banjalukaforum.com

pristalice teorije o vjecnim mukama zlih u paklju pozivaju se najcesce na tekst iz Otkrivenja 14;9-11 kao dokaz u prilog istinistosti svog stanovista

taj tekst glasi : "ko se god pokloni zvijeri i ikoni njezinoj, i primi zig na celo svoje ili ruku svoju i on ce piti od vina gnjeva Bozijega, koje je nepomijesano utoceno u casu gnjeva njegova i bice mucen ognjem i sumporom pred andjelima svetima i pred jagnjetom. i dim mucenja njihova izlazice va vijek vijeka, i nece imati mira dan i noc koji se poklanjaju zvijeri i ikoni njezinoj, i koji primaju zig imena njezina"

izraz "va vijek vijeka" koji koristi S.P takodje je doprinjeo zakljucku da ce proces kaznjavanja zlih nastavati kroz vjecnost. rijec "vjecan" grcki aionios- pridjev. i objekat koji ona odredjuje, pokazuje znacenje rijeci va vijek vijeka. kada je povezana sa Bogom, njegovo znacenje je apsolutno - jer je Bog besmrtan; kada je povezana sa smrtnim ljudima, njeno znacene je ograniceno.

prvo sto moramo imati na umu kad se radi o ovom tekstu je da on opisuje specijalnu grupu prestupnika koji su se poklonili Zvijeri i njenoj slici i koji su primili zig na svoje celo ili ruku

drugo, izraz "dim muka njihovih" ima svakako simbolicno znacenje. dim je bezoblican ostatak necega sto je izgorjelo.
opisujuci sudbinu bezboznika, David kaze " a bezboznici ginu, i neprijatelji Gospodnji kao ljepota sumska prolaze, kao dim prolaze Psalam 37;20.

u Isaijinom opisu sudbine Edoma dolazi najbolje do izrazaja simbilicno znacenje rijeci dim. prorok kaze da ce pretvoriti Zemlju u jamu koja gori i koja se "nece gasiti ni nocu ni danju" i "dovjeka ce se dizati dim njezin, od koljena do koljena ostace pusta, niko nece prelaziti preko nje dovjeka (Isaija 34;9-10). Edom je bio razoren, ali on vise ne gori. Dovjeka traje dok njegovo unistenje nije zavrseno.

kroz cijelo S.P jasno je da "dovjeka" ima svoje granice. S.Z kaze da rob moze sluziti gospodara "dovjeka" (2 MOj 21;6), da je dijete Samuilo trebalo ostati "do vjeka"u satoru od sastanka (1 Samuil. 1;22), i da je prorok Jona mislio da ce u ribljem trbuhu ostati "dovjeka" (Jona 2;7). Novi Zavjet na slican nacin upottrebljava ovaj pojam; apostol Pavle savjetuje Filimonu da primi Onisima "vjecno" (Filimon 15). u svim ovim primjerima "vjecan" znaci dok god je ta osoba ziva.
vjecni oganj niko ne moze ugasiti dok ima materije kojom se hrani. kad oganj prozdere materiju, onda se on sam od sebe gasi. oganj kojim je Bog kaznio gradove Sodomu i Gomoru nazivan je u Bibliji "vjecnim ognjem". medjutim, taj oganj je odavno prestao da gori, jer je izvrsio svoju namjenu (juda 7)
kada bi se zli u ognjenom jezeru vjecno mucili, onda bi im Bog morao nakon vaskrsenja stvoriti specijalna tijela koja bi mogla podnositi vjecno stradanje u ognju. to Bog ne cini.
Biblija odbacuje ucenje o vejcnim mukama zlih u ognjenom paklu iz sljedecih razloga
1. vjecni zivot ili besmrtnost je Boziji dar vjernima. nepokajani grijesnici ne posjeduju taj dar (Rimljanima 6;23)
2. vjecno mucenje ovekovjecilo bi grijeh, stradanje i zalost, a Bozija rijec jasno uci da svega toga na Novoj Zemlji nece biti (Otkrivenje 21;4)
3. vjecni pakao predstavljao bi u svemiru jednu mrlju kroz svu vjecnost, te bi izgledalo kao da je samome Bogu nemoguce da otkloni tu mrlju. Dualizmu ce jednom doci kraj. Bog ce zauvjek otkloniti iz svemira zlo i uzrocnika svakog zla.
4. ideja o vjecnom paklju nepomirljiva je s Bozjom ljubavi

