banjalukaforum.com

Могу ли да допуним питања за mastermindа? О каквој провалији се ради у причи о Лазару и богаташу?

Поздрављам све форумаше, а нарочито брата лавића који ме је обрадовао због промене својих тврдих ставова. (А=А+Х)

Nisam čitala priču na forumu jer je predugačka, ali mi je priča poznata.
Kada se govori o provaliji, misli se figurativno na nepremostiv jaz ili razdvajanje Lazara i bogataša, na onome svijetu.

Po zaslugama za vrijeme života oni su nakon života na različitim mjestima, na različitim razinama. I to je taj ponor ili nepremostiv jaz.

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Mi u životu možemo da izaberemo da li želimo da večno živimo ili želimo da umremo za večnost! ime Lazar u prijevodu "Bog pomaže" nam pokazuje sliku čovjeka koji je sav svoj život oslonio na Boga, dok nam slika bogataša presatvlja čovjeka koji ne mari za Boga i koji se oslanja na samog sebe! Možda najbolji odgovor na ovo pitanje što to predstavlja provalija leži u ovim Isusovim riječima....."ne možete služiti Bogu i bogatstvu".

Bogu dragom HVALA za sve dobro što mi čini.
Molim braciku Masterminda da ne pomisli da mi je do rasprave jer sam nekad i takav bio na moju sramotu a sad pitam iz otvorenog srca jer mislim da će i meni i drugima koristiti upoređivanje mišljenja bez da čovek bude nad čovekom već Bog nad svima.
Rekoh već da Grčki nije meni blizak jezik pa te molim da imaš još strpljenja sa mnom i napišeš kako glase reči u I solunjanima 5.23 pritom mislim na tri reči DUH, DUŠA i TELO.

Da su napisni samo TELO i DUH nebi bilo ovog pitanja ali...
Pa bih ako može da se ponovo dotaknemo reči večnog ognja odnosno večnih MUKA kako se može večno mučiti ako toga nije svestan ili je trenutno izgoreo?
U 20 gl.Otk. se kaže da oganj trenutno sprži narod a u Jevanđelju da će VEČNO pa nekaže biti u ognju već se MUČITI.
Ako može grčka reč za mučenje i malo opisa i primera.

A potom bismo mogli uz Božiju pomoć onih nekoliko predhodnih pitanja da provučemo kroz sve dosad rečeno i zaključimo.

PS. Pozdrav od sveg srca bratu A+X

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Reč "duh" i "duša" u Novom zavetu...

