banjalukaforum.com

Volio bih da na jedan respektibilan nachin razmenimo misljenje o monastvu.
Molim one koje znaju o samim pochecima,uzrocima,svrsi,pojavi monastva u hriscanstvu odnosno argumentima u hriscanskim temeljima da iznesu fakte kako bi se shvatila ta pojava u hriscanstvu.
Moram priznati da mi je to malo neprirodno i da cisto sumnjam da covek koji ne konzumira brak kao Boziju blagodat moze zdravo ziveti.
Nije me josh niko uverio da je monastvo i kaluđerstvo od Boga propisano,vise verujem da je to pojava koja je proizvod vlastite ljudske volje. Oni su ostavili svet i zaslepili na brežuljcima i planinama ili crkvama. Ali,pokazalo se da ih je porazila ljudska priroda(koja je ipak od Boga samog) i oni su u samozaboravu počeli tražiti svet i pribegavati strastima. Prema Gibbonu, kada je zemljotres razorio rimske Pompeje, hiljade dečijih kostiju nađeno je u ruševinama crkava. Ovaj istorijski fenomen je dovoljan da otvori oči ljudima bili oni jevreji, kršćani ili muslimani i da se govori o tome.Mozda bi moderna psihologija ili medicina mogla dati pravu percepciju o ovoj pojavi.
Na kraju krajeva,nazalost, devijantno ponashanje monaha i kaluđera nije zaobislo ni nashe krajeve.
Poznata su nam zadnja deshavanja u SPC.
Ako hocete mozemo temu proshiriti i na CELIBAT.

Svako dobro

Religija je do sad ucinila puno nepotrebnih stvari i gluposti od kojih je jedna i ovo. Naime, Bog nije pozvao ljude da bjeze od svijeta nego da idu u svijet i uce druge ("idite i naucite sve narode").
Kaludjerstvo je jedan od licemjernih pokusaja da se izbjegne grijeh da se ne bi "sagrijesilo". Sami problem zvanicnog drustva pa i svih religija je definisanje sta je grijeh a sta nije. Naime, ja kaludjere vidim kao ljude koji bjeze od iskusenja da ne bi sagrijesili. Oni se izoluju od svijeta da bi onemogucili sebe da pogrijese. To je slicno kao sto muslimani u nekim zemljama imaju pravilo da zene nose pokrivac preko glava da ne bi "navodile muskarce u iskusenje".
To je npr. kao da covjek izbjegava da kuha hranu da se ne bi opekao, ili da se vozi u autu da ne bi bio povrijedjen. A statistike kazu da je veca vjerovatnoca da se bude povrijedjen kad ides pjeske isti put nego u autu.
Tako i ovo. Oni smatraju da mogu pobjeci od grijeha, ali izolovanost im smanjuje imunitet protiv grijeha i oni bivaju jos podlozniji.
Sto se tice celibataa, to je jos jedna od gluposti koju su uvele zvanicne crkve u prvom redu katolici, a kasnije i pravoslavci sa svojim monasima.
Da je zenidba grijeh vjerovatno je Bog ne bi ni ustanovio, stavise to je potpuno suprotna stvar. Izbjegavajuci zene cesto ovi nesrecnici postaju homoseksualci.
Naravno, postoje trenuci kad izolovanost donosi produhovljenje, ali ako citate stare spise rijec je uglavnom o kratkim vremenskim razmacima.
Poznat je moj stav o zvanicnim religijama i crkvama tako da monastvo smatram samo jos jednom od njihovih gluposti.
Po mom misljenju covjek treba sam da zakljuci na osnovu svetih spisa sta je za njega po njegovoj savjesti najbolje, a ne da slusa tamo neke tumace koji su gori od njega i radi gluposti koje su oni propisali. Naravno, ovo je samo moje skromno misljenje, iako shvatam i prihvatam da ima i onih koji misle drugacije i to je njihovo pravo.

(Свето Писмо, Нови Завјет, Посланица Коринћанима, глава 7)



Из ових ријечи Апостола Павла видимо да монаштво,
односно завјет целомудрености је постојало у оквиру ране Цркве
као један од дарова, односно специфичних позива,
али "свакоме по мјери раста", и свакоме "у ономе у чему је позван".

