dr. Jovo Ubiparip je napisao:
Sto se mene tice mozes se baviti i 20 godina. Kad bih krenuo da postujem iz emograntske stampe i knjiga ( onih koje imam), sve njihove baljezgarije, ova tema bi bila vrlo brzo zakljucana.Naravno nije mi na kraj pameti da gubim vrijeme na ovoj temi i da postujem npr. gomilu clanaka iz knjiga recimo Laze M . Kostica ( dosta ih posjedujem), stampanih od Kanade do Australije, a neke bogami i u Njemackoj. Nikakva korist.Ili memoare raznih vojvoda kojima su svi krivi za njihovu emigrantsku stvarnost.
Не знам шта би ти то епохално открио нама свима. Али волео бих да видим.
Ако се доста домаћих историчара а такође и страних (Русија, Енглеска, Америка, Немачка) слаже да покрет ДМ није био квислиншки ни у једном погледу, ја не видим чему константно потезање питања на које је историја већ дала одговор.
То питање може да потегне само неко неупућен.
Твој проблем је што ти нећеш да прихватиш реалну чињеницу а она је да су оба покрета била антифашистичка али да ни један ни други нису могли да се супроставе фашистичким окупационим силама (ту пре свега мислим на Немачку). Можеш ти сад да трубиш о 7 непријатељских офанзива али чињенице говоре нешто друго. Оне говоре да је КПЈ 1941 највише деловала у Србији одакле је протерана па је своје војно деловање пребацила на И. Босну и ЦГ. Па је и одатле протерана за Западну Босну и тек овде је деловала војно озбиљније али исто тако у тој З. Босни нема Вермахта (бар не као војне силе) већ је то теруторија НДХ и ту делују домобрани и усташе.
У лето 1944 КПЈ покушава прелазак дрине и улазак у Србији и доживљава комплетан фијаско. У јесен 1944 у Србију из правца Румуније и Бугарске улази Црвена армија и искористивши тај моменат Дрину прелазе и партизанске јединице. Црвена армија ослобађа Београд 9 октобра а тек сутрадан у Београд стижу партизани (Тито се налазио сво време у Мосвки, па из Москве слеће у Вршац а из Вршца долази за Београд).
Да би се доказали пред савезницима партизани отварају потом три фронта која треба да пресеку повлачење немачке војске. Један, најпознатији, сремски, други на Драви и трећи на потезу Централне и Западне Босне (овај је био најмањи) који треба да пресече повлачење Вермахта из Грчке.
Сремски фронт је плаћен смрћу око 70.000 људи, махом српске омладине, насилно мобилисане, без обуке и адекватног оружја.
Немачке јединице у повлачење, деморалисане и под константнин ударом савезничке авијације пружају такав отпор ЈА (тада већ проглашена Југословенска Армија) и чак разбијају фронт у једном тренутку. У том тренутку Врховни штаб ЈА у Београду пакује кофере и спрема се за напуштање града.
На Драви Немци потискују партизане и ови се повлаче све до Мађарске границе.
У Босни Вермах без већих проблема крчи себи пут ка Словенији и Аустрији.
Значи ради се о крају 1944 када је већ постало јасно да је Немачка поражена. Вермахт у фази распада и такав Вермахт без проблема разбија ЈА на два фронта а на трећем ЈА добија пирову победу али главница балканског Вермахта је већ извршила повлачење ка Мађарској и даље ка Аустрији па је велико питање да ли се Сремски фронт може окарактерисати и као некаква победа.
Ово су чињенице а оне само потврђују оно што свако реалан већ зна а то је да ни партизани ни четници нису били озбиљна снага нити су могли да воде неку озбиљнију антифашистичку борбу после 1941. У тој 1941 они су још увек активни али након тога они се махом окрећу међусобним борбама и ако прочитате депеше и команде које су стизале из оба штаба видећете да је као непријатељ на првом месту означена противничка идеологија.
Реално би било да се више не заваравате. Ту мислим на поједине за које је важећа историја она коју су гледали у "Отписанима" и шунд филмовима Вељка Булајића.