MILO je napisao:
Momci malo preterujete!
Ovaj nemili događaj je neugodno iznenadio sve stanovnike Sanskog Mosta!
Svih ovih posleratnih godina se ništa slično nikad nije desilo.Reakcija opštinskog načelnika,predsednika skupštine opštine,političkih partija,verskih zajednica je bila promptna i energična.Odmah su izašli na lice mesta,svi osuđuju ovo ružno delo koje je neki bolesnik učinio i zahtevaju od policije brzu istragu !
Važno je znati da eksplozivna naprava nije bačena na crkvu već na parohijsku kuću što govori da motivi mogu biti svakakvi.Sačekajte malo,istraga je u toku a narod već ima neko svoje objašnjenje.Ono što se priča u narodu bi vas itekako iznenadilo!!!Sačekajte,bez ad hoc zaključaka jer ovde su međunacionalni i međuverski odnosi sasvim OK!
Pozdrav svima.
Српски повратници живе у страху од нових нападаDatum: 22.11.2009 22:00
Autor: Тања Милаковић
СAНСКИ МОСТ - Српски повратници у општини Сански Мост забринути су за своју безбједност послије постављања бомбе на прагу парохијског дома Српске православне цркве у том граду и страхују од нових напада.
Кажу да су повратком на своја вјековна огњишта претрпјели много тога, али експлозија код Српске православне цркве у центру Санског Моста је кап која је прелила чашу.
Српски повратник у село Крухаре код Санског Моста Раде Станосављевић каже да се на порушено огњиште вратио 2000. године и
да је од тада проживио и још увијек преживљава свакодневне нападе и провокације.- Прошле седмице двојица су ме гањала са сјекиром у руци, јер сам им рекао да не сијеку дрва у мојој шуми. Звао сам полицију, као и безброј пута до сада,
али нико никад није заштитио моја права и имовину - каже Станосављевић.
Осим тога, прича Раде, комшије Бошњаци су му отровали коња, обрали кукурузе, а на његову њиву и двориште редовно испуштају своје септичке јаме.
- Да имам своју слободу и права прегурао бих све проблеме и неимаштину, само да надлежни реагују и заштите ме када им се обратим за помоћ - додаје Станосављевић.
Само неколико километара даље, у селу Хусимовци, Срби повратници муче исту муку.
Никола Муњиза са породицом вратио се 2001. године. Каже да никакве помоћи од општине никад није добио, расвјета није стигла само у дио села гдје су српске куће, а подстицаје за пољопривредну производњу, иако на њих има право, надлежни му не дају.
- Све би то човјек занемарио, јер не би био гладан, али највећи
проблем је што на твојој земљи други господари. Комшије Бошњаци, увијек иста група људи, сваки дан сијеку дрва у нашој шуми. Када смо их прије неколико дана упозорили да на то немају право и да изађу са нашег посједа, рекли су комшијама и мени да се на томе неће завршити. Сутрадан су посјекли 80 садница воћака - истакао је Муњиза.
Додао је да још нико није реаговао, а то се дешавало и прољетос, па су појединим повратницима и пиштољем пријетили и говорили да Срби овдје немају никаквих права и да ништа није наше.Његов комшија Чедо Вучковић са супругом Aном такође се вратио на своје огњиште. Они причају да су разочарани понашањем појединих комшија Бошњака.
- У мом дворишту, без имало стида, беру воће, говорећи ми да ја ту немам никаквих права. То ради хаџија, тобоже, велики вјерник. Истресају смеће и доносе мртве животиње на нашу земљу, а ми ништа не смијемо рећи, јер имају подршку инспекције, полиције и општинске власти - прича Aна.
http://www.glassrpske.com/vijest/2/novo ... apada.html-----------------------------------
Опет ћете рећи да сам провокатор итд...
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
