banjalukaforum.com

Nisam znao da li da otvaram novu temu ali posto je slicna stavicu u ovu. Ako moderator misli da treba u novu neka stavi.
Naime, radi se o tome koji su za vas najjaci stihovi u bibliji, kuranu ili nekoj drugoj knjizi?
Za mene je to ubjedljivo stih na kojem mislim da pociva sustina religije:
"Cinite drugima ono sto zelite da drugi cine vama."
Slican tome stihu je i stih koji su takodje Hristove rijeci i za koje je on rekao da na njima vise sav zakon i proroci(odnosno religija hriscanstva):
"Ljubite bliznjega kao samoga sebe".
U ovom stihu ljubite znaci volite. Sto znaci kad pazljivije pogledamo, vidimo da je sustina i smisao ova dva stiha ista. To su po meni najjaci stihovi.
Koji su po vama najjaci stihovi, ili ako nemate, mozete li dati komentar na gore navedene?

_________________

Filozofija...

Сам Христос је рекао да је суштина свега - љубити Бога животодавца и ближњег свог као самога себе.
Онај ко има у себи има љубави, а страно му је самољубље, неће никада духовно залутати.

Neka se ne rastavlja od usta tvojih knjiga ovoga zakona, nego razmišljaj o njemu dan i noć, da držiš i tvoriš sve kako je u njemu napisano; jer ćeš tada biti srećan na putevima svojim i tada ćeš napredovati. (Isus Navin 1,8)



Neće svaki koji mi govori: Spasitelju! Spasitelju! ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji Oca moga koji je na nebesima. (Matej 7,21)

Ovaj stih je mnogo moćan. Ovde se naglašava šta je zaista bitno.
Moglo bi se pričati o tome šta znači "vikati Spasitelju! Spasitelju!" a šta znači činiti po volji Oca Nebeskog. Mislim da među vjernicima ovog prvog ima puno više nego ovog drugog. Zato mislim da je jako važno da se oni koji se smatraju vjernicima dobro samoanaliziraju u svjetlu ovog stiha, jer kaže i "Ispitajte sami sebe - da li ste u vjeri, provjerite sami sebe." (2. Korinćanima 13,5)

Moguće je da vi nešto mrzite, a to vam je dobro. Moguće je da vi nešto volite, a to vam je zlo. Bog zna, a vi ne znate. (Kur'an 2,216)

Dosta dobar stih. Mada mnogi već "na prvu" misle da tačno znaju šta je to dobro a šta zlo. Bilo bi dobro da obrate pažnju na ovo iz Kur'ana i da više šute i u miru i tišini rade svoju duhovnu izgradnju nego što okolo misionare a da dosta toga nisu raščistili ni sa samim sobom.


Nemoj me osramotiti onoga Dana, kada će biti proživljeni ljudi, Dana kada neće koristiti ni imetak ni sinovi, nego će koristiti samo onome koji dođe pred Boga sa čistim srcem. (Kur'an 26,87-89)

Ovde se takođe jasno kaže šta je to što je važno. Nažalost većina promaši suštinu i upliće se u sitnice i gluposti, svađe, prepirke u kojim svi zaborave na "okretanje drugog obraza" zaboravljajući i na "Ovo uzvraćanje zla dobrim će postići samo oni koji su strpljivi i ovo će postići samo oni koji imaju velik udio u lijepoj naravi." (Kur'an 41,35) i provociraju i podbadaju lukavim i proračunatim zapitkivanjima za koje smo vidjeli da vode svađama ne mareći za "Ludih i praznih zapitkivanja kloni se znajući da rađaju svađe. A sluga Spasiteljev ne treba da se svađa, nego da bude krotak k svima, poučljiv, koji nepravdu može podnositi." (2. Timotiju 2, 23-24) a zanemarju se i "O vjernici, neka nikakvi ljudi ne ismijavaju druge ljude. Možda su oni ismijavani bolji od njih, a isto tako neka ne ismijavaju ni jedne žene druge žene, možda su one ismijavane bolje od njih. I nemojte jedni druge omalovažavati tajno niti davati jedni drugima neugodne nadimke." (Kur'an 49,11)

