banjalukaforum.com

Djura Jaksic ;

И само дотле, до тог камена,
до тог бедема.
Ногом ћеш ступит, можда, поганом.
Дрзнеш ли даље?...чут ћеш громове
како тишину земље слободне
са грмљавином страшном кидају;
ал један израз, једну мисао
чут ћеш у борбе страшној ломљави:
''ОТАЏБИНА ЈЕ ОВО СРБИНА!''

Naravno da poštujem sve pisce i svačiji izbor prepuštam njima samima međutim meni lično nikad nije bilo dobro čitajući revolucionarne stihove, jednostavno se osetim praznim kao ljuštura i kao pustinjski skelet.
U toj vrsti stihova lično padam do nivoa koji je ispod ljudske časti, vidim krv i leševe, krike i pokliče a čemu to sve vodi ne razumem?
Ljubavna poezija odiše blizinom ,toplinom, jedinstvom u prostoru i duhu. Ona uzdiže i nosi daleko iznad krvi i praha tamo gde čovek prestaje biti čovek već postaje nežna duša u Bogu gde je sve u jednini i sve u svemu neograničeno bilo čim niti uslovljeno bilo čim pa zašto to kvariti vikom, mržnjom,sebičnošću,dokazivanjem, krvlju i gaženjem svetinje koju dobismo a ona je život.
Oprostite, jer samo iznesoh svoje viđenje.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Pa revolucionarna proza i poezija je politički i ideološki program. Ništa manje ni više od toga.

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !

Зависи ко пише ту "револуционарну" прозу и поезију, а и на који начин...

Иста може да буде и дирљива до суза...надахнута и родољубива и не бих је тек тако сврставала у " политичке и идеолошке" негативне "торове", јер појам Љубав је универзалан...и не односи се само на Љубав између мушкарца и жене...то је и Љубав мајке према детету...Љубав према Домовини...и још многе друге Љубави.

Eh ljubav, ona je prisutna svugde u životu počev od ljubavi prema kućnom ljubimcu do ljubavi prema Bogu. Ljubav je milokrvna i sve prašta i ne nadima se a kad neko kaže da ljubi svoju domovinu on treba da ljubi i ljude a ako to čini onda neće ubijati drugog čoveka da bi pokazao ljubav prema zemlji. Ako kažemo dovde je moje, to nije ljubav već sebičnost. Ako kažemo ubićemo nekog iz ljubavi prema drugom nekom mi nemamo ljubavi u sebi jer se ona ne deli već je to u pitanju interes. Ljubav prevazilazi moje i tvoje, naše i vaše i gleda odozgo a ne odozdo.Kad blagosiljaš onog koji te kune, kad svog krvnika hlebom hraniš, kad opraštaš onom ko te ubija tada spoznaješ ljubav.
Ljudi pišite ljubavne stihove i oni će vas učiniti ljudima.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Zapleteni putevi

Ne znam zasto, ali ti izgleda ne poznajes
Put van iz mojih misli...
Ne znam zasto , ali ja to izgleda i ne zelim...

Ne cini to...
Ne rusi ono sto stvoreno je,
Ne gazi ono sto sveto postalo je;
Ne razmisljaj puno,
Razum je taj sto strast gusi,
Opusti se i dopusti mi
Da volim te...
Barem na kratko,
Djelic sekunde,
Nije vazno,
Ceznja ne poznaje vrijeme...
Dozvoli mi da povedem te u svoj svijet
Od stvarnosti daleko...
Jednom, ne bas tako davno
Krenula si put moga svijeta
I stala...
I jos uvijek stojis tu...
Na granici-izmedju jave i sna...
Da li mi se cini
Ili je to strah u ocima tvojim...
Strah pred zadnjim, odlucujucim korakom?!
Ne boj se,
San je najljepse mjesto za zivot ...
A ko zna, mozda u snu cuda ipak postoje!!!

