banjalukaforum.com

Možda, a možda i nisi? Zato sam te i pitao to što sam te pitao. Nadam se ne pogrešno, a još manje zlonamerno.

Naravno. To je jasno kada se pogledaju i ostali stihovi u Svetom Pismu koji koriste taj izraz. Oko toga nema dileme.

Zanimalo me da li neko ima pritužbu na ovaj Vukov prevod ovog stiha, i ako ima da navede šta je po njemu bolji prevod.

Lično nemam primedbi. Čak mislim da je Vuk neke delove preveo mnogo bolje nego što se to čini, premda je njegov prevod za nas danas prilično arhaičan.

Jedino što mogu da zapazim jeste da se taj termin γινώσκω vrlo retko koristi za sexualne odnose, i ne bih potencirao odmah na njega. Spoznanje, to je ključna ideja te reči, spoznati, znati, upoznati. Ništa drugo.

Znači ovo "prvenac" iz tog stiha je OK?

Ja sam čuo da je Vukov prevod puno bolji nego što se misli, tako da se tu slažemo, i baš to da je neke djelove odlično "osjetio" kako treba prevesti.

Ovo "poznati" se naravno ne odnosi uvijek na seksualne odnose, ali ovde u Mateju sam prilično siguran da se odnosi uzevši u obzir kontekst cijelog stiha, kao i u:

"Iza toga pozna Adam Evu ženu svoju, a ona zatrudnje i rodi Kajina" (1. Mojsijueva 4,1)

"I pozna Kajin ženu svoju, a ona zatrudnje i rodi Enoha" (1. Miojsijeva 4,17)

Za kćer Jeftaja se kaže da "ona ne pozna čovjeka" što znači da je bila djevica, ona je i oplakivala svoje djevojaštvo (Sudije 11,37-38)

Zanimljivo je da se seksualni odnos povezuje sa (u)poznavanjem. Šta mislite o tome, kad je ovo već tema o gledištima i tumačenjima stihova?

Pa ono, ako baš tražiš detalje-onda i nije, jer najbolji nama dostupni manuskripti ne sadrže reč "prvenac", kao što to ne čine ni bolji savremeniji prevodi, ali mnogi ga rukopisi sadrže. Da li je bio ili ne deo originala-ne igra toliko veliku ulogu, zato što, ako čitaš naporedni text u Luki 2:7 jasno je da je reč o prvencu.



Pa ne u svemu. Nije loš, ali ne u svemu.



Imaš ovde neku zanimljivost. Pazi kako ide Mt. 1:24:

24 Kad se Josif probudi od sna, učini kako mu je zapovedio anđeo Gospodnji, i uzme ženu svoju.

Prema običajima onoga vremena, vreme veridbe je trajalo godinu dana, a ovde vidimo Josifa koji se nije puno pitao što da čini. Nije čekao da prođe godinu dana, već ju je odmah uzeo za ženu-što je bilo van svake pameti u kulturi onoga vremena, zato što se pitao i razmišljao što je najbolje za Miryam. Jevreji mi tako rekli, a ne Marija. Dalji tekst kaže da oni nisu imali nikakvih odnosa, iako jesu živeli zajedno, sve dok se Isus nije rodio, što ukazuje na moralnost i čistoću samog Josifa.

Jednostavno, kada se uzme čitav izveštaj od 1:1-25, vidi se divna priča o odnosima, Bogu, itd. Fantastičan izveštaj,mnogo pouka, mnogo paralela sa starozavetnim idejama, mnogo otkrivenja.

Pozdrav.

Превод Старог Завјета није Вуков, већ Ђуре Даничића, и мени се искрено много више допада
од неких данашњих превода јер је много поетичнији и вишезначнији.

@Antropos

Не разумијем:
да ли хоћеш да кажеш да након Исусовог рођења они јесу имали брачне односе?
Па Јосиф је тад већ био старац са мноштвом дјеце из првог брака (он је Марију узео већ као удовац).
Гдје си нашао то да су они након Христовог рођења ступили у брачне односе,
Свето Писмо не спомиње нигдје да је Јосиф "познао" Марију на тај начин?

Misliš seksualne odnose? Pošto su u bračnom odnosu bili.




To je učenje pravoslavne crkve, ali ja lično nisam siguran da je to tačno, da je Josif bio (puno) stariji od Marije.




Pominje. Upravo u Matej 1,25.

