|
Stvaranje lične aveti
Kao prvo, kaže Lidbiter, ogromna većina elementala nastaje nesvesno. Nekontrolisane kakve su, naše misli neprestano ostavljaju najrazličitije astralne otiske, od kojih se neki, usled snage i učestalosti misli, zadržavaju u našoj blizini duže nego obično. Mi ovim fantomima udahnjujemo snagu svojih sopstvenili želja i tako od njih pravimo neku vrstu živih bića. Ovo "živih" treba shvatiti vrlo uslovno: oni nisu živi sami po sebi, ali nose intenzitet i sadržaj naših želja, pa time postaju neka vrsta njihovog astralnog akumulatora.
Drugim rečima, elementali stalno teže tome da sprovedu ideju koju predstavljaju, te tako čovek koji uporno gaji neku želju stvara sebi astralnog pomoćnika koji se stalno hrani njegovim mislima. On može pratiti čoveka godinama, kao njegova lična avet, i napajati ga energijom one iste želje od koje je i stvoren. Ukoliko je ta želja bila dobra i plemenita, neće biti nikakvih problema. Ako je, međutim, želja podla, zla ili požudna, uticaj elmentala na čoveka biće vrlo negativan i rađa se ono što nazivamo opsesijom. Lidbiter se najviše bavi upravo ovim dvema krajnostima.
Ako se za nekoga snažno molite, kaže on, ili mu iz srca želile dobro, nije Bog taj koji "prenosi" vašu dobru želju do te osobe i pomaže joj, nego elemental kojeg ste svojom željom stvorili. Taj elemental boraviće na astralu u okolini tog čoveka i "hraniti" ga vašom pozitivnom energijom. I suprotno, ako nekome iz srca želite zlo i uporni ste u toj želji, vaš novonastali astralni fantom potrudiće se da tom čoveku prenese vašu negativnu energiju.
Uostalom, ogroman deo magije odvija se upravo preko elementala. Elementale koje crni mag namerno stara da bi nekoga napao možemo zamisliti kao astralne lovačke pse koji kidišu na svoju žrtvu, zadojeni mržnjom koju im je gospodar ulio. I oni zaista "kidišu" sve
dok ne ispune svoj cilj, jer su jedino zato i stvoreni, a ako iz bilo kog razloga to ne uspeju, oni se neminovno obrušavaju na svog tvorca, jer negde moraju izliti svoju akumuliranu energiju. No, to je već priča o namerno stvorenim elementalima, koja će uslediti malo kasnije.
Autosugestija i opsesija
Nesvesno stvoreni elementali "odgovorni" su za ono što zovemo autosugestijom. Ako smo intenzivno usredsređeni na objekat želje ili misli, u dobrom ili lošem smislu, mi stvaramo astralni rezervoar te iste želje koji će ubuduće funkcionisati i bez naše volje. Tako se čovek ponekad začudi odakle mu iznenadni priliv snage, volje ili koncentacije da nešto uradi, a nije ni svestan da je tu snagu ili volju sam prethodno "deponovao" na svoj astralnl "račun" i da mu ona sada dolazi i nepozvana.
Isti mehanizam, samo sa lošim posledicama, deluje kod snažnih i dugotrajnih negativnih želja. Bilo da su te želje usmerene na nas same ili na druge, one stvaraju elemental koji će nam tim prohtevima dosađivati i onda kada za to uopšte nismo raspoloženi. Tako nastaje ono što psiholozi nazivaju opsijom. Pod njome podrazumevamo bolesnu pojavu u kojoj neka uporna misao ili radnja, praćena mučnim osećanjem, obuzima svest čoveka i nezadrživo se ponavlja.
Ali, šta je, uopšte, opsesija?
Psiholozi se s time svakako neće složiti, ali ezoterijska tradicija pojavu pripisuje upravo elementalima, i to najčešće onima koje je čovek sam stvorio svojim nekontrolisanim željama ili mislima. Dakle, mnogo smo razmlšljali o nečemu i mnogo priželjkivali, pa smo sami sebi stvorili astralnog monstruma koji neumorno ide za nama i podseća nas na našu želju. Nevolja je u tome što on deluje autonomno, mimo naše volje, a čak je i moderna pslhologija došla na prag tog znanja sa svojim pojmom "kompleksa". Kompleks se definiše kao otcepljeni, autonomni deo ličnosti, koji deluje sam za sebe i svojim dejstvom utiče na ostatak ličnosti. A šta je to ako ne upravo odnos između čoveka i njegovog elementala koji smo upravo opisali? Jedini način da se zaštitimo od elementala nabijenih negativnom energijom jeste higijena misli i emocija, te samosvesni odnos prema sopstvenim željama i afektima.
