|
Petog oktobra 2009. navršilo se devet godina od masovnih demonstracija u Beogradu i celoj Srbiji kojima je okončana vladavina Slobodana Miloševića, obeležena raspadom Jugoslavije, državnim ratnim zločinima i stradanjem; autoritarna vlast srušena je na saveznim izborima za Skupštinu i predsednika SR Jugoslavije, posle 13 godina Miloševićeve vladavine. Nakon višednevnih demonstracija i štrajkova širom Srbije kojima je povod bio nepriznavanje rezultata izbora, 5. oktobra 2000. u Beogradu se na poziv Demokratske opozicije Srbije okupilo više stotina hiljada ljudi, a brojni protesti održani su širom Srbije. DOS - koji je tada činilo 18 stranaka - zatražio je od Miloševića da odstupi i prizna izbornu volju građana izraženu na saveznim, predsedničkim i lokalnim izborima održanim 24. septembra 2000. Slobodan Milošević priznao je svoj poraz dan kasnije, čestitao pobedniku i poželeo sreću građanima Srbije. Devet godina docnije, Srbija je u siromaštvu i krizi, na vlast su se vratili neki od protagonista zločinačke politike. Godišnjica se obeležava u atmosferi nasilja i straha. Miloševićev naslednik Vojislav Koštinica (onaj čiji je slogan 2000. bio: „Ko može da vas pogleda u oči“) kaže danas da je „Zapad pomutio osećanja o 5. oktobru“ i dodaje: „Odgovor koji smo dobili kao demokratska i slobodna zemlja bili su, na žalost, sve više i više otvoreni pritisci velikih zapadnih sila usmerenih na rasparčavanjenaše države. Nema sumnje da je ovakav odgovor zapadnih sila na uvođenje slobode i demokratije u Srbiji ozbiljno pomutio osećanja u narodu o 5. oktobru. Jer, nema razumnog odgovora na pitanje zašto treba razbijati jednu demokratsku državu“.
Oštru osudu Koštuničine politike izriče za e-novine Žarko Korać, predsednik Socijaldemokratske unije, koji kaže da je „u DOS- u postojalo i seme one Srbije koja je bila spremna na kompromis sa Miloševićem i koja nije odbacivala njegovo nasleđe, što je, personalno i politički predstavljao upravo Vojislav Koštunica“. Korać pojašnjava: „Ubistvom Zorana Đinđića proevropska, prodemokratska Srbija izgubila je svog najistaknutijeg i najsposobnijeg lidera i sve što se posle te tragedije dogodilo posledica je te tragedije - ta Srbija je izgubila. Posle toga došla je vlada Vojislava Koštunice koja je vladala uz pomoć Socijalističke partije Srbije. Drugim rečima, došlo je do rehabilitacije SPS, a da ona ni u kom obliku nije odbacila svoje ratno nasleđe. Danas je na vlasti Demokratska stranka koja se, takođe, odriče jednog dela nasleđa DOS-a i sarađuje sa Socijalističkom partijom Srbije. Pobeda 5. oktobra i pobeda DOS-a pokazuju da je u Srbiji moguća pobeda jedne snažne proevropske i prodemokratske opcije. Ali, i da, nažalost, postoje vrlo ozbiljni otpori da Srbija raskrsti sa svojim ratnim nasleđem i teritorijalnim pretenzijama u regionu, da sudi svojim zločincima i da, konačno, bude posvećena evropskim integracijama“, kaže Žarko Korać.
Photo: Kontrafoto
Vesna Pešić, predsednica Političkog saveta Liberalno-demokratske partije, ističe u razgovoru za e-novine, da se „Srbija sa petim oktobrom vratila u međunarodnu zajednicu“ i zaključuje: „Da nije bilo 5. oktobra, jeli bismo danas korenje. kako su nam obećavali. Danas, dešavanja petog oktobra treba prepustiti istoričarima, da vidimo šta su radili vojska i policija, svi akteri. Mislim da nema nikakvog smisla pitanje da li smo očarani ili razočarani. Prisustvovala sam razgovorima o padu Berlinskog zida, to je promena komunističkog sistema i završetak Hladnog rat. I niko ne pita da li su oni očarani ili razočarani. I ko je šta obećao. Mene pitaju šta je DOS obećao, a ne i to šta je Tadić obećao, isto to, prošle godine“, kaže naša sagovornica.
Milošević je, ističe Vesna Pešić, imao ideju velike Srbije i nije se obazirao na međunarodne okolnosti: „Ušao je u sukob sa celim svetom, sa Zapadom, ali i sa Jeljcinom. I pouka 5. oktobra jeste da bi Srbija bila smoždena da nije bilo tog datuma, da nije skinut Milošević. I, izuzev Koštunice, koji je posle priznavanja Kosova pokušao da otvori sukob između Srbije i Zapada, ostali su tu lekciju naučili. Sukob sa Zapadom je završen petog oktobra i to je najvažnije. Srušen je sistem koji je išao u ratove i zaratio sa Zapadom“.
Faktografija pobune
Jedan od zahteva DOS bio je da generalni direktor, glavni urednik i uređivački kolegijum Radio-televizije Srbije podnesu ostavke, a da RTS promeni uređivačku politiku i omogući objektivno informisanje o zbivanjima u Srbiji. Savezna izborna komisija najavila je drugi krug izbora, a opozicija i nevladine organizacije odgovorile su: „Neće biti drugog kruga za Mirinog bračnog druga“. Vojislav Koštunica, predsednički kandidat DOS-a, upozorio je na opasnost od sukoba i zatražio od Slobodana Miloševića da prizna poraz.
Pristalice DOS-a došle su u Beograd iz svih krajeva Srbije, predvođeni predsednicima stranaka. Nešto posle 15 časova građani okupljeni na mitingu ispred Skupštine SRJ probili su policijski kordon, ušli u zgradu i zapalili je. Tokom sukoba policije i demonstranata čula se i pucnjava iz vatrenog oružja. Komandir beogradske policije oko 17 časova zatražio je razgovor sa predstavnicima DOS. Oko 18 časova pripadnici policijske stanice u ulici Majke Jevrosime položili su oružje i priključili se demonstrantima. Zapaljena je i zgrada RTS u Takovskoj ulici.
U demonstracijama je poginula aktivistkinja DSS Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona. Momčilo Stakić iz Krupnja preminuo je od posledica srčanog udara. Lakše i teže povređeno je 65 ljudi. Slobodan Milošević je u aprilu 2001. uhapšen zbog finansijskih malverzacija, a dva meseca kasnije je izručen Haškom tribunalu gde mu je suđeno za genocid u Bosni i Hercegovini, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti u Hrvatskoj i na Kosovu. Umro je 11. marta 2006. godine od infarkta, u pritvoru Haškog tribunala.
(e-novine)
_________________
Са твоје стране, Зока, постоjи стална дискриминација на националној основи према мене.
(Rujka iz daleke Moskve)
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