Zato reče Bog: što se ovaj narod približuje ustima svojim i usnama svojim poštuje me, a srce im daleko stoji od mene, i strah kojim me se boje zapovijest je ljudska kojoj su naučeni, zato ću evo još raditi čudesno s tim narodom, čudesno i divno, i mudrost mudrih njegovih poginuće i razuma razumnih nestaće. (Izaija 29,13-14)



Kao u prethodnom stihu tako i u sledećem se vidi nešto što smatram jako važnim, umjesto što se kuka kada se nešto loše desi (na ličnom ili nacionalnom nivou) i umjesto što se svaljuje krivica na druge (komšije, poznanike, Amerikance...) trebalo bi iz Svetog Pisma vidjeti gdje leži uzrok tome da je "dobro odbijeno od nas":

Bezakonja vaša odvraćaju to, i grijesi vaši odbijaju dobro od vas. (Jeremija 5,25)


Pa je meni teško uzeti za ozbiljno nečiju vjeru i duhovnost kada vidim da se krivica samo traži u drugima i kada se lična ili nacionalna tregedija naziva "nepravdom". Kada bi bila nepravda onda bi Bog bio nepravedan jer je On taj koji određuje šta će i kako biti, a pošto znamo da on vraća kome šta treba onda itekako imaju smisla ovi ovde stihovi.

Ali i iz Svetog Pisma kao i danas iz okruženja možemo vidjeti da je samo manjina uviđala gdje stvarno leže problemi:

Kome ću govoriti i svjedočiti da čuju? Gle, uho im je neobrezano, te ne mogu čuti; gle, riječ je Božija njima podsmijeh, nije im mila. (Jeremija 6,10)


Zato bi prije svega trebalo poslušati ovo:

Pretražimo i razgledajmo puteve svoje, i vratimo se ka Bogu. (Plač Jeremijin 3,40)

Ali ne vratiti se Bogu kako to neko misli već treba naći ono kako to Bog misli, a o uobičajenim načinima je rečeno:

Kad dolazite da se pokažete preda mnom, ko ište to od vas, da gazite po mom trijemu? Ne prinosite više žrtve zaludne; na kad gadim se; a o mladinama i subotama i o sazivanju skupštine ne mogu podnositi bezakonja i svetkovine. Na mladine vaše i na praznike vaše mrzi duša moja, dosadiše mi, dodija mi podnositi. Zato kad širite ruke svoje, zaklanjam oči svoje od vas; i kad množite molitve, ne slušam; ruke su vaše pune krvi. (Isaija 1, 12-15)


Zašto postismo, vele, a ti ne pogleda, mučismo duše svoje, a ti ne htje znati? Gle, kad postite, činite svoju volju i izgonite sve što vam je ko dužan. Eto postite da se prete i svađate i da bijete pesnicom bezbožno. Nemojte postiti tako kao danas, da bi se čuo gore glas vaš. Taki li je post koji izabrah da čovjek muči dušu svoju jedan dan? Da savija glavu svoju kao sita i da stere poda se kostrijet i pepeo? To li ćeš zvati post i dan ugodan Bogu? (Isaija 58, 3-5)


Problem je što se zaboravlja ono na šta sam na početku skrenuo pažnju:

Neće svaki koji mi govori: Spasitelju! Spasitelju! ući u carstvo nebesko; no koji čini po volji Oca moga koji je na nebesima. (Matej 7,21)

Mnogo toga što se radi samo "ima obličje pobožnosti a sile su se njene odrekli" (2. Timoteju 3,5) i to je ono što predstavlja "vikanje Spasitelju! Spasitelju!" ali tu nema "činjenja po volji Oca Nebeskog" i zato Isus Hrist skreće pažnju na to, jer oni koji viču "Spasitelju! Spasitelju!" misle da time služe Bogu i da imaju zagarantovano spasenje, ali Hrist kaže da nije tako. To je, po meni, sve u velikoj mjeri povezano sa ovim stihovima iz Izaije i Jeremije i sa opštom duhovnom, ekonomskom, političkom situacijom jer se i Izraelcima trenutna duhovnost oslikavala u svakom aspektu života. Tako bi trebalo posmatrati i danas.

