banjalukaforum.com

Radović ne ide u Partizan

Legija iz Varšave saopštila je da igrač sredine terena Miroslav Radović neće pojačati svoju bivšu ekipu Partizan.
Uprava poljskog tima potvrdila je da su crno-beli tražili Radovića na jednogodišnju pozajmicu, ali je saopštila da im je srpski igrač potreban za ovu sezonu.
"Tačno je da smo dobili ponudu Partizana, ali Radović ostaje u Legiji. On će nam biti veoma koristan u trci za šampionsku titulu", rekao je sportski direktor Legije Miroslav Tžečjak za zvanični klupski sajt.
Radović, koji je u Legiju došao 2006. iz Partizana, u januaru ove godine potpisao je novi, troipogodišnji ugovor sa klubom iz Varšave.
Igrač sredine terena za Legiju je do sada odigrao 87 prvenstvenih utakmica i postigao 12 golova.

Marko Lomić se takođe vratio u Partizan i ima pravo nastupa u Ligi Evrope. Pominje se i Emeghara kao moguće pojačanje. Možda Partizan i prezimi u Evropi ove sezone

Шта фали Ломићу?

Шта фали Ломићу?

1. Прљави ганфер
2. црвене пертле
3. мајмунчина
4. мајмунчина
5. фудбалско знање (а то је оно најважније)
6. мајмунчина


Никада нећу заборавити његов ватрополо захват лопте на утакмици против Петах Тикве. И то у свом шеснаестерцу...
Од свих ретарда који су продефиловали кроз клуб баш њега су нашли да врате...
Сјајно.

Smeniti ga, ili ne...pitanje je sad!


Trener Partizana Slaviša Jokanović pozvao je rukovodioce crno-belih da u naredne dve sedmice, koliko traje prvenstvena pauza, konačno zauzmu jasan stav po pitanju njegovog statusa u klubu. I pre njegovog apela, bilo je očekivano i najavljivano da predstojeću pauzu sukobljene struje u upravi srpskog šampiona iskoriste za definitivan obračun po pitanju smene ili ostanka šefa stručnog štaba.

Navijači „parnog valjka" ponovo su u nedelju skandirali: „Jokane, odlazi" uprkos trijumfu nad kulskim Hajdukom (1:0), baš kao što su treneru poručivali da napusti klupu i kada je pobedio Žilinu u gostima i izborio plasman u Ligu Evrope. Jokanović nikada nije izbegavao da prokomentariše stav „grobara", ali je očigledno i njemu dosadilo da bude perjanica u tom pogledu, odnosno da svaki novi dan dočekuje s pitanjem da li je i dalje trener Partizana.

- Glupo bi bilo da samo ja imam stav o mišljenju navijača. Naravno da imam svoj stav, kao što i navijači imaju svoj, a predstojećih petnaest dana idealno je vreme da i klub konačno zauzme svoj stav. Došli smo u miran period, kada bi svako trebalo da radi svoj posao. Navijačima zaista nemam šta da zamerim. Kao protiv Žiline u oba meča, ili protiv Javora, tako su i protiv Hajduka bili uz nas do poslednjeg minuta. Zaslužni su zajedno s ekipom za osvajanje tri boda, a na kraju su iskazali svoje mišljenje. Vrlo dobro znate šta mislim o svemu tome, što znači da nedostaje još samo da se izjasni klub - rekao je Jokanović za dnevni list Press.

Uprava Partizana, pocepana na dve frakcije, nalazi se u čvrstom klinču već danima unazad. Poslednja sednica UO završena je uz žučne rasprave, prozivke, pa i uvrede... U Ivanjici čelnici crno-belih nisu želeli ni da sede zajedno, dok su u Žilinu putovali desetkovani... Manjina je pre desetak dana odnela pobedu i izvojevala podršku za trenera Jokanovića. Posle serije očajnih partija Partizana, koje su najbolje ocenili navijači, ponovo je deo uprave potegao pitanje poverenja treneru.

Nova sednica UO je na vidiku, jer izvori bliski klubu iz Humske tvrde da većina članova najvišeg klupskog tela uprkos trijumfu u Žilini nije promenila mišljenje o treneru. Ako su morali da sude po prikazanoj igri, onda i nisu imali dovoljno razloga da menjaju mišljenje.

