Citiraj:
Crna Reka – Juče, u prepodnevnim satima, u centar za lečenje zavisnika od droge u Crnoj Reci stiglo je više od pedeset roditelja, ali i supruga i rođaka, jer ovde, među 70 štićenika, ima mladića od 16 godina i odraslih osoba koje su prešle pedesetu. Oni su stigli iz raznih krajeva Srbije, iz Republike Srpske, Crne Gore... Bilo je tu političara, sudija, biznismena... a svi su došli da pruže podršku upravi centra, odnosno upravniku Branislavu Pernoviću. Bez ustezanja govorili su o tome uprkos jučerašnjim video-snimcima na kojima je prikazano batinanje jednog od štićenika, iako su oni ukazivali da se ovde primenjuju suviše surove i neljudske metode. Roditelji su jednodušni u oceni da, na njihovu nesreću, niko bolje od njih ne zna kroz kakav pakao prolazi porodica narkomana. Tvrde da samo oni svu muku u kućama preživljavaju, u sve su najbolje upućeni i zajedno sa decom stradaju. Govorili su ponajviše o nebrizi države, nedostatku mesta i neefikasnosti lečenja u drugim ustanovama, profitiranju raznih „stručnjaka” na njihovoj muci, nepoštenju policajaca i sudija...
U prepodnevnim satima u centar je, u pratnji policije, stigla i Republička inspekcija ministarstva zdravlja koja je obišla sve prostorije, obavila razgovore sa štićenicima, sačinila zapisnik i otišla. Nije ona bila ni odgovorna ni ovlašćena za razgovore sa roditeljima, iako su ih oni, i te kako najeđeni, očekivali. Zato su se roditelji i rođaci štićenika obraćali novinarima.
– U slučaju da neko pokuša ovaj centar da zatvori nećemo odavde otići, branićemo ga žestoko – kaže za „Politiku” Jelena Dragićević, iz Novog Sada, koja je u tom gradu i predsednik Udruženja građana za borbu protiv narkomanije.
– Moj sin je posle 13 godina lečenja u raznim državnim i privatnim ustanovama i mnogo datih para, recimo samo sam klinici „Lorijan” dala pet hiljada evra, prvi put posle šest meseci „čist”. Posle pola godine odavde je došao kući na odsustvo , nije ,,pao” tokom boravka kod kuće, i nikad lepše nije izgledao. Ovde se opet vratio, a nijednom nije dobio batine, jer je poštovao kućni red – dodaje Jelena Dragićević.
U razgovor upada jedan od roditelja tvrdnjom ,,našu decu drastičnije tuku i muče na ulici, a naša deca tuku nas, maltretiraju ... Tako svi stradamo a ovo je jedini spas”.
Slična je priča i Novosađanke Katarine Ristić, koja kaže da se u svom poslu svakodnevno susreće sa mladićima i devojkama koji zbog droge brzo završavaju na groblju i dodaje ,,zahvaljujući ovom centru moje dete je među živima i ako se on zatvori to je naša propast, jer država nema alternativu”.
Predrag Aleksić, bivši radnik MUP-a Srbije, kaže da se odlučio da svog sina pošalje u Crnu Reku na lečenje jer se ranije u poslu sretao sa narkomanima i dopao mu se metod lečenja, a Draga M. je stigla čak iz Banjaluke, da bi podržala upravu centra i ističe ,,moj sin je ovde od septembra i prvi put tako dugo nije pod narkoticima. Osvežio se, izgleda odlično... i nikada nije dobio batine”.
Tu su roditelji i rođaci štićenika iz Kraljeva: Obrad Lazović, Milanko Jeumović, Branko Matić, Živojin Pantelić, Milan Jevremović, Tatjana Jovanović... Čak iz Podgorice, sa dokumentacijom, potvrdama da joj je sin posle povratka iz Crne Reke, izlečen, normalan mladić, došla je Dragica Prentić. Namerila se na tako dug put samo da u znak zahvalnosti podrži opstanak centra...
