banjalukaforum.com

Milan Stevanović, čovek koji je stvarao imidž političara
Kako se prave pobednici

Ako političkoj kampanji pristupite sportski, imaćete sve kao na dobroj utakmici - lepe poteze, prljave igrače, potkupljene sudije, vrhunske trenere, uobražene zvezde, mnoštvo novinara i publiku koja vas nagradi po zasluži - ovako u jednoj rečenici Milan Stevanović, jedan od onih koji je stvarao predizborni imidž za Koaliciju "Zajedno" ('96), DS ('97), Mila Đukanovića, Biljanu Plavšić, DOS i Bogoljuba Karića, opisuje tajnu pobedničke izborne kampanje.


Ako političkoj kampanji pristupite sportski, imaćete sve kao na dobroj utakmici - lepe poteze, prljave igrače, potkupljene sudije, vrhunske trenere, uobražene zvezde, mnoštvo novinara i publiku koja vas nagradi po zasluži - ovako u jednoj rečenici Milan Stevanović, jedan od onih koji je stvarao predizborni imidž za Koaliciju "Zajedno" ('96), DS ('97), Mila Đukanovića, Biljanu Plavšić, DOS i Bogoljuba Karića, opisuje tajnu pobedničke izborne kampanje.

Stevanović je svoja iskustva pretočio u knjigu pod naslovom "Kako da pobedite na izborima". On je među osobama kojima politički lideri mogu da zahvale na "friziranju" ličnosti za oči javnosti, a njegova iskustva su zaista zanimljiva.
Njegov posao je da političarima govori šta da kažu, kako da se ponašaju, šta da obuku, koju poruku da pošalju narodu... On najbolje zna koliko je teško sujetnom političaru sasuti u lice njegove mane i nedostatke i naterati ga da ih ispravi, koliko je teško pobediti njihovu "uvekupravost" i "dalekovidost".
- Za Koštunicu, na primer, ništa konkretno nismo radili, jer to nije dozvoljavao, kao što ni danas ne dozvoljava da da mu neko zbog kampanje "frizira karakter". Nasuprot tome, Milo Đukanović je bio veoma disciplinovan, jer je uvideo da je u prvom krugu izgubio čak i u rodnom Nikšiću, što je za Crnogorce strašna stvar. Tada je shvatio da ne može da radi ono što njegovi drugovi očekuju, već ono što narod od njega očekuje. To je upravo i bila njegova najveća greška - priča naš sagovornik. Tada je odleteo zajedno sa Zoranom Đinđićem i ostatkom tima - privatnim avionom koji je poslao Đukanović. To je za njih, kao opozicionare, bio potpuni šok.
Stevanović, ili Piksel, kako ga još zovu, radio je više od decenije kampanje za DS i Zorana Đinđića, a kako kaže, kampanje za Đukanovića i Biljanu Plavšić odradio je "zato što je to odgovaralo DS-u".
- Tek 2004. godine sam kao član DS-a i s dozvolom stranke vodio kampanju za Bogoljuba Karića - tvrdi Stevanović.
Kampanja za Karića ujedno je bila najteži i najveći njegov izazov u kreiranju ličnosti koju narod želi za vođu. S negativnim imidžom ekstraporfitera, kakav je Karić imao, bilo je veoma teško izboriti poverenje 18,2 odsto birača.
- S Bogoljubom je bilo teško raditi jer je on navikao da ga drugi slušaju, a ovde je morao neko, ko nije član porodice, da ga dobro iskritikuje. Rekao sam mu: "Ako želite da se bavite politikom, ne smete da mislite da ste u vek u pravu, a odluke morate da donosite hladne glave". Ljudi oko nas su pomislili da će u tom trenutku da izvadi pištolj, ali je Karić to shvatio kao posao i sve je odradio potpuno korektno - priseća se Piksel.
On i danas ima više ponuda za dolazeće predsedničke izbore. Kako kaže, među njima se nalaze stranke koje po prvi put treba da uđu u političku trku, ali i jedna koja je već na političkoj sceni. O tome kolika je razlika između svetskih političkih kampanja i naših, Milan Stevanović kaže:
Posmatrao sam nekoliko kampanja u Grčkoj i Americi i dosta teorijskih postava smo pokupili od Amerikanaca i Britanaca. Ipak, nimalo nisam zadovoljan nivoom vođenja političkih kampanja u Srbiji. Nedostaje svetska edukacija, kampanje u Srbiji su još na zdravorazumaskom i potpuno iskustvenom nivou. Kod nas čak i ne postoji dovoljna želja da se nauče kvalitetne tehnike, što je još veći problem.

Prljava igra
Kao ni ratovi, ni kampanje nisu poštene bitke - koriste se i otrovni gasovi. Prljavi igrači postoje i u fudbalu, a u kampanji morate da se pripremite da iz borbe s njima izađete kao pobednik. Svaki kandidat ima mane, samo treba naći načina kako da ih ubodete, bez posledica. Najbolje je da to uradi neko treći, a da vi ostanete čisti - objašnjava Stevanović.

Bojkot kampanja
Bojkot kampanja koju je 1997. godine radio za tada malu, opozicionu stranku DS, u sećanju mu je ostala kao najdraža. Takve kampanje je, kaže, i najteže raditi jer zapravo ne postoje lično zainteresovani kandidati.
- Bili smo pod strahovitom medijskom blokadom, usamljeni u bojkotu, a sva "teška artiljerija" SPS-a, JUL-a, radikala i SPO bila je usmerena ka nama. Međutim, tek nakon te kampanje DS je rešio sve svoje adolescentne probleme i ušao u red velikih stranaka - objašnjava Stevanović.