Jokanović je svestan da u klubu postoji većina koja nije zadovoljna njegovim radom, pa je stoga pozvao poslodavce da u narednih 14 dana reše njegov status. Ili da mu pruže jasnu, nedvosmislenu, neoročenu podršku uprkos mišljenju navijača, ili da mu zahvale za sve dosadašnje uspehe i pronađu mu zamenu.

- Ne znam šta da očekujem, ali sada je valjda idealno vreme da se ljudi sastanu i razmisle kako dalje. Postoje samo dva načina. Jedan je da se nastavi sa starim trenerom, a drugi da se traži novi šef stručnog štaba. Ne vidim treću opciju... Što se mene tiče, planirao sam za sredu da nastavim rad s igračima koji nemanju obaveze u reprezentacijama. Ako se nešto u međuvremenu bude desilo, mogu da prenesem svoje mišljenje o ekipi eventualnom nasledniku ili da nastavim s radom po pripremljenom planu - konstatovao je Jokanović.

Lomić: Želim da osvojim duplu krunu


Povratnik u fudbalski klub Partizan Marko Lomić rekao je da je zadovoljan što je dobio novu priliku da zaigra u tom klubu i istakao da je cilj osvajanje "duple krune" sa crno-belima.

- Presrećan sam što sam se vratio i što sam dobio priliku da ponovo igram za grobare. Dobro sam fizički pripremljen, prošao sam pripreme sa Koblencom, a poslednjih 15 dana trenirao sam samostalno - rekao je Lomić na konferenciji za novinare na stadionu u Humskoj.

Lomić je u ponedeljak, poslednjeg dana prelaznog roka potpisao dvogodišnji ugovor sa Partizanom, a prošle sezone igrao je za ekipu nemačkog drugoligaša Koblenc. On je istakao da želi da osvoji trofeje sa Partizanom, ali i da očekuje dobre igre u Ligi Evropa.

- Želim odmah da igram u prvom timu, a cilj je da osvojimo duplu krunu. Takođe, mislim da imamo realne šanse za prolazak u drugu fazu takmičenja u Ligi Evropa. Nalazimo se u teškoj grupi, ali uz kvalitetan tim i naše navijače mislim da možemo da prođemo dalje - rekao je Lomić, koji će ove sezone nositi dres sa brojem 11.

Odbrambeni fudbaler igrao je za Partizan od 2005. do 2007. godine. Lomić je u tom periodu u crno-belom dresu zabeležio 93 nastupa i sedam golova. Levi bek Partizana rekao je da "ne nosi lepe uspomene" iz Koblenca, ali da je najvažnije to što se vratio u beogradsku ekipu, pošto će tu biti blizu selektoru reprezentacije Radomiru Antiću.

- Najvažnije je da sam 100 odsto spreman da pomognem Partizanu. Sada ću biti na oku selektoru Antiću, ali nerealno je pričati o mestu u nacionalnom timu - rekao je 26-godišnji fudbaler i dodao da veruje da će se dobro uklopiti u novi tim crno-belih.

Lomić je odigrao i 14 utakmica za mladu reprezentaciju, a upisao je jedan nastup za A selekciju.

MSI uz Partizan


Kompanija MSI, koja se bavi informacionim tehnologijama, postala je novi generalni sponzor fudbalskog kluba Partizana, a ugovor čija je vrednost poslovna tajna potpisan je na devet meseci. Iako nije želeo da saopšti detalje, generalni menadžer MSI Dragan Milanović rekao je na konferenciji za novinare u Beogradu da je ugovor sa Partizanom najveća investicija te kompanije u regionu.

- Do sada smo sarađivali sa Partizanom, ali smo odlučili da saradnju podignemo na najviši nivo. Ovim ugovorom napravili smo sinergiju IT sektora i vrhunskih rezultata, a najbolji dokaz za to je i plasman Partizana u Ligu Evropa - kazao je on.

Milanović je dodao da je i u trenucima svetske ekonomske krize MSI svestan da bez ulaganja nema rezultata i dodao da u budućnosti očekuje očekuje obostranu korist i velike uspehe Partizana.

- Odlučili smo se za Partizan, jer je on brend na svetskom nivou i to ne samo kada je u pitanju fudbal - dodao je on.

Predsednik Partizana Dragan Đurić rekao je da za klub predstavlja uspeh činjenica da je potpisao ugovor sa jednom od vodećih kompanija iz IT sektora.

