banjalukaforum.com

Ne postoji temperatura ispod¨priblizno -273 C ili jednostavno 0 K! Jer npr. auto ne moze da se krece sporije od 0 km/h glupo jeste ali je tako. Zatim ,da atomi se zaustavljaju, ali nisam siguran sta se desi sa elektronima, mislim da se i oni zaustave

ih! u rikverc ide i u minus

Nadam se da se salis

Ne, elektroni se ne zaustavljaju. Oni se spustaju na nize orbite. Postoji orbita koja se na eng. zove "ground electronic state." Ispod ove orbite elektroni se ne spustaju, odnosno ovo je najnizi energetski nivo koji elektron moze da zauzme.
Na apsolutnoj nuli elektroni su popunili sve ljuske. Tako da uspostavljanjem elektricnog polja nema kretanja elektrona.

Moze biti

Kako se ona objašnjava pojava superprovodljivosti na temperaturama bliskim 0 K?

Kod superprovodnika se stvari odvijaju u kristalu nekog jedinjenja. Jedinjenje omogucava stvaranje jonske resetke i dodatnih elektrona, koji uz malu energiju postaju slobodni. Pretpostavljam da je dovoljna energija do 50K, na kojoj su uspjeli ostvariti superprovodnost, za oslobadjanje tih elektrona u provodnu zonu. Sad tu dolazi i do formiranja elektronskih parova koji nastaju tako sto kretanje elektrona prouzrokuje oscilovanje fonona (atom kristalne resetke) koji zatim zbog tog oscilovanja privlaci neki drugi elektron u blizini. Ukupan spin elektronskog para treba biti nula. Zbog jako niskih temepratura kristalna resetka jako malo osciluje i omogucava kretanje elektronskog para bez otpornosti.
Negdje sam cak citao da se ti elektronski parovi nalaze u "ground electronic state" stanju. Ali mi nije jasno kako se onda vrsi protok struje, posto se oni tada ne nalaze u provodnoj zoni?!

ovo je bas super
ajd taman mi treba malo fizike
dajte jos koje pitanje
ova sam znala
0k nije postignuta
a superprovodljivost se
javlja u blizini apsolutne nule
ne znam tacno da li za kalaj,zivu
ili sta vec npr. na 0.04K
a vjerovatno zona nije popunjena totalno
sto omogucava kretanje elektrona
ma to je neki paradoks
kao i sve
p.s. ovoliko ispravki posto sam ovdje smjestila
dio za film

_________________
Cheers

Moguce je da ovdje nije rijec o Plutonu planetu nego o plutonijumu elementu koji je radioakrivan pa se kao i svi radioaktivni elementi polako "raspada".
Inace cuo sam prije nekoliko mjeseci da su "ukinuli" planet Pluton. Zvanicna nauka ga vise ne svrstava u planete.
Evo i link:

http://news.bbc.co.uk/2/hi/in_depth/5282440.stm

Tako da suncev sistem sad ima samo 8 planeta. Naucnici su dugo raspravljali da li treba da ima status planete i odlucili da nije planeta.
Moguce da su i zbog ovoga rekli da se raspada.

A odakle i ti izvuce temu, svaka cast, procitao sam neke svoje postove od prije 4 godine, zanimljivi su, pogotovo smajli na kraju postova .

Nego, zar nisu uvedene neke nove 3 planete, pa bi ih t rebalo biiti 11/12 (u zavistnosti od Plutona)

_________________
"Baš je dobro kada misliš da živiš u slobodi"

Планете у сунчевом систему
Осим Земље, све планете у сунчевом систему добили су имена по римским боговима.

Планете нашег сунчевог система су (редом по удаљености од Сунца):

1.Меркур
2.Венера
3.Земља
4.Марс
5.Јупитер
6.Сатурн
7.Уран
8.Нептун

Након дугих шпекулација, које трају од првобитног открића Плутона, концензусом астронома и новом дефиницијом, Плутон се више не сматра планетом. Плутон, наиме, сада спада у патуљасту планету, и узима се за прототип тзв. транс-Нептунских објеката.


Класификација планета
Планете у сунчевом систему подељени су у категорије према саставу.

"терестричке" или камене: планете сличне Земљи, састављене углавном од стена: Меркур, Венера, Земља, Марс
"јовијанске" или гасовити дивови: састављене највећим делом од гасовитог материјала: Јупитер, Сатурн, Уран, Нептун. Постоји и подгрупа гасовитих дивова које називамо уранским планетама.
ледене планете: ова група се понекад додаје како би се класификовале планете попут Плутона који се састоје углавном од леда. Ова категорија укључује и многа непланетарна тела попут ледених месеца спољних планета сунчевог система.
Већим планетама у нашем звезданом систему сматрамо осам камених и гасовитих планета. Статус Плутона дуго није био разрешен, неки су сматрали да је он планета, док је он по другима само највећи међу објектима Куиперовог појаса. Решење овог проблема донела је резолуција Међународне астрономске уније, постигнута широким концензусом и након вишегодишњег рада.


Вансоларне планете
Готово све до данас откривене вансоларне планете имају масе једнаке или веће масама гасовитих дивова у сунчевом систему. Такве планете је лакше открити јер због своје масе, односно гравитационог привлачења, остварују мерљиве учинке на кретање матичних звезда. Иако се претпоставља да би ти планете могли бити сличне гасовитим дивовима сунчевог система, још нема коначног одговора. Неке од таквих планета, откривени у последње вријеме, имају врло елиптичне орбите које их доводе екстремно близу матичне звиезде. Због тога је на њих много већи утицај сунчевог ветра и зрачења, него на гасовите дивове у сунчевом систему, чиме се поставља питање да ли су истог типа.

Патуљасте планете
Патуљаста планета је категорија небеских тијела дефинисана на годишњој скупштини Међународног астрономског савеза у Прагу 24. августа 2006. године.[1] Патуљастим планетама се сматрају она небеска тијела, која се налазе на путањи око сунца и имају довољну масу, да их сопствена гравитација обликује у приближно округлу форму (хидростатичка равнотежа), и за разлику од планета своју путању нису очистиле од других тијела.

Претходна ознака "Плутона", као нове подкласе Патуљастих планета, које круже око Сунца али су даље од Нептуна, није наишла на подршку других научних дисциплина зато што је тај појам код њих већ кориштен у друге сврхе. Други предлог назива "Плутоиди" такође није усвојен, тако да је та подкласа још увијек без имена.

Критика нове класификације планета
И поред вишегодишњег рада межународног астрономског савеза је усвојена дефиниција ипак спорна пошто посљедњи критеријум о чистоћи путање планета, није довољно прецизан. Тако на примјер, Земља класификована као планета, још увијек има око десет хиљада објеката на својој путањи. При дословној примјени Јупитер спада такође у категорију Патуљастих планета. Интересантно је да се та дефиниција односи искључиво на Сунчев систем а не уопштено на све познате планетне системе у свемиру.

Vidim svi ste raspljavljali o apsolutnoj nuli (najniža temperatura)
Da li mozda postoji i granica najveće temperature, da li ta granica uopste postoji?

Nema

_________________
Za info o desavanjima u Banjoj Luci i okolini posjetite http://www.vikend.rs.ba

Mora biti neka max temperatura, temperatura na kojoj materija prelazi u drugo agregatno stanje , topi se ili sta vec!
Sta bi bilo da se sudare 2 molekula idealnog hasa pri temperaturi od par miliona celzijusa, jer bi oni tad isli neizmjerljivim brzinama?!
Materija na toj temperaturi sigurno ne bi bila stabilna!
Sry sto iskopavam temu!

_________________
*/

?>