Друга Божја заповест
''Не гради себи лик резани нити какву слику од оног што је горе на небу, или доле на земљи, или у води, испод земље. Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој, Бог ревнитељ, који походим грехе отачке на синовима до трећег и до четвртог кољена, оних који мрзе на мене; А чиним милост на хиљадама оних који ме љубе и чувају заповести моје''.(2.Мој. 20. 4-6)
''Немојте градити себи идола ни ликова резаних, нити ступова подижите, ни камена са сликама мећите у својој земљи да му се клањате;
јер сам ја Господ Бог ваш''. (3.Мој.26.1)
Овом заповешћу Бог првенствено подсећа свој народ на велику тајну из првог стиха Библије – да je Бог творац свега, а да је човек створен; и да је самим тим разлика између Творца и твари за човека непремостива! У то време овакво знање о Богу ни један други народ осим Израиљаца није чувао у памћењу.
Међутим овом заповешћу Господ истовремено производи још нешто у Јеврејском народу: – подиже чежњу за месијом:
''Дај да видим лице твоје, дај да чујем глас твој; јер је глас твој сладак и лице твоје красно.'' ( Песма над пес. 2.14)
''Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?'' (Пс.10.1)
''Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?'' (Пс. 44.24)
''Доиста, Бог је у теби, и нема другог Бога. Да, ти си Бог, који се кријеш, Бог Израиљев, Спаситељ''. (Ис. 45.14,15)
Наредбом ''Немојте градити себи идола'' Господ предупређује сваку помисао код Израиљаца којом би се повели за другим народима и за идолима тих народа; као што и говори: ''Да се не помешате с тим народима што су остали међу вама, и да не помињете имена богова њихових, и да се не кунете њима нити да им служите нити им се клањате''. (Исуса Навина 23.7) ''... јер сам – подсећа их Господ – ја Господ Бог ваш''. Слично говори и на другом месту: ''Не бојте се других богова нити им се клањајте нити им служите нити им приносите жртава. Него Господа, који вас је извео из земље мисирске силом великом и мишицом подигнутом, Њега се бојте и Њему се клањајте и Њему приносите жртве.''(2. Цар. 17. 35,36)
Тако је Израиљцима јасно стављено до знања да се њихов Бог не може наћи ни код једног од других народа.
Али Господ такође наређује и ово: ''Не гради себи лик резани нити какву слику од оног што је горе на небу, или доле на земљи, или у води, испод земље..'' Тиме Бог онемогућује Израиљцима сваки покушај да визуелно дочарају свог Господа. Не дозвољава им да они самостално, без Божје објаве, креирају ма какав лик у жељи да предоче себи изглед свог Бога, или претпоставе изглед свог месије. Тиме је спречено свако нагађање око тога како би месија могао да изгледа, јер таква нагађања би сигурно проузроковала идолатрију и нејединство у вери. Без објаве одозго, људи не би смели самоиницијативно да нагађају тајне Царства и изглед Божјег помазаника. Јер све би то створило бесплодна и опасна нагађања. И све би било само обоготворавање творевине.
Када Господ предаје ову заповест преко Мојсија изабраном Израиљском народу, Он врло исцрпно образлаже разлоге због којих ову заповест налаже:
''Зато чувајте добро душе своје; јер не видесте никакав лик у онај дан кад вам говори Господ на Хориву усред огња, да се не бисте покварили и начинили себи лик резан или какву год слику од човека или од жене, слику од каквог живинчета које је на земљи, или слику од какве птице крилате која лети испод неба; слику од чега што пуже по земљи, или слику од какве рибе која је у води под земљом; и да не би подигавши очи своје к небу и видевши сунце и месец и звезде, сву војску небеску, преварио се и клањао им се и служио им...'' (5. Мој. 4.15-19)
У- Причама Сол. (30.4), Господ показује да је човек немоћан да сам открије оно што није откривено: ''Ко је изашао на небо и опет сишао? Ко је скупио ветар у прегршти своје? Ко је свезао воде у плашт свој? Ко је утврдио све крајеве земљи? Како Му је име? И како је име Сину Његовом? Знаш ли?''
