banjalukaforum.com

Dobrodošli na banjalukaforum.com
Danas je 27 Jun 2025, 09:26

Sva vremena su u UTC [ DST ]




Započni novu temu Odgovori na temu  [ 7 Posta ] 
Autoru Poruka
 Tema posta: Тихи глас
PostPoslato: 29 Jul 2009, 18:33 
OffLine
Voajer
Voajer

Pridružio se: 29 Jul 2009, 18:26
Postovi: 5
ТИХИ ГЛАС
Еп. браничевски Хризостом (Војиновић)




Живео је у Старом завету свети пророк Илија који је био велики ревнитељ Божји у свету.
Али, кад је, гоњен од цара Ахава и царице Језавеље,
морао да бежи у пустињу и да се крије по пећинама,
клонуо је био духом и замолио Бога да му узме душу.
Тада му је речено да ће му се на Хориву јавити Господ.
И изиђе пророк на гору Хорив.
Тада наиђе страшан ветар који брда разваљиваше и стене разламаше,
како пише у Светом писму, али Господа не беше у ветру.
Затим настаде земљотрес, али Господа не беше ни у трусу.
Онда наиђе огањ, али Господа не беше ни у огњу.
И најзад, после огња дође тихи глас - и то беше Господ (I Књ. о царевима гл. 19).
И тај тихи глас подиже пророка из очајања и поврати му веру.

Slika

И данас у животу тако бива.
Несреће и невоље које сналазе свет мало утичу на људе да постану истински верујући.
Када су на Београд падале бомбе, крстили су се и молили и Богу завете чинили и они који то никада раније нису радили.
Али то су чинили само док је бомбардовање трајало.
То се поновило и за време земљотреса у Скопљу, и за време поплава у Загребу, Поморављу и Подунављу,
и за време недавних непогода у Србији и Босни.


Није у бури Господ.

Дошла је једном у Патријаршију нека чиновница из Београда и замолила да буде разрешена датог завета.
Док је путовала прекоокеанским бродом брату у Америку, настала је претпоследњег дана пута страшна бура на мору.
Путницима је наређено да узму појасеве за спасавање и дата су им упутства шта да чине ако бродолом наступи.
Тада је ова чиновница дала завет, да ако остане у животу неће никада радити петком.
Када се ипак све срећно свршило, и када се вратила у Југославију, видела је да тај завет уопште не може испунити, јер све канцеларије раде петком.
Питали смо је, зашто је баш такав завет дала. Обично се свет заветује да петком пости, а не да не ради.
Одговорила је: „Све је тада било тако страшно да човек сасвим друкчије мисли него у нормалним приликама.
Сви смо се молили и заветовали, а највише се молио један официр који нас је ранијих дана уверавао да у Бога не верује".
Али, прошла је бура, тај официр свакако и даље не верује и смеје се овоме страху и ономе што је за време буре чинио.
А и ова чиновница ето, чим се вратила с пута, сама тражи да буде разрешена завета који је у страху дала.


Ни бура, ни страх не приводи истински Богу.

Догодило се пре двадесетак година у једном нашем граду да је неки столар дошавши на Светог Арханђела из радионице
кући затекао на столу славски колач и свећу, које су мајка и жена биле припремиле, пошто им је тога дана била слава.
Мајстор је гневно бацио колач на под, изломио и изгазио свећу и стао, ван себе од беса, да грди мајку и жену.
Догодило се некако да је тог младог човека тих даиа ударила кап, таго да и дан данас вуче десну ногу и не може честито да се служи десном руком,
те уместо да ради свој столарски занат, продаје новине у једном киоску.
Питао сам: „Па да ли сада слави кад му се то догодило?" Одговорили су ми: „Не слави".
Вуче мајстор и даље своју полу-одузету ногу, али га несрећа није приближила ни Богу ни слави.


Господ није у бури, није у трусу, није у огњу, није у несрећама — Божји је глас тих и мио.
И тај тихи глас у души је оно што обраћа људе на пут спасења.