Монаштво као засебан покрет у оквиру Цркве свој пуни замах добија
са покретом египатских пустињака у 3. вијеку око 250. године,
а најјача монашка заједница се формира око великих духовника
аве Антонија Великог и св.Макарија Египатског (који је иза себе оствио и фасцинантну гносеолошку студију).

Монаштво се сматра засебним позивом, и представља "со свијету",
монаси већину времена проводе у умној молитви и раду ("ко не ради, нека и не једе").
Манастири су кроз читав Средњи вијек били центри духовности у сваком смислу,
а истовремено су представљали и прве школе и болнице
(прва права болница је фактички формирана управо на Хиландару),
а први документ који уређује једну медицинску установу јесте Типик св.Саве у којем он одређује начин функционисања манастрске болнице.

Монаси су живо свједочанство побједе духа над тјелесним страстима
и представљају оне хришћане који "оставише све и кренуше за Христом".
Данас се највећим центрима монашке духовности сматрају планина Синај и света гора Атос на Халкидикију, мада монаштво доживљава свој процват и у југозападној САД (Аризона и Калифорнија).

Смијешно је говорити о "монасима и ситуацији у СПЦ",
и о монаштву скоро као некаквој девијацији
у поређењу са двије хиљаде година крајње позитивног искуства.

Колико је само монашки покрет изродио великих књижевних и умјетничких дјела, колико пута се доказао и показао у најбољем свјетлу,
и сада ми треба да све то олако осудимо на основу једног или два негативна случаја, занемарујући чињеницу да се Црква још није избавила од негативних утицаја и педесетогодишњег систематског уништавања?
Број православних монаха прелази 100.000,
међу којима имамо врхунски духовне и велике људе,
и зар сада треба на основу два чланка из дневних новина
осудити читав монашки покрет са свом његовом историјом??

Ja nisam monah, niti sveštenik, niti mišljah da budem.
Mislim da monaštvo nije "bježanje", ja bih to formulisao kao "jedini izlaz" za neke ljude.
Govoriću o monaštvu kako ga ja vidim i kako ja mislim da bi trebalo biti.
Moje znanje je skromno.

Kažu "lijepa riječ i gvozdena vrata otvara"
Kažu da ljudi nakon 7 minuta razgovora prilikom susreta naprave pauzu jer nemaju šta više da kažu, čekaju neku "reprodukciju u umu" pa da nastave pričati.
Konsekventno tome, zamislite situaciju da ste na pustom ostrvu ili u pustinji ili negdje daleko od civilizacije i sretnete monaha koji je godinama izbivao od mnoštva ljudi, gužvi itd.
Kada počnete razgovarati, vi ćete ispričati svojih 7 minuta i stati. Otići, zaspati, frustrirati se situacijom i šutjeti, dok će vam pravi, istinski posvećenik moći pričati o Bogu neprestano.
Vi to nećete možda željeti da čujete, biće vam apsolutni nonsens, ali taj čovjek, prikopčan na duhovnu energiju bi mogao pričati satima...
Kako da ga prekinete, šta da uradite?
Šta to zanimljivo možete njemu reći da ga zainteresujete?
Koliko vaša svakodnevna iskustva i događaji iz vaših života mogu zaplijeniti njegovu pažnju?
Šta uopšte, daleko od ljudi i civilizacije znače vaši mekdonaldsi, teranove, bigbraderi, opel vektre, hard diskovi, marlboro lajtsi, rejv partiji, oralni seks, pilule za dan poslije, miteseri, izbori, političari, nacije, poskupljenja, vaša koncentracija na zadati motiv koja je ravna koncentraciji mušice?
Iz tog čovjeka nešto zrači, nekakva svjetlost, a iz vas?
Mi smo samo suptilna odlagališta urbanog marketinškog smeća u kojima se cijeni tek poneki sićušni pelcer- izdanak ljudske solidarnosti, nadahnute umjetnosti, vještine filozofiranja i ubjeđivanja...a sve to nema korijen u nama, nego u toj svjetlosti koju pravi monah prenosi nama i o kojoj sanja i kojoj stremi.