U Hristovo vreme i u vreme apostola u grčkim školama mnogo se raspravljalo o besmrtnosti duše. Uticaj grčkog filozofa Platona, najvećeg zasupnika ideje o urođenoj besmrtnosti ljudske duše, počeo se širiti i među Jevrejima, naročito među onima u Aleksandriji, među kojima je delovaočuveni jevrejski filozof Filon, poznati pristalica Platona. Neznabožačko učenje o urođenoj besmrtnosti ljudske duše, koje se u Hristovo vreme sve više širilo, u suprotnosti je s Hristovom naukom i naukom apostola. Platonovo učenje o duši, hrišćani su poricali. Izrazi “duša” i “duh” imaju kod Platona značenje nekog svesnog bića u čoveku, koje ne umire sa smrću tela, već nastavlja dalje da živi. Pisci Novog zaveta, pišući grčkim jezikom, upotrebljavaju iste grčke izraze “psyche” (duša) i “pneuma” (duh), ali im daju drukčiji smisao, onaj koji te reči imaju u jevrejskim izrazima Staroga zaveta “nefeš” (duša) i “ruah” (duh). Kada raspravljamo o značenju spomenutih grčkih reči u Novom zavetu, moramo imati na umu da Hristos i Njegovi učenici nisu obično razgovarali na grčkom jeliku za vremo događaja o kojima nas izneštavaju jevanđelja, već na aramejskom. Njihovo celo kulturpo i versko nasleđe bilo je jevrejsko, i njihovi teološki koncepti temeljili su se na Starom zavetu. Istina je da su živeli u helenističkom svetu, u svetu u kome je preovladavala helenistička kultura i civilizacija, ali kad su upotreb ljavali grčke reči, ekvivalente jevrejskom, oni su tim rečima davali ista značenja koja su navikli da im daju u svom maternjem, jevrejskom ili aramejskom jeziku. Kad je neki hrišćanin prve apostolske crkve upotrebio reč “duša” (nefeš) ili ju je pročitao u Novom zavetu, on je uvek toj reči davao značenje koje ona ima u jevrejskom jeziku Starog zaveta. Međutim, Jevreji koji su u to vreme pali pod uticaj grčke filozofije, kao što se to dogodilo s nekim hrišćanskim piscima krajem drugog i početkom trećeg veka, prihvatili su nauku o besmrtnosti ljudske duše, pa su pojmu “duša” pridavali značenje koje su primili prihvatanjem grčke filozofije. Platonov mišljenje o duši kao o nekom biću koje svesno živi u čoveku, kao nešto odvojeno od tela, i napušta čoveka u času smrti, i danas je prisutan u verovanju mnogih hrišćana. Značajno je da se u Bibliji nigde ne nalazi izraz “besmrtna duša” (Timotiju 6,16). Razmotrimo sada upotrebu i značenje reči “psyche” (duša) u Novom zavetu. U Novom zavetu reč “psyche” ima četiri glavna značenja:
1. Živi organizam, kako niže stvorenje (Otkrivenje 16,3), tako i čovek (1. Korinćanima 15,45). Prvi čovek se naziva “duša živa”.
2. Osoba, ličnost, ljudi. Često se reč duša u ovim slučajevima zamenjuje ličnom zamenicom (Dela 2,43; 3,23). Kao potvrdu ovome, navodimo ove stihove paralelno, prema Vukovom i Rupčićevom prevodu “I uđe strah u svaku dušu...” (Dela 2,43 Karadžićev prevod) “Strah spopade svakoga...” (Rupčićev prevod) “I biće da će se svaka duša koja ne posluša toga proroka istrebiti iz naroda.” (Dela 3,23; Karadžićev prevod) “Tko god ne bude slušao toga proroka, istrijebit će se iz naroda.” (Rupčićev prevod) Iz upoređenja jasno se vidi da reč “duša” ima značenje “osoba”. To se vidi i iz sledećeg primera: “Jer nećeš ostaviti duše moje u paklu, niti ćeš da ti da svetac tvoj vidi trulost.” (Dela 2,27; Karadžićev prevod) “Da me nećeš ostaviti u boravištu mrtvih, niti dopustiti da tvoj svetac istrune.” (Dela 2,27; Rupčićev prevod). Vukov prevod je doslovan, ali ga treba pravilno shvatiti. Međutim, Rupčićev prevod je ovde veran smislu koji reči “duša” i “šeol” imaju u jevrejskom jeziku, a ne u grčkoj filozofiji. Rupčić je umesto izraza “duša”, upotrebio ličnu zamenicu “mene”, a umesto reči “pakao”, “boravište mrtvih” ili grob. To je uistinu pravi smisao tog teksta.
3. Čovekov fizički život (Luka 12,16-20). Navodimo kao primer Hristovu priču o lakomom i nerazumnom bogatašu koji unapred za mnoge godine pravi planove kao da je gospodarsvoga života. Ovde ćemo uporedo navesti Rupčićev prevod ove priče i engleski prevod iz biblije New International Version (u našem prevodu): “Bijaše neki bogataš čije polje obilno urodi. I poče razmišljati u sebi: što da učinim? Nemam više u što skupiti ljetine. Ovako ću reče učiniti: razvaliću svoje žitnice te sagraditi veće, pa ću u njih skupiti svoju pšenicu i svoja dobra. Tada ću reći svojoj duši: ‘Dušo, imaš mnogo dobra u zalihi za brojne godine, počivaj, jedi, pij, uživaj!’ ‘Luđače, reče mu Bog, još noćas zatražit će ti se natrag duša. Komu će pripasti ono što si skupio.’” (Luka 12,16-20; Rupčićev prevod)U ovom tekstu tri puta se spominje izraz “duša”, međutim pravi smisao reči “duša” u ovom tekstu je “život”, kako taj izraz prevodi New International Version: “Ja ću reći sebi: Imaš mnogo dobra ... Ali Bog mu je rekao: još noćas zatražiće ti se natrag život.” U ovom prevodu reč “duša” dvaput je zamenjena ličnom
zamenicom i jedanput rečju “život”. To je pravi smisao ovog teksta. Zašto Rupčić nije u ovom tekstu zamenio izraz “duša” odgovarajućim ekvivalentima, ličnom zamenicom i rečju “život”, da bi reči “duša” dao pravi smisao, kao što je to učinio u Delima 2,27? Verovatno je u prevodu ove Isusove priče bio pod uticajem svog teološkog uverenja. Onaj koji veruje da pojedinac poseduje besmrtnu dušu prevodiće reč “psyche” izrazom “duša” na mnogim mestima na kojima bi potpuna objektivnost zahtevala drugu reč.
4. Reč duša ima i značenje “unutrašnji čovek”. To metafizičko značenje reči duša imamo u tekstovima 1. Petrova 1,22 i Marko 14,34. Donosimo uporedo ove tekstove prema Rupčićevom prevodu i prema savremenom engleskom prevodu: “Pošto ste pokoravanjem istini očistili svoje duše...” (1. Petrova 1,22 - Rupčić) “Pošto ste pokoravanjem istini očistili sebe...”
(1. Petrova 1,22 - New International Version u našem prevodu) Izraz “duša” u ovom tekstu znači “unutrašnje ja”, tj. misli, volju i želje. U času svoje samrtne borbe, Isus je rekao svojim učenicima: “Žalosna je duša moja do smrti!” (Matej 26,38; Rupčićev prevod) “Žalost u mom srcu je tolika da me gotovo slomila!” (Matej 26,38 - Good News Bible) Često grčka reč “psyche” označava “unutrašnjeg čoveka”, srce kao sedište osećanja, i um kao sedište misli i volje. Postoji jedan tekst koji podvlači razliku između duše i tela u odnosu na smrt i čovekovu večnu sudbinu: “Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a duše ne mogu ubiti; nego se bojte onoga koji može i dušu i telo pogubiti u paklu.” (Matej 10,28) Neki pokušavaju da upotrebe ovaj tekst kao dokaz da čovek ima besmrtnu dušu, koja nadživljava telo. Ovaj tekst dokazuje upravo suprotno, jer ističe da i “duša” i “telo” mogu biti uništeni u ognju gehene, tj. u ognjenom jezeru. Isus je takođe rekao: “Kakva je korist čoveku ako sav svet dobije, a duši svojoj naudi? Ili kakav će otkup dati čovek za svoju dušu?” (Matej 16,26) “Što koristi čovjeku ako dobije sav svijet, a izgubi svoj život? Što li može dati čovjek kao otkupninu za svoj život?” (Rupčićev prevod) Rupčić je ovde ispravno zamenio izraz “duša” izrazom “život”. Isus naglašava važnost spasenja koje moramo ceniti više od svega blaga, pa i od samog ovozemaljskog života. Kao što smo ovde pokazali, grčka reč “psyche” (duša) može imati različita značenja, i zato se u Novom zavetu prevodi različitim izrazima. Može označavati živi organizam, osobu ili ljude, život; može se odnositi na unutrašnjeg čoveka, tj. na čovekove prirodne želje (Otkrivenje 18,14), na čovekova osećanja (Marko 14,34) na um i na srce (Dela 14,2; Efescima 6,6). Na osnovu značenja i upotrebe reči “duša” u Bibliji, vidimo da Biblija ne govori o duši kao o nekom svesnom biću u čoveku, koje nadživljuje telo.
Upotreba i značenje reči “pneuma” u Novome zavetu. U grčkom prevodu Biblije, u Septuaginti, jevrejska reč “ruah” (prevedena je rečju “pneuma”, i ima isto značenje kao njen jevrejski ekvivalent. U grčkom tekstu Novog zaveta reč “pneuma” javlja se 385 puta, a u našem jeziku prevedena je rečima duh, Duh, život i vetar. Pisana velikim slovima odnosi se na Boga, Svetog Duha. Može da označava i anđele - dobre i zle. Kad se primenjuje na čoveka, reč duh je upotrebljena kao sinegdoha, to jest kao deo koji označava celinu: “Obradova se duh moj...” (Luka 1,47) Ovo ima isto značenje kao i: “Ja kličem od radosti.” Reč “pneuma” označava život ili dah, kao npr. u tekstu Luka 8,55: “I povrati se duh njezin, i ustade odmah...” (Luka 8,55) “I povrati se njen život, i ustade odmah.” (Good News Bible) Reč “duh” označava i karakter, kao nešto nevidljivo, što se pokazuje samo delima: “Jer nam Bog ne dade duha straha, nego sile i ljubavi i čistote.” (2. Timotiju 1,7) U Bibliji New International Version ovaj tekst u prevodu glasi: “Jer Bog nam nije dao duha plašljivosti; naprotiv, duha sile, ljubavi i samokontrole.” Reč “pneuma” (duh) označava i druge nevidljive karakteristike kao što je htenje, osećanja i
želje. “Duh je srčan, ali je telo slabo.” (Matej 26,41) Reč “pneuma” označava takođe novu prirodu Božjih ljudi, koji su rođeni odozgo, tj. od Svetoga Duha: “Što je rođeno od tela, telo je; a što je rođeno od Duha, duh je.” (Jovan 3,6) “Čovek se rađa fizički od ljudskih roditelja, a duhovno se rađa od Duha.” (Jovan 3,6, prema Good News Bible) “Onaj koji je rođen od Duha je nanovo rođen čovek”. To je smisao reči “duh” u gornjem tekstu. Rečju “duh” označava se i vaskrslo telo vernih (1. Korinćanima 15,45). “Pneuma” (duh) je oživljujući princip života, koji nam se daje od Boga prilikom rođenja, i koji se vraća Bogu u času smrti. To je dah ili disanje kao obeležje živog bića. Opisujući akt umiranja, novozavetni pisci upotrebljavaju različite izraze, kao npr: “A Isus opet povika iza glasa, i ispusti dušu.” (Matej 27, 50) “A Isus opet povika jakim glasom, i ispusti duh.” (Matej 27,50, New International Version) “A Isus opet povika jakim glasom, i ispusti svoj poslednji dah.” (Matej 27,50, Good News Bibke) Naš prevodilac je ovde zamenio reč “duh” (dah) rečju duša, jer je bio pod uticajem svoje teologije.
Ni u jednom drugom tekstu u kome se govori o Isusovom umiranju (Marko 15,37.38; Luka 23, 46; Jovan 19,30), naš prevodilac ne upotrebljava izraz “duša”, već kaže da je Isus predao duh ili izdahnuo, na primer: “A Isus povika iza glasa, i izdahnu.” (Marko 15,37) Isti grčki izraz “exepsuxen” (izdahnu) nalazi se u opisu umiranja Ananije, Safire i Iroda (Dela 5,5; 5,10; 12,23). Različiti načini kojima je opisan čin umiranja pokazuju šta se dešava u času smrti. Tada telo ne napušta neka duša ili duh kao bestelesno biće, već čovek fizički umire, tj. napušta ga životni dah - prestaje disati. Kad je Isus podigao iz mrtvih Jairovu kćer, izveštaj kaže: “I povrati se duh njezin.” (Luka 8,55) Izraz “duh” ovde je upotrebljen u značenju “dah”.
U času svoje smrti Isus je rekao: “Oče, u ruke tvoje predajem duh svoj.” (Luka 23,46) Iste reči u času svoje mučeničke smrti izgovorio je đakon Stefan (Dela 7,59). On nije rekao: “Gospode Isuse, primi mene!” već “primi duh (pneuma) moj”.
“Kad to reče, usnu.” (Dela 7,59.60) Usnuo je ili umro u čvrstoj nadi da će mu prilikom vaskrsenja opet biti vraćen dah. Tako i u toj nadi umiru svi verni Hristovi sledbenici (1. Solunjanima 4,14-17). Prema tome iz navedenih primera možemo se osvedočiti da izrazi “duh” i “duša” označavaju katkada jedan isti ili sličan pojam, a katkada dva potpuno različita pojma. Ovo poslednje naročito važi kada govorimo o sastavnim delovima čoveka: prah zemaljski plus “ruah” (dah) daju “nefeš”, tj.
živu dušu. Slično značenje imaju reči “duh” i “duša” kad se upotrebljavaju kao oznaka čovekove ličnosti. Isus je rekao: “Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom snagom svojom i svom misli svojom.” (Luka 10,
27) “Izraz “snaga” označava čovekov telesni život, izraz “misao” ili “um” označava čovekov duhovni život, a “duša” i “srce” čovekov osećajni i psihički život. Govoreći o odlikama svetog pobožnog života, apostol Pavle piše Solunjanima: “I ceo vaš duh i duša i telo da se sačuva bez krivice za dolazak Gospoda našega Isusa Hrista.” (1. Solunjanima 5, 23) Bog traži od nas posvećenje celog bića. To je lepo istakao psalmista David: “Svagda vidim pred sobom Gospoda: on mi je s desne strane da ne posrnem. Toga radi raduje se srce moje, i veseli se jezik moj, još će se i telo moje smiriti u uzdanju.” (Psalam 16,8.9)
Na kraju ponavljamo da izrazi “duh” i “duša” imaju različito značenje kad je reč o sastavu ili strukturi čoveka (1. Mojsijeva 2,7), a slično kad je reč o čoveku kao celini. Takođe smo se mogli osvedočiti da Biblija nigde ne govori o duši kao bestelesnom biću koje bi u času smrti napustilo telo. Biblija govori o duhu ili dahu koji se vraća Bogu u času smrti, da bi nam opet bio vraćen u dan vaskrsenja. Obećanje Božje reči Hristovim sledbenicima glasi: “A ako li živi u vama Duh onoga koji je vaskrsao Isusa iz mrtvih, onaj koji je podigao Hrista iz mrtvih oživeće i vaša smrtna telesa Duhom svojim koji živi u vama.” (Rimljanima 8,11)

