banjalukaforum.com

Čuj Izrailju Bog je tvoj jedan i nemaj drugih bogova uzame. Bog je jedan i on je po svom nahođenju sebi davao ime koje je želeo jer on nema kuma. Na Aramejskom jeziku se nazivao JHVJ-Jehova, EL, ELOAH, ELAH ELOHIM EL ŠADAJ ADON, ADONAJI EL ELION To su neka od imena a svako označava funkciju u kojoj je tada bio. Svemogući Bog, Gospod večni, Gospod nad vojskama, Gospod Gospod, itd. Šta je prava služba Bogu? Da ljubimo jedinog Boga, da ljubimo bližnjeg svog da se neklanjamo nikome osim živom Bogu da odmaramo u dan u koji i Bog odmara to jest da uđemo u pokoj ( mir-odmor )njegov. Da ne krademo i ne lažemo ne ubijamo ne poželimo tuđe i poštujemo roditelje gde to ne važi tu razuma nema. Neki smatraju da su partneri sa Bogom pa se mogu stojeći moliti nemajući Boga u srcu jer što je u srcu to je na jeziku i u nogama i u rukama tako će mo videvši nekoga gde kleči u molitvi pred Bogom znati da mu je On u srcu jer nas dela otkrivaju. Kako se Bog ne menja tako se nemenja ni njegova reč a on reče u drugoj zapovesti ,, Ne gradi sebi lika rezana niti kakve slike od onoga što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod tvoj…’’ Zašto se ta zapovest izbacila i ko to učini?

Pitajte svoje sveštenike ( propovednike ) da li Pismo govori istinu? Da li je reč Božija istina? Ako priznaju da su sluge Gospodara nebeskog priznaće i Njegovu reč. A kad je priznaju pitajte ih zašto ne čine po njoj? Kada su vam zadnji put ukazali na OTKRIVENJE i na dogadjaje koji se već odvijaju među nama? Dok se vuci grabljivi uvlače među ovce a tama i nevreme se spremaju sa svih strana, pastir bezbrižno drema i kaže ,,nemate se čega bojati. '' Dok u jedan čas ne padne tama i stado bude rastrgnuto. Da li se tako čuva stado? A trebali bi da budu stražari koji budno čuvaju imovinu svoga gospodara. Zapitajmo se o kome ovo govori Pismo ,, A sva djela svoja čine da ih vide ljudi raširuju svoje amajlije i grade velike skute na haljinama svojim i traže začelje na gozbama i prva mjesta po zbornicama, da im se klanja po ulicama i da ih ljudi zovu ravi.'' Mat. 23. 5-7 Dalje nastavlja:,,Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni a iznutra ste puni licemjerja i bezakonja.'' Mat. 23. 28 Tada Gospod daje primer pravog pastira ,, Ja sam pastir dobri; pastir dobri dušu svoju polaže za ovce.'' Jovan 10. 11 A šta čine ovi današnji ,, pastiri''? Za kim se onda povodiš narode moj? ,, Ako slepac slepca vodi oboje će u jamu upasti.'' Isus govori: ,, Nebo i zemlja proći će, ali reči moje neće proći.'' Mat. 24. 35.Znači sve će se ispuniti. Probudimo se jer nečastivi sa svojim slugama vredno radi na uništavanju ljudskih duša. Neko će vam reći da je Pismo teško razumljivo, bežite od takvih jer kome Božija reč nije razumljiva nije od Njegovog stada, Gospod kaže: ,,Ovce moje poznaju glas moj i idu za mnom.''

Drugi će vam reći samo imaj ljubavi jer je Bog ljubav, apsolutno tačno. Da vidimo šta Gospod govori za ljubav:,, Kao što otac ima ljubav k meni, i ja imam ljubav k vama; budite u ljubavi mojoj. Ako zapovjesti moje uzdržite ostaćete u ljubavi mojoj, kao što ja održah zapovesti oca svojega i ostajem u ljubavi Njegovoj.'' Jovan 15.9-10. ,,Po tom znamo da ljubimo djecu Božiju kad Boga ljubimo i Njegove zapovesti držimo. Jer je ovo ljubav Božija da zapovesti Njegove držimo; i zapovesti Njegove nisu teške l. Posl.Jovan 5. 2-3
Dakle je ljubav ispunjenje zakona. ,,Po tom razumijemo da ga poznasmo, ako zapovesti Njegove držimo. Koji govori: poznajem, ga a zapovjesti njegovih ne drži, laža je, i u njemu istine nema. A koji drži riječ Njegovu, u njemu je zaista ljubav Božija savršena; po tom poznajemo da smo u Njemu.’’ I posl.Jovana Bogoslova 2. 3-5. Zakon se odnosi na sve stanovnike zemlje dok god postoji vladar koji je uspostavio taj zakon i dok postoji zemlja. Sin Božiji svojom smrću potvrdi nepromenjivost Božije reči jer da se reč Božija menja On ne bi imao potrebe stradati već bi samo promenio reč ,,Ja ne dođoh da pokvarim zakon ili proroke već da ispunim.''