Vim:"Po mom misljenju covjek treba sam da zakljuci na osnovu svetih spisa sta je za njega po njegovoj savjesti najbolje, a ne da slusa tamo neke tumace koji su gori od njega i radi gluposti koje su oni propisali."
- To je a priori stav. To može biti izuzetno opasno, jer prvi ja bih odlučio da postanem Bog!!!
Ne možeš sam, kad si se rodio nisi znao ništa, a tek kad si odrastao naučio si da ne znaš ništa.
To nije ništa, priznajem, to nije samo kap u moru znanja, to je ipak pet-šest kapi u moru znanja...

Celibat?
Kako ostati u celibatu, kad će i reklame za pastu za zube pokazivati gole žene.
Kako ostati u celibatu kad je bogat, redovan, inventivan i strastven seks imperativ modernog društva?
Ako se ne seksamo tako, neuspješni smo i sa nama nešto nije u redu!!!
Kako vrijeme prolazi, sve teže će se moći održavati celibat. To je fakat.
Pomiče se donja starosna granica stupanja u prve seksualne odnose.

Ne govorim o smaku svijeta, ne želim da crnjačim, govorim kako jeste.
Nada postoji uvijek. Vjerovatno ne onakva kakvu su je zamišljali sudionici Woodstocka '69., ali postoji.

Monasima ne trebamo zavidjeti po tome što vrijeđaju našu nemogućnost odvajanja od potrošačkog društva i osmjeljivanju na celibat, već po hrabrosti da se bore sa sobom.

Seksualna energija je veoma jaka. Nju nije lako kontrolisati ni kanalisati.
Ne bih da ispadnem licemjer, ali često bih više volio da nemam seksualni
nagon, već da tu izuzetnu silu iskoristim u korisnije svrhe. Sjetite se Tesle.
Čuo sam tezu da amerikanci nemaju vremena za čitanje, jer su previše zaokupljeni razmišljanjem o seksu. A mi? Not far from them...

Što se tiče pedofila u crkvenim redovima, kako kaže Damaskin - stvarno je bespredmetno generalno dovoditi u pitanje čestitost ostalih.
To je kao da sve bijelce mrzimo zbog KKK.
Ne vjerujem da crkva to potiče, prije da je razlog seksualna energija koja se ne kontroliše i ne konvertuje na pravi način.
Homoseksualizma je bilo i među janjičarima, templarima, spartancima itd. dakle gdje god je grupacija monoseksualna.

Mnogo je lakše seksati se, ali nije utvrđeno da li su ljudska bića monogamna ili poligamna i tu je nova opasnost.
Sviđa mi se crna, sviđa mi se plava, crvenu nisam probao možda je bolja od ove 2...nije bolja, ali je crnkinja sigurno bolja ili japanka ili nije, možda marsovka ili marsovac
Seks postaje božanstvo, nema vremena za čitanje, potrošačka struja nosi, od danas do sutra, presipanje iz šupljeg u prazno, trla-baba-lan-da-joj-prođe-dan, zajebancije, podjebancije, poneka smiješna zavlakuša ili fora i ona "ruckaj, ruckaj, pa cemo pa-pa"

Neka monaha.

Nesposobnost suočavanja sa ljudima i realnošću i bježanje od svijeta kao posljedica toga je tema za neki drugi post.
I ovaj je predug.

Hvala na pažnji

Monasi imaju određena duhovna postignuća, čak jako visoka. Ne svi i ne svagdje, ali ih ima dovoljno da bi se opravdao čitav koncept. Nisam baš od onih koji obilaze manastire, ali po pričama onih koji to jesu, ima monaha sa sposobnostima koje bi se mogle okarakterisati u rasponu od mogućnosti direktog sagledavanja astralnog svijetla pa do kompletnog raspršivanja cenzora realnosti i stanja potpune jednosti s Jednim... pored toga, tu su 'čudesna' izlječenja i šta sve ne. Objašnjenja ovih fenomena idu u rasponu od darova Svetog Duha do direktne emanacije zbog "blizine" silnoj energiji Bogoforme itd. itd., ali kakva god ona bila, činjenica je da ti fenomeni postoje i da ih niko ne može osporiti; oni su direktan i nepobitan dokaz postojanja jedne nevidljive realnosti koja se nalazi izvan dometa naše svakodnevne percepcije... Svaki "nevjerni Toma" bi mogao malo da čita izvještaje o čudesima koja se dešavaju po manastirima svih religija širom svijeta.