Ko nam govori priču o Lazaru i bogatašu? Isus.
Da li je neko mišljenja da Gospod povremeno zbija šale i govori neistinu?
Pitanje je zašto je ispričana ova priča ako je pola njenog sadržaja simbolika a pola neistina?
Lazar može predstavljati pravednike a bogataš one druge ali je priča rečena u prošlom vremenu kao nešto što se zbilo.
Lazar je po imenu pomenut i nije rečeno ,,bio neki čovek'' već Lazar.
Pratimo tekst pažljivo molim vas ,,A kad UMRIJE siromah (Lazar)...'' Dakle Lazar UMIRE i šta biva sa njim najverovatnije ga zakopavaju u zemlju?
,,...odnesoše ga anđeli u naručje Avramovo.'' Pitanje je gde se nalazi Avram da bi znali gde je i Lazar?
Anđeli odnose Lazara u naručje Avramovo. Čim ga odnose to znači da ne ostaje ovde,a stavljaju ga u NARUČJE pa ako je Avram mrtav onda ga sahraniše na njega. Ne, nekaže da ga sahraniše već odnesoše kod onoga ko ga prima u naručje a da bi to učinio mora biti ŽIV.
Jer Bog nije Bog mrtvih već...VEĆ ŽIVIH braćo ŽIVI:
Dakle je Avram živ kao i ISAK i JAKOV i ENOH i ILIJA i MOJSIJE itd.
Gospod viče : Luka 23. 46 i piše tako da se DUH vraća Bogu koji ga je dao i Pavle govori da bi radije bio sa Gospodom van tela(pa kako to ako samo telo imamo?) ali mu valja u telu ostati radi učenika.

Gospod je u duhu sišao u ad i propovedao prepotopnom svetu (kako bez tela može govoriti?) a kako nam Duh Sveti može govoriti i poučavati svakoj istini? Naravno da može i to zna svako koga duh vodi a ne čovek.
Dakle telo je Lazarevo mrtvo kao i Mojsijevo ali se ono preobrazi u nebesko kao i Mojsijevo jer krv i zemaljsko telo nemogu ući u carstvo ali nebesko telo može.
Bog je Bog živih i čoveka je stvorio kao materijalno i kao DUHOVNO biće-
Plata za greh je smrt,ali kroz Gospoda imamo život. On je verne izveo i odveo ali u telima jer ih videše tada u gradu dok se ne preobraziše i vazneše i to je snop prvine a žetva predstoji.
Ako je stvarno Mojsije bio na gori onda je i Lazar gore odakle i Mojsije siđe.

Nekaže se nigde da čovek ima samo telo jer da je tako onda po smrti tela sve je ugašeno i onda Isus nema šta predati u ruke Ocu vičući sa krsta jer mu telo osta dole.
Otkud Mojsije živ na gori kad mu je telo mrtvo?
,,..a umrije i bogati, i ZAKOPAŠE GA.''
Pazite Lazara ne ZAKOPAŠE a ovog zakopavaju. Dakle obojica UMREŠE tela su mrtva. Ako je čovek samo telo dalji deo priče je onda laž.
A pošto naš Gospod nelaže jer je on PUT; ISTINA i ŽIVOT dakle je priča istinita.
Telo je mrtvo kao što i piše ali duh i duša NISU. Ne zaboravimo da smo materijalni (telesni) i duhovni (imamo duh i dušu).
Luka 16. 23 pratite tekst. ,,...i u PAKLU kad beše . . .'' bogataš je u nekom podzemnom prostoru čim ga zakopaše.
Ali šta zakopaše? Zakopaše telo,telo truli i ne govori niti misli, niti vidi, niti čuje ,niti oseća ali zato sem tela imamo ono što drugi zaboravljaju DUH i DUŠU jer smo i duhovna bića.
,,...u MUKAMA podiže oči svoje...'' Duh se vraća k Bogu ali onaj duh koji viče ava Oče.
Ovaj duh i duša osećaju bol i MUČE se.
Čovek u telu ima oči ali telo je mrtvo dok duhovni deo čoveka ima svesnost i osećaj.
Duhovne oči vide raj i duhovna bića talesne oči i kad su žive ne vide duhovne stvari (sem po daru).


