|
Dosije o mućkama u Partizanu čami u fioci
Izveštaj o finansijskim malverzacijama u FK Partizanu, koji je posle oktobarskih promena sačinjen u Republičkoj upravi javnih prihoda, još čami u fioci. Njegovo obelodanjivanje stopirali su čelnici „crno-belih“ preko svojih uticajnih političkih veza i tako sprečili izvođenje krivaca pred lice pravde, saznaje „Blic nedelje“.
Nalog za formiranje dosijea o kriminalnim radnjama u ovom beogradskom klubu izdao je tadašnji direktor Republičke uprave Aleksandar Radović i formirao poseban tim koji je radio na ovom slučaju. Prikupljena dokumentacija je, između ostalog, pokazivala da je neplaćanjem poreza za transfer fudbalera u inostrane klubove država oštećena za velike iznose i da su milioni deviznog novca završili u privatnim džepovima.
- Kada je Radović upoznao sadržinu materijala, rekao je da mahinacije nekih rukovodećih ljudi u Partizanu spadaju među 200 najvećih zloupotreba u Srbiji - kaže za „Blic nedelje“ Slobodan Milosavljević, autor knjige „Najveće mućke čelnika FK ‘Partizan’ u poslednjoj deceniji“, koja je sredinom devedesetih izazvala veliku buru u javnosti.
Radovićeva ekipa došla je do papira ne samo o lažiranju ugovora o transferu igrača, već i o utakmicama Partizana u evropskim takmičenjima.
Na osnovu izjave i dokumentacije koje je Milosavljević prezentirao, Radovićeva ekipa je proveravala račune u inostranim bankama, na koje je, kako se sumnjalo, skrivan novac. Tako se došlo do podatka da su pojedini čelnici Partizana od 1986. do 1995. mahinacijama u raznim poslovima prisvojili oko osam miliona maraka. Naravno, na ovaj iznos nikada nije plaćen porez.
Zloupotreba nije bilo samo prilikom prodaje igrača u inostranstvo, već i kada su dovođena pojačanja iz domaćih klubova. Jedan od takvih primera je, po kazivanju Milosavljevića, prelazak jednog tadašnjeg omladinskog reprezentativca iz podgoričke Budućnosti u Partizan.
- Dok sam bio na službenom putu u Podgorici, taj igrač mi se sam ponudio i rekao da bi u Partizan došao ako bi mu dali 40.000 maraka i garsonjeru na korišćenje. Posle dvomesečnih pregovora ugovoren je transfer od milion maraka. Kada je došao na stadion JNA, rekao mi je da mu je isplaćeno samo 200.000 maraka. Na moje pitanje gde su ostale pare, odgovorio je „ne znam“ - priča Milosavljević.
Generalni sekretar Budućnosti u to vreme je bio Branko Bulatović, koji je ostao zapamćen i po tome što je sudiju iz Kragujevca pretukao u tunelu na podgoričkom stadionu. Inače u pregovorima o prelasku Mijatovića, sa Partizanove strane su učestvovali generalni sekretar Žarko Zečević i Obrad Malović, član Izvršnog odbora kluba, čija je rođaka ubrzo posle toga postala sekretarica u klubu.
Kriminalno ponašanje nije se završavalo samo na finansijskim malverzacijama. Partizan nije bio jedini klub koji je koristio usluge ljudi poznatih kao „batinaši“ i „pištoljaši“, od kojih su neki bili poznati u beogradskom podzemlju.
- „Batinaši“ su stupali na scenu kada je trebalo da nekog igrača „ubede“ da ode iz kluba pod uslovima koji su diktirali ljudi iz rukovodstva. Gledao sam kako dvojica takvih momaka šamaraju jednog napadača Partizana pred njegov izlazak na trening. Taj igrač je ubrzo napustio klub, iako je to bilo na njegovu štetu - objašnjava Milosavljević.
„Pištoljaši“ su korišćeni za pritisak na sudije, kada rezultat u prvom poluvremenu nije odgovarao domaćoj ekipi. Dok su ih kao „službena lica“ sprovodili do svlačionice, u tunelu su im stavljali u leđa cev „utoke“ i davali instrukcije za suđenje u nastavku utakmice.
Kupovanje sudija
Uz plaćanje troškova boravka i puta, za podmićivanje sudija su najčešće korišćene zaključnice, odnosno ugovori o kupoprodaji robe. Pošto su sudije bile uglavnom trgovački putnici ili predstavnici firmi, rukovodeći ljudi velikih preduzeća, kao članovi uprave klubova, sa njima su sklapali ugovore o kupoprodaji koji su „deliocima pravde“ omogućavali velike zarade.
- Ugovori su popunjavani pre meča, obično na nekoj večeri, a zaključivani posle završene utakmice. Međutim, ugovor je overavan samo u slučajevima kada je sudija nekom svojom odlukom doprineo pobedi tima. U suprotnom, njegova realizacija pomerana je za neku drugu priliku - objašnjava Milosavljević.
Pretnje i policijski pritvor
Posle objavljivanja knjige, Milosavljević je bio izložen strašnim šikaniranjima i pritiscima. Pozvan je i u beogradski SUP, gde je posle informativnog razgovora zadržan tri dana. Nisu izostale ni pretnje.
- Obratio sam se generalnom sekretaru Saveza Branku Bulatoviću, ispričao mu sve što znam o lažiranju utakmice s Romom i ponudio sam mu svoju knjigu. Na moje veliko zaprepašćenje, Bulatović mi je rekao: „Nema potrebe da uzimam tvoju knjigu i izjavu. Pazi samo da te ne pojede pomrčina.“ A jedan tadašnji visoki funkcioner MUP-a, blizak ljudima iz vrha Partizana, pitao je: „Da li treba da ga uklonimo?“ - iznosi Milosavljević.
_________________  
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