_________________
ljubi ljubi , al glavu ne gubi...

Krenimo od shvatanja greha i shvatanja odnosa Bog – covek:
--------------------------------------------------------------------------------------------
Greh nije samo puko kršenje pravila, nego je negiranje ljubavi i samim tim i negacija života. Otkriti Sveto Trojstvo znaci otkriti samu i istinsku prirodu ljudskog bića, jer je čovek stvoren po obličju tog Boga Trojedne ljubavi. Čovek je stvoren kao lično biće koje je istinski ljudsko samo ako je voljeno i ako voli. Greh nije nedostatak morala ili nesposobnost da se živi unutar nekih pravila, nego je nesposobnost da se shvati život kao ljubav i zajedništvo. Ljudski pad proizilazi iz ljudske slobodne odluke da odbaci zajedništvo sa Bogom, i da se ograniči unutar samostalne i samoj sebi dovoljne ljudske prirode. Drugim rečima kazano, greh je slobodni izbor individualne autonomije.

Individua nije ličnost, nego je atiteza ličnosti i negacija života. Iz ovog ugla, greh je pobuna protiv Boga ne zato što "vređa Njegovu čast", nego zato što je on negacija života koji je Njegov dar čoveku. U konačnoj analizi, to je negacija Božjeg obličja u čoveku a time i samoga Boga. Ono što greh čini tragičnim je da je on samouništavajući. Bog ne voli greh ne zbog toga što greh radi Njemu, nego zbog toga što greh radi čoveku. Greh samim tim nije "mrlja na našem računu", nego je "delo metafizičkog samoubistva". Ljudska bića mogu da budu individue ukoliko to žele, sa raznoraznim oblicima veza. Ukoliko se na to odluče, koristeći rečnik Biblije, oni su odabrali smrt a ne život, prokletstvo a ne blaženstvo (5 Moj. 30,19).

Prelazimo na shvatanje Raja i Pakla:
---------------------------------------------------------------------
Ljudi uništavaju sebe delima metafizičkog samoubistva unutar svoje izolacije što je na izvestan način slika samoga Pakla. Razumevanje suštine greha znači razumevanje suštine Pakla. Protestantske i Rimokatolicke propovesti bukvalno opisuju vatru i fizičku patnju u Paklu. Međutim, u Pravoslavlju je viziju Pakla daleko više zastrašujuća nego bilo šta što se može čuti na tim zapadnim propovestima. Pakao je stanje u koje je duša sama sebe postavila tako da nije više u stanju da prima beskrajnu Gospodnju Ljubav kao ni da je uzvraća. Isto važi i za ljubav prema drugim dušama. Iskoristiću reči Dostojevskog... Pakao je: "Patnja bića koje nije više u stanju da voli... I nemoguće je tu duhovnu patnju ukloniti jer ona ne dolazi spolja, nego dolazi iznutra."

Pakao dakle, nije nekakvo spoljno izražena kazna i patnja, nego je unutrašnja patnja samoizolacije. Kada se Hrist vrati sa slavom i Bog postane "sve u svemu" (1 Kor. 15,28), oni koji su sebe izolovali u šumu svog vlastitog egoizma i za koje je "pakao nešto spoljno", suočiće se sa mukama Njegove večne prisutnosti. Njegovo prisustvo će biti sud a i kazna jer ne On život i ljubav, ontološka antiteza samodovoljnoj individualnosti koja caruje protestantizmom. Tog dana, neće biti mesta za skrivanje, neće biti spasa od Njegove goruće prisutnosti, jer je Bog oganj koji spaljuje (Jev. 12,29). Po rečima jednog od pustinjskih otaca, "Paklena vatra je ljubav Božja".

Ako se Pakao nalazi u dubinama ljudske duše, onda i Carstvo Božje mora da bude isto tako u dubinama ljudske duše. Nije li i sam Hrist rekao: "Carstvo je Božje unutra u vama" (Luka 17,21) ? Međutim, kada sam shvati Istina sadržana u Pravoslavlju, i kada se susretnemo sa životvornom Svetom Trojicom, ovaj citat ima svoj potpuni smisao. Nebo nije kosmički Diznilend, nego stanje potpunog obličja Božjeg, u kome smo originalno i stvoreni.