_________________
DA, JA SAM SEXUALNO ISFRUSTRIRANA OSOBA!!!
verliebt in berlin

Volim da jedem,
volim da spavam,
volim da gledam glupe filmove,
volim da citam dosadne knjige...
Volim da pricam,
volim da lazem,
volim nekuvano mleko iz frizidera (pogotovo leti),
volim socan rostilj sa zapecenim hlebom...
Volim miris proleca,
i jedino tada cistu zelenu boju prirode...
Volim blagi povetarac u noci, zvezde, mesec,
i zvuk sa kojim noc dolazi...
Volim ljude i kad ih mrzim...
Svaki razgovor sa njima u kom saznam nesto novo,
osecaj kada nekog tuznog ucinim srecnim....
Volim zvuk zvona crkve koja sada zvoni,
ovu kosulju koju nosim vec pet godina...
Zvuk dece u parku,
njihovu bezbriznost i srecu...
Miris pekare u jutarnjim satima,
i slatkog kroasana...

I puno toga jos volim...

Ali tebe ne!
Tebe ne volim,
jer ono sto osecam prema tebi nema isto znacenje...
Ne moze da stoji ispred tvog imena,
nema cak ni istu snagu...
Tebe ne volim,
jer to ne mogu da izmerim,
uporedim i dam mu naziv...
Za to mi treba nesto novo...
Nesto sto ce svi koji osecaju isto moci da koriste...
Jako kao ovo osecanje koje me obuzima i lomi...

I ne pitaj da li te volim,
jer ti to ne mogu reci...
Jer od svega sto volim,
ja te volim VISE...

*L*

Dovidjenja dragi, dovidjenja

Dovidjenja dragi, dovidjenja,
Ti mi prijatelju, nekad bjese sve.
Ugovoren rastanak baz nasega htjenja,
Obecava i sastanak, zar ne?

Dovidjenja dragi, bez ruke, bez slova,
Ne daj da ti bol obrve povije.
Umrijeti na ovom svijetu nije nista nova,
A ni zivjeti nije najnovije.

Sergej Jesenjin

_________________
Kad bih imao jednu malu, malenu kućicu.
Kad bih u njoj imao jedan mali tepih
I kad bi sve to bilo moje...

Predivno, obožavam Jesenjina. Kakav skladan prevod.

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !

Jeste, divna je.
Moja omiljena pjesma, obozavam je.

_________________
Kad bih imao jednu malu, malenu kućicu.
Kad bih u njoj imao jedan mali tepih
I kad bi sve to bilo moje...

Zarotirala se sudbina
u smeru suprotnom
od sreće
Pred mojim očima...

Nametnula se pitanja
o krivim potezima

Zašto nisam znala
odabrati prave karte
u pravo vreme?

Zašto nisam znala
raščlaniti strah od hrabrosti?
(a mišljah da hrabra sam)

Negde je ostao deo mene
negde u mraku
zakopan u dubokoj tišini

Koža puna krljušti
diše na škrge
Haraju oluje
dušom smrtnika

Zasuzile su reči
ispisane sećanjima
I slova plaču
kad tinta srca
se razleva
i ono ostane
blindirano zauvek

Odsutnost

Između mene i ljubavi moje
treba da se podigne trista noći,
kao trista zidova moći
i tada će more postati
magija jedna između nas.

I ničega neće biti, sem uspomena.
O, večeri, što za patnju zaslužne ste!
Noći nadanja da gledam te,
polja puta moga, nebeski svod,
što ga vidim i gubim.

Konačna, kao mramor,
odsutnost tvoja,
rastužiće i večeri druge.

Horhe Luis Borhes

_________________
Kad bih imao jednu malu, malenu kućicu.
Kad bih u njoj imao jedan mali tepih
I kad bi sve to bilo moje...

http://www.youtube.com/watch?v=TnzGGN9Q__s&feature=related

Pismo zeni ~ Sergej Jesenjin

tužno je što se i kroz poeziju provlače reči zla i što autori tih reči skončaju samoubistvom.
Ruža jeste lepa ali joj je trn opasan, čuvajte se jer nije sve na korist čoveku.
Pozdrav.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Bilo je i tuge i suza i beznađa jer rekoh i napisah nešto strašno što se zove hula u Biblijskoj terminologiji i tad sa dna nisam imao snage ni moliti ali...
Tihi glas tri puta po imenu iz moje unutrašnjosti me po imenu pozva i uteši moju dušu.
Hvala Bogu mom što ne gleda na vremena ne znanja.