Bogataš vidi i viče i moli i oseća bol i VEČNO može da se muči i gori a da ne izgori kao grm i oganj nad apostolima itd.
Duh nije raspadljiv kao telo jer je nematerijalan i večan.
Šta traži bogataš? ,,...neka umoči u vodu vrh od prsta svojega i da mi rashladi jezik; jer se mučim u ovom plamenu,''
Stvarno nas neko vara. Gospod je ISTINA a ko je laža od početka?
Kako razumeti Isusovu priču kao ISTINU ili drugačije?
Zašto mrtvac traži vodu ,šta će mu?
Mrtvo telo ne oseća ništa zar ne!
Kako se mrtvo i bezosećajno telo može mučiti?
Gde u grobu gori plamen? Pa i da gori telo ga nebi osetilo jer bi u suprotnom mnogi pobegli iz krematorijuma (a i Đenka nebi bio ,,spržen'')

Ko uopšte ovde govori o mučenju tela ni jednom rečju se ne pominje telo bogataša već njegova muka i osećaj i svesnost a to telo nemože kad je mrtvo već Duh i Duša.
Neko se poziva na sledeće stihove želeći da potkrepi dogmu da kad telo umre nema više ništa.
Dela 2. 34 Jovan 11. 11_14 Psalam 146. 4 Propovednik 9. 5_6 i svi ovi opisi su tačni i oni govore o TELU a ne o duhu.
Svima je jasno da telo (materijalni deo čoveka umire) ali mi govorimo o duhovnoj strani čoveka jer je čovek i duhovno biće.
Ko negira duhovnu stranu čoveka negira Božije reči i pola Biblije briše a huli na Duha jer ga nepriznaje kao i duhovne darove što ismevaju ...jadan moj narod ...Jezekija opisuje dolinu suvih kostiju i kako ide dalje?

Neko kaže da niko sem Boga nema večni život (I Timotiju 6. 16) tako je, ali zaboravlčjaju da i mi u Bogu kroz Isusa imamo život jer u protivnom bi svi i dalje bili mrtvi a Bog je Bog ŽIVIH kaže ISUS i navodi ličnosti koje su davno umrle jer su sa Njim.
Odkud Mojsije na gori, odkud Lazar u naručju Avraamovom a odkud i Avraam gore?
Kad Gospod pita da li će naći vere kad dođe to pita za veru u Njegovu reč a ne u ljudske mudrosti i dogme.

Zašto se navodi veliki jaz _provalija_udaljenost između Lazara i bogataša otuda što anđeli jednog digoše na nebo a drugog ZAKOPAŠE i jedni do drugih nemogu peristupiti jedino se duhovno mogu videti i komunicirati jer duh nije materijalan.Ako se priča odnosi kao što je neko želi predstaviti za kraj civilizacije onda reči koje bogataš govori nemaju smisla jer kad je sud onda je kasno da njegova braća budu opomenuti da isprave svoj život jer nemaju vramena za to.
Ponavljam priča je u PROŠLOM VREMENU ispričana još pre 20 vekova i pomenut je samo Mojsije a inače bi se reklo ,,imate i Jovanovo Otkrivenje i sve apostolske zapise''
Šta je istina vi po razumu koji vam je dat rasudite.

Saglasan sam da neki prevodi nisu dobri ali nikako nemogu NIKAKO prihvatiti da čovek ispunjen Duhom Svetim svoj tekst bazira na Grčkoj filozofiji niti mogu shvatiti da je čovek samo komad mesa.
Gospod obeća rezbojniku da će tog dana biti sa njim u raju a tela obojice pogrebena toga dana i nisu se micala, šta nam onda Isus reče?
Veoma sam zahvalan bratu na velikom trudu i znam da je to iz srca jer ko bi toliko pisao a da ne ljubi bližnjeg.
To što ja neke stvari ne razumem oprosti mi jer nam nije svima isto vreme zrenja.
Pozdrav.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

tebi bas nije dobro lavicu. znaci mijesas babe i zabe sa tekstovima koji se spominju na jedno mjesto pa ih ubacujes u kontekst svog tumacenja. pogotovo tipa, "Isus je rekao on Put, Istina i Zivot, pa prema tome prica je tacna.... jesu li sve price tacne....tebi dzaba sto je covjek fino objasnio pozadinu te price, otkud u jevrejskoj kulturi, poenta price i td...i sva pitanja koja opet ponovo postavljas kroz svoj esej se vrte ko ploca...dzaba pisati...

_________________
"Men have two emotions: Hungry and Horny. If you see him without an erection, make him a sandwich"
--> Diamonds <--

Pozdrav mom bratu Spavacu i neka te Bog blagoslovi i podari svaki dobri dar i mir domu tvom.
Nije važno brate ako ne razumem jer rekoh da nam nije svima isto vreme zrenja pa ću možda nekad stići do cilja.
Svakako da poštujem i zahvaljujem bratu Mastermindu na velikom trudu čitaću više puta njegove tekstove pa možda mi se posreći a ako ne nemojte se zbog toga na mene ljutiti.
Pozdrav.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Mislim da se ne moze pouzdano reci da li je prica prava ili samo alegorija. Ali ipak mi se cini citajuci tekst da je prica najvjerovatnije prava, tako da bih se slozio sa lavicem. Mada ne mogu pouzdano reci jer za tumacenje stihova treba dobro znati bibliju kao i jevrejski i starogrcki jezik. Ono sto znam je da adventisti tumace da ne postoji pakao kao ni zagrobni zivot.
Ali ova prica je samo jedan primjer u bibliji. Na jednom drugom mjestu, mislim da je otkrivenje, kaze biblija: "i bice muceni dan i noc i dim mucenja njihova dizace se vavijek vijeka..."
Adventisti su uzeli da ne postoji pakao zato sto ne mogu shvatiti da bi Bog koji je dobar mucio nekoga vjecno. Ali to su samo nasa sntimentalna osjecanja i ne mozemo znati je li i po bozjim zakonima tako. Jer po nasim osjecanjima da li bi Bog koji je dobar dozvolio jedanaesti septembar, drugi svjetski rat, inkviziciju, komunizam, fasizam itd... Znaci, ne mozemo suditi po svojim osjecanjima tako da nije iskljuceno da postoji pakao. Iako mislim da ne postoje samo dvije grupe ljudi. Ne moze biti kaznjen jednako Hitler ili neko ko je ukrao zvaku. Tako da je moguce da postoji vjecni pakao za one najvece zlocince dok za manje gresnike postoji manji vremenski pakao ili unistenje. Ali ako cemo realno gledati niko nije bezgresan, ko ce se onda spasti? Tako da vjerovatno postoji odredjena vrsta "cistilista" ili "iskupilista" sa one koji nisu duboko ogrezli u grijehu i vjeru i moguce da je to 'cistiliste" onih 1000 godina o kojima se govori u otkrivenju i da bi zatih 1000 godina manji gresnici trebali da se "stabilizuju" dok oni izuzetno zli kao ratni zlocinci i sl. budu u vjecnom paklu. Ali to su samo neke pretpostavke logicne, jer kao sto rekoh ne poznajem jevrejski, ali eto poznaju adventisti i jevreji pa imaju neka dobra a neka losa tumacenja, tako da ne smatram da je to neophodni uslov.