Разговарао сам пре неколико година са једном женом из околине Петровца на Млави.
Живела је, вели, не знајући много о Богу, као и већина нашег света,
онда јој је једног дана дошла до руку нека побожна књижица.
Прочитала ју је и у души јој се разлила нека радост.
Онда је прочитала ту књижицу и својима.
И у њих је ушао неки мир и нека благост.
Прочитала је затим још неколико таквих књига и било је и њој и њенима све лакше и лепше.
Изнутра је нешто светлило и грејало душу.

Slika

У њеном селу нема цркве, те је у цркву силазила само оно неколико пута годишње када свет из брдских села долази на причешће.
А тада је у цркви ларма, гурање, метеж, те се служба честито и не чује.
Гледаш само да се прогураш до олтара и причестиш, па да што пре побегнеш напоље на чист ваздух.
Једне недеље је случајно отишла у Петровац.
Кад тамо: звоне звона, црква отворена, служи се служба. Ушла је. У цркви, тихо, мало света; лепо се служи, лепо пева.
Први пут је тада сазнала да има цркава у којима се служи сваке недеље. Почела је чешће да долази и саопштила ту „новост" и својима.
И отада сваке недеље и празника неко из њене куће сиђе доле у варошицу у храм Божји.
„А у кући нам - вели - и даље влада онај мир, љубав, милина, радост..." А све је почело једном малом, танушном књигом.
Та је књига била онај Господњи тихи глас.


Крајем прошлог века живео је велики енглески песник Оскар Уајлд.
Био је даровит, богат, леп, чувен.
Мислио је да му је зато дозвољено да чини све што хоће и чинио је гнусобе које се не могу ни споменути.
Када је све превршило меру, новине су почеле писати о његовим скандалозним поступцима, власт га је затим осудила на робију и сав га је свет презрео.
Међутим, сва та јавна срамоћења само су још више огорчавала Уајлда и чинила да буде још гори.


И онда се догодило нешто наизглед безначајно: неколико његових познаника га је и посетило у затвору
и разговарало с њим као са себи равним и као да се ништа није догодило.
Међутим, то мало пажње и тих неколико пријатељских речи успело је да дирне његово срце.
У својим исповестима из затвора - у књизи De profundis он је забележио да га је тај поступак пријатеља вратио у живот
и помогао му да се поново осети човеком.

Писао је у тим исповестима:
„Љубав је светиња коју треба клечећи узимати".

И на другом месту: „Оно што Христос тражи то је - човечја душа коју Он сравњује са зрном бисера...
Христос је први који је људима рекао да треба да живе животом цвећа..."



Уајлд је завршио живот у туђини и немаштини, али је - по сведочанству биографа -
до краја живота остао са тим светлим мислима и мирно носио свој животни крст.
А све је то учинио само један мали гест пажње који су пријатељи према њему, од свих презреном,
показали, учинио је онај тихи глас који је чуо и пророк Илија када је био клонуо духом.


Нека би дао Бог да тај глас чујемо и ми кад на нас наиђу невоље и кад нам буде тешко да се снађемо у животу.
И нека би још дао Бог да тај глас и кроз нас проговори људима који су у невољи и на странпутици.
Да их тихо и мирно, без жестине, приводимо Богу, Богу мира, љубави и радости.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Тихи глас
PostPoslato: 30 Jul 2009, 01:22 
OffLine
Voajer
Voajer

Pridružio se: 29 Jul 2009, 18:26
Postovi: 5
Старац Пајсије

О приземној логици у односу на духовни свет

Старче, какво место има логика у духовном животу?

- Која логика? Светска? Ова логика нема никаквог места у духовном животу!
Анђели, светитељи улазе ти кроз прозор, видиш их, разговараш са њима, одлазе...
Ако ово покушаш да објасниш логиком - нећеш успети. У наше време, када су сазнања узнапредовала, безрезервно поверење у логику је уздрмало веру из темеља, и испунило душе питањима и недоумицама. Зато смо лишени чуда, јер се чудо доживљава, не објашњава се логиком.
Насупрот томе, вера у Бога привлачи божанску силу, и преокреће све закључке људске. Чини чуда, васкрсава мртве, и оставља науку отворених уста.