Ovo je odlično:

Ovako veli Bog: mudri da se ne hvali mudrošću svojom, ni jaki da se ne hvali snagom svojom, ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim. Nego ko se hvali, neka se hvali tim što razumije i poznaje mene da sam ja Bog koji činim milost i sud i pravdu na zemlji, jer mi je to milo, govori Bog. (Jeremija 9,23-24)

A ljudi se danas hvale svakakvim površnim glupostima, izgledom, ličnim postignućima, snagom, imanjem, novcem, mobilnim telefonima, kompjuterima, brendiranim naočalama, brendiranom odjećom i obućom, položajima, titulama, ugledom, autogramom nekog selebritija, brojem muškaraca i žena provučenim kroz krevet...a na Boga se zaboravilo ili ga se kao ima u vidu ali na neke površne i lične načine koji ne ugrožavaju lične hirove.

Ovaj mi je ekstra, o njemu sam u više navrata pričao:

Zovi me, i odazvaću ti se, i kazaću ti velike i tajne stvari, za koje ne znaš. (Jeremija 33,3)

Treba naći Boga, na ličnom planu, u sebi, tako da se može doslovno pričati sa Njim, i onda slušati impulse i spoznaje sa Izvora. Pa ako su to neki mogli...šta se čeka? Pozvani smo na duhovnu izgradnju, pa treba zapeti i raditi. A kad jednog dana budemo ugurani na svadbu tada će se vidjeti ko ima a ko nema svadbeno ruho, ko će ostati a ko biti izbačen tamo "gdje je plač i škrgut zuba". Zato svadbenu haljinu treba tkati, svaki dan, svako za sebe, neće ni jedna vjerska zajednica to učiniti za svog člana, već svako za sebe, "biće zajedno ali jedan će biti uzet a drugi ostavljen".

Za mene ima puno upečatljivih stihova, a to zavisi i od trenutnog stanja, nekad neki više dolaze do izražaja, recimo smatram da su veliki proroci Starog Zavjeta sada dosta aktuelni.

Ko odbaci zakon Pisma, pa živi po ćudi želja, niti stiže savršenstvu, ni sreći, ni meti višnjoj. Za mjerilo Pismo uzmi, šta da činiš il' ne činiš; i znajući zakon Pisma, djela vrši na tom svijetu! (Bhagavad-Gita 16,23-24)

Veder uz duzno postvanje, ali mislim da si pogresno citirao Kur'an, odnosno suru 2:216

Ajet na arapskom glasi: كُتِبَ عَلَيْكُمُ الْقِتَالُ وَهُوَ كُرْهٌ لَّكُمْ وَعَسَى أَن تَكْرَهُواْ شَيْئًا وَهُوَ خَيْرٌ لَّكُمْ وَعَسَى أَن تُحِبُّواْ شَيْئًا وَهُوَ شَرٌّ لَّكُمْ وَاللّهُ يَعْلَمُ وَأَنتُمْ لاَ تَعْلَمُونَ
Tvoj citat glasi : وَعَسَى أَن تَكْرَهُواْ شَيْئًا وَهُوَ خَيْرٌ لَّكُمْ وَعَسَى أَن تُحِبُّواْ شَيْئًا وَهُوَ شَرٌّ لَّكُمْ وَاللّهُ يَعْلَمُ وَأَنتُمْ لاَ تَعْلَمُونَ

Vidis li gore koliki dio ajeta si izostavio:

Tumacenje prevoda glasi : Propisuje vam se borba, mada vam nije po volji! - Ne volite nešto, a ono može biti dobro za vas; nešto volite, a ono ispadne zlo po vas. - Allah zna, a vi ne znate.

A ti si citirao sljedeci dio : Ne volite nešto, a ono može biti dobro za vas; nešto volite, a ono ispadne zlo po vas. - Allah zna, a vi ne znate.

Zatim drugi ajet koji si ti naveo glasi : "Ovo uzvraćanje zla dobrim će postići samo oni koji su strpljivi i ovo će postići samo oni koji imaju velik udio u lijepoj naravi." (Kur'an 41,35).

Zaista ti moram kazati da ovaj ajet u ovakvoj formi u suri Fusilet ne postoji.

