|
Бања Лука / Сарајево, 15.октобар
Вијести о нападима на Српску православну цркву у БиХ, поготово у њеном федералном диjелу, редовно пуне странице црне хронике, а готово ниjедан такав вандалски чин или боље речено злочин, ниjе кажњен.
Посљедње каменовање српске светиње, друго у овоj години, десило се у Грачаници на цркви Вазнесења Господњег у ноћи између 3. и 4. октобра, када jе поломљено 18 прозорских стакала.
Треба ли подсjећати на немили догађаj у jулу ове године када jе владика бихаћко-петровачки Хризостом претучен и опљачкан.
Пуно jе примjера скрнављења имовине, гробаља и нападнутих свештеника, о коjима се, бар када jе о Православноj цркви риjеч, мало говори. Криви су за то и црквени посленици, коjи ћутање нериjетко правдаjу "миром у кући", а зарад "мира" и федерални званичници у правилу "превиде" такве немиле сцене коjе, на краjу приче, прођу незапажено.
У подугачкоj листи могуће jе издвоjити да jе, примjера ради, свештенике Митрополиjе дабробосанске Зорана Перковића и Вању Jовановића приjе неколико година физички напао Синан Чанић из Сараjева.
Нисмо случаjно као први примjер издвоjили управо "случаj Чанић", коjи до миле воље, без страха од санкциjа, може да шиканира православно свештенство. Закључуjемо то на основу понашања правосудних органа.
Отац Вања, парох сараjевски каже да против Чанића никада нису предузете одговараjуће мjере и судски процеси.
- Подсjетићу да нас jе физички нападао, вербално вриjеђао, а оцу Перковићу насилно jе упао у стан и тукао га. Ниjе се ту зауставио, већ и касниjе када год за то има прилику, спроводи терор - казао jе jереj Jовановић.
Jовановић каже да jе примjер Чанића jедан у низу оних коjи показуjу да људи од закона лошим, неадекватним реаговањем поспjешуjу лоше стање.
Симптоматично jе, нагласио jе Jовановић, да су кривци, у правилу, малољетници или "нису при здравоj памети".
- Приjе неколико година оскрнављено jе православно гробље "Кошево 1". У званичном полициjском извjештаjу наведено jе да су починиоци малољетна лица. Даље jе наведено да су то учинили, jер су били љути због неуспjешног покушаjа оближње пљачке трафике - присjећа jе Jовановић и додаjе:
- У извjештаjу даље jасно пише да су због љутње "рушили мермерне споменике од пола тоне, изваљивали армиране конструкциjе и чупали старе камене крстове из земље". И то су све, наглашавам, урадили малољетници. Овдjе jе, вjеруjем, сваки коментар сувишан - закључио jе Jовановић.
Наш саговорник jе истакао да вjерске слободе у БиХ неће заживjети док се ствари не назову правим именом, односно да, сликовито речено, грипа неће бити излиjечена, ако се диjагностификуjе обична прехлада.
Да прича о учесталим нападима на СПЦ ниjе преувеличана, примjери стижу из Тузле гдjе су такође приjе мjесец, два, са Саборног храма Усепниjа пресвете Богородице скинути олуци, нешто приjе тога на Градском гробљу оштећена два споменика. Свакако треба истаћи да Саборни храм обезбjеђуjе полициjа, коjа ниjе видjела ни чула разбоjнике, коjи олуке нису демонтирали, већ ломили и чупали.
У просjеку, на териториjи Тузле Православна црква "на удару" jе три-четири пута мjесечно. Вандали су више пута нападали и парохиjски дом у Пурачићу. У посљедњих седам година починилац jе само jедном идентификован, а у свим осталим случаjевима то су били малољетници.
Од 2000. године до данас проблема има и у насељу Кула Град у Зворнику, коjи су настали од када су се Бошњаци вратили у оближње село. Тринаест пута jе паљен дрвени крст коjи се налазио испред темеља старе цркве Свете Петке. И Црква jе више пута оштећена, jедном jе пред вратима нађена замотана змиjа, људски измет, набацано смеће...
Подсjетимо да jе убрзо послиjе завршетка рата митрополит дабробосански Николаj, послиjе првих напада на Цркву, благословио да свештеници коjи долазе у Сараjево могу по граду да се крећу у цивилу, а не у мантиjи коjу, иначе, обавезно мораjу да носе. Исту судбину, поређења ради, диjели и православно свештенство у Турскоj.
Ниjе небитно истаћи да jе у БиХ током рата срушено на десетине православних храмова у зонама ван ратних деjстава, а пракса девастирања цркава настављена jе и послиjе потписивања Деjтонског мировног споразума, када их jе, такође, много уништено.
Ниjе тешко закључити да многе у БиХ не забрињава чињеница што, и више од децениjе послиjе Деjтона, Српска православна црква ниjе добродошла у Федерациjи БиХ.
Битно jе да jе 2004. године донесен Закон о слободи вjере и правном положаjу цркава и вjерских заjедница у БиХ, чиме jе задовољено оно што у БиХ jедино и функционише, а то jе - форма.
М. Џепина
ОХР
Свештеник Вања Jовановић подсjетио jе да jе ОХР у изjавама о нападима на СПЦ често недоречен. У вриjеме напада на владику Хризостома, напоменуо jе, ОХР изразио забринутост због разбоjништва и осудио нападе на вjерске службенике.
- Изjава jе била уопштена и такве формулациjе поспjешуjу негативно стање. Краjње су безличне и иницираjу jош више такве ствари, jер нема конкретне осуде. Ниjе владика вjерски службеник, већ jе епископ и представник jедне цркве. Понављам, ништа неће у вези са овим питањем кренути набоље, док се ствари не назову правим именом - мишљења jе отац Вања.
Глас Српске
Приредила Инфо служба СОЗ-а и Епархије зворничко-тузланске
_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.
|
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