Ako se kaže da

"I ne znadijaše za nju dok ne rodi sina svojega prvenca, i nadjede mu ime Isus." (Matej 1,25)

Znači da nisu imali seksualne odnose samo u periodu dok se Isus nije rodio, a poslije jesu, inače se to ne bi naglašavalo. A sa ovim "prvenac" se vjerovatno želi reći da su Marija i Josif imali djece poslije Isusa, a da je Isus bio prvenac (prvi), ne i jedini. Zašto bi se inače reklo da je prvenac a ne jedinac, jer se u Svetom Pismu otvoreno i jasno za nekoga kaže da je jedinac ako je jedinac.

Pa ako je Marija mlada sa nekih svojih 15-17 godina, i ako je Josif imao 30 godina-on možda jeste bio puno stariji od nje, ali daleko od toga da je bio 'starac' (!). Pa i 40 godina da je ima-opet nije starac.

Pa jeste, ono što je iz teksta evidentno jeste da oni nisu imali nikakvih odnosa sve dok se nije rodio Isus. Mislim da je to Matej hteo naglasiti.

Što se tiče njegove dve sestre i četiri braće koje je imao-najverovatnije su oni iz prvog Josifovog braka, iako se ne detaljiše da li jesu ili nisu. Aluzija da je to tako nalazi nam se u Jovanovom Evanđelju:

26 A Isus videvši mater i učenika koga ljubljaše gde stoji reče materi svojoj: Ženo! Eto ti sina!

27 Potom reče učeniku: Eto ti matere! I od onog časa uze je učenik k sebi.

Teško da bi Isus ovakve reči uputio jednom učeniku da je Marija imala još dece. To je bar moje mišljenje s kojim se baš niko ne mora složiti.

Вејдер, на шта мислиш под "учење православне Цркве"?

То је свједочење Цркве, односно Апостола и њихових ученика, дакле од јеванђелских времена,
ако је Марији "Исус првенац", а осталу браћу му је она родила касније:
како то да су онда браћа старија од њега?
А лијепо је примјетио Антропос ону слику са распећа када он Марију тјеши тиме што јој указује на апостола Јована
као на онога ко ће јој замијенити умирућег сина; слика има такође и још значења.

У сваком случају једно је "учење", а сасвим друго "свједочење",
јер можемо учити и ствари које нису тачне, или које су нам погрешно пренесене, па чак и касније у то увјеравати друге,
а сасвим друго свједочити властитим искуством, односно не убјеђивати другог у нека своја убјеђења,
већ собом потврђивати оно чему сте свједочили.

На крају крајева, без потребе да "гатамо" "шббкбб" постоје и историјски извори да само поменем Јевсевија Кесаријског,
да сад не копам по свједочењима Апостолских ученика....

Vim je rekao:

vim
Tema posta: Re: Nejasni stihovi iz svetih spisa
Poslato: 18 Mar 2008, 15:25

Veteran


Pridružio se: 23 Dec 2006, 19:50
Postovi: 1434
Da. Ima jos nekih stihova koji su kontradiktorni, ali sve zavisi od tumacenja.
Recimo, jedan stih:
"Srebroljublje je korijen svih zala." ili engleski:
"Money is the root of all evil"

Trenutno citam najnoviju knjigu Paula Mc Kenna-e, poznatog naucnog hipnotizera. On u toj knjizi navodi nekoga da je rekao:
"Lack of money is the root of all evil"
(u prevodu: nedostatak novca(srebra) je uzrok svakog zla)

Kako vidimo u praksi se pokazuju oba ova tumacenja istog stiha tacna, samo zavisi na koji se nacin gleda. Iako su tumacenja potpuno suprotna oba tumacenja su u odredjenim okolnostima tacna.
Tako je i sa ostalim stihovima. Znaci iste stihove mozemo tumaciti na vise nacina i da budu tacna tumacenja iako su razlicita.
Problem je sto vecina ljudi ili crkava ima jedno tumacenje odredjenog teksta, koje jeste ili nije ispravno i onda smatra sva ostala tumacenja ili religije da nisu istinita ako tumace taj tekst drukcije.
Iz ovog gore primjera smo vidjeli da se isti tekst moze tumaciti razlicito i da bude istinit samo u razlicitim okolnostima.
Zato treba dozvoliti sirinu pogleda u svim smjerovima, a ne ogranicavati se samo na jedan.