Gospod je dao 1. Građanski zakon on je uređivao odnos u društvu. Obuhvatao je trgovinu, pozajmice, eventualno nastale štete, zaključno sa telesnim oštećenjima i ubistvom iz nehata. Važio je za Izrailj kao naciju ali zbog svoje raseljenosti po svetu dolazi do prilagođavanja sredini u kojoj žive.
2. Ceremonijalni zakon (uredba) Je uređivao mesto gde su se klale žrtve zatim način pripremanja žrtve kao i to koja se žrtva za šta prinosila i kad. Bilo je više vrsta žrtava žrtve paljenice, jestive žrtve, žrtve za greh. Sve te žrtve su prinošene na zahvalnost za ozdravljenje i oproštenje učinjenih greha. Od početka je ukazivano na jednu savršenu žrtvu koja je trebala doći i prineti se.Njenim dolaskom prestaje potreba za prinošenjem životinja. Tako Hrist kao savršena žrtva zameni svojim telom bezbroj nevinih životinja koje bi morale biti zaklane a nama otvori put da kroz njega uđemo u novi život. Kao što vidimo žrtva nije ukinuta već je nesavršena zamenjena savršenom. Ali prestaje potreba za svim ceremonijama koje su se morale odvijati po tačno utvrđenom redosledu u toku prinošenja žrtava. Tim činom prestaje važnost ceremonijalnog zakona.U ovu grupu bi se mogao uvrstiti i zakon o obrezanju tela kao zavetni simbol poslušnosti.

3. Moralni zakon uređuje odnos prema Bogu kao i odnos prema bližnjem svom. Prve četiri zapovesti uče kako poštovati Boga a ostalih šest regulišu odnos prema bližnjem. Niko se ne usuđuje ili je takvih jako malo koji smeju reći da je moralni zakon ukinut. U Pismu se kaže da ,, ni jedna titla (slovo) iz Pisma neće nestati .'' Ko se onda usuđuje da menja Božiju reč koja je nepromenjiva? Ko ustaje drsko protiv načela neba videćemo u narednom tekstu. Toma Akvinski naj ugledniji katolički teolog trinaestog veka izjavljuje ,, U novom zakonu svetkovanje nedelje dolazi na mesto svetkovanja subote, ne zahvaljujući zakonskoj uredbi, nego zahvaljujući odluci crkve.'' Čitamo dalje ,, Subota najslavniji dan u zakonu, promenjen je u dan Gospodnji(nedelju) . . . Ti i drugi slični predmeti (njihovog razgovora) nisu prestali da važe zahvaljujući Hristovom učenju nego su promenjeni vlašću crkve.'' Izjavljuje nadbiskup katolički Gašpar de Foso na 17 zasedanju koncila (Tridentskog) održanog 18 januara 1562god. Kardinal katolički Gibons iz Baltimora izjavljuje ,,Božanska ustanova dana odmora od uobičajenih poslova i dana verskog bogosluženja, koja je po ovlašćenju crkve preneta sa subote, poslednjeg (sedmog) dana na nedelju prvi dan u sedmici...'' Zašto uopšte preturati po istoriji kad i danas imamo po medijima izjave čelnika katoličke crkve koji potvrđuju da njihova crkva na čelu sa ,,svetim ocem'' umesto subote drži nedelju kao znak sećanja na dan u koji je Hrist vaskrsao. Reći će neko pa i Pravoslavci drže nedelju. Tačno. Zato netreba izgubiti iz vida da su te dve sestrinske crkve činile jednu do 1054 godine a tada je došlo do podele. Tako i pravoslavci zadržaše nedelju mada među njima ima jedan ostatak koji drže Božiji dan subotu a to su neke grupe monaha.

Mnogi sledeći tekst iz Pisma koriste kao uporište da su u pravu što ne drže zakon. Pavle piše Kološanima druga glava 16 i 17 stih. ,,Da vas dakle niko ne osuđuje za jelo ili za piće, ili za kakav praznik, ili za mladine, ili za subote,koje je sve bilo sen od onoga što šćaše da dođe,i telo je Hristovo.'' Površni čitalac će reći: eto sve mi je dozvoljeno i da me niko ne ukorava.Mogu jesti i piti šta hoću i nemoram držati subote. Ali krenimo malo dalje do druge Petrove 3 glava 16 stih.,, Kao što govori o ovome i u svima svoijem poslanicama, u kojima imaju neke stvari teške razumeti, koje nenaučeni i neutvrđeni izvrću, kao i ostala pisma, na svoju pogibao.'' Ko je neutvrđen? Onaj ko neshvata suštinu zakona a samim tim ne može razumeti ni žrtvu(Hrista)jer On svojom smrću potvrdi i izvrši ceremonijalni zakon.Ne utvrđeni je onaj ko se vlada po svojim željama(željama svoga tela) i razgleda telesno.Ne utvrđen je onaj ko drži svoju misao iznad Božije reči i misli da je nešto i da nemože pasti .,, Jer sve što je na svetu, telesna želja, i želja očiju,i ponos života, nije od Oca nego je od ovoga sveta.'' Reči ,,..na svoju pogibao.''znači da neće ispravno razumeti poruku jer nisu spoznali istinu pa će krenuti putem telesnijeh želja i bez zapovesti.Dok ovaj ceo tekst upućen Kološanima govori o ceremonijalnom zakonu u kome je bilo uređeno kako se koja žrtva prinosila i kad su šta mogli jesti i od kojih žrtvi.Dalje je bilo uređeno svetkovanje praznika i ponašanje za vreme mladog meseca.Zadnji pomenuti deo su subote, naime tu se radi o prazničnim subotama. Nazivale su se subotama jer u taj praznik nisu smeli raditi kao ni u sadmi dan jer im je počivanje tog prazničnog dana bilo kao subotno
počivanje.Međutim tu nije reč o suboti kao sedmom danu iz moralnog zakona jer je ona u sklopu 10 zapovesti pa kao što stoji zapovest da nesmemo ubiti ni ukrasti tako stoji i dan kad treba odmarati. Onaj ko nepozna koliko je vrsta zakona bilo jednom pročitavši da je nešto ispunjeno i da se to kao takvo više ne treba držati odmah misli da to važi i za druge zakone i tu pogreši.