Другим речима: Немој да нагађаш како ће изгледати онај што ће се тек родити. Јер унапред, без Божје објаве – то не можеш знати ни погодити.
А онда се Месија родио... и Бог Га је јавно објавио... и Он се показао Израиљу и живео међу људима...
И – настаје нешто ново!...
Па да ли се то онда нешто мења? Да ли је сада ситуација другачија?
– Мења се. Много тога се мења.
Могу ли сада они који су чекали Месију, а ни сањали нису да ће Бог свог Сина да пошаље међу људе, другим речима, да ће сам Бог да се као човек умеша у историју, могу ли они још увек да кажу: ''Ко је изашао на небо и опет сишао...''?... Напротив, сада ап. Павле говори обрнуто: ''Да не кажеш у срцу свом: Ко ће изићи на небо? То јест да сведе Христа'' (Рим. 10.6.)
Да ли је сада уопште смислено о Месији правити некаква нагађања, кад се Месија јавио? Може ли се сада рећи оно што је некад било речено ''јер не видесте никакав лик ''? Можеш ли још увек само да нагађаш како изгледа твој Бог кад ти се Он показао и с тобом живео? Не, нема више места икаквом нагађању, јер тајна је откривена. ''Бог је Господ! И Он нам се јавио!''
Нешто ново се догодило... И зато апостол Јован употребљава речи које, извесно, отварају ново поглавље:
''Оно што беше испочетка, шта чусмо, шта видесмо очима својим, шта размотрисмо и руке наше опипаше, о речи живота: то јављамо вама да и ви с нама имате заједницу... И јављамо вам живот вечни, који беше у Оца, и јави се нама; И живот се јави, и видесмо, и сведочимо,
И јављамо вама, да је Бог видело, и таме у Њему нема никакве...''
И сам Господ посведочава да је тајна која се досад скривала од човека, откривена: - ''И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите. Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.'' (Лука 10. 23,24)...
Епоха чекања Месије је завршена, а наступила је епоха сведочења Месије и Царства Божјег које нам је Он открио.
А Друга заповест? Има ли и даље исту поруку и вредност коју је имала? Наравно да има. Исту поруку и исту вредност. Али у новим околностима. Јер, сад је откривена тајна ''која се у другим нараштајима не каза синовима човечијим''... ''која је била сакривена од постања света'' (Еф .3.3-5, Рим 16.25).
И сада, ако би неки живописац насликао Господњи лик, да ли би тај лик био идол?... Да ли би то и даље био ''било какав'' лик?
Или би то био лик Месије? Сина Божјег? Живог Бога Израиљевог? Онога кога смо чекали. И који се појавио и објавио. И више није непознат!
Можемо ли сада ове историјске околности да не узимамо у обзир?
Ако Стефан, на пример, гледа небо отворено и види Сина поред Оца, сме ли он то неком да објави? Да ли би смео то што је видео да евентуално наслика (да је дуже поживео), да би и други видели?... Или да му то забранимо пошто 2. заповест каже да никакав лик не цртамо?
Ако би неко на пример питао евангелисту Луку како је изгледао тај Исус, тај Месија, зар би то значило да Лука сме само речима да му све подробно објасни, а да не сме, мада је имао дар живописања, да једноставно наслика Господњи лик и каже: ево то је Он?
А зар онда човек који гледа пред собом Христов лик, и аутоматски бива обухваћен духом тог лика, не би смео да каже: ''Тебе, чији лик гледају очи моје, слави душа моја, Господе?'' Или ипак то не би смео, због 2. заповести, него само да каже: '' Тебе о коме сам слушао Господе и о коме сам читао, слави душа моја?''
А при томе, човек уопште и не обожава ту слику коју види, него самог Господа; јер он сад посредством духа који се за ту слику везује, и у коме се и сам он, као посматрач, налази, Господа врло реално доживљава; између осталог и зато што слика потпуније делује него речи.
А опет из тог истог разлога – што слика делује потпуније и сугестивније него речи – јасно је да није ни било добро тајне Царства сликом антиципирати пре него што су те тајне Богом објављене.
|