|
Мржња према дошљацима јесте вјечна карактеристика друштва у декаденцији,
цивилизације уљуљкане у чамотињу чије припаднике ужасавају амбициозне придошлице,
које су као по неком правилу скоро увијек отресит и конкретан свијет.
Е сад, није исто да ли је неко у "твој" град (мада ти тај град у сваком случају није бабовина,
него је једном и неко твој у њега дошао) долази јер га гони жеља за шареним свјетилима,
или је неко у тај град дошао од невоље љуте, прогнан и без ичег осим жеље за мирним животом.
1992...3,4,5 су Београђани тако кукали на избјеглице из БиХ и Хрватске, како не могу да добију посао баш због њих,
како наводно баш те избјеглице долазе са коферима пара и купују станове, бензинске пумпе, локале...ама све...
заборављајући да живот у метрополи скоро да подразумјева прилив свјеже крви на годишњем нивоу у хиљадама,
и да управо живљење у свим свјетским метрополама подразумјева да се посао добија способношћу, а не правом рођења.
Сјећам се када су након "Олује" дошли они несретници из РСК на тракторима, без динара у џепу, већина без игдје икога.
Просто сам се дивио њиховој отреситости, здравом духу и марљивости гледајући како властитим рукама подижу дословно нова насеља,
и мало по мало поново са нуле стварају себи нормалне услове за живот.
Шта може да те натјера да мрзиш неког таквог или да те толико нервира осим сопственог комплекса,
насталог из предосјећаја сопствене слабости у односу на те људе. Угрожен се можеш осјећати само од бољег од себе.
Нешто другачији случај је био са Косметом, ту дошљаци никада нису били мирољубиви, тачније многи јесу,
али је број оних који су нову територију по сваку цијену хтјели само за себе био сасвим довољан.
Негдје се земља куповала по законима трговине - "ево ти домаћине дупла цијена за имање и кућу, а ти иди у Србију".
Негдје се куповала под притиском: понекад камен у прозор, некад се запали штала или сијено, пусти пас у кокошињац и сл,
па се имање куповало и испод цијене.
А нажалост, негдје се средства нису бирала: данас заборављени извјештаји из седамдесетих свједоче о случајевима пребијања, силовања,
па на крају и убистава у случајевима када старосједиоци нису имали жељу младим и амбициозним придошлицама препустити земљу.
Све у свему, сто година касније, статистика је свједочила у корист новопридошлих, који су се већ дебело одомаћили,
и имали врло јасно организован општи план како новоосвојену земљу заокружити и на њу ставити печат као своју.
Слична судбина је задесила и Западно Римско Царство под поплавом Гота и Германа који су бјежали од Хунске најезде,
те за кратко вријеме преузели комплетно царство и увели Европу у Средњи вијек, дајући јој неизбрисив мрачни печат.
Слична судбина је задесила и размажене Византинце када су на границе са Персијом насељавали млад и ратоборан закавкаски народ - Турке,
са идејом да им они тако јаки, амбициозни и агресивни чувају границе, па кад су их мудри Арапи превели на ислам, Византија је пала,
а Арапи изгубили превласт у исламском свијету, већ ће одмаћени и снажни Турци на темељима Византије створити Отоманску империју.
Та прича о "домаћима" који су се опустили у колотечини и чамотињи и о "придошлицама" пуним снаге идеја и амбиција
чини се стара је колико и читав свијет, али када се погледа са стране и не дјелује толико црна, јер управо ти "новопридошли"
представљају позив на буђење свим системима који су се уљуљкали у одомаћену и досадну свакодневницу,
доносећи нове изазове и за једне и за друге и чинећи свијет далеко интересантнијим мјестом за живљење.
У суштини прошао сам мислим све градове у БиХ, и конкретно ту врсту кукања на придошлице сам срео једино
и искључиво у Сарајеву гледе Санџаклија, Шипара и Вехабија, те у Бања Луци кад на тему дођу Гламочани и Дрварчани.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Jeli to isto??