_________________

Filozofija...

nisu adventisti uzeli, koji vam je. ne postoji u jevrejskom jeziku pakao, kao ni u grckom..to sto su danicic i karadzic prevodili sa drugog jezika na srpksi, plus ljudi nisu bili uopste teolozi.

pa da je prica vjerovatna koliko krilo Avrama mora biti?

kakav je to Bog koji dopusta da pravednici gledaju svoje najmilije u pakao kako se rostiljaj?

u prici bestjelesna dusa bogatasa ima tjelesni prst, i ne moze da prodje provaliju. otkud limit necemu sto je bestjelesno?

ustvari prica i ne govori o tematici pitanja covjekovog stanja nakon smrti, vec o pokajanju, koje mozemo izgubiti dok nam se pruza.

nephesh u jevrejskom jeziku oznacava cijelo covjeka.Adam nije dobio dusu, vec je on dusa. Dusa pod pojmom nephesh nije dio covjeka, licnosti.Smrt je odvajanje zivotnog principa(dah, iskra zivota, koji nam je Bog dao) od praha (tijela) zemljskog.

Jovan 5:28-29. "Izaci ce koji su cinili dobro u vaskrsenje zivota, a koji su cinili zlo u vaskrsenje suda"

_________________
"Men have two emotions: Hungry and Horny. If you see him without an erection, make him a sandwich"
--> Diamonds <--

Da, to je glavni argument adventista. Zasto bi dobri Bog dopustao takvo zlo? Ali upitajmo se zasto se onda uopste desilo zlo u svemiru i milijarde zala koje se dogadjaju svaki dan na zemlji. Zasto Bog dopusta da danasnji ljudi koji su dobri gledaju druge kako se pate? Zasto razipinjanje na krst? Zato da bi se pokazala strahota grijeha. Mozda isto tako i vjecni pakao da bi se pokazala strahota i podsjetnik grijeha. Iako ne mora znaciti da ce pravednici gledati druge kako se pate, ali ne znaci da to nece ni postojati. Ali opet kazem, tesko je iz biblijskih stihova dokuciti pravu istinu jer cak imamo velike teologe i poznavaoce jevrejskog jezika, a opet jedni kazu da postoji pakao a drugi da ne postoji, iako znaju skoro bibliju na pamet na jevrejskom i jedni i drugi. Ali problem kod biblije je da se moze tumaciti na puno nacina i da se uklapa uvijek.




Ne misli se na tjelesni limit. Moguce da je ta dusa duhovno limitirana da dobri ne mogu preci kod gresnika i obrnuto.




Pa moze se tumaciti i na taj nacin i na ovaj. Ali ovo tumacenje me podsjeca na tumacenje onog stiha da je lakse kamili proci kroz iglene usi. I kako su neki to protumacili da je postojao prolaz koji se zvao iglene usi. Znaci namjestanje da tumacimo ono sto zelimo, bez obzira na stranu.





Da li je logicno da covjek koji je ukrao zvaku i Hitler koji je ubio milione ljudi imaju jednaku kaznu?

_________________

Filozofija...

ti pogresno prevodis taj prvi problem. ja ne govorim o dopustenju zla, vec o tome da ti vjecno gledas nekoga na rostilju. u tome je razlika. opet ista prica zasto je Bog dopustio zlo..zasto covjek dopusti bebi da se opece od radijator ili sporet.da li znaci da je mrzi ili voli. pobuna je pocela prvo na Nebu. Bog kaze ili mene ili sotonu slijedite, na vama je.

za zvaku i Hitlera ostavi Bogu.. glupo je da nesto kazem o tome, jer je Njegov sud. al sam se nakrao zvaka pogotovo chunga lunga i herbar bombone dok sam bio klinac.

_________________
"Men have two emotions: Hungry and Horny. If you see him without an erection, make him a sandwich"
--> Diamonds <--

Ponizno molim brata Spavaca da pokuša celu priču o kojoj je reč sagledati.
1. Ko je govori?
2.Koja je svrha te priče?
3. Koje su sve poruke u njoj?
4.Zašto je ili zašto nemože biti stvarna ili istinita(argumente)

Tek nakon detaljno datih odgovora možemo razgovarati o nekim razmimoilaženjima jer ako istrgnem samo jedan deo poruke a ostalo negiram to pokazuje da sledim dogmu a ne reči iz Pisma.
Naprimer ako primetim da je jedina poruka u priči da se čovek za života treba pokajati što si ti brate primetio ili samo preneo tvrdeći da više nema poruka pitanje se nameće zašto tolika priča o nečemu nevažnom i do detalja opisanom?
Zar Gospod nije JASNO rekao POKAJTE se u samom početku?
Čemu ime Lazar i opis njegovog života kad to ,,nije istina''?
Čemu opis bogataša kad ga nije bilo?
Čemu nastavak njihovog ŽIVOTA kad ga nema jer su MRTVI?
Čemu detaljno predstavljene reči mrtvaca kad oni ne govore(šali li se to sa nama onaj što to priča?)
Čemu molba da neko IZ MRTVIH ode i posvedoči ŽIVIMA kad MRTVI neidu nigde?(i šta je zapravo mrtvo)
I tek na kraju se navodi da imaju zapisanu reč kojoj su dužni da veruju jer je Bog dao preko proroka i da po njoj žive e to si brate primetio a sve ostalo propustio.
Čovek je i DUHOVNO BIĆE nemoj meni verovati već božijim rečima jer ako njima neveruješ i AKO KO IZ MRTVIH USTANE NEĆEŠ VEROVATI.(ni to nisu moje reči)

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

ukratko da ti kazem, sve odgovore znas.

i ajde vec jednom da odnesemo Pavlu kabanicu, posto i to pise u Biblji.

_________________
"Men have two emotions: Hungry and Horny. If you see him without an erection, make him a sandwich"
--> Diamonds <--

