Popokatepetl je napisao:
Бабадук (The Babadook, 2014)
Обично избјегавам да гледам актуелне филмове о којима се прича и који се препоручују, јер увијек постоји опасност да им се приђе на погрешан начин. Вјероватно је тога донекле било и у случају са овим филмом, мада сам избјегао читање било каквих приказа дужих од двије реченице. Љубитељима филма страве (и свега блиског му) данас је боље него икада - годишње изађе на стотине, ако не и хиљаде независних филмова који се баве свим и свачим у оквиру жанра, па иако је 90% тога углавном негледљиво смеће, увијек се нађе одређен број, што бисера, што солидних филмова, једини је проблем гацање кроз сво то блато. Бабадук је филм који савршено осликава ову ситуацију - не истиче се толико због свог великог квалитета (мада је филм сасвим пристојан), већ због етикете бисера у блату које га окружује.
Нема у Бабадуку скоро ничег новог - прича је толико сведена да је скоро ни нема, али то не смета превише због релативно кратког трајања. Динамика и грађење језиве атмосфере одвијају се по устаљеном моделу (атмосфера јесте веома добра, али ни то није главни адут филма). Овај филм заиста носе глумци, и тек просјечним ликовима успијевају да удахну живот и учине их вриједним тога да им повјерујемо. Ствар која ми је можда највише засметала је потреба да се гледаоцу све достави на тацни - ни у једном тренутку мајчиног преласка на "тамну страну" немамо прави осјећај дилеме да ли је све можда умишљено, јер је читава та метафоричка страна филма (бабарога као приказ потиснутог страха од губитка вољених, демона бола и туге који нас изједа изнутра) константно бацана у лице гледаоцу.
Једва га погледах...
Уколико хорор данас није гушчије говно, одмах му се пришије етикета ремек-дјела. Чини ми се да је тако и са овим филмом, јербо нич не видјех у њему, а с обзиром на то да је хорор, па још и кратак, гледах га у двије вечери, јер одједном нисам могао...