Секс је сасвим нормална ствар, коју треба да упражњавамо по могућности у оквиру брачне заједнице из више разлога, осим због оних очигледних јер нас тако Црква саветује...
Е сада ево један фин текст, где се између осталог и то спомиње:
+ ОТАЦ ЈУСТИН, ман. Савина:
...све дрогераши, сачувај Боже; момак 30 година, психички поремећен, она психички поремећена, да видиш каква је грозна, сва се разбацује, знате, уједа зубима, знате, пошашавила, знате.
А зашто? Нема мушкарца, верујте ми, нема човека да је оплоди нормално, па да она лепо буде у другом стању, па носи бебицу, па ту је мушки, ту је женски, знаш тако, па онда роди дијете, па жена после роди дијете, па сва се исчисти, како је дао Бог.
Жена је најљепша после трећега дијетета у животу своме, најљепша је онда када роди треће дијете, тад је њен врхунац здравља и снаге, знате;
Дијете поједе млијеко, очисти се оних својих...;
Бог је тако створио зену да се она оцисти од тих прљавстина; Али то је тако, па сви смо рођени од мајке. Па насе мајке нису, нису биле, удавале се, момак заврши школу, уда се и ево ти га.
Тако да је то проблем сада што ви питате исповести и овога.
А онда друга једна опасност има, узму се тако у браку, роде једно дијете, и онда се не слажу, опет поводом тога, знате.
И зато ја њима ту, овај, њима то цирилицом прицам као сад вама, то неће нико, све ће људи бит фини господини (???), знате, па овако онако, нема, неко брк по брк, не смеш да радиш то, јер ако радиш то пашће ти кита, нецес имат после с чим да идеш у ђевојку, а?
Или остаћеш без дојки. А она неће то да слуша а кад погријеши, куд ће црна... кући ?
Једна јуче мајка довјела ђевојку овде, зиве у Њемачкој. Ђевојка стасала 18 година, а полуђела. Они је довели да јој ја цитам молитву. Каква црна молитва!? Мала од 16 година има мароканца црнца, у кога се заљубила, па има 5-6 турака, па 5 шиптара па тек на крају имала србина једног; Мало живи онако сербес, што кажемо.
И сад вероватно да је она то мало дрогирана код тих источних момака, па ја кажем: - "узми тога арапина кога волиш. Што? Он је добар човек, ти си здрава ђевојка:" , - па казе "не би ја", казе, "то је ипак туђа вера, то је далеко ће ме одвести, не смем ја тамо." - "па што се не макнеш од њега?", - па казе "не могу, ја њега много волим, ја ћу", каже, "полудити за њим",
А зна ли то мајка - не зна, а зна ли отац- не зна.
И она треба да иде сад у лудницу због тога што воли мароканца. Поред толико мужева.
Како сад то излијецити? Верујте, не постоји на земљи тај доктор који то мозе излијечити, само неки тако човек који ће да задовољи њу на тим чисто мушко-женским односима.
А где наћи сад тог човјека ? Она се тотално откачила. Ја казем њој: "ти треба да се вратиш у Југославију, па да се нешто запослиш, па да нешто радиш физички, па да води неко бригу о теби, шта ћеш јести, шта ћеш пити. Не мож' ти сваки дан да једеш фине ствари, да ништа радиш,а да се купаш у топлу воду и да живиш са мароканцем, па то 1 дан, 2 дана, 3 дана,...Госпођо, ти то радиш 15 година, шта ћемо сад? Казе једна народна посланица - кад би могло да буде глава у берберници а стомак у арсиници(?). Да те бербер вамо удесава а стомак да си у арсиници, да си сита сваки дан, а да ниста не радис, то би вала било ... Не мозе тако,знате, кило меда исте кило зуци, казе Његос, разумеш ти, тако је то у браку"
Е сад, то је проблем данашњих попова, да регулишу то како, рађајте се, множите се, водите бригу да не погресите телесно, због вашег здравља. Није мени проблем да ја кажем њима : "рађајте се" што је мени стало да буде народа, не знам овога, ил' онога. Било га, не било, биће народа на овој земљи свакакога, ал ми је жао да она једна девојка отхрањена, мајка и отац све побринули за њу, и да она сад иде под земљу, 16-18 година. То је туга и трагедија личности.