_________________
Sometimes going all the way is just a start


Prijatelju, gore navedena dva primera ne nose istu poruku.
1."Srebroljublje je korijen svih zala." -govori o ljubavi prema bogatstvu a samim tim se srce udaljava od Boga jer piše da se nemogu služiti dva gospodara to jest imati ljubav prema Bogu i novcu.
2. ,,nedostatak novca(srebra) je uzrok svakog zla)''-ova konstatacija nije tačna već je velika količina novca uzrok zla a o tome ima desetine primera u Bibliji. Ovde se pokušava ,,vešto'' predstaviti Božija reč pogrešnom ali to je providno. Bog nije rekao budite siromašni da bi umirali od gladi već naprotiv kaže da se lenjivac ugleda na mrava i da vredno skuplja ne zato da bi se obogatio već da bi imao dovoljno za svoje potrebe i za pomaganje nemoćnim,bolesnim itd.,,Ako se umožava bogatstvo vaše pazite da vam srca ne prionu za njega'' i to je linija vodilja.
Pozdrav.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Saglasan sam sa Antroposom u pogledu prevoda Karadžić-Daničić.
Mišljenja sam da je Vader u pravu za gledanje o Isusu kao prvencu Maririjom i prvencu Josifovom s Marijom. Josif nije ,,poznao'' Mariju dok se Isus nije rodio jer tako Biblija govori.
Antropos navodi stih Mat. 1.24,, Kad se Josif probudi od sna, učini kako mu je zapovedio anđeo Gospodnji, i uzme ženu svoju.'' Ako bi samo istrgnuli taj deo i čitali ga bez predhodne podloge dobijamo sasvim drugo značenje a ono bi glasilo da je Josif spavao sa Marijom tog jutra međutim ako čitamo predhodne stihove jer je Biblija priča i treba je u celini sagledavati onda će mo jasno videti da anđeo javlja Josifu da prihvati Mariju za svoju buduću ženu da je ne odpusta a on je tog jutra Mariju ,,uzeo'' za ruku i odveo a nije je ,,poznao'' odnosno spavao sa njom.
Pozdrav.

_________________
,,Joj dobro je, znaci i vi ste u stvari ljudi ko i mi svi ostali.
Uh, covjece eto ja cijelo vrijeme isto to mislim ma ovo su ljudi, ma jesu ljudi, sigurno su ljudi isti ko i mi.,, Brale.

Učenje pravoslavne crkve je učenje pravoslavne crkve. Ti naravno znaš da se ja ne slažem sa svim učenjima pravoslavne crkve, ali ne mislim ovde nekoga ubjeđivati u nešto svoje. Samo sam rekao svoje trenutno vjerovanje po tom pitanju.

Немој ме погрешно схватити, али хоћу само да ти кажем да то учење није продукт нечијег тумачења,
већ управо тежња да се очувају свједочанства у континуитету од Апостола, преко њихових ученика и даље.
Дакле, званично учење скоро никад није нечије лично тумачење (па макар тај био и сматран светитељем)

Што се тиче вашег расуђивања "није је познао док не роди": слична мјеста налазимо у више примјера у Светом Писму,
и у њима ријеч "до" или "док" не означава промјену стања: није је познао док не роди, свједочи да до Рођења није имао брачне односе са њом,
али нигдје не каже да јесте, пошто исти такав примјер имамо и у стиху "и ја сам с вама у све дане до свршетка вијека",
што не значи да када се деси "свршетак вијека" да ће Христова благодат одступити од људи, или да ће настати нека промјена у односу.

С друге стране, ако је Јосиф имао вјере да је чува и држи код себе под околностима крајње саблажњивим за сваког из тадашњег Јеврејског друштва,
и да на присуствује чудесном рођењу Христовом, да види анђеле и Халдејске мудраце који долазе на поклоњење, дакле добио потврду да је Марија
"дјевојка која рађа сина" из Исаијиних стихова, мало је необично да он није њену чистоту и дјевичанство и даље чувао.

Опет кажем, ово су наша лична резоновања, само на основу тумачења стихова старих 2000 година, дакле без морфолошке и лингвистичке анализе
(за озбиљнију причу би морали одлично познавати коине старогрчки и хебрејски, па онда изучавати како свете, тако и световне списе из тог времена
да би могли јасно разумјевати смисао кроз синтаксу и контекст).

Са друге стране опет и сами Апостоли, директни ученици Христа, обдарени чистим срцем и великом благодаћу
опет често нису разумјели смисао неких Христових поступака и ријечи, па се онда можемо с правом запитати
колико тек онда наша лична тумачења могу доћи до одступања од правог смисла и контекста значења.