- Čast nam je da sklopimo ugovor sa ovako velikom kompanijom. Nadam se da će i drugi klubovi u Srbiji krenuti ovim putem. Veliki je uspeh što smo potpisali ugovor sa kompanijom iz IT sektora, a to je trenutno najprofitabilnija oblast - kazao je on.

Đurić je dodao da je svetska ekonomska kriza donela dosta problema srpskim klubovima u pronalaženju sponzora, ali da Partizan ima rezultate koji su doprineli sklapanju novog ugorova. Kompanija MSI osnovana je 1986. godine, a bavi se proizvodnjom lap-top računara, matičnih ploča, grafičkih kartica i drugih komponenti za računare.

Hamburger 5? O Boze..

Danas se navršava tužnih 24 godina od kada sa nama nije naš Dragan Mance.

Bio je i ostao idol navijača za sva vremena još za života, a preranom smrću preselio se u legendu, koju niko ni pre ni posle njega nije dostigao.

Posedovao je posebnu harizmu, kojom je na prečac ušao u srca svih Grobara i tu ostao do dana današnjeg. Svi mi koji smo imali čast da budemo uz njega dok je igrao za voljeni klub, znamo sa koliko je energije i strasti voleo Partizan i postizao golove, a zatim slavio na samo njemu svojstven način - klizanjem na kolenima.

Teško je, čak i posle 24 godine smoći snage i pisati o tragičnoj pogibiji, koju su mnogi navijači doživeli kao nešto lično, kao da su izgubili svog najvoljenijeg iz porodice.

Ipak, surova realnost nalaže da se podsetimo i tih momenata, 3.septembra 1985.

Sunčano jutro, utorak 3. septembra 1985. godine. Dragan Mance je ustao dobro raspoložen, javio se telefonom svom drugaru Milanu Nadovezi, rekavši mu da ima trening u 10 časova, i da se posle vide...

Da li je mogao, već tada, pretpostaviti da na taj trening nikada neće stići...
Da li je mogao, već tada, pretpostaviti da će ga zlokobna i besmislena smrt tako besomučno i dušmanski ščepati, pre nego što se javi svom treneru Nenadu Bjekoviću...

Po mnogima, na žalost, mogao je!
Recimo:
Zašto je vozio 150 na sat?
Da li je bio vezan pojasom za sedište?
Zašto nije zgazio dete koje mu je istrčalo na put i zbog koga je skrenuvši udario u stub i poginuo?
I tako dalje, i tako redom...
Glupost do gluposti, da se čovek naježi.
A istina je da je Dragan Mance uradio sve onako kako bi svako od nas uradio, svako ko ima Pežo 205, svako ko ima 23 godine, svako ko voli svoj posao.
I koliko puta smo to uradili?
I?
Ništa! Ama baš ništa.
Stigli smo tamo gde smo naumili. Naravno, živi i zdravi.
A on, Dragan Mance, idol navijača Partizana, koji je imao sve što jedan 23-godišnjak može da poželi: novac, brza kola, ljubav devojaka, harmoničnu porodičnu situaciju, slavu i otvorene vidike veličanstvenih boja, nije stigao tamo gde je naumio.
Zašto?
Pa, jednostavno, seo je u svoj tek kupljeni auto i krenuo put slave, na jedan običan trening. Dragan je žurio da ne zakasni na trening i - nikada nije stigao.
Čini mi se da se to zove sudbina.
Živeo je kratko, a ipak je postao takva ličnost, da su mu klicali navijači, voleli ga svi istinski ljubitelji fudbala. Zračio je nekom čudesnom snagom, svojstvenom samo ljudima predodređenim za veliku scenu i najzapaženija ostvarenja. Dragan Mance nije oduševljavao samo igrom, golovima, silovitim prodorima. Znao je on i više od toga. Da pokrene ceo tim, podigne gledaoce na noge, da sve to stopi u jednu celinu i stvori takvu atmosferu na stadionu. Da bi mu na tome pozavideli i mnogo iskusniji, renomiraniji i bolji asovi!
Jednostavno rečeno-bio je stvoren za vođu, idola onih koji dolaze na utakmice.
Jurišao je brzo, munjevito ka protivničkom golu, a isto tako je i živeo. Kako je rekao Moca Vukotić:

- Taman kad je trebalo da počne da živi, njegov se život ugasio...
Život ima nedokučivu logiku ne padaju prvo najslabiji, ne ispaštaju uvek najgrešniji, ne propadaju obavezno najnesposobniji... Pred tom zagonetkom, koja neke rastuži i neke teši, skovana su najkrupnija čovekova pitanja i najracionalniji odgovori.