Ovo je potpuno različita slika Neba od one koja se obično prikazuje na zapadu. Njihove propovesti o Nebu ga uglavnom opisuju kao "ulice od zlata". Bog i Hrist se tu spominju svega nekoliko puta. Bog je sagradio Nebo, a Hrist je umro na krstu kako bi oni koji veruju u Njega mogli tu da dospeju. I to je to ! Nema spominjanja "preobraženja u ono isto obličje (Hristovo) iz slave u slavu" (2 Kor. 3,18) ili uzimanju "udela u Božjoj prirodi" (2 Pet. 1,4). Spasenje je obično prikazivano na negativan način, kao Isusovo spasenje moje duše od pakla i omogućenje da odemo na mesto koje se zove Nebo. On je brana od te vatre Pakla. Pozitivna strana hrišćanstva je možda najbolje izrečena rečima Svetog Atanasija, BOG JE POSTAO ČOVEK KAKO BI ČOVEK MOGAO SA SE OBOŽI. Bog je originalno stvorio čoveka po svom obličju kako bi čovek mogao da učestvuje u tom savršenom obličju. Hrist, koji je savršena slika Oca, došao je ne samo da ispravi ono što je bilo oštećeno čovečjim padom, nego je došao i da usavrši čovečanstvo i ispuni originalnu ideju stvaranja čoveka. "Hrist je obličje Boga što se ne vidi, koji je rođen pre svake tvari. Jer kroz Njega bi sazdano sve što je na Nebu i na Zemlji... Sve se kroz Njega i za Njega sazda" (Kol 1,15-17).

Hrist je rekao da je došao da donese puni život svetu. Ali koji život ? Biološko postojanje ? Život posle smrti ? Život koji je Hrist doneo ništa manje nego li život Svete Trojice, ili preciznije, život samoga Oca koji živi večno u ljubavi sa Svojim Sinom i Svojim Duhom. "Zaista, zaista vam kažem, da dolazi čas, i već je nastao, kada će mrtvi čuti glas Sina Božijega, i čuvši ga oživjeće. Jer kao što Otac ima život u sebi, tako dade i Sinu da ima život u sebi; I dade mu vlast i da sudi, jer je Sin Čovječiji." (Jovan 5,25-27) Zbog toga što je Onaj koji je umro na krstu bio Sin Božji, sam život a ne samo neki nedužni čovek, On je slomio jednom zauvek tiraniju ljudske samodovoljnosti i oslobodio nas stega smrti. Kroz Hrista čovek učestvuje u samoj životvornoj Svetoj Trojici, život koji se ostvaruje kroz večni odnos ljubavi. "A ovo je vječni život da poznaju tebe jednoga istinitoga Boga i koga si poslao Isusa Hrista" (Jovan 17,3).

Malo bisera za našeg prijatelja...

_________________
Маран Ата

lijepo receno, bez odgovora, sta ce biti sa grijesnicima. sve sto si naveo da je Isus dosao da donese zivot, svima poznato. ali sta nakon njegovog drugog dolaska, to si malo izostavio. opet cista jeftina filozofija.

_________________
ljubi ljubi , al glavu ne gubi...

Samo treba citati prijatelju...

Kada se Hrist vrati sa slavom i Bog postane "sve u svemu" (1 Kor. 15,28), oni koji su sebe izolovali u šumu svog vlastitog egoizma i za koje je "pakao nešto spoljno", suočiće se sa mukama Njegove večne prisutnosti. Njegovo prisustvo će biti sud a i kazna jer ne On život i ljubav, ontološka antiteza samodovoljnoj individualnosti koja caruje protestantizmom. Tog dana, neće biti mesta za skrivanje, neće biti spasa od Njegove goruće prisutnosti, jer je Bog oganj koji spaljuje (Jev. 12,29). Po rečima jednog od pustinjskih otaca, "Paklena vatra je ljubav Božja".

_________________
Маран Ата

ti opet pricas ali ne objasni precizno koliko ce djelovati vremena taj oganj. u trenutku ili sta.

