребом развијеног свијета за имиграцијом.
Нема те политике подршке рађању која у развијеном друштву може да повећа наталитет. Чак и ми спадамо под дефиницију развијеног друштва због горе поменуте субјективизације начина приврјеђивања. Да нам опстанак зависи од много дјеце имали би их, али пошто нам дјеца представљају трошак који не нуди поврат уложеног - немамо их много.
Толико о проширеној репродукцији.