Sad poslušajmo šta Pavle dalje govori u drugoj poslanici Timotiju 3 glava 16 stih. ,,Sve je Pismo od Boga dano,i korisno za učenje,za karanje,za popravljanje,za poučavanje u pravdi.''Molim vas ako imamo u vidu da je najveći deo novog zaveta pisan između 40 -te i 70 godine i da su ga Apostoli pisali te da ga oni nisu imali već napisanog,pitam vas onda o kojem je Pismu reč? Koje su to oni svitke čitali i na njih se pozivali a novi zavet nisu imali jer će ga oni isti napisati kasnije. Da li je onda poništen stari zavet? Vidimo da nije.Na kraju zbivanja će zver progoniti i ubijati one što drže zapovesti Božije a to je vreme neposredno pred nama a zašto će ih progoniti ako je zakon poništen? Otkrivenje 14. 12 ,,Ovde je trpljenje svetijeh koji drže zapovesti Božije i veru Isusovu.'' Čak i zbog vere u Hrista će biti progonjeni jer će to sve smetati zveri Vidimo da je crkva sama izmenjala Božije zapovesti jer tako mora biti da bi se pokazali ko su seme kukolja a ko žita jer kukolj neće moći prihvatiti istinu niti će je kad razumeti.
Čovek bezakonja će pomišljati da promeni vremena (dane) pomišljaće da promeni i Božiji zakon ali još uvek nije stupio njegov čas kad će mu se to dati (dozvoliti) da na celoj zemlji svi moraju držati ono što on reče a ne Bog. Razorenjem Jerusalima od strane Rima i rasejanjem njegovih žitelja gasi se vera u Jevreja jer nesta žrtve i nesta cara. Rim ubija Apostole koji Hrista propovedaše a onda navodno uzeše njihovu veru zbog koje ih ubiše. U četvrtom veku tačnije 321 godine car Konstantin izdaje dekret u kojem se umesto dotadašnje subote ima držati nedelja (dan sunca) Ali im dozvoli da nedeljom mogu obrađivati njive i sejati. To je momenat kad mnogi pagani prihvatiše novu veru zvanu Hrišćanstvo i osnovaše crkve pa u njih unesoše svoje običaje i folklor zato se i danas u crkvama nalaze razne slike i kipovi sprava za ubijanje kao i klanjanje i ljubljenje istih. Sve je to idolopoklonstvo baš ono što Boga najviše ljuti uz nepoštovanje zapovesti.
Jeremija 16. 10-11 ,,A kad kažeš tome narodu sve ove reči, ako ti reku, zašto izreče Gospod sve to veliko zlo na nas? I kako je bezakonje naše ili kaki je greh naš, kojim zgriješismo Gospodu Bogu svojemu? Tada im reci, jer oci vaši ostaviše mene, govori Gospod, i idoše za drugim bogovima i služiše im i klanjaše im se, a mene ostaviše i zakona mojega ne držaše.'' Isaija 2. 8-9 ,, Puna je zemlja njihova i idola djelo ruku svojih klanjaju se, što načiniše prsti njihovi i klanjaju se prosti ljudi i savijaju se glavni ljudi, nemoj im oprostiti.'' Isaija 31. 6-7 ,,Vratite se k njemu,od kojega se sasvijem odvrgoste, sinovi Izrailjevi. Jer će u onaj dan svaki odbaciti idole svoje srebrne, i zlatne svoje idole, koje vam ruke vaše načiniše na grijeh.'' Isaija 42. 8 ,, Ja sam Gospod, to je ime moje, i slave svoje neću dati drugome ni hvale svoje likovima rezanijem.'' Isaija 44. 14-18 ,,Siječe sebi kedre, i uzima česvinu i hrast ili što je najčvršće među drvljem šumskim, sadi jasen, i od dažda raste. I biva čoveku za oganj, i uzme ga, upali ga, te peče hleb, i još gradi od njega boga i klanja mu se, gradi od njega lik rezan, i pada na kolena pred njim.Polovinu loži na oganj, uz polovinu jede meso ispekavši pečenje, i biva sit, i grije se i govori: aha,ogrijah se, vidjeh oganj. A od ostatka gradi boga, rezan lik svoj, pada pred njim na kolena i klanja se, i moli mu se i govori: izbavi me, jer si ti bog moj. Ne znaju niti razumiju,jer su im oči zaslepljene da ne vide, i srca, da ne razumiju.''