Na Novom groblju u Beogradu 4. septembra 1985. ispraćajući Dragana Mancea, bili smo svesni istine da sahranjujemo čoveka koji je imao više smisla i razloga za život od većine nas.

To je ona nedokučiva logika.



Biografija: Sve se desilo u septembru

Dragan Mance je rođen 26. septembra 1962. godine u Beogradu. Fudbal je počeo da igra u Galenici (sadašnji FK Zemun) od petlića. Svojom ogromnom voljom, zalaganjem i posebno osećanjem za gol, brzo je prelazio iz selekcije u selekciju, tako da je, već sa nepunih 17 godina postao prvotimac zemunskok, tada drugoligaša. No, nošen snagom svog raskošnog talenta, 15. septembra 1980. prelazi u Partizan...
...Za Partizan je odigrao 279 utakmica...
...Postigao je 174 golova...
...Igrao je 4 puta za A, 7 puta za mladu i 2 puta za Olimpijsku reprezentaciju Jugoslavije...
...Živeo je u Zemunu sa ocem Ferdinandom, majkom Dušankom i mlađim bratom Goranom (i danas radi u Partizanu sa nama)...
...Bio je neoženjen...
Septembar je bio mesec kada se Dragan rodio, prešao u Partizan i nažalost, mesec kada je okončao svoj mladi život.
Poslednji gol u dresu Partizana je postigao u prvenstvenom meču Partizan – Budućnost 2:1 odigranom na stadionu JNA, 1. septembra, samo 3 dana pre svoje smrti. Gol je postigao iz penala u 8. minutu igre.


http://www.partizan.rs/fotoalbum.php?Je ... IzvIzv=852

http://webtv.partizan.rs/popplay.asp?cid=761

SEPTEMBAR 85’,

Tek sam napunio 11 godina, drugi dan skole.
Presao sam od uciteljice kod razrednog, iz cetvrtog u peti. 11 pre podne, u kupatilu sam, spremam se za popodnevnu smenu. Zvoni telefon. Mama se javlja. Nakon par minuta ulazim u sobu. Mama sedi na mom krevetu, oci joj pune suza. Gledam u nju, vidim da nesto nije u redu. Okrenuta je ka zidu iznad kreveta, gleda u postere. Ceo zid nase jedine sobe (tada smo, u 30 m2 sestra i ja ziveli sa roditeljima) je crno beli. Poster do postera, slike, zastavice, salovi, a u sredini umesto ikone Mance na kolenima. Mama me pogleda, hoce nesto da mi kaze, ali nema snage. Prekidam muklu tisinu i pitam ko je zvao malopre dok sam bio u kupatilu. Uspela je da se sabere i kaze: “Zvao je tata sa posla… javili su na radiju da je poginuo Dragan Mance”!

Dizem glavu ka zidu. Gledam ga na kolenima, sklapam oci i ponovo ih otvaram, sve mi je zamagljeno, suze liju … Mama me tesi, ali dzabe. Okrenula je skolu i javila razrednom i direktoru da necu doci u skolu. Kada su je pitali koji je razlog mog izostanka, jednostavno je rekla : “Boze ljudi, pa poginuo je Mance!” U cetvrtak sam se od glave do pete obukao u najdraze boje i krenuo u skolu. Plakao sam i dalje. Svi drugari su me tesili. Razredni, inace Hercegovac, navijac Veleza, zagrlio me je i rekao da mogu da idem kuci i da ne dolazim u skolu pre ponedeljka. Ostao sam, jer mi je mnogo lakse bilo u drustvu, nego da po ceo dan sedim sam u sobi pored postera. Na casu geografije, videvsi me uplakanog nastavnica mi je prisla i izjavila saucesce. Usput me je pitala sta mi je bio pokojni Mance. – “ IDOL “ , odgovorio sam iz prve. I dalje ne mogu da verujem da mi je Mance toliko znacio, ali evo i danas, 15 godina kasnije, trebala su mi puna dva sata da napisem ovih nekoliko redova, jer mi suze nisu dozvolile da to ucinim brze.



Igor Todorovic
fanzin GROBARI

Zašto nije zgazio dete koje mu je istrčalo na put i zbog koga je skrenuvši udario u stub i poginuo?