|
l. 1. Ako koji človek umre, a nije svoje raspisao ni naručio, a ima decu ili unuke i ima oca i mater ili ded ili baba, ne može otac ili mati ili ded i baba ne mogu umešati ce u dio kade ima sinove i unuke.
Ako li ne ima sinova i unuke, a ima otac, ded, baba ili koji su najbližni, ti se mogu umešati.
Ako li raspisao prežde smrti, kako je razdelio onako nek bude.
Čl. 2. To je koji su sinovi sami o sebe, a nijesu zajedno so ocem ni s materi, nego koji su baška.
Čl. 3. Ako li su deca so ocem, hošte zajedno, i njijem baška imenije.
Čl. 4. Ako umre sin ili dašter, a jošte je živ otac i mati, umret a ne ima čeda niti je raspisao bratijam ni sestram koji su ot jednoga oca a ot jednije matere, to će imenije uzet roditelji, i zato ne hvalja bratiji da što govore.
Ako li ne ima roditelj, a ima ded i baba, zajedno jednoga oca i jednije matere bratija da ju nasledujet.
Ako li ni deda ni babi i jedinoga oca i jedinije matere bratija ne budut koji je umroh, i tadar ot drugago roda bratija, sireč ot strica ili tetke ili ujca, ti da uzmut.
Ako li ne imat ni tako bratije, a ono koji su rodijaci nabližni, ti da nasledet.
Čl. 5. Ako li je ni tako ne imat roda, a ima žena umaršago, žena polovicu da uzme ot svašta, a drutu polovicu da se deli apostolskoj crkvi i siromaši.
Ako li ne ima ni žena ta koji je umroh, tadar sve njegovo što ima da uzme ili apostolska Crkov ili carskoje skrovište ili u ljudski komun da se otda.
Čl. 6. Koji krade na vojsci sud. Ko krade na vojsci, ako oružje krade, da se bijet dobre, ako li konja krade, da mu se ruke otsijeku.
Čl. 7. Iže učit Turke korabli praviti, glave da im se oseku.
Čl. 8. Vojnih koji beži u tuđ tabor, rekše Turkom, da se mačem mučet.
Čl. 9. Iže Turkom ot nas beži i kazuje im što mi mislimo, takovi da se obesi ili da se sažeže.
Čl. 10. Niko da ne proda Turkom otrađena oružija ili neupravljena ili železa. I ako se tko nađe da je prodao, da se taki glavom muči.
Čl. 11. Iže kto na cara i na njegov život zlo govori, da se ubije i dom jego da se ras(h)iti.
Čl. 12. Ašte tko ima ženu i uzme ot koga u zajam i ne može platiti dužniku, nije kriva žena njegova ot svojega pristroja što se njejno zove da plaća za muža, ako se nije za njega ujemčila ili rekla: ako on ne plati, ja ću platiti.
Čl. 13. Kade hošte se ići na vojsku protivu neprijatelja, čuvati se treba ot vasakoga glasa zla i vešti, tačiju k jedinom bogu um svoj imati i moliti se i čuvati se ot bluda, i dogovarati se kako će bit bran, i pomošt ot boga prositi i z dogovorom bog daje srdca hrabra. Zašto nije pobeda mnogim ljudem, na ot boga krepost.
Čl. 14. A kade vi Bog preda korist neprijatelja vašego, šesti del zakon je uzeti knezu (sa strane: vojvoda), a drugo svijem ljudem davati jednako velikim i malim. Dosta je tisuštnikom dio knežki, a dobitak pročim za hranu ljudem.
Čl. 15. Ako li koji obretet se drznuvši o(t) teh boljar boljše hrabrovati, vojvoda ot više rečeni dela, sireč: ot šestato dela ot toga ima tijem više dati del.
A drugo što vojačko, to hvalja pravo dijeliti i velikim i malim, i koji su na boju i koji su na poslu, i koji tabor čuvaju ili carevinu čuvaju, tijem hvalja jednako deliti. Tako je rečeno i pisano i predano od proroka Davida.