Tako Otac na mnogim mestima upozorava da je On Bog a ne drvo ni kamen ni slika i da se njima ne klanja i ne ljube.Njegov je narod više puta odvođen u ropstvo upravo zbog idolopoklonstva a šta nam govori o danu odmora: I Moj. 2.3 ,, I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svijeh dijela svojih, koja učini'' II Moj. 16.4 ,, A Gospod reče Mojsiju: evo učiniću da vam daždi iz neba hleb, a narod neka izlazi i kupi svaki dan koliko treba na dan, da ga okušam hoće li hoditi po mome zakonu ili neće.'' II Moj.16.(25-28) ,, I reče Mojsije: jedite to danas, jer je danas subota Gospodnja, danas nećete naći u polju. Šest ćete dana kupiti, a sedmi je dan subota, tada ga neće biti. I u sedmi dan izidoše neki od naroda da kupe, ali ne nađoše. A Gospod reče Mojsiju: dokle ćete se protiviti zapovestima mojim i zakonima mojim?'' II 20 .10-11 ,, A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvojemu, tada nemoj raditi ni jednoga posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorijo Gospod nebo i zemlju, more i što je god u njima a u sedmi dan počinu zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga.'' II Moj. 31.13-15 ,, A ti kaži sinovima Izrailjevijem i reci: ali subote moje čuvajte, jer je znak između mene i vas od koljena do koljena, da znate da sam ja Gospod koji vas posvećujem. Čuvajte dakle subotu, jer vam je sveta ko bi je oskvrnio, da se pogubi jer ko bi god radio kakav posao u nju, istrebiće se ona duša iz naroda svojega. Šest dana neka se radi: a sedmi je dan subota, odmor, svet Gospodu; ko bi god radio posao u dan subotni, da se pogubi.'' Isaija 56. 4 ,, Jer ovako veli Gospod za uškopljenike: koji drže subote moje i izbiraju što je meni ugodno, i drže zavet moj.'' Isaija 58. 12-13 ,, I tvoji će sazidati stare pustoline, i podignućeš temelje koji će
stajati od koljena do koljena, i prozvaćeš se: koji sazida razvaline i opravi putove za naselje. Ako odvratiš nogu svoju od subote da ne činiš što je tebi drago na moj sveti dan i ako prozoveš subotu milinom, svaki dan Gospodnji slavnijem, i budeš ga slavio ne idući svojim putovima i ne čineći što je tebi drago, ni govoreći reči. '' Isaija 66. 22-23
,, Jer kao što će nova nebesa i nova zemlja, što ću ja načiniti, stajati preda mnom, veli Gospod, tako će stajati sjeme vaše i ime vaše. I od mladine do mladine, i od subote do subote dolaziće svako tijelo da se pokloni preda mnom, veli Gospod.'' Luka 23.56 ,,Vrativši se pak pripraviše mirise i miro; i u subotu dakle ostaše na miru po zakonu.'' Dela 13. 44 ,,A u drugu subotu sabra se gotovo sav grad da čuju riječi Božije.'' Dela 15. 21 ,,Jer Mojsije ima od starijeh vremena u svijem gradovima koji ga propovijedaju, i po zbornicama čita se svake subote.'' Prva posl. Jov. 2. 3-5 ,, I po tom razumijemo da ga poznasmo, ako zapovijesti Njegove držimo. Koji govori poznajem ga, a zapovijesti Njegovijeh ne drži, laža je, i u njemu istine nema. A koji drži riječ Njegovu, u njemu je zaista ljubav božija savršena, po tom poznajemo da smo u njemu. '' Prva pos. Jov. 3. 22-24 ,,I što god zaištemo, primićemo od njega, jer zapovijesti njegove držimo i činimo što je njemu ugodno. I ovo je zapovijest Njegova da vjerujemo u ime sina njegova Isusa Hrista i da ljubimo jedan drugoga kao što nam je dao zapovijest. I koji drži zapovijesti njegove u njemu stoji, i on u njemu. I po tom poznajemo da stoji u nama, po Duhu koga nam je dao.'' Prva pos. Jov. 5. 2-3 ,, Po tom znamo da ljubimo djecu Božiju kad Boga ljubimo i njegove zapovijesti držimo. Jer je ovo ljubav Božija da zapovijesti njegove držimo; i zapovijesti njegove nijesu teške.'' Otk. 14.12 ,, Ovdje je trpljenje svetijeh, koji drže zapovijesti Božije i vjeru Isusovu.''

Evo nekih značajnijih proizvoda ove crkve koju ukratko opisujem
Kratak pregled događaja (približnih godina)
310 uveden je znak krsta
320 predstavljene su voštane sveće
321 uvedena nedelja (dan Sunca)
375 odavanje poštovanja anđelima i mrtvim vernicima (svecima )
394 uvedeno obožavanje Marije (Hristove majke)
500 sveštenici su počeli da se oblače drugačije od ostalih ljudi
538 početak svetske vlasti papa
600 nametnut latinski jezik u crkvama
650 uvedena proslava u čast device Marije
709 uveden običaj ljubljenja papinih nogu
788 obožavanje Marije ljubljenje kipova relikvija i krsta
850 izmišljena sveta vodica, pomeš. sa malo soli i blagoslovljena sa zvonom, knjigom i svećom

890 obožavanje svetog Josipa Marijinog muža
965 uvedeno krštavanje zvona
995 kanonizacija mrtvih svetaca uveo papa Jovan V
998 nametnut je post u petak i za vreme velike nedelje
1079 dekret o celibatu sveštenstva
1090 pojavile se brojanice (znak katolika)
1100 misa se razvija u žrtvu i prisustvovanje je obavezno
1184 konstituisana je inkvizicija heretika (na slavu papstva)
1190 počela trgovina opraštanjem greha (prodavane oproštajnice)
1200 za vreme obreda večere Gospodnje hleb je zamenjen hostijom
1215 obavezno ispovedanje greha (trans-supstancija nova dogma )
1220 uvedeno obožavanje hostije
1229 običnim ljudima bilo zabranjeno korišćenje Biblije
1245 naređeno da kardinali nose crvene kape
1264 uvođenje brašančeva


1414 zabrana čaše za crkvu
1439 proklamovana doktrina o čistilištu
1478 u Španiji uvedena inkvizicija (na slavu papstvu)
1545 tradicija je počela da se smatra istim autoritetom kao i Biblija
1546 Bibliji su dodate apokrifske knjige
1854 izmišljena koncepcija o bezgrešnosti Marije
1870 izmišljena doktrina o nepogrešivosti pape
1925 izmišljeno lično prisustvo Marije u telesnoj formi na nebu
1950 proklamovana je dogma o uznesenju blažene device Marije
Ove godine pribeležiše revne duše za Boga da bi ukazali na dela te crkve i hvala im na tome.

Аман човече, каква ти је та твоја историја! Везе са животом. Којој секти ти припадаш?

_________________
ΘΕΟΔΟΥΛΕΙΑ

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ ИЗ МЕРТВИХ СМЕРТИЈУ СМЕРТ ПОПРАВ И СУШЧИМ ВО ГРОБЈЕХ ЖИВОТ ДАРОВАВ.

