banjalukaforum.com

Shvatio sam citajuci knjigu o Jovu i citajuci dio prvog posta da smo mi skloni da postupamo kao Jov, da ocjenjujemo ono sto Bog cini kako nam se svidi. Ali mislim da je covjeku veoma tesko ostati ravnodusan prema svojoj patnji, bas tada se pitamo zasto Bog ne cini ono zbog cega ga smatramo Bogom, da pomogne kad nam je najteze. Palo mi je na um da je i Isus na krstu rekao "Oce, zasto si me napustio". Ali interesantna mi je i cinjenica da je najmladji Elihu ujedno bio i najmudriji, mudriji i od tri starca. Zaista ne cine covjeka godine mudrijim nego to koliko Duha nosi u sebi.
Za moj stav prema prici, ne znam sta da kazem, znam jedino da je nemoguce dospjeti umom do Boga.

Pozdrav!

_________________
You smug-faced crowds with kindling eye
Who cheer when soldier lads march by,
Sneak home and pray you'll never know
The hell where youth and laughter go.

Ili da se u tom najtezem momentu upitamo zasto je ta muka dobra? Zvuci malo izvrnuto ali kada je moj otac ostao bez nogu, ni kriv ni duzan, na veoma surov nacin, ja sam citavo vrijeme razmisljala, analizirala..
Svako zlo za neko dobro!!

_________________
Ali, izvinite, što se vi brinete kakvi ste u očima drugih ljudi i šta se o vama misli i zna? Kao da je to važno? Važno je koliko čovjek ima od života i šta u životu načini od sebe, od svoje sredine i svoga potomstva.

Ajkulo,to što se desilo tvom ocu je vjerovatno skup nesrećnih okolnosti i nema nikakve veze sa sudbinom. Pokušaj da guraš dalje i što manje se preispituješ, jer te to može dovesti na teren koji je opasan za mentalno zdravlje.
Sve u životu što nam se dešava je posledica naših odluka. Ako prestanemo da ih donosimo i počnemo da razmišljamo eshatološki... e onda nam stvarno nema spasa. Pozdrav.

_________________
Stari profesor je praznih očiju zurio u plafon: "Svaki čovjek u svom srcu zna, da nema ničega što bi bilo vrijedno truda" - G. K. Chesterton, The Man Who Was Thursday

Ne vjerujem u sudbinu Vjerujem u Boga. I u vlastite odluke.

_________________
Ali, izvinite, što se vi brinete kakvi ste u očima drugih ljudi i šta se o vama misli i zna? Kao da je to važno? Važno je koliko čovjek ima od života i šta u životu načini od sebe, od svoje sredine i svoga potomstva.

Za mene postoje dve vrste vjernika...

Jedni koji duboko vjeruju u kompletnu hrišćansku dogmu (isus-bogočovjek, iskupljeni grijesi, otac sin i sveti duh, raj i pakao itd.) i sav svoj život i vrijednosti upravljaju prema njima.
I drugi zato što slijede određenu etiku koju smatraju da je samo i isključivo hrišćanska, dobri su prema drugima, daju milostinju, itsl

Neka ti ovo drugo bude kao sistem vrijednosti u životu, a ne praktikujući religiju da vjeruješ da će ti bog nešto vratiti...neće sigurno.

_________________
Stari profesor je praznih očiju zurio u plafon: "Svaki čovjek u svom srcu zna, da nema ničega što bi bilo vrijedno truda" - G. K. Chesterton, The Man Who Was Thursday

Ja znam i neke koji vjeruju u Isu i neke koji vjeruju u Krišnu.

_________________
meet me on the other side
where as a rose I will wake
though blind I'll follow every step you take...

Kada je riječ o Knjizi o Jovu žaoka nas ateista nije prvenstveno usmjerena na tu sliku Boga kladioničara, inadžije, lakovjernog bradonje, kojeg zli i otpali nekadašnji sluga, navlaći kao posljednjeg bekana, nego na ideju Boga, koji pred vjernika postavlja zahtjev za poništavanjem svih modaliteta njegove egzistencije zarad spajanja sa apsolutom.