Sad, da li se zapadni čovjek, ogrezao u mori materijalizma, konzumerizma, hedonizma i sličnih -izama, može zapitati odakle dolaze sva ta "čuda"??? Ima li današnji čovjek uopšte snage da se to zapita? Da ne govorim o snazi potrebnoj da bi se shvatilo su monasi, i drugi ljudi s visokim duhovnim postignućima, zapravo pravi Ljudi, ono što čovjek treba da bude, veličanstveno Božansko Dijete s dušom cjelovitom kao Univerzum... Teško da će neko naći snagu za to, ali uvijek postoji mogućnost: neko će se, možda, zamišljen nad misterijom kojoj je svjedočio, zapitati: "ako mogu oni, možda svi mogu??? Možda mogu i ja?" Pa će ovo "možda" nakon jednog vremena i jednog rada, postati "sigurno" a neka rascijepljena duša, shvativši gdje leže uzroci njenog pada, postati ponovo cijela, i eto nam još jedne svrhe i još jedne potvrde svepovezanosti svih stvari...

Zato, neka manastira. Oni su portali kroz koje Svjetlost sija na ovu Crnu Noć Duše Svijeta, spomenici nade i živi podsjetnici da ta Svjetlost (još uvijek) neće biti zaboravljena.

A što se tiče sexa, celibata itd: dobro je rečeno u onom citatu gore, ako može bez seksa, onda u redu, a ako ne može i to je u redu, neka se niko ne sili; nije svaki put za svakoga i dobro je što nije. Neko će se izboriti sa svojim nagonima i kroz celibat (između ostalog) pronaći Ono što treba; nekom drugom će ti nagoni izbiti na površinu i rezultovati u devijantnom ponašanju. As simple as that. Možda bi ovaj drugi mnogo lakše pronašao sebe prateći neki Put koji uključuje i seksualnost u Rad, umjesto da bude rastrgnut između anđela i demona... Na kraju krajeva, tačka vrhunske uzbuđenosti i tačka savršene smirenosti su, iz metafizičke perspektive, jedna te ista tačka.

Opet, u ljudskoj prirodi (govorim o "paloj" prirodi) je da posmatra isključivo negativnu stranu onih stvari koje joj se zbog nečega ne sviđaju. Da li se u primjedbama da monasi (a i ostali mistici) zapravo bježe od svijeta u nemoći da se suoče sa njim zapravo ogleda, kako Džabaleban reče, zavist zbog naše nemogućnosti da se odvojimo od potrošačkog društva i suočimo sami sa sobom...? Da li se zato jedva čekaju skandali vezani za monahe i za bilo kakvu duhovnost: da se okače na javni stub srama kako bi se nastavilo vječito dokazivanje superiornosti ljudskog Ega nad cjelokupnom kreacijom. Vidjeti samo negativne strane stvari, hm, neki su tako opisali ropstvo u paklu...

_________________
conquering the darkest places

Mozda sam mao prestrogo opisao. U sustini, slusajuci popove razlicitih crkava, nisam primijetio da imaju nesto bolje tumacenje svetih spisa, prije prilagodjavaju svete spise da bi odbranili doticnu crkvu. Tako da sam ja rekao da oni nisu nesto bolji tumaci od nekoga koji se trrudi i moli se da shvati te spise. Da oni nisu nesto puno duhovniji i bolji tumaci pokazalo se u ratovima i drugim situacijama. Ja ne kazem da su obicni ljudi bolji puno od njih vec jednostavno da njih ne mozemo uzimati za mjerilo i tumace jer su i oni grjesni kao i mi. Sto se tice tumacenja i zelje da postane se bog, sveto pismo jasno ukazuje koje su posljedice toga. Tako i da nemas nekog da tumaci mozes razumjeti da je to grijeh.