позз

Otkud ti to da su apostoli imali čisto srce i veliku blagodat? Kad misliš da su to imali? Prije nego što je Hrist vaskrsnuo, ili poslije toga? Nije li ih više puta Hrist korio dok je bio sa njima? Nije li Pavle našao i razobličio Petrovo licemjerstvo nakon Hristovog vaskrsenja, nakon silaska Svetog Duha na apostole (Galatima 2,13)?

Наравно, али опет говоримо о људима који су након Васкрсења и Педесетнице ишли и под мач и пред лавове,
односно те исте необразоване, расијане, плашљиве Апостоле видимо одједном као сасвим друге људе
који су "вкусили и видјели" да су били свједоци онога о чему су пророци пророковали и праведници ишчекивали.

Што се, пак, њихове чистоте срца тиче, имаш примјер Јуде који је био роб страсти среброљубља
и која га је довела до свега најгорег- издајства учитеља и на крају до очајања и самоубиства.

Шта је онда био фактор да ти исти скромни и прости рибари и сељаци оставе све иза себе и остану са Христом
и онда када га је маса напуштала и била саблажњена његовим ријечима и поступцима?
Није знање ни образовање (пола их је било скоро неписмено), нису нека духовна ни мистичка сазнања и достигунућа,
нико им опет није ништа рекао претходно о том необичном младићу, а они опет остављају сав свој живот
и крећу за њим, куд год да их пут одведе?

Управо чистота срца је ту била пресудни фактор, јер је само срце могло да препозна Онога којем су се дотад молили.


На крају крајева, како да Апостоле прогласимо за "мањкав ауторитет", а да се држимо дословца Светог Писма:
Јеванђеља, Дјела, Посланица и Откровења које су они сами написали? Мало је необичан такав став, сложићеш се?


ПС
Мислиш да би ти и ја били бољи на њиховом мјесту?

Oni jesu imali "nešto" zbog čega su prepoznali Hrista. Mada možda je problem u različitim gledištima na pojam "čistog srca", ja sam smatrao da čisto srce znači i bezgrešnost, ako je tako znamo da apostoli nisu bili bezgrešni, ali dobro, nema veze. A ovo "nešto" što su imali pa prepoznali Hrista...i kurve su prepoznale Hrista, ne treba ni to omalovažavati. Mislim da se kod njih radi o duhovnosti koju su ranije izgradili. Nije bilo ko mogao biti apostol, mislim da je to sve pripremano unaprijed. Kao što je i danas. Ozbiljnije Božije zadatke dobijaju oni koji su se iskazali u prošlosti. Tako i ljudi rade pa što ne bi i Bog.




Ko zna gdje smo ti i ja bili tada, i šta smo radili

Врijедност староцрквене и данашње традиционалне егзегезе овога мjеста признаје — додуше на својеобразан начин
— и либерални протестантски тумач Матејева Јеванђеља Улрих Луц.
За њега лично не само да не постоји virginitas post partum (девственост Дјеве Марије после порођаја)
него он и Рођење Христово од Дјеве сматра за нешто што је „историјски сасвим невјероватно";
па ипак, он наглашава да је сам писац Јеванђеља веровао у Рођење од Дјеве,
а да „теза о Маријином трајном девичанству" — иако, по њему, у Матејеву Јеванђељу није изражена изричито (expressis verbis)
— ,,егзегетски не може бити дефинитивно оспорена" будући да израз "док не роди" ,,не искључује могућност" таквога њенога девичанства.
Чак и Лоази, бивши римокатолички свештеник и познати отпадник од хришћанства, морао је да призна да тај израз
,,не садржи у себи категорично порицање каснијега Маријинога девичанства јер је писац сву своју пажњу усмерио ка Исусовом рођењу".


У вези са речима "док не роди" морамо имати на уму још нешто веома важно — дух и колорит библијскога језика,
а нарочито структуру и особине гркога језика којим се служи свети јеванђелист Матеј и чија нам семитска (јеврејско-арамејска) подлога,
као и вјерност старозавјетноме стилу писања, одмах пада у очи.
У Светоме Писму предлог "до" и везник "док" или "док не" веома често означавају неко трајно стање
тако да их треба схватати као истозначну замену за прилог "стално" или "увијек", односно за прилог "никад" уколико реченица има одречан смисао.