Bog kroz test, Jovovo biti pretvara u puko bitisanje ispražnjeno od svega osim od eshatološkog iščekivanja, armiranog fatalizmom.
Jov, kao religiozna životinja uvjerena u postojanje Božjeg plana i imperativa bezuslovne ljubavi prema daljnjem, transformiše se u emocionalnog invalida i socijalnu nakazu, kojoj nije potrebno ništa - ni porodica, ni društvo, ni norme, ama-baš ništa osim Božje ljubavi.

Knjiga o Jovu je tako himna u slavu podaništva, apsolutne odanosti i autodestruktivnog fanatizma, ali u isto vrijeme ona je oda trijumfu vjere.

Vjere, koja, kroz svoj profetski monoteistički univerzalizam, izražava totalitarnu intezivnu pretenziju na ličnost (Menšing) i koja se individui obraća do najveće dubine njegove egzistencije, zahtjevajući je u njezinoj sveukupnosti.
Ona ono ja ne uništava u potpunosti, ona to ja reprogramira u služenje, koje nije ničim ovozemaljskim uslovljeno i koje kao cilj ima ultimativno jedinstvo sa apsolutom.

Уништавање ЈА? Не, него сублимација!

''u slavu podaništva'' - А није ли у славу верности?– Верности љубави у коју се Јов осведочио. Коју је искуством спознао као вредност без које не опстаје ништа, ни он, ни било шта око њега. Није ли та осведочена љубав оно без чега Јов једноставно неће да постоји? Не нуди ли он сад, кад види да је све око њега остало без љубави, управо то да собом, својом верношћу љубави, пројави љубав? Суочен са могућношћу апсолутног нихилизма, Јов божански преузима на себе улогу последње одбране љубави. Он не да - да се сломи и распрши љубав... Ако ни због чега другог, бар као носилац сопствене одлуке, Јов може сам себи тај захтев да постави. Мора се признати да је то, без обзира на цену, изузетна могућност.

Али упркос тако високој улози која му се изненада додељује, коју он сам дубином свог бића преузима да носи, Јов не губи осећај реалности, не узноси се и не сматра себе извором и носиоцем љубави. Он зна ко је Извор и Носилац и Гарант љубави. Зато само Њега и тражи. Управо зато што у себи осећа љубав, Јов зна да она има и Власника и зато тражи да се Он појави и разјасни ово надумно збивање.

Назвати то ''аутодеструктивним фанатизмом'' је управо аутодеструкција.

''...imperativa bezuslovne ljubavi prema daljnjem...'' Врло добро уочена појава, (лепа и мени драгоцена дефиниција). То је заиста чест вид религиозности. Али у овом случају, Јововом, то не стоји. Овде то није случај наметнуте љубави, него напротив, овде се збива унутрашње недрење, рађање љубави. И само зато што је Јов био способан за такав чин, Бог је и допустио ово кушање.

''...transformiše se u emocionalnog invalida i socijalnu nakazu, kojoj nije potrebno ništa - ni porodica, ni društvo, ni norme, ama-baš ništa osim Božje ljubavi.'' Ово је доста типично гледиште атеиста, у коме се, услед негирања Бога, обавезно нешто друго обоготворава. Верници сматрају да такав став открива недоследност атеистичког мишљења.
Верници имају гледиште да је Божја љубав врхунска и коначна реалност, у којој се стиче и све друго па и породица и друштво и све могуће вредности, а да без Оног ко то може да потврди (овери) све је само узалудан, краткотрајан уздах.

Као што неки не могу да верују у Љубав, тако Јов није могао да не верује у Љубав. Није могао да поверује да нема Љубави. Не заборавимо – Јов је праведник. Управо из тог разлога он може своју веру да подигне на ниво виђења и осведочења. Целим бићем, као праведник, он се осведочио у постојање Љубави Божје и сад је то неко ставио на пробу. Била би то Јовова катастрофа, поништавање самог себе, када би поверовао у тријумф зла и безнађа. Међутим, мислим да то и није било могуће, као праведник Јов чак није имао ни чиме да призна и прихвати ма шта друго осим Љубави.

Osvrćući se na ovo zadnje,..u čemu se onda ogleda njegova slobodna volja?

Zanimljivo razmišljanje, btw.