Sto kaze varior ov d lajt da imaju neka cuda koja cine kaludjeri?
Naravno, kaludjeri su ljudi sa velikom vjerom, inace se ne bi odrekli svih stvari. Oni su se svega odrekli jer misle da je to bozja volja. Ako su se svega odrekli za sto misle da je bozja volja znaci da imaju vjeru. A ko god ima vjeru prema svetom pismu cini cuda.
Znaci, ne mora znaciti da oni cine cuda sto su se odrekli svega i sto su mucenici, vec jednostavno za to sto imaju vjeru u nesto sto smatraju da je ispravno.

Nije grijeh. Čovjek i treba da postane bog.


Što se tiče teme složio bih se sa Warriorom i džabalebarom. Ja ne bih sudio monasima jer su "pobjegli" od svijeta. Moglo bi se diskutovati o tome gdje su veći izazovi i mogućnosti duhovnog rada i rasta, u gradu ili manastiru, ali ako neko osjeća potrebu za manastirskim duhovnim radom i pronalazi sebe u tome onda je to sasvim OK, isto važi i za onoga ko bi to sve radije obavljao u gradu. Samo da niko nikome ništa ne nameće. Možda nekome u nekom periodu ili nekom cijelom životu baš treba manastirski duhovni rad dok nekom drugom baš treba duhovni rad kroz iskustva i izazove koje nudi gradski život.

Ma dajte,molim vas.Pa vecina religija smatra da smo kao ljudi na ovom svetu kao na nekom ispitu gde polazemo test kako odoleti iskushenjima i sacuvati se.
Ako krenemo od pretpostavke da Bog povecava iskushenje onima cija vera raste.
Znachi sto si vishe privrzen Bogu to ti je iskushenje vece.
Po tome su monasi velike kukavice koji se povlache u osamu i izolaciju da nebi dolazili do iskushenja.Pa ko je onda veci vernik?Onaj koji zivi normalan zivot i odolijeva iskushenjima ili onaj ko se izolovao?
S druge strane,nezenstvo je pojava koja diskriminira zenu,negativno utiche na prirastaj.
To je onda ideologija smrti,ideologija nestanka.Ne verujem da to Bog zeli!
U savremenom svetu česti su ratovi, a oni zna se, drastično smanjuju broj muškaraca. Neke ratoborne nacije su imale poslije II sv. rata i po 5-6 puta manje muškaraca nego žena. Ako k tome dodamo činjenicu da i inače ima više žena nego muškaraca, onda se problem viška žena nameće u svoj svojoj suštini.
Obzirom da se prirodni nagon ne može ubiti, a ljudske strasti ugušiti, postavlja se pitanje šta uraditi da se zadovolje potrebe velikog broja žena koje ne mogu da nađu partnera. Ocigledno da to sve rezultira prostitucijom,javnim kućama ...
Ne bih da generalzujem ali je pederastija kod monastva i svestenstva u svetu postala masovna pojava.
Pogledajte samo kako se cesto to deshava u SAD-u i koliko je crkva dosla u nezgodnu finansijsku situaciju placajuci sudske odstete za sexualno exploatisanje dece od strane svestenika.
U susednoj Hrvatskoj je slichna situacija a ni SPC nije zaobidjena mada se neki svojski trude da stvari zatashkaju.


P.S.Ko je veci vernik,monah koji nikad nije video zensko u minici ili dzabaleban kojem se "dobri komadi" nude svaki dan a on ih odbije jer je ako ne toliko privrzen Bogu onda u najmanju ruku svojoj zeni?

Не. Они се повлаче да не би слушали ликове попут тебе.





Већи вјерник је онај ко се препусти тјелесним уживањима,
а не онај који живи у природи посвећен Богу и молитви.





Интересантно, Христос и пола Апостола су били у заблуди,
штета што ниси био ту у то вријеме да им објасниш
како је њихово понашање недуховно и назадно
јер не воде рачуна о припраштају...




Јест, ако под "савремени свијет" сматрамо Авганистан, Ирак, Палестину, Сјеверну Африку итд...