BIBLIJI.

Koju su spaljivali i satirali kroz istoriju kao i sve što joj verovaše i činiše po njoj.
Ni sve lomače, ni giljotine, ni krstovi ne savladaše Duh istine.
Okovana u mrtve jezike i sakrivana ali eto ipak i danas svetli i obasjava stazu pravedničku.
Radost je na nebu i na zemlji u srcima mesnim.

Možda bi narod i Hrista želeo da pita kojoj crkvi pripada pa ako bi pomenuo bilo koju opet bi učinili isto sa njim.

Zašto je potrebno deliti se od Boga i pripadati bilo kojoj od njih a ne ostati sa Bogom u Njegovoj reči???

Помаже Бог, Шалом, Алоха
Ко си ти да тумачиш Свето Писмо?
Св.Оци наше Цркве су довољно разјаснили и рекли шта се треба рећи! Многе ствари написане у Светом Писму су превише за наш мозак који је везан за земљу, али су зато Св.Оци који су више били на небу протумачили за нас Св.Писмо!
Зато мало куллирај и читај тумачења Св.Отаца!
Ако ти треба шта препоручити јави!
И КАЖЕ СЕ ВЕРУЈЕМ У ЈЕДНУ СВЕТУ САБОРНУ И АПОСТОЛСКУ ЦРКВУ, А КОЈА ТО ЦРКВА ИМА АПОСТОЛСКО ПРАВО!
Па ИСТОЧНА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

_________________
ΘΕΟΔΟΥΛΕΙΑ

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ ИЗ МЕРТВИХ СМЕРТИЈУ СМЕРТ ПОПРАВ И СУШЧИМ ВО ГРОБЈЕХ ЖИВОТ ДАРОВАВ.

Види шта ја имам


Било је папа-јеретика - Хонорије, рецимо).

У були од 18. новембра 1302. папа Бонифације осми је устврдио:

„Ми објављујемо, тврдимо, одређујемо, проглашавамо да је потчињеност римском првосвештенику за људско биће неопходан услов спасења”.

Папа Еуген (ах ти Еугени!) је 1439. објавио да „римски првосвештеник има власт над читавим светом”, а була папе Павла Четвртог из 1559-е онима који су му верни ставља до знања да „римски
првосвештеник, који је на земљи заменик Бога и Господа нашег Исуса Христа, има пуноту власти над народима и царствима, и свима суди”.

Ово учење још увек важи и међу савременим римокатолицима, па тако и међу свим њиховим педофилима и фра-сотонама!!!

Тако је бискуп Буго 1922. издао књигу „Црква” у којој се
каже да Христос у Причешћу присуствује само „половично”, и да је у тој најсветијој Тајни он „нем”; друга Христова „половина” је - сами папа, кроз кога, тобож, Христос „говори” (несрећни паписти стално заборављају на папе какав је био тровач Александар Борџија, један од
најкрвожеднијих зликоваца Ренесансе; о осталим „непогрешивима” да и не говоримо).

Буго вели:

„Идите Исусу, Који говори: идите Папи (...) Папа је Исус Христос
(!) скривен под покровом који посредством људског органа
наставља своју друштвену службу међу људима”.

Занесени Буго бунца о „слатком осећању који се окуси пред Дарохранилицом (где је папистичко псевдо-причешће,
”хостија„), и крај папиних ногу”...

Чак је и њемчур из такозване „хрватске”, Штросмајер, својевремено јавно протествовао против папске „непогрешивости” па је био ућуткан!

Овакав однос према папи омогућио је папама да стекну
огромну моћ коју они и до дана данашњега поседују; јер,
бити „намесник Христов” и „непогрешив у питањима
вере”, имати право да ти кардинал у току мисе љуби колено
- зар то не значи осетити се свемоћним и
неприкосновеним, сматрати самог себе богом?

За Православне Хришћане то је богохулство у највећој могућој
мери јер Христу, истинитом Богу и истинитом Човеку, није
потребан никакав „намесник”!

Он, као вечни Архијереј, кормилари Црквом својом која броди према Царству небеском.

Дух Свети, Дух Истине и Правде, учи и упућује
Православне на сваку истину и на сваку правду, па је јасно
да у Цркви нити има, нити може бити „непогрешив” човек.

По учењу Светих Отаца чувар истине није ни Епископ, ни
сабор Епископа самих за себе, него сав Народ Божји,
наслеђе Отца и Сина и Духа Светога.

И Епископ може да погреши; и Сабор Епископа може да погреши; и многи
Верни могу да погреше!

Али Дух Свети, Непогрешиви и Свесилни, свагда има Своје верне пријатеље и сведоке кроз које у доба заблуда и догматских застрањења блиста истина Откривења датог Цркви!!!


За сва недела папизма криве су папе чији су несрећни
следбеници постали човекопоклоници, сматрајући речи
папине важнијим од речи Христових!!!

Зато је узалудно очекивати да ће се неки (било који!) папа „покајати” за злочине усташа и папиних фра-сотона, над Србима у Другом светском рату!!!

Јер, онда би морао да се „покаје уназад” за све своје
претходнике, почев од оних који су дали „благослов”

крсташима (крижарима, јер „криж” и Часни Крст није исто!) да у својем Четвртом рату похарају Византију, опљачкају и покраду Свету Софију и да настоје да покатоличе Православне Ромеје.

Морао би папа да се каје због инквизиције, због језуитских злодела, због слања војске на Србију и Русију, због унијаћења у Славонији,
Далмацији и на Украјини, у Белорусији, Румунији!!!