Да видите, пуни су манастири болесних момака. Дођу, побегну у манастир, све дрогирани, знате, они зиве то `мушко-женско`, тамо се јашу од 15 године. Дај, Боже, да су јос природно радили, него чак има и неприродно, колко је шта раде, знате, то је скандал, скандал.
(пауза)
ЖЕНА САГОВОРНИЦА : Говори монах архим. Јустин, старешина манастира Савина, крај Херцег Новог.
ОТАЦ ЈУСТИН: Ви не можете вјеровати колко су људи пали у гријех, а ничија брига. То је страшно, ничија су они брига.
Знате, у овој старој Југославији несретној, биле су оне радне акције. Па како тако изађу момци, па копају пут, па раде нешто, 600 момака овде, 300 онде, па онда момци гурају ... гурају колица, па се упознају, сад ниста! Спава дању, спава ноћу. Не може то ,драга, но сад смо у болест, разбољела се омладина.
Погледај само какви дођу на венчање! К`о осушена на пајван.
Човеће, пуна жена, па треба да је сисата, гузата, па да има у њој 100 кила да има од чега жена да изађе... Нема је к`о црв, па куд ћес јадна у брак?!? Треба радити, треба свекрву слушати, треба свекра слушати, треба децу дизати.
Нема та, не постоји организација, да прича девојкама једну причу, момцима другу причу, жењеним једну причу, нежењеним другу причу, па би то дошло све на своје место.
Ја, кад сам био мали,48. године, у Вишеграду сам учио осмогодишњу школу. Ја не знам ни дан данас чија је то била идеја, али је била јако паметна. Учитељица је нас водила на вишеградску жељезничку станицу, и тамо су била 3 вагона, обичног оног воза.
На свим вагонима је било излепљено унутра разне полне болести, и нама уцчитељица каже, ово ти је сифилис, ово ти је овај. Ми мали пикулини са села дошли - Замисли како је она била паметна, да нама у оне мале главице утули шта ваља радит , а шта не ваља радит. А, јел то било добро?
А ови данас не знају, коњи, ништа, само јашу девојку до пола, од пола прекид, и онда дрога. Пусши она,пуши он. То им је онај завршетак сексуалне љубави, она половина. До подне некако заврши, а од подне никако, мислим у оном акту. Е сад, то неко треба да казе. А ко ће то да каже? Неће да каже нико.
А онда друга постоји још једна опасност - што ти неуки монаси, или неуки људи , који упућују мужу и жени: "не смеш спавати у очи среде, не смеш у очи петка, не смеш у очи недеље, не смеш у недељу, не смеш за цео пост, не смеш ово, не смеш оно".
Треба, људи ,објаснити шта пише у Светом Писму. Тамо казе: "човек је дужан да жени врши брачне односе, љубав.Не смеју се уздрзавати изузев за време поста, али у договору - да их ђаво не би искушавао." То пише у Светом Писму, нема друго ништа, ово су друго све људи додали.
Е сад, они вамо међу собом како се организују. Наравно, није исто прва година и 20 година у браку. То се некад није уопсте о томе расправљало, а камо ли да ја као монах прицам о томе, а ово је много вазно - погибе народ, драга моја, погибосе деца, погибосе.
Ста ти вреди - има куцу, има слузбу, има кола, има специјализацију. Разумес ли, знате, ста ти то вреди ако се разболис? Ни за ста.
Опростите мало...
ЗЕНА САГОВОРНИЦА: Да, да, лепо казивање , оце. А ста бисте саветовали оваквом брацном пару: двоје људи који се веома много воле, а међутим, он, како ви то казете, не прилази њој. Он њу веома много воли, и она њега веома много воли. Међутим, она је , рецимо, једна особа која пати због тога, и не зели да превари свога супруга, свога муза, своју љубав, је ли тако? И то тако иде годинама.
ОТАЦ ЈУСТИН: Знате ста, овај, ја да сам уцио медицину - ја бих био хирург. Не бих био никакав други доктор. Јер ја сам за хирургију, ту треба осецај.
То је безобразлук са његове стране, знате. Он је њу ускопио, психицки. Он је њу свезао за себе, па нит је једе нити даје другоме, као пас кад се попење на сламу, па само лаје лаје, а слама му не треба, а ко хоце да једе сламе он не да ( то деца не знају, сијено мозе да се казе). Он је узео њу, али неце да искористи ту зену. Засто? Или је ослабио по тој муској линији, или он није знао то никад да ради.