Čl. 16. I ako ćeš znati u kome je sudu: prvo je u Zakonu sudnjem cara Konstantina, glava 3; drugo carskih knjig Zakona gradskog, gran 40; tretije nađeš u Sudu premudrago cara Lava i Konstantina, začelo 16.
Čl. 17. Zri, človeče i sudijo, kako usudiš taki ćeš sud ot Boga i ti prijeti. Ako se ti nađeš da neće uteznuti ot tvoje ruke koji je kriv, i Bog može ga ukriti ot tebe, a tebe ot Boga ne može nitko ukriti. Teško je upasti u ruke Boga živago. Pravo čini i spaseši se.
Čl. 18. Ko razdražaje na brane ratnije ili predavaje protivnim svoje, glavi usečenijem mučet se.
Čl. 19. Iže pribegšago v svetoju Crkv, te se uzda u svoje gospostvo koji te ga silom izvede, takovi bijen budet i v zatočenije poslet se.
Čl. 20. Ako ko komu zapovede koga ubiti, ta osudit se kako i ubica.
Čl. 21. Ašte kto c drugijem klnet se na hristijansko žitije razdrušenije tvoriti, takovago bi zakon u ta čas ubiti, zašto se tomu razdrušeniju učituje.
Ali to da ne budet, zašto bi mnogi tako pizmom mnoge ubili bez suda, i reč bi poslije priposlali da je na carstvo govorili. Nego ako bi se taki našao, povelevajem takovago čuvati na tvrdo straži i caru o njem skazati. I caru kako mu bude volja i kako zapovidi, tako da bude.
Čl. 22. Nikto pribegšago v crkov silom da ne izvede, nego da kaže popu i krivicu što je učinio, i da ga primi pop kako je ubegao, i da se po zakonu traži i pitat se krivica jego. Ako li ga kto silom izvede iz crkve, tomu hvalja udriti sto i četrideset palic, i tadara ne hvalja pitati onoga za krivicu koji je silom iz crkve izveden.
Čl. 23. Rab zaludu u crkvu beži, da poznan budet i svojemu gospodinu da se preda.
Čl. 24. Ašte kto siromašnu ženu po zakonu uzmet, i prežde nje umret muž jej, i ako ima človek troje dece ili ot te žene ili ot prve žene, četvrti dio da uzme žena muževnega bogatastva. Tako ako ne ima više 100 litar zlata bogatastva. Ako li je i više dece, toliko ot tolikoga blaga poveljevajem žene uzeti koliko jednomu detetu del dajet se. Zašto je to jave i zato je potreba takmo o(t) toga imenija žene uzeti. Gospostvo že toj deci hraniti koja su o(t) toga njejna muža deca. Ako li ta žena dece ot njego ne imat, poveljevajem i gospostvo po pravdi imeti nad imenijem što joj ot muža bogatastva na njen del dođe.
Čl. 25. Ašte li kto nađet se da prodaje žito varvarom, rekše Turkom, ili ino što pište radi, takovago povelevajem nemilostivo biti i štetu na njega naložiti ašte jest bogat, ašte li je ubog biti (i) izgnati ot predel.
Čl. 26. Ako li konja proda ili oružje ili ino čto k ugotovoljeniju boju, takovi mačnem osuždeniju povinen jest.
Čl. 27. Prveje svedočbi podobajet mukoju pretiti ako se obretu da lažu, potom jednoga po jednomu da prizovu i svaki reč da poveda, i ako se obrste ot njih koji inako kaže a te jednako ne kažu, da im se ne veruje. Zašto srebro pomračajet oči sudijam i presečet pravdu i sakrijet istinu i osudit pravednago a opravdit krivago, jako že mnoge vidim tvoreštem. Ti že begaj, zašto tijem človek ot Boga udaljajet i dušu gubit, i svemu je zlu srebro i zlato koren.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
jok, hercegovachka smijulja, dont hepi-bi wori 