Морао би да се каје због прогона Светогорских Монаха; морао би
да се каје због река и мора крви које су његови следбеници
пролили убијајући Православне „шизматике”, протестанте,
Јевреје, Црнце, Индијанце!!!

Као што неко примети - то је теоријски могуће, али је психолошки неубедљиво.

Јер, како рече наш Православни Епископ Његош: „Крв је људска храна наопака”, а институција папства због које је толико крви проливено од
своје наопакости се ни до данас није ослободила.

Не заборавимо: управо због папизма и Инквизиције на Западу
је настао атеизам, својеврсни страх од „суровог” Бога Кога
су западњаци видели у поступцима својх папа, кардинала,
бискупа и њима подређених!!!

Трагедија западног човечанства је у лажном хришћанству, у безизлазу
„непогрешивости” једног човека, који „намесникује”
Христу, кривотворећи Његов Пречисти Лик не само на
своју, него и на пропаст многих Душа папи потчињених!!!

Само из те перспективе постаје нам јасно зашто је Запад, та
„колевка демократије и слободоумља”, у својим дубинама
тако „толерантан” и пун мржње према према онима који друкчије мисле.
До пада у папску јерес, сав Запад је био Православан, и
многи Божји Угодници су заблистали следећи Христа,
Исток са висине.

Италија се прославила Исповедницима и
Мученицима раног Хришћанства (Мошти Светих Петра и
Павла и данас почивају у Риму), Светим Амвросијем
Миланским, Светим Венедиктом Мурсијским, као и Светим
Римским Епископима - Православним папама (папа значи
„отац”) - Светим Григоријем Великим, Светим Лавом
Великим, Светим Мартином Исповедником итд.

У Француској су се јавили пустињаци у Галији, чији је живот
описао Свети Григорије Турски (из града Тура), као и
многи Благоверни Краљеви!

Ирска је имала Светог Патрикија Равноапостолног, који је са острва Молитвом протерао змије још у четвртом веку!

Шкотска је имала Светог Ајону, Светог Колумбана, Светог Мунга!

Егнлеска Светог Мученика Краља Едварда!

Било је Православних Светаца међу Германима и међу Романима, исто као касније међу Западним Словенима (рецимо, међу Чесима - Свети Вацлав
и Света Људмила).

Сви су они веровали у Бога у Кога ми верујемо и исповедали Га на начин на који Га ми исповедамо, Причешћујући се Христом којим се ми
Причешћујемо и Освештавајући се Духом Којим се ми Освештавамо!

Али, од кад је Запад ОТПАО од ХРИШЋАНСКЕ Православне
Цркве и увео читав низ догматско-канонских новина,
страних Светом Писму и Светом Предању, тамо Светаца нема!

Не значи да нема добрих и душевних, милосрдних и
искрених људи, али Светаца нема и не може бити зато што
је Дух Свети одступио од оних који су почели да живе и
мисле јеретички!!!

Подсетимо се само једне чињенице - папски назови „свештеници” не могу да освештају водицу на њихово Богојављење, него су, упркос молитава и обреда, принуђени да је СОЛЕ да се не би покварила!

Православни пак, Благодаћу Духа Божијег Водицу Освештавају једном
заувек и она се никада не може укварити!

За Светост је неопходно бити у општењу са Светом Тројицом онаквом
какву је открио Логос Божји, Господ наш, Исус Христос!



Папска јерес уопште ни не зна за обожење нествореним
Божјим Енергијама којима човек од грудве блата постаје
усвојено Чедо Небеског Оца!

Њени теолози верују да је Благодет тварна, а не нестворена, и да се Светост задобија индивидуалистичким путем, самодовољношћу јуридичко-
моралистичког типа, као и сумњивом „мистиком”.

Тако, рецимо, постоји мистика „срца Исусовог” и „срца
Маријиног”, иако Свети Оци на саборима изричито
забрањују обоготворења било ког дела Христовог или
Богородичиног тела!

Римокатолички мистичари су увек били у већој или мањој прелести, бавећи се молитвом на пијетистички и сентименталистички начин и примењујући технике молитве које су забрањене од Светих Отаца (на
пример, Игнацио Лојола је језуитима оставио „духовне вежбе” које се састоје у замишљању слика из Христовог живота, што је пуко фантазирање).

Према томе, ни Франциск од Асизе, ни Тереза од Авиле, ни Иван од
Крижа нити било који други католички подвижник нису свети у Православном Хришћанском смислу те речи.

Сам процес канонизације код паписта умногоме је сумњив,
заснован на правничком и моралистичком приступу, а
често је реч о пуком администрирању „светима” одређеног
краја или области.

Има и трагикомичних примера.

Тако је Јованка Орлеанка у своје време била спаљена као вештица, од исте те „цркве”, а након неколико столећа је канонизована; и Терези од
Авиле претила је ломача, а папа је у деветнаестом веку
„свецима” прогласио неколико инквизитора, од којих је
један за живота био толико омрзнут да је, као свештено
лице, и за време мисе у цркви стајао у оклопу и са копљем које је одлагао тек када се причешћивао.

Убили су га рођаци једне од инквизиторових жртава! Папа га је
римокатолицима понудио као „мученика”.

Такође, читање књига које су писали папски писци и
мистичари је веома опасно, пошто та дела обилују „духом
заблуде”.

Дело Томе Камписа „О угледању на Христа” је,
како објашњава Свети Игњатије Брјанчанинов у „Азбуци
Духовног Живота” (књига објављена и код нас), пуно
прикривене гордости која се заклања маском смирења, а
везу са Богом своди на распаљено маштање о „љубави” и
„милости” Бога према усамљеној души, која ни не осећа
потребу за Црквом као литургијском заједницом.