_________________
meet me on the other side
where as a rose I will wake
though blind I'll follow every step you take...

Meni je tesko baviti se mislju o Jovovim patnjama jer se bojim da ja nebi izdrzala ni mali djelic svega mada vjerujem u pravednost i promisao Gospoda naseg.Slobodna volja koja nam je data ogleda se i u odluci kome i cemu se okrenuti i kada nam je dobro i kada nije.I sama sam se cesto pitala cime sam zasluzila neke ,nazovimo ih,muke i iskusenja kada se trudim i nastojim da budem bolja.A onda sam se prestala pitati i sve prihvatala takvo kakvo i jeste ali sam za razliku od prije i u losem vidjela ponesto dobro ali Jova nikada nisam zaboravila i znajuci da Gospod zna koliko mozemo podnijeti i istrpiti molim se da to ne zaboravi kada stavi novo iskusenje pred mene i vjerujem da nece

Osvrćući se na ovo zadnje,..u čemu se onda ogleda njegova slobodna volja?

Мислим да се питање односи на то што кажем ''није могао'' или то што Јов ''није имао ни чиме да призна и прихвати ма шта друго осим Љубави.''

Суштина је у оствареној слободи, у досегнутој вредности.
Ако је Јов досегао оно што је својом слободном вољом одабрао, зар би требало сад то олако испустити? Зар не би требало добро остварење осигурати до те мере да је скоро немогуће угрозити га? Кад је Јов достигао такву праведност, зар сад само ради осећаја слободе треба и да је одбаци па да је поново зида? Уосталом нашли су се други који ће то његово постигнуће да ставе на пробу. А он, Јов, управо показује слободу воље што налази снагу да настави узлазном путањом!

Sumerski bogovi:

Anu

U Sumerskoj mitologiji (Asirskoj, Vavilonskoj) Anu je bog neba, bog bogova, duhova i demona. On živi u najvišim nebeskim nivoima. Anu je sudio onima koji su gresili i stvorio je zvezde, vojnike koji uništavaju zle. U umetnosti je često pretstavljan kao šakal. Anu je najstariji bog iz Sumerskog panteona.


Ea

Ea (Enki) je bog vode, inteligencije i kreacije u Sumerskoj mitologiji. Takodje, negde se spominje i kao bog mudrosti i magije. Ea je gospodar podzemnog sveta - Apzu. U Sumerskoj mitologiji podzemni svet je pretstavljen kao okean pod zemljom. Njegovi simboli bili su guska i riba. Njegova planeta bila je Merkur. Ea je bog koji nikada ne vara, ne laže i ne šali se. Svoju magiju koristi samo za dobro čoveka ili boga koji traži pomoć. Na predlog ovog boga stvoreno je čovečanstvo sa svrhom da služi bogovima.

Nanar

Nanar je bog meseca. Njegov sveti grad je grad Ur. U Vavilonskoj i Asirskoj mitologiji on dobija ime Sin. Imao je bradu od dragulja i leteo je na biku. Njegovi simboli su polumesec, bik i tronožac. Nomadski narodi obožavali su boga meseca jer ih je štitio i vodio noću, dok bi lutali. Nanarov hram u Uru zvao se kuća velike svetlosti, a hram u Haranu kuća radosti. Njegova planeta je planeta Venera.


Šamaš

Šamaš je bio Sumerski bog Sunca. Najčešće je pojam pravda povezan sa ovim bogom. Sve laži i nepravdu ovaj bog iznosi na svetlo.

Ki Ašur Ningal Inana Marduk Ištar

incel kakve ovo ima veze sa temom?

E stvarno, daj tu sumersku religiju u jedan topik, bar zaslužuje toliko jer je bila sila od religije

_________________
conquering the darkest places

bok
puno sam razmisljao o toj temi i mislim da sam nasao odgovor. Pobjeda Joba je bila kada je oprostio odnosno prijateljima koji su ga osudjivali jer su mislili da je zbog svog grijeha bolestan. Tako se ispunio Kristov duhovni zakon, oprosti i bit ce ti oprosteno, i mislim da je tu skrivena tajna spasenja u kojoj sami sudjelujemo. po milosti. Pozdrav iz Zagreba.