Све ствари у духовном животу од споља гледане изгледају наопако.
Ако претходно не протумбаш своје светско настројење како би постао духован човек, нећеш спознати тајне Божије;
све ће нам изгледати некако чудно ( наопако ). Онај ко мисли да тајне Божје може да спозна неком спољашњом научном теоријом,
личи на безумника који хоће телескопом да види Рај.

Логика наноси много зла када неко њоме покушава да објасни оно што је божанско, тајне, чудеса.
Католици су својом логиком дошли дотле да испитују Св. Причешће у хемијским лабораторијама, како би видели да ли је то заиста Тело и Крв Христова.
А свети су, вером коју су имали, често виђали Тело и Крв Христову на кашичици.
Још мало па ће почети да посматрају светитеље кроз ренген- зраке, не би ли проверили њихову светост!
Одбацише Духа Светог, ухватише се за логику, и сада се баве белом магијом!
Једно католику доброг настројења, који се, јадничак, заплакао због тога, рекао сам:
" Једна од најбитнијих разлика између нас је ова: ви се држите мозга, а ми вере. Ви негујете рационализам, и уопште - само људски фактор.
Својом логиком ограничавате силу Божију, јер божанску благодат остављате по страни.
Ви у освећену воду стављате конзерванс, како се не би покварила.
Ми покварене ствари кропимо светом водом и оне постају ваљане.
Верујемо у благодат која освештава, и освећена вода нам траје и по двеста, и по петсто година.
Никада се не квари"

------

"Гордост је искривљена логика.
Логика која у себи носи егоизам, има и гнездо демона.
Када та логика прожме и наша дела, тада се предајемо ђаволу."

"Када продре логика, не могу да се разумеју ни Јеванђеље, ни свети Оци"

"Јеванђеље и светска логика се не дају усагласити.
У Јеванђељу је љубав. У логици је интерес.
У Јеванђељу се каже: Ако те ко потера једну миљу, иди са њим две.
Где је ту логика? Ово је више лудост!
Зато се они који усаглашавају Јеванђеље са светском логиком саплићу."

"Старче, у чему греши човек који брзо доноси суд о људима, стварима и ситуацијама?

- Када мозак ради покренут смо логиком, управо то ће бити резултат.
Добро је за људе који се сувише ослањају на разум, да Бог узме шрафцигер и да га мало окрене.
Колико се разум више празни, толико се човек више пуни благодаћу.
Када кажем "разум", мислим на људско расуђивање, на егоизам, на самоувереност.
Оног тренутка када човек схвати да не расуђује исправно, и када каже себи:
"Расуђујем на светски начин; мом расуђивању недостаје божанско просвећење, погрешићу;
зато не треба да користим то своје расуђивање", Бог ће га просветити, те ће постати разборит и моћи ће да расуди шта је исправно."



С БОЛОМ И ЉУБАВЉУ САВРЕМЕНОМ ЧОВЕКУ, стр. 245.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Тихи глас
PostPoslato: 30 Jul 2009, 01:39 
OffLine
Voajer
Voajer

Pridružio se: 29 Jul 2009, 18:26
Postovi: 5
Старац Порфирије

ХРИСТОС ЈЕ ЉУБАВ НАША




Христос је радост, светлост истинита, срећа. Христос је нада наша.
Однос са Христом јесте љубав, ерос, одушевљење, чежња за Божанством.
Христос је све и сва. Он је љубав наша. Љубав Христова, односно љубав према Христу,
јесте љубав која се не може одузети. Из ње извире радост.

Радост је сам Христос. То је радост која те чини другим човеком.
То је духовна "лудост", али у Христу. Ово духовно вино опија те као право, непатворено вино.
Ево шта о томе кажесвети цар и пророк Давид: "Штап Твој и палица Твоја, они ме утешише.
Припремио си преда мном трпезу, насупрот тлачитеља мојих" (Пс.22,5 ).
Духовно вино је чисто, непомешано са водом, непатворено, веома јако, тако да кад га пијеш, опијаш се њиме.
То божанствено "пијанство" јесте реч Божја која се даје чистима срцем (Мат.5,8)


