Мр Зоран Чворовић: Реаговање на интервју патријарха Иринеја „Новостима” од 8. 4. 2011. Saturday, 09 April 2011 Мр Зоран Чворовић
Свакоме према заслугама: за усташе разумевање, а за владику Артемија анатема
У глуво доба ноћи не пишу се ни хладнокрвне стручне анализе, нити одмерени новински коментари; ноћу се на папир стављају само вапаји пробуђене савести који не могу да ишчекају јутро, због чега њиховом заточнику не дају сна. И овај текст је плод ноћне море, после прочитаног интервјуа у листу „Новости” са садашњим Српским Патријархом.
Ноћни кошмар изазван интервјуом почиње са патријарховом подршком евроунијатским интеграцијама Србије. Најпре, у дипломатском маниру, као да се бори за подршку идеолошки шароликог бирачког тела, Српски Патријарх износи вербалистичку резерву – нисам за Европску Унију по сваку цену, да би потом завршио са евроентузијастичким ставом – требало би да осетимо благодети те заједнице. На врата савести долази ми прогоњена Крајина, спаљене светиње отетог Косова, пуста манастирска земља Метохија, трогодишња новомученица батајничка Милица Ракић, новомученица варваринска Сања Миленковић, сви српски мученици пострадали од политике и бомби Европске Уније, од које Српски Патријарх ишчекује „благодети”. Како у предвечерје Васкрсења Христовог заћутати пред овим кошмаром, а да нас се Свети Преци не постиде. Други кошмар, Патријарх не осуђује хомосексуализам као содомски грех, већ, опет дипломатски, изјављује да „Црква има резерве према појавама попут тзв. геј параде”. Како у предвечерје Васкрсења Христовог заћутати пред овим кошмаром, а да нас се Свети Преци не постиде.
Трећи кошмар, Јаценовац је за патријарха само „велика сенка”, која „не би требало да буде вечита препрека у нашим односима” - са римокатолицима, зато „морамо да трагамо за начином да историјске проблеме и неспоразуме превазиђемо”. Шта је то што Српски Патријарх еуфемистички назива „историјским проблемима и неспоразумима” између нас и римокатолика? То је седамсто хиљада јасеновачких мученика, убијаних секирама, маљевима и тестерама, а под управом фра Мирослава Филиповића, десетине хиљада Светих Српчића, убијених у Јадовну и Градини, отрованих од ватиканских часних сестара; „историјски неспоразуми” су и 1764 спаљених Срба у Глинској цркви, очи српске деце које су гледале са Павелићеве наруквице, десетине хиљда православних Срба побацаних по херцеговачким јамама од поунијаћене разбраће, а све у организацији блаженог Степинца и под покровитељством папе Пија XII. То су и нови „историјски неспоразуми”, са старим Ватиканом и њиме рођеним монструмом, новом НДХ – злочини у Медачком џепу, у Олуји и Бљеску. Ипак, болније од усташких кама и маљева, убија хладан и дипломатски тон Српског Патријарха, који крваве стогодишње трагове Ватикана широм српских земаља назива „историјским неспоразумима”, а све зарад „благодети” коју очекујемо у новој вавилонској кули, званој ЕУ. Како у предвечерје Васкрсења Христовог заћутати пред овим кошмаром, а да нас се Свети Преци не постиде.
И најзад, четврти кошмар, Патријарх, који би у духу либералне толеранције, „дијалога љубави” и историјског самозаборава да се измири са Ватиканом, тиме и са фра Сотоном, и блаженим Степинцем, неизмирује се са својим братом у Христу. Јер сви србомрзци могу да буду амнестирани, али са владиком Артемијем нема братског помирења. Разлоге за овакав положај владике Артемија, који је тежи од положаја усташа, открива нам Патријарх у реченом интервју. Владика Артемије је крив, јер је „годинама био у раскораку са Сабором и Синодом, и постао велика сметња решавању проблема на Косову”. У чему се, уствари, састојао раскорак видимо из претходних кошмарних ставова патријарха Иринеја. Поједини епископи СПЦ су пожурили да ухвате корак за световном политиком, па су у евроунијатском сну сомнамбулно претрчали преко крвавих поља „историјских неспоразума” православних Срба са римокатоличком Европом. За то време „тврдоглави” владика Артемије, не идући у корак са светском политиком, остао је с оне стране „историјских неспоразума”, у заједници са нововековним српским мученицима, уместо у „благодетним” евроунијатским заједницама. Како у предвечерје Васкрсења Христовог заћутати пред овим кошмаром, а да нас се Свети Преци не постиде.
у 4:00 часа 9. априла 2011.
Мр Зоран Чворовић
_________________ Држи ум свој у аду и не очајавај.
|