Драга Дуга, ако си читала ову тему могла си утврдити да је наш покушај дијалога остао јалов, из просте чињенице сагледавања ствари на суштински другачији начин.
Разлог неуспјеха у дијалогу није искључиво у личностима лавића и мене (који се узајамно волимо и уважавамо), већ у слободи да човјек изабере перспективу, а то је често и производ личног искуства што општеживотног што духовног.
"Проблем" (да то тако формулишемо) у личности Христа и јеванђељу као благовјести човјечанству јесте управо у личном доживљају текста и поруке - да ли је тумачимо у контексту и као метафору, или ћемо, опет, можда и из страхопоштовања као лавић, или из непоштовања као неки други текст узимати за готово.
Просто, мој доживљај пророчких књига јесте да им је значење увијек метафоричко, пренесено, у сликама, док лавић сматра да је термин "владавине за хиљаду година", који се да будемо поштени заиста у тој глави помиње десетине пута, такав какав јесте, дакле да то дословно означава царство које ће на земљи постојати хиљаду година.
Смијешно је правити компромисе у таквим стварима, јер се оне тичу личног доживљаја, а наше узајамно поштовање није ни најмање умањено због различитости у доживљавању неких ствари .
свако ти добро!
|