DVE SMRTI - PRIVREMENA (PRVA) I VEČNA (DRUGA) SMRT

Kad je Bog prepustio čoveku Edenski vrt, dao mu je ovu zapovest: “Jedi slobodno sa svakog drveta u vrtu; ali s drveta od znanja dobra i zla, s njega ne jedi; jer u koji dan okusiš s njega, umrećeš.” (1. Mojsijeva 2,16.17) Bog je čoveku jasno rekao da će ga za neposlušnost stići kazna - smrt. Naši praroditelji su to dobro shvatili. To se vidi iz razgovora koji je Eva vodila sa kušačem i kad je kazala da im je Bog zabranio da jedu rod s drveta poznanja dobra i zla (1. Mojsijeva 3,2.3). Ipak, smrt nije zadesila naše praroditelje istoga dana kada su sagrešili. Da li je to značilo da je Bog porekao svoju prvobitnu odluku da će neposlušnost kazniti smrću? Nipošto! Bog je samo privremeno odložio izvršenje presude. Sa zakonskog gledišta, oni su već toga dana bili mrtvi; postali su smrtni, počeo je proces umiranja. Pošto je prestupio Božju volju, čovek je udaljen iz Edena čime mu je uskraćen pristup drvetu
života (1. Mojsijeva 3,22.23). Bog nije želeo da “čovek večno živi kao grešnik”. Čovek je bio stvoren s mogućnošću da bude besmrtan, a sada je Bog tu moguću besmrtnost povukao. Bog je tom prilikom ponovio smrtnu presudu rečima: “Prah si, i u prah ćeš se vratiti!” Čoveku je produžen život, ali pod osudom. Izvršenje osude je za neko vreme odloženo. Ta milost data čoveku sigurno je posledica činjenice da je već tada, unapred, Hristos kao nevino Jagnje uzeo na sebe krivicu naših praroditelja. U tom smislu Hristos je “jagnje”, “koje je zaklano od postanja sveta” (Otkrivenje 13,8). Po Hristu daje se svim ljudima jedno razdoblje milosti kao vreme probe, kao što je to bilo dato i našim praroditeljima. Svima se pruža mogućnost za oslobođenje od greha, i svako može primiti ili odbaciti spasenje. Po Adamovom grehu mi smo već osuđeni na smrt. “Kao što kroz jednog čoveka dođe na svet greh, i kroz greh smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše.” (Rimljanima 5,12) Ipak, Adam nije zauvek izgubio mogućnost da dobije besmrtnost. Da bi dobio večni život, trebalo je da dođe Otkupitelj koji će čoveku dati pomilovanje, a čovek da to pomilovanje prihvati. Čovek je zbog greha bio osuđen na smrt. Da se Bog nije umešao, da nije obećao da će doći Potomak ženin “da smrću satre onoga koji ima državu smrti, to jest Đavola, i da izbavi one koji god od straha smrti u svemu životu biše robovi” (Jevrejima 2,14.15), čovek bi bio osuđen da se vrati u ništavilo, u nepostojanje, odakle ga je Bog pozvao u život. Ali Hristos je došao i okusio smrt za sve ljude. (Jevrejima 2,9). “Ali Bog pokazuje
svoju ljubav k nama što Hristos još kad bijasmo grešnici umre za nas” (Rimljanima 5,8) Svojom smrću i svojim vaskrsenjem omogućio je čoveku da povrati izgubljeni život, večni život. On je na sebe uzeo naš greh i našu kaznu, podneo je udarac pravde Zahvaljujući Hristovoj pobedi koju je na krstu izvojevao za nas i Njegovom vaskrsenju, smrt koja nas pogađa na kraju našeg ovozemaljskog života nije definitivna ili večna smrt, već privremena; vraćanje u prah ili grob iz koga će svi vaskrsnuti. Sam Isus je rekao: “Ne divite se ovome, jer ide čas u koji će svi koji su u grobovima čuti glas sina Božijega. I izići će koji su činili dobro u vaskrsenje života, a koji su činili zlo u vasksenje suda.” (Jovan 5,28.29) Bog je stavio pečat na radosnu vest o vaskrsenju, vaskrsnuvši Hrista iz mrtvih. Njegovo vaskrsenje je zalog ili garancija našeg vaskrsenja. Apostol Pavle ovako svedoči: “Ali Hristos usta iz mrtvih, i bi prvenac onima koji umreše. Jer budući da kroz čoveka bi smrt, kroz čoveka i vakrsenje mrtvih. Jer kako po Adamu svi umiru, tako će i po Hristu svi oživeti. Ali svaki u svom redu: najpre Hristos; a potom oni koji verovaše Hristu o njegovu dolasku.” (1. Korinćanima 15,20-23) Ovo je vaskrsenje pravednih, prvo vaskrsenje; nepokajani grešnici vaskrsnuće hiljadu godina kasnije. To vaskrsenje naziva se drugo vaskrsenje, iza koga sledi sud i kazna nad nepokajaiima - a to će biti druga smrt. “Ostali mrtvaci ne oživeše dok se ne svrši hiljadu godina. Ovo je prvo vaskrsenje. Blažen je i svet onaj koji ima deo u prvom vas krsenju; nad njim druga smrt nema oblasti...” (Otkrivenje 20,5.6) Druga smrt koja će zadesiti nepokajane grešnike, biće smrt duše i tela (Matej 10,28). To ćs biti konačno, neopozivo uništenje.
Priroda prve i druge smrti
Prva smrt ili prirodna smrt nije kazna za lične grehe, već posledica Adamovog prestupa. Ona ne
označava kraj svega, jer posle nje dolazi buđenje ili vaskrsenje. Kazna za lične grehe, nepriznate i
nepokajane, biće druga smrt. Ona će značiti konačno i potpuno uništenje Sotone, greha i grešnika.
Šta je Bog mislio kada je kazao “u koji dan okusiš s njega, umrećeš”, i “jer si prah, i u prah ćeš se vratiti”? Šta je mislio kada je upotrebio reč “umreti”? Osnovna pravda zahteva da kazna za neki prekršaj bude izričito utvrđena, tako da je može potpuno shvatiti svako koga se ona tiče. I u ovoj rečenici, kad je reč o smrti kao kazni, izraz “umreti” znači gubitak života, prestanak postojanja, a ne, kao što su to neki kasnije počeli da tvrde - život u beskrajnoj besmrtnosti. Da Hristos nije došao i da nam nije omogućio spasenje, smrt koja je pogodila Adama, značila bi potpuno uništenje, potpuni kraj.
Prirodna smrt ili prva smrt ne znači potpuni kraj, jer posle nje sledi vaskrsenje. Pojam “smrt” ne dopušta da shvatimo ili smatramo da to znači večno živeti u bedi i večnim mukama u paklu ili u radostima raja. Ova nauka se najpre pojavila u neznaboštvu, a kasnije je ušla u jevrejstvo i neke
delove hrišćanstva. Božja odluka “u koji dan okusiš s njega, umrećeš”, bila je jasna i sveobuhvatna (1. Mojsijeva 2,17). To je značilo gubitak života, prestanak postojanja. U Božjoj presudi nema nikakvog nagoveštaja o razlikama između tela i duše u primeni presude koju je Adam doživeo. Ceo čovek je sagrešio i presuda datom izveštaju odnosi se na celog čoveka. Kao što smo već spomenuli, da Bog nije intervenisao ponudivši čoveku spasenje u Isusu Hristu, Adamova smrt značila bi potpuni prestanak života. Zahvaljujući Hristu, prva ili prirodna smrt ne znači večni prestanak života, jer iza nje sledi buđenje ili vaskrsenje. Prva ili prirodna smrt je privremeni prestanak života, a stanje izmedju smrti i vaskrsenja Biblija naziva snom. Međutim, druga smrt, kao kazna za nepokajane grehe, značiće potpuno i definitivno uništenje.
San - eufemizam za prirodnu smrt
Prva smrt ili prirodna smrt u Bibliji se stalno naziva snom ili počinkom. “Tako čovek kad legne, ne ustaje više; dokle je nebesa neće se probuditi, niti će se prenuti od sna svojega.” (Knjiga o Jovu 14,12) Psalmista izjavljuje: “Pogledaj, usliši me, Gospode, Bože moj! Prosvetli oči moje da ne zaspim na smrt.” (Psalam 13,3) A prorok Danilo piše: “I mnogo onih koji spavaju u prahu zemaljskom probudiće se, jedni na život večni, a drugi na sramotu i prekor večni.” (Danilo 12,2) Ovo je nepobitno svedočanstvo Staroga zaveta, a Novi zavet ni najmanje ne odstupa od toga. Isus naziva smrt snom. U vezi s Jairovom kćeri, koju je vaskrsao, čitamo: “A on reče: ne plačite, nije umrla nego spava. I potsmevahu mu se znajući da je umrla. A on izagnavši sve uze je za ruku, i zovnu govoreći: Devojko! ustani! I povrati se duh njezin, i ustade odmah.” (Luka 8,52-55) Nagoveštavajući učenicima smrt svoga prijatelja Lazara, Isus je rekao: “Naš prijatelj Lazar zaspa, ali idem da ga probudim.” (Jovan 11,11)
“On da mu rekoše učenici njegovi: Gospode, ako je zaspao, ustaće! A Isus im reče za smrt njegovu, a oni mišljahu da govori za spavanje.” (Jovan 11,11-13) Kad govori o mučeničkoj smrti prvog hrišćanskog
mučenika Stefana, jevanđelista Luka upotrebljava izraz san: “I zasipahu kamenjem Stefana koji je prizivao Boga i govorio: Gospode Isuse, primi moj duh. Onda pade na kolena i povika veoma glasno: Gospode, ne zapiši im ovaj greh. Kad to reče, usnu.” (Dela 7,59.60 - Čarnić) U grčkom tekstu Novog zaveta sedamdeset puta pojavljuje se izraz “san” kao sinonim za smrt (Matej 9,24; 27,52; Marko 5,39; Luka 8,52; Jovan 11,11-13; Dela 7,60; 19,36; 1. Korinćanima 7,39; 11,30; 15,6.18.20; 1. Solunjanima 4,13.14.15; 2. Petrova 3,4). U Starom zavetu glagol “zaspati” ili “počinuti” kao sinonim za umreti pojavljuje se 49 puta. Jedan od takvih prvih tekstova je izveštaj o Mojsijevoj smrti: “I reče Gospod Mojsiju: Evo, ti ćeš počinuti (zaspati) s ocima svojim...” (5. Mojsijeva 31,16) San je stanje neaktivnosti i nesvesnog počivanja. Zato se za mrtve kaže da počivaju (Jov 3,17.18; 17,16; Danilo 12,2; Otkrivenje 14,13). Sta nje između smrti i vaskrsenja je stanje neaktivnosti, mirovanja i tišine. “Iziđe iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju; taj dan propadnu sve pomisli njegove.” “Neće te mrtvi hvaliti, Gospode, niti oni koji siđu onamo gde se muči.” “Jer mrtvi ne spominju tebe; u grobu ko će te slaviti?” (Psalam 146,4; 115,17; 6,5) Besvesni i duboki san briše vreme i prostor. Tako i smrt, koja se upoređuje s besvesnim i dubokim snom, briše svako sećanje. To čini da je Hristov drugi dolazak podjednako blizu svakoj generaciji i svakom pojedincu bez obzira koliko je vremena proveo u grobu. Prvi svesni trenutak koji će se dogoditi pošto js čovek zaspao ili umro, biće dan vaskrsenja: spasenje za pravedne, a dan suda i uništenja za nepokajane grešnike (Otkrivenje 20,5.6.14.15; 21,8) Druga smrt je kazna za neoproštene i ne pokajape grehe. Ta smrt se ne sme zameniti s prvom ili prirodnom smrću, koja pogađa sve ljude zbog Adamovog prestupa. Posle prve smrti sledi vaskrsenje, a nakon druge smrti, koja je kazna za lične nepokajane i nepriznate grehe pred Bogom, nema nikakvog svesnog nastavljanja života. To je prestanak života, vraćanje u ništavilo. Zato treba praviti razliku između prve i druge smrti. Mnogi to gube iz vida, jer nedovoljno poznaju nauku Svetoga pisma. Druga smrt znači potpuno uništenje cele čovekove ličnosti: “A bezakonika će nestati sasvim; natražje će se bezbožničko zatrti.” (Psalam 37,38) “A odmetnici i grešnici svi će se satrti, i koji ostavljaju Gospoda, izginuće.” (Isaija 1,28) Biblija jasno govori o dve smrti i dva vaskdsenja. Prva smrt ili prirodna smrt pogađa sve ljude, dobre i zle, kao posledica Adamovog prestupa. Posle prve smrti sledi vaskrsenje, i to za dobre i zle, s tom razlikom što će oni koji su “umrli u Hristu” (pokajali se za svoje grehe i živeli moralno) ustati u dan Hristovog drugog dolaska i primiti nagradu - večni život; a oni koji su “umrli u svojim gresima” (nisu se pokajali i promenili svoj beskoristan život), ustaće u drugom vaskrsenju, hiljadu godina kasnije, da prime kaznu - večnu pogibao, večnu smrt. Pred nama se nalaze dva puta: put vere u Hrista i poslušnosti Božjem zakonu, koji vodi u život, i put neverstva i neposlušnosti, koji vodi u smrt. Bog nas poziva da izaberemo život. Izabrati život znači pokajati se Bogu za grehe i promeniti život na dobro, pa tako postati novi čovek. Isus je kazao Nikodimu, članu jevrejskog
Velikog veća: “Zaista, zaista, ti kažem: ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstva Božjega.”
(Jovan 3,3) Onaj koji je rođen samo od telesnih roditelja, umreće dvaputa, a ko je dvaput rođen, od telesnih roditelja i odozgo, od Svetog Duha, umreće jedanput - zaspaće u Hristu, posle čega sledi buđenje ili vaskrsenje u večni život Velika je prednost živeti. Zato izaberimo život!