ЗЕНА САГОВОРНИЦА: Рецимо да је знао.
ОТАЦ ЈУСТИН: Па ако је знао знао, онда мора то стално да ради.
ЗЕНА САГОВОРНИЦА: Оцигледно је у питању разлог објективан, болести нападају, рецимо - срцани проблеми, итд.
ОТАЦ ЈУСТИН: Знате да вам казем, нема ту, ни велики пенис, ни мали пенис. И то је проблем. Неко се разведе сто је мали пенис, а неки сто је велики. Неки је груб, наваљује на зену, а неки не наваљује. Није то то. Ствар је љубави. Био он срцан, болестан, био он туберколозан, био сецерас, био ста био, па било нека је не знам ста, изузев да му је рат (рак?) однео "ону работу", разумес ти то - он треба зену увек да задовољава. А они кад се воле , они се увек могу задовољити онако , оно сто није за прицу, интима, њихова интима.
Међутим, овде је један безобразлук,знате. Он једноставно неце да приђе зени 3 мјесеца, или месец дана,па то је твоја ..., ста је, а то њој смета. Е ваља. Не ваља. Ма, она треба да се разведе од њега, и то без икаквога гријеха.
ЗЕНА САГОВОРНИЦА: Али она њега воли!
ОТАЦ ЈУСТИН: Па нека га воли. Нека нађе другога који је слицан њему, па нека га воли. Или нека га превари, нека иде на Сар планину на хотел, 15 дана, нађе тамо здравог мускарца да истресе кесу, па се врати, па нека овога воли у кревету оваквог, као сека персу.
ЗЕНА САГОВОРНИЦА: хаха, о Бозе драги, хахаха.
ОТАЦ ЈУСТИН: Ста це јој муз ако нема ону работу, или зена, а обратно ако је зена? Не мозе то тако , забога мила, па нисмо ђеца, нисмо стока.
ЗЕНА САГОВОРНИЦА: 7 Бозија заповест, не цини прељубу.
ОТАЦ ЈУСТИН: Прељуба је несто друго - ако ти имас муза кога волис, а направис срамоту са другим цовеком, па њега висе заволис, тај цовек ти дође бољи у тим пословима. Онда - то се зове прељуба, онда ти запоставис муза, и децу и куцу, па онда пропадне и куца. И она тамо, и ова `вамо. Због тога је прељуба - не смес да имас муза осим свога муза.
Ако је он муз! Ал, ако неце , он тебе наводи да цинис прељубу. И сто не би она исла код другог цовека , ако 3 године он неце са њом да спава?!
Па немојте молим вас, па ко би то издрз`о!? Ја сам против овијех студената, сто се зале, знате, 2 спавају у истој соби, па један доводи ђевојку а други не доводи девојку. А онај, срамота онога сто доводи девојку, срам да га буде, јер овај се несто тако упропасти да се никад висе не мозе , овај сто не јасе зену вамо. Па казем : "изађи ти из собе, мани ти њега, иди ти код некога другога горе." Не мозе то тако. ви знате, старе мајке су ,раније, кад краву треба водити бика, нису никад дале да деци да води, нису никад дали да деци гледају кад се крмаца букари, кад се овца мрце, кад се коза прца, то су све оплођење стоке. "Ста гледас то, немој то да гледас, то не ваља" А ста данас гледају на филму? Сваки децак данас има траке срамне, и гурне у телевизор а овамо руком тандрља своју киту. Па ста је, ко је крив за то? И сутра не мозе да се озени, упропастио своје поле органе, како се казе то на слику ... негатив, јесте, то је негатив зивота, драга моја, ту се упропасти зивот. Природно јадан, иди природно! Ма,сто да гледас ти ста ко ради на телевизији, узми девојку па иди у суму, па сам снимај филм, сам се изивљавај са својом девојком, зар то није лијепо?
(пауза)
ЗЕНА САГОВОРНИЦА: и тако оце, кроз ову прицу дођосмо на поље, ја бих га назвала, компензације са једне стране, а са друге стране и пре свега, чини ми се, на поље посвећености.
Кад кажем компензација, мислим на ето онај случај од мало пре, можда би онај ко је ту енергију ускратио, или ако је жена ускраћена на оном пољу може компензацијом да се реализује на неком другом пољу, (овде се не чује јасно), а са друге стране што се тиче посвећености, то је исто повезано са компензацију на неки начин, али и посебно гледано.