_________________
ljubi ljubi , al glavu ne gubi...

Bog je vecan, Njegova ljubav je vecna, Njegova prisutnost ce biti vecna, dusa koja se priklonula Bogu zivotvornom imace vecni zivot, dusa koja se izolovala od Boga neokajanim gresima svojim imace vecnu muku Njegove prisutnosti, vecnu muku koja nije fizicka patnja, nego vecna patnja duse koja ne ucestvuje u Bogu koji je ljubav. Nisi li cuo za narodni izraz: "Pece me dusa" ? Da li je to pecenje od fizicke vatre ? Nikako. U pitanju je paklena vatra koja nije fizicka, nego duhovna. Oslobodi se predstave o fizickim patnjama i razmisljaj duhovno. Bog je duh, dusa je nase duhovno bice.

_________________
Маран Ата

http://www4.serbiancafe.com/diskusije/m ... 37.shtml?3
Od [h]ad[as]-a do pakla (gehene), i [obratno!]

Da ne bih slucajno ostao duzan na ovoj temi:...raj, pakao, lokacije, vecnost,...
http://www4.serbiancafe.com/diskusije/m ... 18.shtml?2

Hristos je sisao u AD (tamnicu, carstvo mrtvih, seol, podzemlje, grob), u utrobu zemlje. Tim mrtvima je tada propovedao Jevandjelje, i po vaskrsenju ce i oni primiti sud zajedno sa zivima (1. Petrova 4,5-7).
Na drugoj strani PAKAO je mesto, mozda je bolje reci stanje VECNIH: muka, prekora, pogibli, OSUDJENIH.
Dakle, prevodioci Pisma su se pod uticajem grckog jezika, a ovaj, opet pod uticajem grcke mitologije (nisam je dovoljno proucavao, ali nema druge, pa bih voleo info, paralele, influence da neko predoci) nasli u izvesnoj nedoumici, pa tako imamo dvostruk prevod, ili zbunjuju citaoce:
Матеј 11,23 И ти Капернауме! Који си се до неба подигао до пакла ћеш сићи: јер да су у Содому била чудеса што су у теби била, остао би до данашњег дана.
Лука 10,15. И ти, Капернауме! Који си се до неба подигао до пакла (nas, SINODA SPC prevod: DO ADA) ћеш се сурвати.

Dakle, ravnajuci se nasim, pravoslavnim prevodom, mozemo zakljuciti da je pakao i ad jedno te isto jer se koriste oba termina za isti, 1 kontekst sudbine Kapernauma.
Ili, mozemo zakljuciti da survavanje i silazak nije isto, ako su dva nadovezujuca, a razlicita konteksta: kod Luke mu preti najdonjim krajevima zemlje, gde je i sam kasnije sisao (Efescima 4,9), u ad da propoveda, a kod Mateja mu preti vecnim paklom jer nema opravdanja okretanju ledja cudesima koja bi cak i Sodom obratila. Takodje, ako razlikujemo lokacije ada (najdonji kraj zemlje, utroba) i pakla (3. nebo, vidi nize), onda je jasno da se kod Luke mora survati, a kod Mateja spustiti (sici).

Medjutim, posto ja nisam onaj koji huli na Crkvu, naprotiv, pun sam hvale, ja cu vam naglasiti, da je u ruskom, takodje pravoslavnom prevodu i kod Mateja, i kod Luke, termin: АД, mada Rusi imaju i rec ПЕКЛО, ali, vidi ispod, vrlo su jasni kad koriste rec gehena.

Drugi primer je kod Luke 16,24 govoreci o mukama bogatasa:
SPC prevodi - u paklu, a RPC - u adu. Naravno, Rusi su akcentovali sahranjivanje, a mi muke bogatasa, svi imajuci u vidu prethodni stih, ali to je onda ocigledno navlacenje projektovanog rezultata. Isto imamo i kod Mateja 16,18, kod nas je prevod: vrata pakla, a kod njih - vrata ada.
No, kod Mateja 5,22 Rusi prevode: ognjena gehena, sto se moze prihvatiti kao i nas SPC prevod istog mesta: pakao ognjeni; a takodje i dalje, 5,29-30: pakao, tj. gehena (vidi ispod).