KAKO

Kako je teško naći reč,kako je teško biti čovek.
Kako je daleko blizo i blizo daleko.
Kako proći dolinom suza kada nada ode.
Kako jezdi mir na orlovom krilu, zašto snegovi prekrivaju tamu.
Gde uteha putuje,kome je mudrost zaštita.
Ko nalazi izgubljeno i poklanja radost.
Kako izbrojati kapi kiše i put misli pronaći.
ko se boji sebe i ko nalazi sunčanu stazu.
Ko će sačuvati sjaj u oku ko će otići sa verom.
Kako bosonoga leta vratiti na prašnjave puteve.
Kako dohvatiti usnulu slobodu na pramenu kose.
Kako zvezde bodu sećanja i vetar luta poljima duše.
Kako počinje beskraj i gde završava početak.
Kako reći ne izrecivo i utehu dati tuzi.
Ko je jak a tako slab ko je slab a tako jak.
Kako videti sve stvoreno i stići u večnost.
Kako je teško ostati isti,kako je teško nositi sebe.
Kako zadnji dah izlazi tiho i gasi se vidik želja.
Kako je čekanje dugo kako je samoća jadna.
Kako da kažem ne izrecivo,kako da zatvorim vreme.
Kako,kako brate moj utešiti krv koja viče?

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

TEK DA KAŽEM

Sve reči u tebi kao kamen behu
jer imao si sve i sve si izgubio.
U tebi tuga peva i nemože je gitara reći
ni albatros na krilima poneti
ni sve noći u svojoj tami skriti.

Negde u sećanju tvome
cvatu pupoljci sneni.
Izgubljen pogled prema vasioni
drži robinje davne lepote.
Evo, tek da kažem
da tebe ne poznaje niko.

Sva su rastojanja kao koža blizu
kao brodolomnik davni
gasiš poslednju želju na mekom galebovom krilu.
Ko još misli na ispijeno vino
meru za vreme i izgubljeno telo.

Tvoje su želje stazama gorskim
odnosile mlade srne.
U lance te okovali teške
i sve ti uzeli ljudi, ali jauk
ne nađoše u životu tvom.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

KAD BI ZNALA

Kad bi znala devojčice moja
sve lude balove prostranih poljana
kako plešu na jesenjem vetru.
Kad bi znala tugu što starački glas prožima
videla bi večernje vetrove
kako miluju kosu devojačku.

Kad bi znala devojčice moja
da su želje ostatci čoveka,
željno bi ispružila ruke
da dohvatiš reči protiv greha.
Kad bi znala ispovest dečaka
rodila bi spokojstvo budućih vremena.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

SUMRAK

Pločnici metropola
idila u vremenu sumraka,
miris ruže slasti
pokidani biseri i postelja vlažna.

Dajte mi reči
da pomenem tugu nestajanja,
dok zvezde prkose
tramvaj se u zadnjem krugu okreće.

Nova svitanja
lapota cvetnih razotkrivanja,
lahor šapuće usnulom uhu
proleće je na dohvatu.

Dečak sa molbom
tek naučen plakati,
gleda večite muze
srce mu poče izgarati.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Tekst sam pisao za pevanje pred čin krštenja.
Peva se po instrumentalu pesme ,,Mama Huanita,,


SADA KROTKO TEBI IDEM, SMERAN U DUHU PONIZNOM,
DAJEM TI GREHE SVOJE, MOLIM ZA OPROST TVOJ.
TI SI MOJA PRAVDA SVA, TI SI NOVI ŽIVOT MOJ,
ZATO TEBI NUDIM SEBE, UZMI ME U POKOJ SVOJ.
TI SI MOJA NADA HRISTE, ROĐEN SI ZBOG MENE TI,
ZATO SLAVIM TVOJE IME, JER ME LJUBIŠ OČE MOJ
CARE KRALJEVSTVA VEČNOG TEBI DAJEM SRCE SVOJE,
RODI ME DUHOM SVETIM BOŽE SPASITELJU MOJ.


Bog vas blagoslovio.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Veoma zahvalan na ljubaznosti urednika.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.