banjalukaforum.com

Inace sam poprilicno komplikovana, pa cu ja sebi nekad kucu praviti, jer nema tog stana koji bi zadovoljio moje zelje.

Ајде још мало...

Izigrani ministar, sudija, bankari i banjalučka vlast


Banjalučki Skadar na Bojani: Zgrada koju gradi „Estetik interprojekt“

Reč je o stambeno-poslovnoj zgradi čiju je gradnju u strogom centru Banjaluke 2005. započela firma „Estetik interprojekt“. Kupci su keširali novac predstavnicima ove firme, ali se ni pet godina od početka gradnje niko nije uselio. Zgrada nije završena, a niko ne zna kad će radovi biti okončani.


Simić kaže da je u ovoj zgradi pre nekoliko godina po tzv. rau-bau sistemu (grube, nepotpune gradnje) kupio stan od 100 kvadrata, ali da ne može da se useli jer nisu završeni radovi na celoj zgradi. „Ne znam kada ću se useliti. Znam da čekam na to k’o ozeb’o sunce“, tvrdi Simić. On negira spekulacije da je bio posrednik između „Estetik interprojekta“ i institucija RS i nekih pojedinaca u kupovini stambeno-poslovnih prostora u ovoj zgradi. „To su čaršijske priče. S tom zgradom imam zajedničko samo to što sam vlasnik stana u koji ne mogu još da uselim“, prokomentarisao je Simić.

Ministar Lipovac, koji je kupio stan do Simićevog stana, nije želeo da govori o ovoj temi. On je samo poručio da deli sudbinu ostalih ljudi koji su kupili stanove i druge prostore u zgradi „Estetik interprojekt“.


Nismo saznali koliko je „Estetik interprojekt“ dobio novca za gradnju jedne od najvećih stambeno-poslovnih zgrada u Banjaluci. Ova zgrada oko dve godine u centru grada zjapi poluzavršena. Još se ne zna ni koliko je ukupno ljudi o ovom slučaju oštećeno. Novinari „EuroBlica“ već šest meseci pokušavaju da razgovaraju sa predstavnicima i direktorom „Estetik interprojekta“, ali bezuspešno. Inače, ovo preduzeće je registrovano u Osnovnom sudu Banjaluka, gde se navode četiri osobe kao vlasnici. Samo jedan od njih je naveo adresu u Banjaluci, a ostali su iz Beograda, Nikšića i iz Nove Pazove. Nismo uspeli da razgovaramo ni sa Šmigom Šmigićem koji je donedavno predstavljao firmu u javnosti i razgovarao sa novinarima. Šmigić, jedan od vlasnika „Estetik interprojekta“ je iz Nove Pazove.
Nije poznato da li su predstavnici IRB i banjalučke uprave nedavno razgovarali sa vlasnicima „Estetik interprojekta“, ali su nam potvrdili da su podneli tužbu jer ne mogu da uđu u posed plaćene imovine i nakon isteka ugovorenih rokova.
Gradska uprava Banjaluka je posredstvom Pravobranilaštva RS tužila predstavnike firme 11. juna 2009. „Estetik interprojekt“ i grad potpisali su 7. novembra 2006. ugovor o gradnji javne garaže na površini od oko 3.000 kvadratnih metara. Grad je uložio 2,5 miliona KM, a trebalo je da radovi budu završeni još pre tri godine.


Predstavnici uprave IRB i fondova za razvoj i zapošljavanje RS tužili su „Estetik interprojekt“ 30. decembra 2009. radi uvođenja u posed i naknade štete. Sudski postupak je u toku. IRBRS i ova dva fonda su na osnovu direktne pogodbe iskeširali 90 odsto od ugovorene cene ili oko 5,2 miliona KM „Estetik interprojektu“. Fondovi se nisu ugovorom zaštitili u slučaju neispunjavanja ugovorenih uslova i obaveza, dok je IRB RS, po nalazima revizije RS, to uradila minimalno. Rokovi za useljenje bili su 2006, 2007. i 2008. godina.



„Čajevec“ vlasnik, „Estetik interprojekt“ korisnik
Zemljište na kojem „Estetik inteprojekt“ gradi zgradu je uknjiženo u vlasništvo holding „Čajaveca“ sa pravom korišćenja za „Estetik interprojekt“. Naime, banjalučka uprava je 14. aprila 2005. odobrila holdingu „Čajavec“ gradnju zgrade na bivšem stadionu u centru. Međutim, na osnovu ugovora iz 2003. između holdinga i „Estetik interprojekta“ Skupština grada je 8. juna 2005. dala saglasnost o uvođenju suinvestitora „Estetik interpojektu“. Ova firma i holding su ugovorili da „Estetik interprojekt“ sagradi po rau-bau sistemu zgradu radnicima „Čajaveca“, a bivšim borcima u naselju Trapisti. Zauzvrat je holding ustupio „Estetik inteprojektu“ građevinsko zemljište u centru Banjaluke. Međutim, „Estetik interprojekt“ nije ispoštovao ni ugovor o gradnji zgrade u Trapistima, a čak je i Vlada uplatila oko 150.000 KM za završetak radova da bi se bivši borci zaposleni u „Čajavcu“ uselili u stanove.

Ја цијело вријеме контам:

а) Шмиго Шмигић не постоји (ријеч је о фиктивном лику створеном да буде фиктивни инвеститор и да зезне људе)
б) Шмиго Шмигић постоји, али бих ја онда волио да га упознам и питам га одакле су Шмигићи и откуд му име Шмиго и зар му нису родитељи могли дати неко друго име... рецимо Драган Шмигић... то онда звучи нормално.

e da, citavo vrijeme razmisljam sta sam jos htjela napisati u postu i ne mogu se sjetiti..
bas TO... ko se jos zove smigo smigic.. ma dajte ljudi, kakva otvorena zaj...cija i ismijavanje ljudi u lice... strasno, da nije zalosno... smijala bih se..

Sam si rekao, gotove stanove.