ej dok99 svida mi se kako razmisljas....pozdrav iz.....komsiluka

e svaka cast, dugo nisam cuo bolji odgovor, od srca sam se nasmijao

evo nesto ozbiljno,

U ovoj prici mozemo doci do mnogih zakljucaka, zavisi sta nam je fokus.Vjerovatno postoji glavna tema price ali jos o njoj nisam dovoljno razmislio.Medjutim jedna stvar koju ja uocavam je istina od koga dolaze patnje.Skloni smo vjerovati da je sve od Boga, i dobro i zlo.Ali kada procitamo vidimo da Bog DOPUSTA nevolje ili bolest, ali nije On taj koji ih cini.Postoji nekakva opsta Bozija svrha koju mi ne vidimo, a ponekad nam nevolje pomognu da se uklopimo u Boziju volju.Patnje jova jesu teske, ali nagrada koju ima je daleko veca.
Prevedeno danas, mi kao vjerni svasta trpimo ali ne posustajemo, jer gledamo na platu koja dolazi.
Iako znam da postoji dva tabora o tome, dali bog uvjek iscjeljuje ili nekad nas i kroz bolest uci necemu.
Sklon sam vjerovati da treba moliti Boga da nam da snagu kroz teske periode, i da nas izvede iz teskoce(bolesti ili drugog cega),ali isto tako vjerujem Bogu i onda Kad nevolja ne prolazi.Jer na kraju On zna sta je naj bolje za nas.Kazem da vjerujem da je to nekad i bolest.
Jedan brat u mojoj crkvi, je bio odlutao od Gospoda poceo da pije i da ne mari za njega, ui vec godinama nije dolazio u crkvu.Dozivio je tezi mozdani udar, i prvom prilidom je dosao u zajednicu i pokajao se pred Bogom.Jos nije izljcen, neprestano moli ali nista.Cesto mu je tesko i svi patimo sa njim, ali on sei dalje drzi svoga Gospoda.Haleluja
Iskreno ne bih volio proci tako sto, jer znam da je jedno teorija a jedno kad to prozivljavas

Priča o Jovu je zapravo priča o Bogu.
Iz te priče manje saznajemo o Jovu kao ličnosti nago o Bogu kao veličini koju nemožemo dokučiti.
Drago mi je da je sestra primetila da se Jov kajao što znači da je bio grešan, a kako sad spojiti te reči sa izjavom gde Bog kaže pre toga da je Jov pravedan?
Nije teško ako poznajemo osnovne pardon ako poznajemo mrvicu Božije moći.
Bog vidi početak i kraj svemu tako videći trenutni greh jer svi sagrešiše tako piše pa i Jov a vidi i pokajanje i opravdanje unapred zato kaže da je Jov pravedan jer ga unapred poznaje.

Nebih se složio kako neko reče da se Bog ,,kladio'' sa satanom već je to bio razgovor koji nosi strašno mnogo poruka.
Tu se govori kako je Jov poslušan a druga strana zna da su svi sagrešili i želi da iskoristi priliku odnosno Božiju reč o pravednosti protiv Boga nevideći unapred ono što Bog vidi i onda lukavo konstatuje da je lako da Jov bude ,,pravedan'' i služi mu kad ga je ogradio i sve mu dao.

Bogu je to lukavstvo poznato i on prihvata sledeće reči kao uslov za kušanje gde satana traži da se Jovu sve oduzme kako bi se pokazalo da Jov služi Bogu iz INTERESA a ne iz ljubavi.
Bog zna srce Jovovo i Jov BLAGOSILJA Boga u samom startu.
Da vidimo dokle će ta ljubav trajati to je i nebo gledalo i satana a Bog je već znao.
Lepo je primetila sestra da je cela priča zasnovana na ljubavi i da je ljubav pala na ispitu Božija izjava o pravednosti Jova bi se urušila.
Šta je zapravo pravednost, to je savršena ljubav. Da li je Jov pitao Boga ,,Pa dobro zašto me satra i uze sve?''
NE, nije to ni pomenuo već je oprostio jer ljubav prašta.

Bog ne želi službu iz interesa već iz ljubavi koja traje večito a svaki interes i nagon imaju svoj kraj.
Priča o Bogu kao savršenom,svevidećem,punom ljubavi zapravo on je ljubav je lepo prikazana a Jov je tu bio samo primer Božije sveobuhvatnosti.
Zapravo sve što želimo o Bogu doznati naći ćemo u toj priči jer tamo ima stvarno mnogo za naučiti.
Ko ne razume priču on gleda usko i nevidi ljubav već tiraniju i okrutnost jer gleda iz ugla koji satani odgovara. Nekad je teško sve za shvatiti ali vreme zrenja u nama čini svoje pa kad sazori vidimo koliko je slatko ono što nam je u početku izgledalo kiselo.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.