На жалост, код нас су биле популарне књиге попут „Спјева о
богочовјеку” извесне Марије Волторте, десетотомне збирке
фантазија и вулгарно чулног препричавања Еванђеља, које
никакве везе нема ни са Светим Писмом, ни са Светим
Предањем Православне Цркве.

Црквена заповест: „Јеретичке књиге не читати” најпоузданији је путоказ кад се сретнемо са неким од папистичких дела, јер, како каже
Свети Исак Сиријанац, ништа тако не може да наоружа
духа хуле против нас као читање јеретичких књига!

Када су отпали од пуноте Цркве, паписти су своју „веру”
почели да схватају спољашње, као нешто што се мора
испуњавати по сили ритуалистичке навике и закона, више
људског него Божијег.


Свештенство их је застрашило представом немилостивог Бога - „инквизитора”, за ситницу су могли да буду спаљени на ломачи, а папска „црква” је била установа за спровођење папине тираније.

Није онда ни чудо што су се Западњаци, жељни да се повремено
„опусте” и сачувају од таквог притиска, почели да се у
поједине дане у години понашају разуларено, простачки, па
и богохулно, што им је, као својој незнавеној „дечици”
(како их назива достојевски у „Браћи Карамазовима”),
Велики Инквизитор и допуштао.

Постојао је, међу папистима, празник луда или празник
магарца, тобож у спомен Богородичног и Јосифовог
бекства с богомладенцем у Египат.

У центру празника је био - магарац!!!

Служене су тзв. „магареће мисе”, праћене комичним магарећим ревањем, „И-а!”.

Ове мисе су, веровали или не, одржаване у катедралама, а кад се заврше, „свештеник” је, уместо благослова, три пута њакао!!!

Верни су, уместо „амин”, такође одговарали њакањем!!!

За њихов Ускрс су у храмовима причане масне шале!

Први је опет почињао „свештеник” са предикаонице.

То се звало „risus paschalis” - ускршњи смех.

За Празник луда бирани су лакрдијашки опати, бискупи и надбискупи, а у црквама непосредно подређеним папи чак и лакрдијашки папа.

Михаил Бахтин, описујући овакве „празнике”, бележи следеће:

„За време свечане службе изабраног лакрдијашког епископа у самом
храму кадило се, уместо тамјаном, изметом.

После ”богослужења„ клер је седао у таљиге натоварене изметом;
клерици су се возили улицама и бацали измет у народ који
их је пратио”.

Пародичари, често фратри и жупници, писали су пародије на „Оче наш”, „символ вере”, „Богородице дјево”, а сачинили су и тзв. „Литургије” -
пијаница и коцкара.

На врхове катедрала стављане су фигуре демона, химере, а на иконостасима изображаване срамотне слике!

Православним Хришћанима

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Православним Хришћанима у то је тешко и да поверују, али чињенице су необориве:

Текстови „магарећих миса” и других богохуљења дошли су до нас, а
туристички водичи посетиоцима катедрала показују већ
поменуте блудописане представе у храмовима!

Не треба заборавити:

Кад се остане без Бога Истинитог, лаж и грех несметано царују над људима!!!

То је била и судбина папиних следбеника!


Један од по злу чувених папских калуђерских редова је и
ред језуита (исусоваца), који је, са мотом, „Ad maiorem Dei
gloriam” („За већу славу Божју”), у шеснаестом веку основао
Шпанац Игнацио Лојола.

Основни циљ рада био је обнова римокатолицизма, угроженог протестантском реформацијом.

У ту сврху, Лојола је као основно начело
реда поставио апсолутну покорност папи и духу папизма
(мада је, у ствари, ред имао великог утицаја на папе и био
својеврсна „црква у цркви”).

Језуита је, по наређењу више власти, могао бити послан било где и било кад на проповед; он је, како тврди Лојола, по наређењу те исте
власти морао да сматра да је бело - црно, и обратно, да
признаје над собом и власт бесловесне животиње, ако му је
Бог „одреди”за старешину.

Језуити су се веома брзо проширили по Западној Европи.

Оснивајући многе средње и високе школе, веома
су утицали на развој европске интелигенције; трудећи се да,
преко исповести, загосподаре савестима људи, успели су да за кратко време стекну симпатије, нарочито међу женским
светом, коме је годила својеврсна „благост” језуитских „душебрижника”.

Лојола им је саставио духовне вежбе које су се састојале у замишљању слика из Светог Писма и њиховом „созерцавању” (што је пракса потпуно туђа светоотачкој аскези).

Такође, било им је допуштено да лажу и чине друге сличне ствари, које треба да служе „на већу славу Божју”.

Пошто су се показали бескрупулозни у остварењу својих намера и бескарактерни у тобожњем угађању Богу, приписана им је изрека „циљ оправдава средство”, а рећи некоме да је „језуита” значило је рећи му
да је лицемер и подлац, маскиран образином човечности.

Језуити су се укључили у рад инквизиције, а огњем и мачем
су настојали да шире папизам у Северној и Јужној Америци, међу локалним индијанским становништвом које их се грозило.

Папа им је дао право да продају индулгенције (опроштајнице грехова), чиме су се они обилато служили, па су људима који су материјално
помагали ред опроштајнице свих грехова давали два пута - једном у току живота, а једном на самрти.


Папа је, да би сузбио праве и умишљене јереси, као и да
би се борио против „вештица и чаробњака” увео
Инквизицију, једну од најкрвавијих институција свих
времена!

Инквизиција је требало да у име Христа, Бога
Љубави, налази и кажњава инакомислеће, предајући их на
мучења и спаљивање на ломачи!!!

Зато су одмах измишљена „теолошка” оправдања.