BTW, kod Engleza, KJV, svuda je HELL, tako da od te strane nema pomoci u ovoj zavrzlami, a i daleko su mnogo od lica mesta, tj. jezika originala; mada razlikuju PRISON kod 1. Petrove.

Sta to znaci, jer sto je mnogo mnogo je?
U starom zavetu ne postoji termin, grcka rec ad, no jevrejska seol. Rec ad je preuzeta iz grcke mitologije, a prevodioci kao da su hteli da pokazu da je grcki jezik zamenio aramejski i jevrejski, medjutim, doveli su do konfuzije i pretnje grckom mitologijom, na jednoj strani, a na drugoj jednostavno izjednacili recju hell, svuda kao Englezi, ili delimicno, kao mi, recju pakao. Mi, SPC, smo tu napravili sendvic (50-50%), znamo za grcki jezik i/ili prevod sa aramejskog na grcki, pa ne mozemo bas da se pravimo Englezi (ili Djura Danicic, vidi nize).

Pakao (rec prevedena, simbolizovana Gehenom) je mesto vecnih muka, a ad (zapravo seol) ne. Ne znam, ima li danas duhova u tamnici, podzemlju, kojima nije propovedano Jevandjelje? Oni, kojima nije propovedano su kasnije umrli, POSLE Gospodnjeg vaznesenja vise svih nebesa, i sigurno ne govore grcki (ni jevrejski), no neke druge zabacenije jezike, s krajeva planete.

Mnoge svrbe usi za grckom mitologijom, naravno treba je upoznati, ali i PREPOZNATI Pismom, bas kao i grcki jezik, ali, sta da vam kazem, kad se Proroci moraju ispuniti: ... podignuce Gospod sinove Siona na sinove Javana, ...



Medjutim, vec sada treba razjasniti da ad i pakao nije isto:

AD (jevrejski seol-praznina, pustos; grcki hades-nevidljivo)
Podzemno carstvo smrti (Psalam 16,10 pise pakao po Djuri Danicicu, a treba ad kao i u Delima 2,27-31, jer verujemo Sinodu SPC, tj. znamo da je Gospod u ad silazio da bi propovedao Jevandjelje mrtvima), po drevnom verovanju mesto dusa pokojnika, koje prebivaju u zaboravu, bez kretanja i zvukova, bez prokletstva i blagoslova u ocekivanju Strasnog suda (Jov 10,21-22; 17,16; Psalam 94,17).

GEHENA (Matej 5,22,29,30; 10,28; 18,9; 23,15; Marko 9,43,45,47; Luka 12,5; Jakov 3,6) - grcki naziv doline sinova Enomovih (jevrejski Ge-Hinom), proteze se na juznoj strani Jerusalima, u kojoj su se na mestu, imena Tofet, za vreme careva Ahaza i Manasije prinosile decije zrtve Molohu, i/ili ih samo provodili kroz vatru (28.3; 33.6; Psalam 106,37-38). Car Josija, unistavajuci idolopoklonstvo, oskvrnio je to mesto (2 Carevima 23,10), praveci djubriste od njega, na kome je, po predanju, svagda goreo oganj. Po Reci Gospodnjoj, Gehena je, znaci, simbol mucenja osudjenih, stvarnim ognjem paklenim (Matej 18,8...OGANJ VECNI; Luka 16,), neugasivim...


Dakle, praveci prelaz sa starog na novi ZAVET, napravljen je i prelaz sa jevrejskog i aramejskog na grcki JEZIK, ali potrebno je i dijagnostikovati prelaz iz vere u VERU (Rimljanima 1,17), gde nam Biblija svedoci za Judejce (judaizam) podrobno, ali ne i za Grke, osim u medjusobnom poredjenju, ili kroz prizmu prvih...

