Prodje svadba i veselje ludo,
Ofali mi šajtov dobrano
A plate jos nema
Svadba dodje rano
Evo jedan onako prozan tekst,nisam u elementu za rime
Cekam te,a znam da neces doci
U sobi,zavaljen na previse neudobnu i trosnu stolicu,sedim i nemo posmatram ekran.
Sta cekam?Tri su sata i svi normalni ljudi spavaju,ali ja i dalje nesto cekam.
Odigrao sam sve glupe igrice na ovom jebenom facebook-u,i potpuno sam smoren.
Oci mi se sklapaju,ali ja ostajem u svojoj uzasnoj stolici i kuckam,kao neki zombi,vise to nije um,to prsti instinktivno menjaju polozaj na tastaturi koja je zamascena i uprljana od sendvica pojedenih nad njom,od cigara ispusenih,do filtera u zanosu kuckanja,na nju je milion puta pao pepeo.
A ja,............ja i dalje cekam........izgubljen u vremenu i prostoru,sedim i cekam.
Osecam da zivot prolazi kraj mene,cvece cveta,vene,ponovo cveta na prozoru moje sobe.
Kise padaju,sija sunce,sneg je ili mozda nije.Ne nije sneg,to samo oci vide male iskrice kad skrenem pogled sa ovog potamnelog monitora.Spava mi se,boje se razlivaju,ali ja i dalje cekam.
Pitate se sigurno STA JA TO TAKO UPORNO CEKAM?,iskreno da vam kazem,nisam ni ja potpuno siguran.
SLUTIM,ALI NISAM SIGURAN.Osecam prazninu,veliko nistavilo koje me guta.....ne,ne boli me,ne necu plakati ovaj put.Pomirio sam se sa cinjenicom,da moje srce ako nije vec umrlo,da vise nece boleti.
I ne boli,samo osetim hladnocu,prazninu,tamu.........
Osecam da sam izgubljen u nistavilu vremena i prostora,hahahahhahahah,shvatio sam.
Eto koliko coveku treba,da shvati sta mu je.Samo nekoliko trenutaka,nekoliko otkucanih redaka i imate dijagnozu.Ja mozda jesam izgubljen,ja mozda ne osecam nista,ali znam sta cekam.........
CEKAM DA ME LJUBAV PRONADJE.............
Znate kako kazu,da negde na svetu postoji,savrsena osoba za vas,i da vas mozda bas u ovom trenutku trazi,pa zasto onda biti toliko lud,da ne docekate to savrsenstvo
Shvatio sam,ja sam pronasao osobu,mislio sam da je ona moje savrsenstvo,mislio sam da povratka nema,da nema sanse da sam se prevario.........dao sam joj svoje srce,dao sam joj svoju dusu........
ali ne,ne,nE,NE;NE,NEE,NEEEEEEEEEEEEEEEEE.
Kako sam mogao da budem glup posle svega,sto sam prosao......ponovo da patim,hah,ne mogu.....
razlog je jednostavan,ja sam svoje srce poklonio,i sad nemam nista u ovim grudima da me boli,nemam ni nekoga da me voli,ali iskreno receno,mislim da sam konacno spoznao sebe..........
Nece me vise boleti,necu vise plakati,sad sve tuzno i lose sto mi se desi,bolece nekoga drugog,bolece nju,jer ona ima moje srce.................
Necu se sluziti tagovanjem i tim glupostima,osoba o kojoj pisem ce se pronaci u gomili besmislica koje sam napisao........................a ja,pogrbljen i premoren od ludila zvanog net,odlazim da spavam.........
Ali vraticu se,uvek se vratim,uvek cekam,na istom mestu,istu osobu.
Nazovite me budalom,bas me briga,zovite me kako hocete.....ja znam ko sam.
Ja sam poslednji boem,poslednji romanticar ovog usranog vremena,ja pisem iz praznine koja se nekad zvala dusa..............
Ako se pronadjes u ovome,samo cu reci jos ovo,mora se sve promeniti,to moras da shvatis,jer ja te jos uvek volim,jer jos uvek te cekam,i ako je tesko priznati da je tako,ti si moj ludi kamen spoticanja,
a kazu da kad se covek spotakne,moze ili da voli ili da izgubi glavu.........
Meni je svejedno,jer ti si ja,ti i niko drugi.Ti si moja sustina,moj razlog za postojanje,
jebi ga nemam pojma vise kako to da napisem nego VOLIM TE
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
