Elvis Presley je napisao:
Da nije bilo hajpa oko filma i da nije bilo nase rasprave prije tvog gledanja, ti ne bi uopste ispisao pola onih stvari u recenziji. Naravno da jesi bio "ostriji" u kritici jer si tokom gledanja filma trazio manu u svakoj sceni, prosto da bi mogao kasnije da napises to sto si napisao i da opravdas svoj stav koji si zauzeo prije samog gledanja filma. Ja tebe ne krivim, to je jedan od osnovnih psiholoskih mehanizama, zaboravio sam kako se zove.
Истина је да сам прије гледања највише био "забринут" око количине науке у филму. Што се радње тиче, ту заиста нисам имао неких очекивања, и могу мирне савјести рећи да сам филму са те стране приступио потпуно непристрасно.
Elvis Presley je napisao:
A da je zanr sekundarna karakteristika necu ni da odgovaram. Ne samo da to nije tacno vec sve ono sto pises kasnije je nidje veze. Prica, drama i odnosi izmedju likova su primarni samo u drami. Kakvi odnosi izmedju likova u SF filmu pobogu? I jos nesto. Sta cemo sa eksperimentalnim filmovima? Filmovima koji se ne drze ni zanra ni price ni odnosa izmedju likova? Kada prestanete odredjivati pravila i zahtjeve koje film mora da ispuni onda cete moci pisati konstruktivnu kritiku. Niti reziser ima obavezu da se pridrzava nekih pravila niti je pozeljno da to radi.
Нолан није снимао експериментални филм, па му не можемо давати олакшице које бисмо иначе дали неком режисеру екперименталног филма гледе употребе филмских елемената. А то, да су прича и ликови примарни само у драми је нонсенс (посматрати "драму" уско, искључиво као жанр ми је траћење појма - тај израз користим у ширем смислу, чак као критеријум за оцјену квалитета неког дјела - квалитет му је пропорционалан, између осталог, од квалитета драмске радње у њему). То су неки од основних литерарних елемената (било да је ријеч о филму или литератури) и није баш да се може тек тако рећи "хеј, ја снимам СФ, шта ће мени прича и ликови", јер би жанр требало да буде само етикета која нам служи да лакше посложимо ствари, не и да прикријемо наше мањкавости као аутора.
О жанру су доста писали чак и веома озбиљни аутори из области хуманистичких наука, па опет нема неког јасног консензуса. Но, иако схватам људску потребу да класификује ствари, одувијек сам имао проблем са жанром као таквим. Он би требало да долази послије дјела, иако данас чешће имамо случај да долази прије. Па онда неко пише "жанр-роман", снима "жанр-филм", све вријеме покушавајући остати у уским оквирима жанра (занимљива је контрадикција у твојим ријечима; с једне стране сматраш да СФ као жанр режисеру даје одређено "помиловање" гледе приче и ликова, просто јер то оквири жанра то дозвољавају, а са друге стране кажеш да "режисер нема обавезу да се придржава правила нити је пожељно да то ради"). Зато и имамо ситуацију да се "жанровско" сматра нечим што је другоразредног квалитета, ваљда му се због тога и опраштају сви ти недостаци који се не би опростили нечему што тежи да буде озбиљно (умјетничко?) дјело.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
. 7.5/10