Много је и премного примјера, и у Старом и у Новом Завјету, који нам живо илуструју употребу ријечи "до" и "док" (или "док не")
у таквом, неодређеном значењу, без икаквога призвука временских или историјских ограничења.
Овде ћемо навести само неке од њих, а пропратићемо их и нужним кратким коментаром.
Посебно пак наглашавамо да се баш у светом Јеванђељу по Матеју тај начин изражавања не сусреће само овде,
у 25. стиху прве главе, већ и на другим мјестима:


1) У повијести о Потопу наводи се како је Ноје пуштао гаврана да одлети из лађе („ковчега") да би провјерио да ли се повукла вода.
„И не врти се гавран док се не осуши земља" (Књига Постања 8, 7).

Овај стих се не може разумјети у том смислу као да се птица вратила након што је опала вода и показало се копно.
Напротив, управо зато што је нашао земљу, гавран се никада више није вратио.
Смисао стиха јесте, дакле, следећи: гавран је одлетео заувијек. ,,Док се не осуши земља" значи уствари никада.


2) Старозавјетни љетописац закључује казивање о Михали (Мелхбл), жени цара Давида, следећим ријечима:
„И Михала, кћи Саулова, не има порода до дана смрти своје" (II Цар. 6, 23).

И овде предлог "до" указује на трајно стање ствари: Мелхбл је заувијек остала бездјетна или,
ако више волимо да формулишемо реченицу одречно, она никада није имала порода.
Јасно је као дан да овде нема ии ријечи о Михалиној судбини послије смрти.


3) Свети Псалмопојац кличе Господу: ,,. . . Од вијека и до вијека ти јеси! . . ." (Пс. 89, 2).

Да ли је потребно доказивати да овај псаламски стих не намеће никаква временска ограничења Беспочетноме и Вјечноме Богу
нити уводи икакве хронолошке категорије у Биће и битисање Творца времена и свијета?
Ријечима од вијека и до вијека истиче се свагдашње присуство и дјелање Божје у времену, у историји, у свијету,
а да се ни најмање не доводи у сумњу Његово постојање пре и после свих вијекова.
Баш напротив, библијска мисао и полази од истине да Његово присуство у времену и дјелање у историји
сачињава бескрајно сићушан делић Његова предвјечнога, свевјечнога и надвјечнога постојања и дјелања.
Највећи богохулник и поклоник бесмисла био би онај ко би речи од вијека и до вијека Ти јеси разумио тако као да оне значе:
прије почетка времена Тебе није било и после његова завршетка Тебе неће бити...

4) У једноме другоме псалму свети цар и пророк Давид овако пјева о коначној побједи и слави будућега Месије:
„Рече Господ Господу мојему: сједи мени са десне стране док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим" (Пс. 109, 1).

И у овоме случају важи исто што и у претходним случајевима:
зависна реченица почиње везником док и по свом облику је временска реченица,
али суштински, по смислу, она то никако није, будући да не одређује временску границу Месијиноме божанскоме тријумфовању,
описаном као сједење ,,са десне стране Богу" и гажење непријатеља.
Обе реченице, главна и споредна, говоре о паралелноме, подједнако бесконачноме статусу побједничке славе, к
оји ће настати као исход богочовјечанских подвига Искупитеља света.
Конкретно и јасно речено, Господ славе неће „сједети са десне стране Богу" само дотле док сви непријатељи Његови не буду „положени под ноге Његове" него и после тога — сједиће неопозиво, вјековјечно, коначно, есхатолошки.
Јер, Он ,,сједи са десне стране Оца" као Цар или Помазаник Божји, а „Царству Његову неће бити краја" (Символ вјере).


5) Псалтир је у целини поезија о Месији, односно месијанско пророштво.
О далеким будућим временима, временима Месије, Псалмист пева и прориче између осталог и ово:
„Грануће у дане његове правда и обиље мира докле год не ишчезне Мјесец"
(Пс. 71, 7; ово је наш, дословни превод, тачнији и јаснији од иначе лијепога превода Ђуре Даничића, који се завршава ријечима докле тече мјесеца...).

И овде је смисао јасан: правда коју ће успоставити Месија биће правда вјечна, а мир који ће Он донети биће мир без краја и конца.
Нестанак Мјесеца (па и читавога свемира, оваквога какав је сада) неће значити престанак месијанскога Царства правде и мира;
напротив, Христова правда и Христов мир надживјеће сва времена и све свјетове.
На шта би личила коначна божанска правда и на шта би личио апсолутни, савршени мир Царства Божјега
када би једно скромно небеско тело, природни сателит планете Земље, било дуговјечније од њих?


