Silvio Dante je napisao:
Кад је постојао? Почетком 30-тих, док још није био дошао на власт, док није разбио комунисте у Немачкој. После никаквог отпора није више ни било.
Наравно да је у таквим ситуацијама било тешко организовати оттпор али реално ни покушаја организације није било ни у Немачкој а ни у НДХ-а од стране највеће већине Хрвата и муслимана, који су или прикључили се новом режиму или су се држали по страни као обични грађани правећи се да се око њих ништа не дешава. Тек један мали број се прикључио партизанима и још један мањи број четницима.
varas se po tom pitanju...mozda se nizi bavio tom temom ili ne znam sada sta je za tebe veliki otpor...za Njemacku do 1934. je Hitler sve legalne metode ukinuo da se njegova vlast ogranici, ukinio je "lijeve" stranke, opziciju, zakone koje mu moc ogranicavaju jednostavno postao je diktator...
Znaci od 1934. krece ilegalna borba protiv Hitlera i nacionalsocijalizma.
Bilo je razlicitih vidova otpora, recimo komunisti su masovno odlazili u Spaniju da se bore na frontu...Kada je zabranjena 1933. godine socijalisticka partija nastalo je 9 organizacija koje su bile u sustini naslijednice partije ali nisu smjele djelovati kao partija, vec kao organizacija u ilegalnosti...
do 1938. nastalo je dosta komunistickih i socijalistickih organizovanih otpora koji su se suprostavljali rezimu, ali ih je Gestapo do 1938 gotovo sve unistio...
Cak je i u vojsci bilo otpora, sa grupom oficira je Beck 1938. planirao uhapsiti Hitlera, Englezi su najveci krivci da nije doslo do toga, jer su potpisali minhenski sporazum...
bilo je jos raznih oblika gradjanskih organizacija, pa crkvenih takodje i kulturnih i umjetnickih...
Silvio Dante je napisao:
Али где ту разлика са покореним осталим словенским земљама? Па нису боље прошли ни Пољаци (због пруженог отпора), само су бројчано мање страдали.
Е сад то са "Тројим пактом" је мало чудно, Хитлер је нудио Краљевини Југославији приступ али истовремено и војну неутралност, односно Краљевина Југославија није требала војно да се ангажује а морала је само да дозовли слободан пролаз снагама Вермахта (нешто што је НАТО тражио од Југославије 1999). У том тренутку можда је било боље и приступити таквом савезу јер познато је да су мартовске демонстрације организовали Британци преко својих људи у краљевској војсци (овде још једна комунистичка лаж, да је КПЈ организовала демонстрације 1941).
Ипак, то је све теоретички, реално било је шта је било.
Ја опет понавља, отпор није споран али споран је начин и методе на који је тај отпор вођен од стране КПЈ. Жртвовати толико живота ни због чега (али буквално ни због чега) је велики грех и не видим поенту свега. То би сада било као да ја вама кажем е ајмо сви да изгинемо, да покажемо свету да смо против фашизма. Па да ли би неко од вас кренуо? Наравно да не би, рекли би овај није нормалан. Е то је био случај и тада, само што тада није било избора да ли би неко ишао или не би, већ је био увучен у дешавања недобровољно, па је могао или у шуму или да чека казнене експедиције па шта му Бог да.
sta bi bilo da je bilo, ne znam, mozda bi tim sporazumom sa Hitlerom puno vise izgubili nakon rata, ali to su sve razmisljanja koja nisu relevantna...
ja sam shavtio tvoje razmisljanje ali ja ga ne dijelim po tom pitanju...mislim kao sto si i sam napisao da tu previse i nije bilo izbora, onaj ko hoce da se bori ode u sumu, onaj ko nece sjedi kuci...to je upravo trebalo olaksati Njemcima situaciju, da razlikuju civile od otpora, a oni su upravo radili obrnuto kaznjavali civile radi otpora drugih i time izazvali kontra efekat...
Otpor je htio narod, svidjelo se tebi to ili, niko ne voli da nije gazda u svojoj kuci...nezadovoljstvo tinja, pitanje je samo trenutka kada ce prokljucati...
po tvome misljenju trenutak nije bio dobar za pocetak borbe i nacin borbe...