– Ja ne skrivam da je moj sin ovde jednom dobio batine uz moje odobrenje kada sam čuo šta je uradio. On, sada, kada je više od godinu dana bez droge, tvrdi da mu je taj bol i naravno uticaj vere, duhovnosti i urednog života spasio život. A, verujte mi da sam bio u situaciji, u tom bezizlazu i raspamećenosti od svega da ga još više povredim, kao što su, verovatno, i drugi roditelji u slična iskušenja dolazili – kaže Milivoje Miomanović iz Kraljeva.
Tako su juče, posle svih događanja povodom snimaka torture štićenika govorili oni koji su, kako kažu, „za sam centar i svoju decu najviše zainteresovani”. Njima je, bez sumnje, i ranije bilo poznato da se ovde, jer to ne kriju ni upravnici ni štićenici, povremeno, kako kažu „kad zatreba”, primenjuju metode koje su uzburkale srpsku javnost.
Dabome, o svemu tome uslediće i ocene, nalozi i rešenja nadležnih inspekcijskih i drugih organa.
-------------------------------------------------------------------------------
MUP i zdravstveni inspektori ispituju slučaj
Zdravstveni inspektori i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova ispituju istinitost tvrdnji o brutalnim metodama lečenja zavisnika u Duhovno-rehabilitacionom centru Crna Reka nadomak Novog Pazara. „Inspekcijski nadzor je u toku. Mi ćemo sačekati njegove rezultate i videćemo o čemu se tu radi, da li postoje neki elementi koji ukazuju na pružanje zdravstvenih usluga koje spadaju u domen nadrilekarstva ili u nešto drugo”, rekla je agenciji Beta pomoćnica ministra zdravlja Ivana Mišić.
Ona je dodala da Ministarstvo zdravlja nije izdalo dozvolu za rad Crnoj Reci, ali da ne zna da li centar možda ima dozvolu koju je dobio od nekog drugog državnog organa. Upitana šta sledi ako se utvrdi da su medijski navodi o batinanju zavisnika u Crnoj Reci tačne, Ivana Mišić je kazala da će MUP preduzeti dalje radnje o tom pitanju. „MUP će konačno zaključiti čitav epilog vezan za funkcionisanje duhovno-rehabilitacionog centra koji obavlja poslove za koje ne znam kakve dozvole ima”, rekla je Ivana Mišić.
-----------------------------------------------------------------------------
Peranović: Nikad nisam krio da se koristi sila
U popodnevnim satima u Crnoj Reci se pojavio i upravnik rehabilitacionog centra protojerej Branislav Peranović.
U kratkoj izjavi, povodom aktuelnih dešavanja u ovom kampu, on je za „Politiku” kazao:
– Verujte da mi je i drago što se sve ovo desilo. Jednom treba da se raščisti da li je Crna Reka „crna rupa” u Srbiji ili je to mesto koje ima opravdanja za postojanje. Neka inspekcija i pravosudni organi ustanove istinu. U slučaju da centar ugase možda bi mi i laknulo, jer ja već živim po principu „dala baba dinar da uđe, a dva da izađe”. Samo tvrdim, ovo nije mesto za mučenje, jer mi smo za ovih šest godina ovde imali i danas imamo i decu veoma uglednih i uticajnih ljudi. Kako bi to prošlo bez njihovog znanja i reagovanja. Inače, nikada nisam krio da se u situacijama kada je to neophodno koristi i sila. Svesni smo da to nije po zakonu, ali ni zakoni nisu savršeni, život nisu paragrafi. Svesni smo da uslovi nisu savršeni, ali sve je bolje od ulice, kanala, kriziranja, „overavanja”, prerane smrti... – kaže Peranović.
Паметном довољно.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
Čitava stvar može biti patka, servirana ko zna zašto. Trust noone 