Интересантно, да ли у те "ратоборне" спадају Руси, Пољаци, Срби и Јевреји, који су имали највеће губитке у рату?







Наравно, сви пређемо на ислам:
оженимо још по три жене, замотамо их и уживамо,
све до раја у којем нас чека још 70 лаких комада.




Наравно, сви пређемо на ислам:
оженимо још по три жене, замотамо их и уживамо,
све до раја у којем нас чека још 70 лаких комада.





Ти стварно мислиш да постоје монаси који не комуницирају са људима
и не излазе у сијет, макар до самопослуге и пијаце у набавку?

Или да код хришћана жене имају "посебан дио за молитву" као у исламу?

Мислиш да се не догоди да нашим монасима (који бај д веј, уопште нису неки страшно висок ниво) не долазе лијепе дјевојке на исповијест и остале црквене молитве?

Дивно си ово срочио, сад чекамо наставак о томе како не да је неженство проклето,
већ како Бог управо очекује од нас многоженство,
па је највећи вјерник онај ко ожени четири жене и третира их као лично власништво.


Лијепо ти рекоше људи - свако има своје дарове,
то јест свако има Богом дану слободу избора.

Разумијем да та врста слободе у исламу не постоји,
и да је пред свима избор: или радиш како је наређено,
или санкције у виду одсијецања главе, руку, каменовања итд.
али ти пробај да исто тако разумијеш и друге људе
и да нас попустиш са провокативним темама у којима намећеш своје ставове,
онако успутно пљујући по хришћанству и навлачећи тематику на исламске погледе на свијет.

Тебе нико не дира нити ти дира у вјеру, па би могао макар тај степен
толеранције и ти да приуштиш осталим учесницима.


Видим зашто си започео тему,
какво невиђено лицемјерство...фуј!

Tebi bi Damaskine monastvo mozda i pomoglo jer ocigledno da sa svetom slabo uspevash ostvariti normalnu komunikaciju.
Na stupidnosti i besmislice koje si gore izneo a kojima si inache sklon necu se ni osvrtati.
Koliko vidim ova tema te BOLI.
Da nisi mozda jedan od onih sto bi volio da pederastija i seksualno iskoristavanje dece ostane tajna unutar zidova crkve.
Sto se tiche Islama i poligamije,niko ti ne brani da otvorish novu temu pa diskutiraj o tome koliko te volja ali prestani da me svrstavash u religijske skupine koje tebi ochito ne odgovaraju.
Uopce ne potenciram ni jednu religijsku skupinu vec samo pokushavam da razmisljam sa svojom glavom nisam slepi sledbenik nikakave ideologije,sto se za tebe ne moze reci.
Na kraju krajeva,zar ne vidish da ima puno slobodnih ljudi koji slobodno razmisljaju i slobodno koriste svoju intelektualnu snagu koju im je dao SVEMOGUCI.Hvala Svemogucem sto je tako.

Za FUJ je Damaskine kad obuchesh crnu mantiju,krstish se po stotinu puta dnevno,prichash ljudima o moralu i Hristovoj ljubavi i onda prvom prilikom svoje niske strasti ispoljish na bespomocnom tudjem detetu.
Za FUJ je Damaskine kad pravoslavni svestenici poput tebe umesto da osude takve ZLOCHINE i ekskominiciraju takve BOLESNIKE iz SPC-e, ustvari stite takve i trudite se da sve ostane pod velom tajne.

FUJ!

Nema razloga za svađu i teške riječi.

Nisam shvatio da Damaskin želi da sakrije loše stvari koje se dešavaju već samo ukazuje na to da monaštvo ima dobre strane s čime smo se i mi ostali složili. Ako neko sebe pronalazi u nečemu i ako mu određeni pristup duhovnom radu odgovara onda neka tako radi. Nismo svi isti i ne odgovara nam svima isto. Ne trebamo od drugih gordo tražiti da budu kao mi i da vide stvari ako mi.





Ne mislim da je suština vjere u iskušenjima. Suština je u stalnoj duhovnoj izgradnji a iskušenja su nešto usputno, kao neki testovi zarad trenutnog "pregleda duhovnog stanja". Mi ne znamo kakva iskušenja monasi imaju.

slazem se u potpunosti,niti ima razloga da se primeni AD HOMINEM argumentacija.