Ranohriscanski sveti oci su za apologiju slavljenja nedelje (vaskrsenija) uzimali 2. knjigu Enohovu (sa grckog prevedena na staroslovenski) kao dokaz za 8. dan-eshatoloski (jer subota je 7.; pominje se 8. dan i u SZ), a Enohovo proricanje je potvrdjeno i Novim Zavetom, cak citirano Judinom poslanicom (1. knjiga Enohova).
Da li neko moze sada da porekne 2. knjigu Enohovu i 3. nebo u kome su i raj i pakao, po njoj? Ne, nego cak postoje pokusaji plagiranja i prepisivanja iz iste kao tudja (neki kazu svoja, ali tako ne pise) iskustva, a na drugoj strani pretnja grckom mitologijom, te ja, prosto, ne znam sta je losije, gore ili dole. E, bas zato sam na postu pre (link na vrhu), obrazlozio da je sad vaseljenski koncept, svetlost-tama, a ne gore-dole, ... obarajuci pomisli, i svaku visinu (SPC: oholost, RPC: превозношенie) koja ustaje protiv poznanja Bozijega, i pokoravajuci svaku pomisao na poslusnost Hristu (2. Kor. 10,5; Tema 3. http://galileo.spaceports.com/~biblija/lukavi.htm ) makar (i bas zato) hijerarhija postojala do sudnjega dana. Da li sam ja na spoticanju bilo kome, samo zato sto ne prenebregavam sve relevantne cinjenice, navode?...


Trebalo bi da razumemo da je grcki jezik, onovremeni svetski jezik, bio neophodan za prodor hriscanstva, i mi kod apostola Pavla imamo propovedanje epikurejcima i stojicarima, cak svim radoznalim Atinjanima u Areopagu njima neznanog, a postovanog Boga (Dela 17,23), pozitivisticko-idealistickim pristupom, tako da kad ja danas dodjem do teoloske, a i lingvisticke problematike meni svakako dalje, mogu samo da zakljucim njegovim recima (17,26...) da je Gospod Bog neba i zemlje unapred postavio odredjena VREMENA i MEDJE boravljenja covecanstva; da trazimo Gospoda, mada On nije daleko od nas, jer u Njemu zivimo, i krecemo se, i jesmo... Koji sebe dade u otkup za sve, svedocanstvo u naznacena vremena (1.Timoteju 2,6). Za nadu vecnog zivota koji pre vecnih vremena obeca Bog koji ne obmanjuje (Titu 1,2). Naravno, vecna vremena imaju i svoju drugu, za neke omrazenu stranu - vecne muke (Matej 25,46), vecni prekor (Danilo 12,2), vecnu pogibao (2. Solunjanima 1,9), pa svakom svoje tada
(Tema 3. http://galileo.spaceports.com/~biblija/pitanja.htm ).

P.S. Svi smo mogli Jevandjeljem da utvrdimo da se na samom Strasnom sudu nece suditi doktrinarna suprotstavljanja, vec (NE)DELA, zapravo, pseudohriscana nece ni biti do tada, ali tek sada sam shvatio I ZASTO; jer dela iz vere proisticu, i svako drvo se po plodu poznaje. Znaci, kod bilo kakvog ekumenskog dijaloga, akcenat je na dijalogu, jer neusaglasene doktrine ne moze niko da ekumenise, bas zato sto je nepismenost skoro iskorenjena.



ZAKLJUCAK u najkracem, pa ko hoce da razume:

Gospod nas je sisao u hades (grcki), tj. seol (jevrejski) da bi propovedao Jevandjelje utamnicenim duhovima, koji pre ne imahu nade nikakve.

Od tada skoro 2 milenijuma se propoveda Jevandjelje svakoj zivoj dusi.

Pakao - ognjena gehena su vecne muke osudjenih, a ne ad-seol.

Carstvo Bozije je unutrasnje, pa ga nemojmo traziti spolja, tim pre jer se nece reci evo ga onde ili ovde.

Svete Tajne i Prvosvestenicka Molitva Oce nas.

Ovo je tipicna adventisticka tema. Prije dvije godine sam sa Glasnikom dosta diskutovao o ovome.
Nemam namjeru da tratim vrijeme detaljno pisuci o ovome jer sainta necu ubijediti, vec cu dati samo kratak komentar, a ako znatizeljnike bude zanimalo neka pitaju - pa ce vec neko od nas pravoslavnih dati odgovor na ove adventisticke teze.
Sainte, hajde nam onda objasni Hristovu pricu o bogatasu i Lazaru, koja otvoreno svjedoci o postojanju trajnih adskih muka.
Ima tu jos milion stvari, ali kad ovi adventisti zacore da u nesto vjeruju...