VEČNO UNIŠTENJE - DRUGA SMRT NEPOKAJANIH GREŠNIKA

Biblija jasno uči da će zli biti konačno i potpuno uništeni. Gospod će uništiti “koren” zla i njegove
grane - Sotonu i njegove anđele, zajedno s nepokajanim grešnicima koji su odbili ponuđeni dar spasenja. “Jer, gle, ide dan koji gori kao peć; i svi će ponositi i svi koji rade bezbožno biti kao strnjika,
i upaliće ih dan koji ide, veli Gospod nad vojskama, i neće im ostaviti ni korena ni grane (Malahija 4,1) Kad govori o konačnoj sudbini grešnika, Biblija obično upotrebljava niz glagola i slikovitih izraza koji znače potpuno uništenje. Najčešće se u tom smislu pojavljuju glagoli: spaliti, uništiti, istrebiti, razbiti, iščupati, proždreti, ugasiti, itd; ili izrazi: “razbićeš ih kao sud lončarski” (Psalam 2,9); grešnici “bivaju kao pleva na vetru” (Jov 21, 18); nestaće “kao dim što se razgoni” (Psalam 68,2); biće “kao vosak što se topi od ognja” (Psalam 68,2); izgoreće “kao kučina” (Isaija 1,31). Tipičan primer za ovo je Psalam 37. u kome se nalazi veći broj takvih glagola i slikovitih izraza. Tu se kaže da će bezbožni i opaki nestati, da će se poput dima rasplinuti, da će biti zauvek satrti, da će biti iskorenjeni i istrebljeni (Psalam 37,2.9.10.20.28.34.36-38). Na konačno uništenje nepokajanih grešnika naročito se odnose oni biblijski tekstovi u kojima se opisuje smrt ognjem ili spaljivanjem kao način konačne kazne. To potvrđuje Isus sledećim rečima: “Kako što se dakle kukolj sabira, i ognjem sažiže, tako će biti na posletku ovoga veka. Poslaće sin čovečiji anđele svoje, i sabraće iz carstva njegova sve sablazni i koji čine bezakonje. I baciće ih u peć ognjenu: onde će biti plač i škrgut zuba.” (Matej 13,40-42; vidi: Matej 25,41.46) Rezultat ove kazne biće druga smrt: “A strašljivima i nevernima i poganima i krvnicima, i kurvarima, i vračarima, i idolopoklonicima, i svima lažama, njima je deo u jezeru što gori ognjem i sumporom; koji je smrt druga.” (Otkrivenje 21,8; vidi: Matej 10,28; Otkrivenje 20,14) Večno mučenje u ognju pakla nije biblijska nauka. Ta je nauka neznabožačkog porekla. Ona je posledica Platonovog učenja o urođenoj besmrt nosti ljudske duše. Ova nauka je oko 150. godine pre Hrista prešla od Platona u jevrejstvo, a oko 200. godine posle Hrista u neke delove hrišćanstva. Ova nauka je u neposrednoj suprotnosti s naukom Svetoga pisma. Sveto pismo uči da je večni život Božji dar pravednima, a da je plata za greh smrt (Rimljanima 6,23). “Život” i “smrt” su dva ključ na izraza koji nam pomažu da pravilno shvatimo biblijsku nauku o čovekovoj večnoj sudbini. To su dva potpuno suprotna pojma. Umreti znači prestati živeti ili postojati, a ne večno trpeti. Iako Bog obećava večni život samo pravednima, pristalice teorije o besmrtnosti duše tvrde da je večni život određen svima, pravednima i zlima, samo će jedni taj život provoditi u blaženstvu, a drugi u večnim mukama. Na čemu pristalice večnih muka zlih temelje svoje učenje? Najčešće to učenje temelje na pogrešnom shvatanju jevrejskih starozavetnih izraza “šeol” i “Ge-Hinom” (gehena).

