|
nadrealac: ’’...ko je onda u pravu?... Puno toga religija treba da objasni, a bogami i nauka....’’
Тражимо објективну чињеницу! Објективно! - Дакле опет тражимо доказ...
Па да се безбедно, без споственог ризика и без личне одговорности заклонимо иза тог надмоћног, објективног, - јачег од нас...
А онда ћемо у себи бунтовати и гунђати што немамо слободе.
Не тако! Погрешан је то смер.
Нема те објективне чињенице под коју ћеш се склонити. Нема јер ћеш тада и сам бити објекат!...
А тражи се од тебе, односно понуђено ти је, да будеш субјекат. Да будеш Бог! Дато ти је да будеш Бог (Бог по благодати).
Ако хоћеш то, онда прихвати одмах на себе улогу пуну одговорности, одмах узимај тај смер који те пење на ниво суверена. Тек такав, схвaтићеш зашто си на овом свету... и шта је љубав Божја. Тек тада нећеш завидети другом који је такође као и ти суверен, него напротив, тек онда можеш без суревњивости да гледаш на тог другог и да градиш заједницу љубави између слободних људи.
Зато нема шта ко да ти објасни, ни религија ни наука!
Хоћеш или нећеш? Нема већег од тога! Нема објективног доказа - који ће нам дати право да будемо безнадежни, умртвљени објективним натурализмом, па да се, као такви немоћни, опустимо и спавамо. Не гони нас никаква религија да будемо ангажовани и одговорни, него нас гони наша унутрашња способност за усавршавање, способност да постанемо нешто веће него што јесмо.
А ако ипак питаш ко је у праву, наука или религија, пре би - у науци важило рекла-казала, неголи у религији ( ја говорим о Православљу). Јер наука признаје да крајње истине не зна, него стално кумулира знање, а при томе неке ставове и одбацује.
А погледај и ово: - чиме научник гарантује свој став, а чиме верник? Док се научник заклања објективним, и добија похвале и признања, верник своју веру гарантује комплетним својим животом, крвљу. Он цео живот залаже. Он животом гарантује своје уверење. То је опклада у живот– како је говорио Блез Паскал, иначе изузетан научник...
Па да ли је могућ и јачи доказ? Да неком, ко је већ ушао у туробно веровање, односно верује да ''нема ништа'', ставимо пред очи и најпоузданији доказ, - па он ће само зажмурити и рећи не видим ништа. Или ће хиљаду напакованих доказа, хладнокрвно руком порушити и рећи – не верујем у то! Ето апостол Павле тврди да је узлазио до трећег неба, па му не верују. Шта он да ради? Како да им докаже?
Нема објективног доказа. И то је дивно! Сам се претвори у доказ, ако си у нешто сигуран.
А што се тиче питања о једном или више богова, ми кажемо да је Један Бог у три лица, Отац, Син и Свети Дух! Несливена Тројица, Нераздељива Јединица.
А пошто си склон научним гледиштима, вероватно знаш да две паралелне праве које се никад не секу, у бесконачности се ипак секу!... Не значи ли то - да тамо негде иза човекове рационалности, ни закони нису ухватљиви човеку?
Али да видимо и шта ислам каже о томе? Не каже ли да је Алах свемоћан? А зна ли човек и приближно шта то значи ''свемоћан''? Није ли то опет подручје у које човек умом не може да допре?
Али, с друге стране, ако је Алах свемоћан, смемо ли ми рећи да нешто не може? На пример да не може да има сина?
ВИДИ СЕ САМО ПОЉУБАЦ
Између неба и земље
је само детињство;
између истине и ништавила
само једно двориште са децом,
један врт,
за игру
и одрастање.
Ту се, кроз игру, учимо животу,
кроз живот игри...
Ту се опредељујемо, заувек;
или, или...
ту се заветујемо,
пољупцем,
на верност... или издају.
У оба случаја, само је пољубац видљив,
да се не угуши игра;
да ти
останеш ти...
да све остане могуће, теби,
између неба и земље .
Д.Б.М.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
.. 