Elementali mogu bitl i kolektivni, stvoreni upornim, identičnim željama većeg broja ljudi. U tom slučaju oni su mnogo moćniji i dugotrajniji od elementala koji prate pojedinca. Tada govorimo o tzv. fiks-ideji, koja prožima pripadnike različitlh sekti, fanatičnih političkih organizacija, pa čak i velikih religija. Svi oni intenzivno osećaju svoj "smisao žtvota", svoju sudbinsku predodređenost, medusobno jedinstvo; osećaju snagu, moć i zaštitu koja im navodno dolazi "odozgo", od Boga, ideala ili nekog duhovnog principa, a nisu ni svesni da su zapravo "priključeni" na zajedničke elementale, astralne rezervoare, koji ih napajaju lažnom duhovnošću i ujedno se hrane njihovom fanatičnom usmerenošću na jedan cilj.
Najzad, elementali mogu biti i namerno stvoreni. Za tako nešto sposobni su okultisti, magovi i ezoterici bezmalo svih tradicija. Time se, kao što smo već rekli, bave crni magovi, koji na taj način stvaraju sebi horde astralnih sluga i pomoćnika. Stvoreni elemental vremenom postaje sve jači i moćniji. Ako gospodar nije u stanju da ga zauzdava, on se može otrgnuti kontroli i okrenuti protiv njega. "Takva bića", kaže Lidbiter, "postaju besciljni demoni koji na svaki način traže sredstva da produže svoj život, hraneći se kao vampiri životnom snagom ljudskih bića." Veoma uspela književna alegorija ove situacije je čuveni roman Meri Šeli Frankenštajn, u kome se tvorevina okreće protiv svog tvorca i gospodara.
Duša u glini
Međutim, ne stvaraju samo crni magovi elementale. Činjenica da i okultisti tzv. bele škole u svom radu često upotrebljavaju tehniku stvaranja elementala u različite (plemenite) svrhe, na primer radi nečije astralne zaštite ili isceljenja.
Mnoge tradicionalne ezoterijske škole, pogotovo u Aziji, praktikuju stvaranje elementala kao neku vrstu duhovne vežbe. Ovde ne možemo da ne spomenemo Aleksandru David Nil. Ona je u mongolskom manastiru Kum Bum, kao vid duhovne vežbe, uspela pomoću intenzivne koncentracije misli da proizvede tulpu, astralnog fantoma, u obliku tibetanskog monaha. Ta utvara je vremenom, zahvaljujući čeličnoj koncentraciji Nilove, postala vidljiva golom oku čak i njenih pratilaca i sledila ju je u stopu na mnogim njenim putovanjima. Ubrzo je, medutim, počela da izmiče kontroli: saputnicima je pravila svakojake probleme, postala zlobna i pakosna, promenila svoj astralni izgled i pretvorila se u zastrašujuću mršavu kreaturu, pa je Aleksandra morala da je uništi. To se, međutim, pokazalo kao veoma težak i rizičan zadatak, jer se tulpa grčevito borio za opstanak i do poslednjeg momenta opirao uništenju.
Kao poslednji primer, iz više razloga interesantan, možemo pomenuti i golema. To je, naravno, tema koja zahteva poseban članak, ali barem ukratko može se reći da priča o golemu u jevrejskoj kabalističkoj tradiciji u velikoj meri odgovara našoj priči o namerno stvorenira elementalima. Golem je, da podsetimo, stvorenje načinjeno od gline koje rabin oživljava posebnim magijskfm ritualima i prizivanjem božjih imena. Golem zatim služi kao rabinov pomoćnik, obavljajući za njega različite poslove. Kao i u slučaju elementala, i
stvaranje golema može biti samo vid duhovne vežbe. Najzad, kao i kod elementala, i golem se može otrgnuti kontroli i okrenuti protiv svoga tvorca. Ali, mudri rabini doskočili su ovom problemu: prilikom stvaranja, na golemovom čelu urezuje se reč emeth (na hebrejskom "istina"); ako se golem u međuvremenu obezobrazi, potrebno je samo obrisati mu sa čela početno slovo e i ostaje reč meth (koja na hebrejskom znači "mrtav si"). U tom trenutku golem pada i pretvara se u hrpu gline. Naravno, potrebno je prvo dopreti do golemovog čela, a to nije nimalo lako.
KRAJ
_________________
Blagosloven neka je onaj koji nema šta reći, a ipak ćuti.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
, naime bilo je često prerano, tako da je konačna realizacija cijelog tog, nazovimo to "mog ličnog projekta", nekako pala u vodu, odnosno bio polovično ispunjen...
