XIX century je napisao:
pitaš me kakve veze imaju ? Pročita li ti išta iz istorije.?.
možeš zaključiti i na osnovu udžbenika iz osnovne škole...
Ето, стицајем околности, прочитах...додуше, не из уџбеника историје из основне школе,
већ на основу сачуваних докумената из доба које ме интересовало, писама, преписки, хроника...
Што више (различитих) извора сакупиш, јаснију слику добијеш.
Јесте било пар раздобља гдје су црква и држава биле блиске (Византија, нпр. као позитиван и Ватикан као негативан примјер),
али опет они нису пресудни, нити су икада били доминантни у смислу у којем ти то тренутно покушаваш да представиш, тачније преувеличаш.
Citiraj:
ne možeš mi poturati ideju kako je crkva izopštena iz društveno - političkog života.. šta je crkva, druga orbita, vanzemaljci.. štali ?
Црква није изопштена, већ незаинтересована за политику,
а по канонима православне цркве свештеници не смију бити учлањени нити у једну политичку партију.
Ако стигнеш, прочитај сјајан есеј св.Јустина Поповића - "Светосавско свештенство и политичке партије":
Citiraj:
"...Природни и души Православља и Светосавља
сасвим је туђ сваки клерикализам.
Јер Православље нема нити може имати жељу за световном влашћу.
Световна власт, у начелу, прикривеније или отвореније,
санкционише силу и насиље.
А то се по свему противи Христовом Еванђељу.
Свештеник или првосвештеник, који то санкционише,
претвара се у инквизитора.
А такво хришћанство у - инквизиторство.
Само људи који не разумију дух Православља у Светосавља,
могу говорити о неком "православном клерикализму" код нас.
И још:
само из неразумевања духа Православља
могу извесни свештеници и првосвештеници припадати партијама
и исповедати њихова "начела".
Отворено и јавно питам:
ако је православном првосвештенику и свештенику
у начелу допуштено припадати политичким партијама,
зашто онда не основати православну клерикалну партију?
Али то питање неминовно се извија у ово:
да ли би свети Сава, или свети апостол Павле,
могли припадати иједној политичкој партији?
- Одговор је јасан: сигурно да не би.
А када они не би,
како онда наши свештеници могу припадати политичким партијама,
а да самим тим не изгубе оно што их чини еванђелским, светосавским
свештеницима и првосвештеницима?
По моме дубоком осећању и јасном сазнању:
партизанство свештеника граничи издајством Светосавља и Православља.
Светосавски је, православно је:
свештеник, првосвештеник је духовни вођ народа,
и као такав припада целом народу;
стога и изнад сваке партије, изнад сваког режима
на висинама вечних народних светиња и идеала..."
Citiraj:
Politika kontroliše svaki aspekt života...
d male travke po kojoj gaziš do crkava i hramova...
ako toliko ne znaš, onda ništa ne znaš
То је твој лични доживљај. Моје искуство говори супротно.
Политичари и политика (код нас) се већином занимају за остваривање личне материјалне користи,
а како ће ствари бити, и како ће се ствари одвијати, највише зависи од нас самих.
Свако од нас је дио овог свијета и овог друштва и свако има моћ да мијења себе,
а својим (позитивним) примјером и своју околину. Није ми јасно откуд ти тај фатализам одједном...