Постите колико можете, вршите метаније колико можете,
уживајте у свеноћним бдењима колико желите, али у свему будите радосни.
Имајте у себи радост Христову. То је радост која траје вечно, која у себи садржи вечну радост. То је радост Господа нашега.
Она пружа сигурно спокојство, спокојно задовољство и свесладосно блаженство.
То је сверадосна радост која превазилази сваку радост.
Христос жели да се људи радују. Штавише, ужива у томе да шири радост, да вернике своје обогаћује радошћу;
жели "да радост наша буде потпуна" (1.Јов.1,4)




То је наша религија, тим путем треба да идемо.
Христос је рај, децо моја. Шта је то рај? То је Христос. Овде почиње рај.
То је потпуно иста ствар: они који овде на земљи живе Христом, доживљавају рај.
То је тако како вам кажем. То је исправно, истинито, верујте ми!
Наш је задатак да се потрудимо, да нађемо начина да уђемо у светлост Христову.

Није важно вршити формалне дужности.
Суштина је у томе да будемо са Христом,
да се наша душа пробуди и заволи Христа, да постане света.
Да се препусти божанској љубави.

Тако ће и Он заволети нас. Тада ћемо имати у себи радост коју нам нико и ништа не може одузети.
Више од свега, Христос жели да нас испуњава радошћу, јер Он јесте Извор радости. Ова радост јесте дар Христов.
У њој ћемо познати Христа. Не можемо Га познати, међутим, ако Он не позна нас. Ево шта о томе каже свети цар Давид:
"Ако Господ не сазида дом, узалуд се труде они који га зидају; ако Господ не сачува град, узалуд не спава чувар" (Пс.126,1)



Све ово наша душа жели да стекне. Ако се на одговарајући начин припремимо, благодат Божја ће нам то дати. Није то тешко.
Ако задобијемо благодат, све постаје лако, радосно; све постаје благослов Божји.
Божанска благодат стално куца на врата наше душе и чека да отворимо, да уђе у наше ожеднело срце и да га сасвим испуни.
Пуноћа је Христос, а са Њим Пресвета Богородица. Пуноћа је Света Тројица. Како је то све лепо!


Кад волиш, можеш да живиш на бучном централном тргу у Атини, на тргу Омонија, а да и не знаш да се налазиш на Омонији;
нити примећујеш аутомобиле, ни пролазнике, нити ишта друго. Сам си са личношћу коју волиш.
Живиш њоме, радујеш се њој, она те надахњује. Зар све ово што вам говорим не одговара истини?
Замислите, међутим, да та личност коју волите јесте Христос.
Христос у уму твоме, Христос у срцу твоме, Христос у васцелом бићу твоме, Христос свуда.


Христос је живот, Извор живота, Извор радости, Извор светлости истините, све и сва.
Ко љуби Христа и ближње, тај има живот, тај живи пуним животом.
Живот без Христа јесте смрт; јесте пакао, а није живот.
Живот без љубави - то је пакао. Живот је Христос. Љубав је живот Христов.
Или ћеш бити у животу или у смрти. Трећега нема. Избор зависи од тебе.

Slika


Један треба да буде наш циљ - љубав према Христу, према Цркви, према ближњему.
Љубав, служење Богу, чежња, сједињење са Христом и са Црквом јесте рај на земљи.
Љубав према Христу и према ближњему, према свима, према непријатељима.
Хришћанин воли и жали све и свакога, жели да се сви спасу и да сви окусе Царство Божје. То је хришћанство.



Преко љубави према брату нашем, постићи ћемо да заволимо Бога.
Ако то и желимо и хоћемо, ако смо достојни, божанска благодат долази преко брата нашега.
Кад љубимо брата, љубимо Цркву, па према томе љубимо и Христа.
У Цркви се налазимо и ми. Када, дакле, љубимо Цркву, љубимо и сами себе.