Њихово веровање је мешавина наслеђа Римокатоличког учења, преправљено да има неког смисла, а не схватају да им је полазиште погрешно. Пакао и Рај нису места физичке патње или уживања, него СТАЊЕ ДУШЕ. Све објашњено у мом тексту изнад.

Лоши корени могу дати само болесно дрво, са још трулијим плодовима.

_________________
Маран Ата

maran ata, shvatam ja tebe sta oces reci,ali sta ce biti nakon drugog hristovog dolaska sa gresnicima. naravno navedi i tekstove.


simson postoji i objasnjenje na tu pricu. malo istrasi zasto je Isus pricao pricu iz narodnog folklora, ako mogu tako da se izrazim. ako je shvatas bukvalno a vidim da je tako i shvatas, onda da idem i ja malo na bukvalno, mada sam postavio ta pitanja, ali nisam dobio odgovor.

1. koliko krilo avramovo mora biti siroko, dugacko i duboko ..

2 dusa je u bestjelesnom stanju, jer ona izlazi iz tijela nakon smrti, ,kako onda trazi ovaj da ga malo poskakilja po jeziku.

3. gore sam naveo temu pakao, koju maran ata negira i prica price, o pecenju duse, kao nekom skakiljanju, a ako ovu pricu podrzavas za raj i pakao, onda si napravio veliku gresku. kako to da provalija moze da sprijeci bestjelesnu dusu, da ne predje iz pakla u raj.
kakav je to Bog koji bi dopustio0 da neko gleda svoje najblize kako se prze u paklu, jer prica tako govori.

nadam se da ces mi uzvratiti ali samo tim tekstom, i objasniti moja pitanja.

po pitanju toga sto si rekao da ne vrijedi raspravaljati, jer ti smatras da je tvoje pisanje na takve teme trosenje vremena, imas isti takav odgovor i od mene, posto si me pitao gdje sam to do sada bio. ni ja se ne trudim na neke teme trositi vrijeme, kao i ti. tako da svako ostaje pri svome vjerovanju.

_________________
ljubi ljubi , al glavu ne gubi...

Пријатељу... не читаш... ево опет:

Душа која се изоловала од Бога неокајаним гресима својим имаће вечну муку Његове присутности, вечну муку која није физичка патња, него вечна патња душе која не учествује у Богу који је љубав.

_________________
Маран Ата

Sainte, tvoj odgovor meni je klasicni napamet nabubani adventisticki, slusao sam ga, samo mnogo detaljnije od Glasnika.
Posto sam se jadan napatio objasnjavajuci njemu da prica bezveze, a sve sto sam na kraju dobio je bilo da kad sam ga stjerao u cosak argumentima prestao je da odgovara na tu temu, tebi cu odgovoriti mnogo krace.

Pricu je Hristos ispricao u alegorijama zato sto je realnost "onog svijeta" toliko drugacija od onoga sto mi mozemo da zamislimo da je mogao da nam objasni samo sustinu. Uostalom, Hristos je o mnogo cemu govorio u pricama.
U pravoslavnom tumacenju se moze naci tacno objasnjenje svake recenice iz te price, sta je pravo znacenje. Normalno da mi ne mislimo da ljudi u raju sjede bukvalno u krilu Avramu, to bi bilo totalno bezveze. Avram se tu spominje zbog vjere svoje po kojoj je on neka vrsta duhovnog oca svih ljudi koji su po Bozijoj volji.
Medjutim, prica jasno svjedoci o tome da pakao postoji.
Totalno besmisleno. Stari zavjet se uopste ne bavi ovom problematikom, tj. medju Jevrejima uopste nije postojalo vjerovanje da pakao postoji. Kako je onda Isus mogao uzeti pricu iz narodnog vjerovanja, kad to vjerovanje uopste nije postojalo?
U principu, po vama adventistima ispada da je Hristos pricajuci ovu pricu ispricao nekakav vic. Vase bukvalno tumacenje navoda iz te price koje navodite kao toboznje kontraargumente pravoslavnima je na nivou ateistickog pitanja:"Kako vi vjerujete da ce taj covjek zivjeti kad je ocigledno da je umro i istrunuo, otkopaj grob i vidi."
Zato smatram da je cak ponizavajuce za mene da odgovaram na te bukvalisticke teze.