Argumentum ad hominem
To je omiljeni argument, tacnije, pseudoargument) polemičara koji je ostao bez ikakvih argumenata. Kad neko ne može ili ne zna pobiti argumentima tvrdnju s kojom se ne slaže, pokušava je oboriti tvrdnjom kako je onaj ko je iznosi "poznati lažljivac", "pijanac", pripadnik nepoćudne nacije, vere itd. U takvom ćemo slučaju reći da se koristi argumentum ad hominem (argument protiv coveka).

Argumentum ad hominem u svojoj "abuzivnoj" (pogrdnoj, uvredljivoj) varijanti sastoji se u tome da se ne raspravlja o spornoj tvrdnji, nego se pokušava diskreditovati čoveka koji je tu tvrdnju postavio.

U svojoj raspravi Eristička dijalektika, Schopenhauer kaže: "Kad primetimo da je protivnik nadmoćan i da nećemo biti u pravu, treba preći na nivo osobnog, vređati, biti grub. Intimiziranje se sastoji u tome da se sa predmeta spora (jer smo tu već izgubili) pređe na onog s kojim se prepiremo i da se nekako napadne njegova ličnost."

Postoji i naizgled dobroćudnija no ništa manje podla varijanta, ovog argumenta koja ne ide za tim da diskreditira oponenta, nego da ga uveri kako se on zbog posebnih okolnosti (zbog svog zanimanja, pripadnosti nekoj političkoj stranci, drustvenoj grupi, veri ili naciji, svojih ranijih izjava itd.) treba složiti s tezom kojoj se protivi.

Ovo sam napisao iskljucivo zbog DAMASKINA jer mu je AD HOMINEM argumentacija specijalnost

Slažem se da ima učesnika foruma koji se upravo tako ponašaju, ima ih suviše. Neka svako sagleda sebe kroz to i neka poradi na sebi. Rad na sebi je ionako glavni Posao koji treba da radimo.

Мило каже:

- монаштво представља изопачење против природних нагона

- самим тим су припадници покрета склони ексцесима

- монаштво и узрджање је неприродно, ненормално и није благословено од Бога

- оно је неприродно јер се ствара "вишак" жена,
што негативно утиче на природни прираштај



Ово су, дакле биле тезе које нам је Мило провукао кроз своје постове.


Моја "ад хоминем" аргументација је следећа:

- Монаштво постоји хиљадама година у скоро свим религијама,
и карактеристично је за све велике посвећенике

- до сада је дало безбројна велика антрополошка, научна и умјетничка дјела

- сулудо је на основу једног случаја судити о читавом покрету
који броји десетиме и стотине хиљада припадника



за разлику од ове аргументације:



Ето, разоткрио си ме...морам да признам, не само да сам свештеник,
већ сам ја лично Пахомије који овим путем прикрива своја недјела,
а сви остали хришћани ми помажу у томе јер су сви исти као и ја, дакле хомосексуалци и педофили...






Заиста, то сам хтио да кажем, а колико видим, слично је резоновао и Warior и Vader и Dzabaleban.
Свако има своје дарове, и свако себе проналази у нечему,
а неком је опет "духовно задовољство" да се труди да блати друге...
Добро каже Писмо: "Доброме је све добро"...




Управо тако.

postoje ljudi kojima je prirodno dano da budu celibatski monasi. to dolazi njima, a ne idu oni ka tome.

a ova prica u uvodnom.. brak kao Bozija blagodat- samo cu se nasmijati


kako kome> nekome Bozija blagodat, a nekome kazna... kao i sve drugo

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !

Bog je podario oci i usi svakome, i onome ko se udaje i onome ko se zeni.

Bog je podario i adrenalin, da zaslijepi i oci i usi. Nemoj samo reci da to nije Bog, vec djavo.

_________________
Šekspir je ukrotio svoju goropadnicu, ali mene još niko nije !

Da, ali ti je istovremeno dao i izbor (mozak ili srce). ... ma mozemo mi ovako u nedogled.