Монаси су посвећеници и они ,ако ја добро разумем ствари те, такође су лишени тога.
ОТАЦ ЈУСТИН: да вам кажем. Питам ја једног сељака, тера он два ждријепца, силна, у колима: "како смеш да тераш те здријепце кроз велики чопор кола, од раније, док није било лимузина, ових трактора. оду они једни здријепци, оду други? Како реко`, ми то у Босни чим дође година и по, а ми то у шуми ушкопимо, не може да се рукује са њиме, са тим у колима".
Каже: "оче, ми имамо у селу једнога здријепца који скаче на кобиле, он се не вата. А сви ови други нису имали кобиле и с њима је лако, они само писте вричте, а с њима може се седи, ... , они нису никад скочили на кобилу, и они су невини, с њима можеш да управљаш како хоћеш"
Тако су монаси. Монаси су људи који су досли чистога срца, чистога тела у манастир. Није то сваки монах - ако је оставио, жену живу, ђецу живу, не знам, женио се 10 пута па је потрчао сад у манастир, `вамо да се спашава. То је калуђер, то је нека... што би рекли нека... нека, што би рекли... нека безвезна ствар. Може да дође у манастир, нека ради тамо, да чува краве, ал не може он сад да ствара неку твоју, да он сад прича тамо о монаштву, о девствености. И ту су јако строги ти старци, за ове монахе... "шта гледас тамо, куд гледаш `вамо." Они знају те цаке, знаш, како то се ради. Монаси су људи који једноставно немају односа ни са женама ни са људима. Посте, моле се. Мушкарци и жене, девојке, ове монахиње и монаси. То су фини људи који раде по манастирима. Кад би ми имали везу са девојком Немаш кад.
Зато смо се и посветили без брака. Јер, ујутру устанемо рано у 4, легнемо у 10. То мало процитамо молитава, ноћу одморимо. Тако цео вијек смо у цркви, од јутра до сутра. Ми би запоставили своје жене и своју децу. Видите колику имају муку свештеници наши, они су велики мученици. Хоће да буде добар свештеник у олтару и пред народом, ал треба и кућу гледати. Дошла жена: "пожури", каже, "прото, дијете добило пролив, треба отићи у болницу... иди на радни састанак, учитељица зове - слабо нам ући Мишко".Он мора да буде и тамо и тамо, зато су наше проте врло фини људи. Видите како се нормално понашају, носе децу, носе унучиће, то је милина да видиш свесштеника, протиница здрава, деце пуно око њега, чопор, фино. А монаси су људи који се повлаче, они не могу са девојкама да спавају, не могу да иду са девојкама у близину, а да остану, сви се повлачимо.
ЖЕНА САГОВОРНИЦА: а да ли су они лишени тих еротских, сексуалних нагона, енергија?
ОТАЦ ЈУСТИН: нису, нису. И они имају жељу и они имају све то, али то се, имају тамо калуђерска правила, како се живи, шта се жзиви:не смеш да се обнажујеш, не смеш ово, не смеш оно, не смеш ништа. Не смеш да дисеш, ако треба, строго узевши. Имаш духовног оца, коме се исповедаш, па он казе "дедер, да идеш да цепаш дрва, деде` ово , деде` оно. Који слушају ..."
ЖЕНА САГОВОРНИЦА: је ли то ипак једна врста насиља над човековом природом?
ОТАЦ ЈУСТИН: па насиља, али добровољног. Добровољног. Ми добровољно ступамо у ред монаштва, свјесно.
Први је завет послушност - то је најтежи завет.
Други: безбрачност,
а трећи : да немамо приватну својину.
То ко може, може, ко не може, иди брате с милим Богом, остави нас на миру.
ЖЕНА САГОВОРНИЦА: ипак, да ли се поткрадају грехови?
ОТАЦ ЈУСТИН: има, зато они који не слушају, они почну да иду са девојчицама, тамо-вамо, дописују се. Сад ово, мобилни телефон ће да направи збрку велику. Има ове поруке. Ко ће да га ухвати? Нико. Може како хоће разговарати с ким хоће. То ће и бракове да растури огромне,овај мобилни телефон. Он је добар, и све, али може да се употреби на зло.