Prvo radi se o dva ajeta koji glase : "Dobro i zlo nisu isto! Zlo dobrim uzvrati, pa će ti dušmanin tvoj odjednom prisni prijatelj postati." (41:34) , :"To mogu postići samo strpljivi; to mogu postići samo vrlo sretni." (41:35) (Korkutovi prevodi )

I vrlo je vazno napomenuti ajet 41:33, dakle ajet 33. iste sure koji glasi:" A ko govori ljepše od onoga koji poziva Allahu, koji dobra djela čini i koji govori: "Ja sam doista musliman!" (41:33)

Po ovom ajetu "misionarenje" ili sirenje vijere je farz (stroga vijerska duznost). Svi su poslanici sirili vijeru ( da ne ulazimo u to da li su sirili Islam ili neku drugu vijeru) ali svi su bili misionari.
Mi obicni ljudi smrtnici nismo kao poslanici, nase su greske vece, duhovnost slabija, iskusenja shodna nasem vijerovanju...ali to nikako ne znaci i ne bi trebalo da znaci da ne smijemo propagirati Islam ili vi hriscansto i siriti ga.

Zao mi je sto tako smatras "misionarenje" u losem kontekstu, ja sam licno s svakim s kim sam vodio raspravu pruzio ruku bezuslovno, jer mi mozemo raspravljati i budu upucene u raspravi jake rijeci, komentari, argumenti...itd. ali to ne znaci da bih ja nekog htio unistiti, ubiti...NE.
Na kraju krajeva svaki ce covijek biti pitan samo za svoja dijela.

A sad da se vratim na temu.
Za mene ne postoji poseban ajet iz Kur'ana, nego maksime. Recimo najveca maksima bi bila "Nema Boga sem Allaha" a najmanja bi bila "sklanjanje kamena s puta ili onog sto smeta prolaznicima" - u domenu vijere,
u domenu nasilja bi bila:" Ko bude uzrokom da se unisti jedan ljudski zivot bezrazlozno kao da je citav svijet poubijao", u domenu roditelja:" ..Ne reci im ni Uh niti Podvikni na njih" itd ...znaci za mene bi postojale samo maksime, odnosno sta Islam kaze za odredjenu oblast u cijelosti.

Ali svi smo mi samo ljudi i nastojmo se drzati maksima, jer je vrlo tesko kompletnu Knjigu primjeniti na zivot...moramo samo pokusavati, a dijela se cijene prema namjerama.

Svako dobro zelim.

_________________
-'-Ne idi nikom osim onom cijem dobru se nadas, od cije vlasti ne strahujes, ciji blagoslov ocekujes i cijim znanjem ceš se moci okititi....'.-

Prvi citat je nepotpun, tj. nepotpun je ajet. Ali to ništa ne mjenja, za mene. Taj dio koji sam ja citirao se može primjeniti na sve u životu a ne samo na to što se pominje na početku ajeta. Zato sam naveo samo taj upečatljiviji dio.


Onaj drugi citat je iz nekog drugog prevoda, vidim da u Korkutu nije tako. Više mi se sviđa ono iz drugog prevoda, no dobro.

1. Ако језике човјечије и анђелске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.

2. И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву вјеру да и горе премјештам, а љубави немам, ништа сам.

3. И ако раздам све имање своје, и ако предам тијело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.

4. Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,

5. Не чини што не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,

6. Не радује се неправди, а радује се истини,

7. Све сноси, све вјерује, свему се нада, све трпи.

8. Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.

9. Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;

10. А кад дође савршено, онда ће престати што је нешто.

11. Кад ја бијах мало дијете као дијете говорах, као дијете мишљах, као дијете размишљавах; а кад постадох човјек, одбацих дјетињство.

12. Тако сад видимо као кроз стакло у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.

13. А сад остаје вјера, над, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.

***

Korincanima, 13. glava, trinaest stihova... I kazu trinaest nesrecan broj
Meni od ovog nema nista ljepse

_________________

Pero ?!?!?! živ li si? nema te dugo .........

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !

Ај кент билив иц чру!!! Перо, ти ли си брате?! Па јес' жив? Што те нема?

"Ne može čovjek ništa primati ako mu ne bude dano sa neba." (Jovan 3,27)

Ja ne primam slave od ljudi. (Jovan 5,41)


Kako vi možete vjerovati kad primate slavu jedan od drugoga, a slave koja je od jedinoga Boga ne tražite? (Jovan 5,44)