( ЖИВОТ И ПОУКЕ СТАРЦА ПОРФИРИЈА КАВСОКАЛИВИТА, стр.144. )


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Тихи глас
PostPoslato: 30 Jul 2009, 21:38 
OffLine
Voajer
Voajer

Pridružio se: 29 Jul 2009, 18:26
Postovi: 5
Жан Клод Ларше: "А ја вам кажем, љубите непријатеље своје"
(о учењу Светог Силуана Атонског о љубави према непријатељима)




Различити степени љубави према непријатељима:

1. степен, је да не будемо први који чинимо зло.
2. -да се не светимо у оној мери у којој смо пострадали.
3.-да се уопште не светимо, него да то оставимо Богу.
4.-да се не противимо.
5.-да нас не раздражује оно што нам чине наши непријатељи.
6.-да се унутрашње не узнемиравамо због увреда, злоупотреба, искушења и мука које нам наносе наши непријатељи.
7.-да сматрамо увреде као дар, да им се радујемо и да захваљујемо Богу за њих.
8.-да својевољно себе предамо трпљењу увреда.
9.-желети да страдамо и више него што се тражи од нас да претрпимо.
10.-не осећати никакву мржњу према онима који нас злостављају.
11.-да не осећамо никакво огорчење, јарост или љутњу према нашим непријатељима.
12.-да не оптужујемо наше непријатеље, да их не критикујемо, да не говоримо лоше о њима, па чак и да не откривамо зло које су нам нанели.
13.-да их не презиремо.
14.-да не осећамо ни у траговима непријатност или одвратност у свом односу према њима.
15.-да не осећамо ни најмању горчину према њима или према сећању на оно што су нам учинили.
16.-да их уопште не осуђујемо и да разматрамо само своје мане и погрешке.
17.-да им искрено опростимо.
18.-да се трудимо да се помиримо са својим непријатељима.
19.-да осећамо сажаљење према непријатељима.
20.-не само да не желимо да се Бог освети нашим непријатељима, већ да желимо да их Бог не казни.
21.-да се молимо Богу за њих.
22.-да их волимо.
23.-да им желимо и чинимо добро.
24.-да сматрамо људе који нам чине штету истима као и оне који нам чине добро, и да их љубимо на исти начин.
25.-да се понашамо према непријатељима исто као према пријатељима.
26.-да љубимо своје непријатеље не само као себе саме већ и више него што себе љубимо.



Slika


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Тихи глас
PostPoslato: 31 Jul 2009, 11:03 
OffLine
Veteran
Veteran

Pridružio se: 25 Jun 2007, 12:00
Postovi: 2333
Sve je lepo rečeno.
Ali, bih da podsetim kako je i razum potreban a ne samo srce jer je srce prevarljivo više svega i iz njega može da izađe i slatko i gorko. Gospod otvori razum apostolima i oni razumeše i u Otkrivenju se traži razum. Znam da ovde nije upotrebljena reč razum već logika ali razum ne ide van logike niti logika van razuma.
Pod logikom podrazumevam normalnu uzročno-posledičnu vezu i ,,prirodan'' sled stvari kao normalan niz i hijerarhiju u svemu.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Тихи глас
PostPoslato: 01 Avg 2009, 10:13 
OffLine
Voajer
Voajer

Pridružio se: 29 Jul 2009, 18:26
Postovi: 5
Логика је умна радња, једна врста прорачуна, која доказано није увек у праву,
а разум је својство човека, оно што га издваја од осталих бића.


Vrh
 Profil  
 
 Tema posta: Re: Тихи глас
PostPoslato: 01 Avg 2009, 22:34 
OffLine
Pripravnik
Pripravnik
Korisnikov avatar

Pridružio se: 12 Jul 2009, 15:28
Postovi: 298
Lokacija: došla biciklom
Hypostasis, brate ako hoćeš da te se čita SKRATI i tako ćeš ljudima prenjeti ono što želiš


Vrh
 Profil  
 
Prikaži postove u poslednjih:  Poređaj po  
Započni novu temu Odgovori na temu  [ 7 Posta ] 

Sva vremena su u UTC [ DST ]


Ko je OnLine

Korisnici koji su trenutno na forumu: Nema registrovanih korisnika i 0 gostiju


Ne možete postavljati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete monjati vaše postove u ovom forumu
Ne možete brisati vaše postove u ovom forumu
Ne možete slati prikačene fajlove u ovom forumu

Pronađi:
Idi na:  
Powered by phpBB® Forum Software © phpBB Group
Hosting BitLab
Prevod - www.CyberCom.rs