6) Иста та слободна пјесничка употреба предлога "до", односно везника "док" или "док не",
одликује и стил „старозавјетнога јеванђелиста", светога пророка Исаије.
Код њега (46, 4) Бог теши „дом Јаковљев" и храбри „остатак Израиља" следећим речима:
,,До старости ваше ја јесам; и док не остарите, ја јесам."
(Напомињемо да смо се и овде радије одлучили за превод од речи до речи него за слободнији Даничићев превод
иако је његово "до сиједа вијека" кудикамо српскије и поетичније од нашега ропскога "док не остарите" ...)

Више је него очигледно да Божја спасоносна присутност и дјелатност не може бити омеђена кратким људским вијеком
као што није омеђена, видјели смо, ни вијеком свега створенога света ни временом као таквим.
Пророк не упоређује људско живљење са животом Божјим. Он једино хоће да нам саопшти да је Господ увијек с нама.



7) Али ред је да наведемо и примјер из Новога Завета, и то управо из светога Јеванђеља по Матеју.
То је оно значајно обећање Васкрслог из мртвих Господа Христа ученицима:
"И ево, ја сам с вама у све дане до свршетка вијека" (Мат, 28, 20).
Да ли ове Спаситељеве речи значе да ће Он бити с нама хришћанима само у границама „садашњега века", то јест у границама историје,
а да у „будућем веку", то јест у вјечности Есхатона, неће бити с нама? Наравно да не значе. Нико паметан их не би тако схватио.
Уосталом, ријеч Божја нас учи, тумачећи саму себе, да ћемо у будућем веку „свагда са Господом бити" (I Сол. 4, 17).
То је истина која се прећутно подразумјева у Спасовој благовести "ја сам с вама у све дане до свршетка века".


Ево видимо из ових примјера да у библијском језику прилог "док" не ограничава одређено стање, односно временско трајање,
тачније тај израз не означава неопходну и логичну промјену претходног стања.

свако добро!

Слажем се да су сви они имали "то нешто", дакле тај неки унутрашњи квалитет који Христос назива "сиромашни духом",
а који се не односи на сиромаштво у образовању, интелигенцији и сл. већ на оне који посједују духовно смирење,
које многи великани духовног живота описују као највећу врлину.


Стога није "чистота" под обавезно везана за нечију безгрешност, јер видимо и из Књиге о Јову да безгрешних нема:
зар онда и самог цара Давида не би сматрали "прљавим" "ниским" "блудником" "убицом" итд.?,
не, већ управо га је његова чистота увела у бескрајну дубину покајања из које је изашао већи него прије.
Светац није мађионичар нити натчовјек, већ управо покајник. Мјера чистоте и светости јесте мјера нашег покајања.
У том надилажењу саможивости и самољубља (које је само једна од врста идолопоклноства) покајање је пут који узводи на небо,
"зрно које умире и много рода роди", а још је св.Јован Крститељ позивао народ да донесе "плодове достојне покајања".

Не заборавимо: и Петар је издао Христа, али га је дубина покајања довела до првог међу Апостолима,
Јуда га је такође издао, али је умјесто покајања код њега наступило очајање:
смирен човјек се каје, а горд очајава што га коначно одведе и до самоубиства.

Dugo sam i ja imala nedoumicu (i danas je imam) u vezi toga da li je Marija sa Josifom imala više djece, tj. da li je stupila sa njim u bračne odnose.
A na to me je naveo slijedeći tekst:



Ko su braća njegova? Da li se misli na apostole ili na rođenu braću?

_________________
Kultne teme banjaluka foruma

Čuj, tvoja nedoumica je dobro došla.

Lično smatram da pojam "Isusova braća"-bar za hebrejsku misao, ne mora nužno ukazivati na nekoga ko potiče od istih bioloških roditelja, baš kao što ni termin "sin" ne mora uvek označavati biološkog sina. To je jevrejska misao, tako da ako se veli "Isusova braća", ja ne moram obavezno misliti na Njegovu eventualnu braću "po telu", kako bismo mi to kazali. Iako nemamo neke 100% dokaze o tome, držim da su to deca iz Josifova prvog braka. Sad, ko drži drugačije-Bože moj, nemam ništa protiv.