То сам хтео да кажем, који је разлог зашто данас долазе много? Видла си сама, јутрос колко их дошло тамо из Невесиња. И са сваким ја морам ту да то, онај пита "дал да узмем ту девојку", овај пита ово, онај пита оно. Ја се повлачим колико могу, али не могу да побегнем.
ЗЕНА САГОВОРНИЦА: то су, дакле , стварно питања из практичног живота.
ОТАЦ ЈУСТИН: Нису деца више ... , питају кад и како хоће,"ја да спавам са женом, дал`да стављам гуму, ил` да не ставим гуму?" Па кажем "забога мила, са рођеном женом да стављаш гуму, па ти си коњ! Што си је узео, забога мила, са својом рођеном зеном? Па волите се 13 сати , јадан не био. 15 сати не сјаши с ње, нека је тамо. Шта ће ти друго, зашто си је узо? Она то воли, њој то прија, теби прија, па терај колко имате времена.
ЗЕНА САГОВОРНИЦА: и снаге.
ОТАЦ ЈУСТИН: па и снаге, и времена. Љубав је ту у питању, ал` она поштена љубав, није то срамотна љубав. Ово је срамотно, ово морално неморално. То је срамотно. Кад се, 27 година, молим те, човек и жена, па се разведу. Па замисли. То је за мене катастрофа. Боже ме опрости, ја би пострељао.
ЗЕНА САГОВОРНИЦА: немојте, како би пострељали, ви сте монах!
ОТАЦ ЈУСТИН: бацио бих их у дунав, нек се о`ладе.
ЗЕНА САГОВОРНИЦА: па како као Божији човек то можете да помислите?
ОТАЦ ЈУСТИН: замислите, остави младића и девојку у 21 годину, сина и ћерку, и они се разведу. Па ште ће ова деца? Њима треба отац а и мајка, а немају оца и мајку.
ЗЕНА САГОВОРНИЦА: већ су одрасли људи, боље , оче, да се разведу, него да живе у лажи и у греховима.
ОТАЦ ЈУСТИН: а што се нису развели у 3 или у 5 година? зна се до 5 година...
ЗЕНА САГОВОРНИЦА: значи, ви не верујете у размимоилажиње у једном тренутку, у удаљавање?
ОТАЦ ЈУСТИН: они ако су се вољели од почетка, они ће се вољети до краја. Ја сам венч`о од како сам дошао, ја мислим преко 600 бракова. Па онда има тако свадба велика, свечаност велика, млада лепо обучена, завршимо венчање, лепо ... фина, сад они узму па снимају то све на филм. И онда морас нешто да им кажеш овако, неку поуку после венчања. Али кад они дођу касније, за једно 15-20 дана, да узму тај лист венчани, да их уведем у књигу. Ја то средим лепо, онда ја њима држим једно овако интимно мало предавање, па причам: како је један деда, ал` истина је била - како је један деда тамо код нас имао бабу па зивио са њоме, родио 14 деце, 68 унучића је дочекао, 92 годину деда дочекао. и каже "ми смо се тако вољели да никад нисмо имали неке компликације међу нама. Кад сам се год пробудио, она стави главу под овде, на мој пазух, доле окрене под пазух. - Јовке, сто то радиш!?! Мичи се, Бога ти! - Немој Петре, ја тебе толико волим да не могу твоје душе да се надишем."
14 деце су родили, она се никад није могла надисати његове душе. И умрла је 10 година пре њега и није се никад могла надисати његове душе. Мож' мислити ти то шта то значи светиња брака.
ЖЕНА САГОВОРНИЦА: слусали сте оца архимандрита, оца Јустина, старесину манастира Савине у Херцег Новом. За насе уобицајене појмове, рекли бисмо, необична духовна лицност. Међутим, његово име је сироко познато у културним круговима. Оно по цему је отац Јустин посебно познат, јесу дакле његови лековити разговори са људима, разговори који су један вид , не само духовног савета, него дубоког људског разумевања и специфицне психолоске терапије. Када за нецији брацни љубавни проблем нема лека, каже се - тај треба да оде код оца Јустина.
_________________ ΘΕΟΔΟΥΛΕΙΑ
ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ ИЗ МЕРТВИХ СМЕРТИЈУ СМЕРТ ПОПРАВ И СУШЧИМ ВО ГРОБЈЕХ ЖИВОТ ДАРОВАВ.
|