skrati to, i onako niko ne cita... kad se ista pitanja i dalje vrte.

_________________
"Men have two emotions: Hungry and Horny. If you see him without an erection, make him a sandwich"
--> Diamonds <--

Spavac kaže:
,,i ajde vec jednom da odnesemo Pavlu kabanicu, posto i to pise u Biblji. ''
Ali, Gospod kaže da je bio Lazar i ko dođe po njega i gde ga odnesoše a reče još i gde zakopaše bogataša i ko je o kakvim okolnostima.
Kakve veze ima Isusova reč sa Pavlovim telesnim potrebama upućene vernima jer te reči nenose poruku spasenja i prilično je neozbiljno te dve stvari poistovećivati.



Brate Mastermind
Nemoj se obazirati ako neko kaže da ne pišeš jer ja ipak čitam tvoje tekstove a ako nešto različito razumemo to neznači da mi nisi brat i sluga Božiji. Nekome je možda drago da samo sluša što je njegovom uhu drago ali ja slušam i ono što možda sad ne razumem ili možda razumem ali na rdugačiji način i baš u tome se i ogleda ljubav da drugima koji različito vide svedočiš za svoju veru i predočiš ostalima, zato nemoj odustajati budi borac.
Sretno.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Mastermind je rekao:
,,...Pisci Novog zaveta, pišući grčkim jezikom, upotrebljavaju iste grčke izraze “psyche” (duša) i “pneuma” (duh), ali im daju drukčiji smisao,...''

,,...te reči imaju u jevrejskim izrazima Staroga zaveta “nefeš” (duša) i “ruah” (duh)...''


Da li se to različite reči koriste i imaju različita značenja?
Ako je čovek duhovno biće šta je onda duhovno?
Ako je samo telesan onda reči iz Mateja 10. 28 nemaju smisla (Čarnić)
,,I ne bojte se onih koji ubijaju (šta ubijaju?) TELO, a DUŠU NE MOGU UBITI.''

Kakve su to izjave da li je Matej svestan svojih reči PARDON te reči govori ISUS i ovog puta ,,šala'' zar ne braćo?
Oprotite mi ali ja nevidim Bibliju kao knjigu humora.
Ako je DUŠA čovek u celini on valjda ima telo, i sad primenimo reč duša kao značenje čoveka a reč DUH kao vazduh,dah kako nam se predlaže da vidimo šta ćemo dobiti:
,,I ne bojte se onih koji ubijaju(ČOVEKA KAO TELESNO BIĆE) a (VAZDUH, DAH) nemogu ubiti.''

Nepiše nigde da smo dahom ili vazduhom ili vetrom zapečaćeni za život večni već je to DUH.

Mastermind kaže citatima:
,, “Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a duše ne mogu ubiti; nego se bojte onoga koji može i dušu i telo pogubiti u paklu.” (Matej 10,28) Neki pokušavaju da upotrebe ovaj tekst kao dokaz da čovek ima besmrtnu dušu, koja nadživljava telo. Ovaj tekst dokazuje upravo suprotno, jer ističe da i “duša” i “telo” mogu biti uništeni u ognju gehene, tj. u ognjenom jezeru. Isus je takođe rekao: “Kakva je korist čoveku ako sav svet dobije, a duši svojoj naudi? Ili kakav će otkup dati čovek za svoju dušu?” (Matej 16,26) “Što koristi čovjeku ako dobije sav svijet, a izgubi svoj život? Što li može dati čovjek kao otkupninu za svoj život?” (Rupčićev prevod) Rupčić je ovde ispravno zamenio izraz “duša” izrazom “život”.''


I u gornjim rečima se posebno navode DUŠA i TELO pa ako je isto zašto se razdvajaju i u nazivu i u osobini?
Neko ko o tome govori da postoji i duhovni čovek je Isus Hrisat u priči o Lazaru pa ko će verovati.
Rupčićev je dakle ispravan prevod OK.
“Što koristi čovjeku ako dobije sav svijet, a izgubi svoj život?
Dakle je ovde DUŠA -ŽIVOT a tamo beše DUŠA-ČOVEK pa hajde neka bude i život i čovek pa da proverimo i to.
,,Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a duše ne mogu ubiti; nego se bojte onoga koji može i dušu i telo pogubiti u paklu.''

PROVERA:
,,Ne bojte se onih koji ubijaju telo a ČOVEKA-ŽIVOT nemogu ubiti.''
Ubacite koju god reč želite po izboru pa ćemo je provući umesto reči DUŠA i videti ide li ili ne.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Brat Mastermind:
,, Pojam “smrt” ne dopušta da shvatimo ili smatramo da to znači večno živeti u bedi i večnim mukama u paklu ili u radostima raja. Ova nauka se najpre pojavila u neznaboštvu, a kasnije je ušla u jevrejstvo i neke
delove hrišćanstva..''

Bracika moj, možda ti smeš tako da napišeš ali ja se nebih usudio te reči reći.
Ispada da su Isusove reči zasnovane na neznabožačkim učenjima i kao takve ušle u Bibliju ili da su pisci tih reči (apostoli) pisali ne po Isusovim rečima već po Grčkim mitovima ili neznabožačkim učenjima pripisujući te reči Isusu.
OH, ne nikako brate.

Što se tiče tvog mišljenja da će u drugom vaskrsenju ustati samo grešni (ako sam dobro razumeo tekst) pitam zašto se onda otvara knjiga života kad u njoj nema nikog od njih upisanih?
Zašto se satana veže i baca u bezdan da NE ZAVODI NARODE koje narode?
U prvom vaskrsenju veoma jasno piše da ustaju SAMO postradali a ne prirodno umrli zar ne brate?
A zar ni jedan čovek na svetu što je prirodno umro neće biti spašen jer u prvom ustaju SAMO postradali?
Kad ustaju prirodno umrli, pa u drugom i odmah svi osuđeni ili se po zapisu u kjizi daje plata?
Nemojmo osuđivati one koje Bog nije osudio.
Molitva nam mnogo može pomoći.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Brate laviću vidim da ti prilično loše razumiješ ovo o čem ja pričam i uporno postavljaš pitanja na koja sam ti već više puta dao odgovor u prijašnjim tekstovima! jednostavno nemam toliko vremena da ti crtam! pročitaj još koji puta tekst koji govori o značenjima riječi pa će ti sigurno neke stvari biti jasnije!