Заборавила се у потпуности реч Светог Јована Златоустог, великог светилника Истинске, Православне Цркве, који је говорио:

„Jеретичке догмате, противне онима које примисмо, треба анатемисати, а
безбожне догмате треба разобличавати. Људе пак потпуно
штедети и молити се за њихово спасење”!.

Тако је римокатолички теолог Тома Аквински у својој „Суми
теологије” писао (2/2,11,3):

„Ако световни владари фалсификаторе новца или друге злочинце одмах
оправдано убијају још много пре се јеретици, сместа чим
им је доказана јерес, могу не само изопштити из цркве,
него и оправдано убити”.

Папа Гргур Девети први је послао инквизиторе (иследнике) „јеретичке опакости” у горњу Италију.

Његов претходник, Иноцентије Трећи (1198-1216), увео је правило по коме се може повести судски процес против човека оптуженог за јерес на основу тужбе, пријаве и „per inquisitionem” (путем ислеђивања) за особу за коју се јавно говори да је „вештица” или да је јеретик.

Инквизитори су имали посебна овлашћења: они су у исти
мах били и судије и тужиоци и иследници!

Пошто су папски теолози и правници тврдили да је јерес „посебан
злочин” (crimen excertum), за њено судско гоњење нису
важила уобичајена правила.

Папа Иван Двадесет други и Еуген Четврти су саветовали да се судски процеси воде „без устручавања, судске буке и формализма”.

Иноћентије Четврти је световним властима наредио (1252) да у
процесима против осумњичених користе тортуру чијом су
применом руководили сами инквизитори.

Само четири године касније, 1256, папа Александар Четврти даје право
инквизиторима да један другог разрешују од „iregularitta”, тј.
кривице због тога што они, као монашка лица - фратри, користе тортуру над оптуженима!!!

Ето одакле потичу „благослови” усташких „војних свећеника”,ФРА-СОТОНА, који су својим „духовним чедима” давали „опрост” након покоља
православних Срба - „шизматика”)!!!

Иноћентије Осми је 1484. године издао булу „Жарко желећи” у којој позива да најстроже буду кажњени сви они што ометају инквизиторе
у њиховом „богоугодном” делу!!!

Инквизитори (фратри доминиканског реда, који су себе,
због ревности, звали „псима Господњим”) имали су право
да у току процеса користе ЛАЖ!!!

Тако су, рецимо, обећавали ухапшенима да ће их пустити ако све признају и одају „саучеснике”, а кад би ови признали - инквизитори су
их предавали световним властима на погубљење (папска
псевдо-црква није формално спаљивала јеретике - то су
радиле власти одређене државе).


Други метод лагања био је још подлији:

Инквизитор који би дао обећање пред сам крај
процеса, кад жртва призна, повлачио се, а на његово место
је долазио други - за кога обећање није важило!!!

Писани су многи инквизиторски уџбеници.

Тако су доминиканци Хенрик Инститорис и Јакоб Спрагер 1487-е
издали „Malleus Maleficarum” („Маљ за вештице” - сетимо
се да су усташе уживале да јасеновачке логораше, Србске Мученике убијају маљевима).

Та књига је у читавој Европи до седамнаестог века доживела тридесетак издања.

У њој су подробно описане инквизиторске вештине и поступци, па
је многе „надахнула” да још ревносније служе као „пси
господњи”.

Иначе, један од аутора „Маља”, Инститорис, био је човек сумњивог моралног живота.

Папа Сикст Четврти је, рецимо, од аугзбуршког бискупа тражио да га
затвори због проневере велике количине сребра које је у Немачкој било зарађено захваљујући продаји тзв. „опроштајница грехова” (индулгенција).

Касније је Инститорис постао папама омиљени човек и
његова инквизиторска активност се наставила.

Мартин дел Рио, језуита (и језуити су се придружили
својој браћи доминиканцима) у једном трактату саветовао је
инквизиторе да буду опрезни кад вешци и вештице на
мукама ћуте и да не сматрају то знаком њихове невиности.

Тобож, ђаво им помоћу чини затвара уста или њихово тело
склања на друго место, а на справе за мучење намести леш
(бестидност до бестидности, све у име „кршћанства”).

Лек против оних који ћуте је - насилно сипање воде истима у
уста, по могућству што леденије.

Што се вештица тиче, њих, сматра дел Рио, треба убијати чак и ако се не утврди да су чинима неком „нашкодиле” - јер су у савезу са
демоном.

Да би били што доследнији „кршћани”, инквизитори су на своје жртве стављали јагње направљено од воска, (да символизује Христа„ - свете мошти), или су им - (опет на силу!) у уста сипали ”свету водицу„.

Један частан човек, језуита Фредерик Спе (1591-1635), борећи се против инквизиторског лудила у прогону ”вештица„, говори о подлости у поступању са ухапшеницима:

”Ако ухапшеница показује страх узимају јој за зло јер тврде да има лошу савест, ако не показује страх, тврде да се претвара да је невина„.

Због тога што је реч о ”посебном злочину„, ником не допуштају адвокате.

Признала или не - биће убијена!!!

Мучења се, све тежа и страшнија, понављају по четири - пет пута, а судије, сматрајући да служе Богу, не осећају никакву кривицу.


За њих је срамота да се утврди да су неког невиног ухапсили -
чим је ухапшен, мора да је крив.

Жене, углавном сиротице и старице, су на мукама биле принуђаване да одају друге „вештице” и особе о којима нису ништа ни чуле.

Било је довољно да те неко оклевета, па да одеш на ломачу!

У току ислеђивања примењивана су сва средства која су касније, у
Другом светском рату, усташе користиле ликвидирајући своје жртве.

Најкрвавија инквизиција била је шпанска.

Њу је нарочито неговао Фердинанд „Побожни”, кога је папа
прогласио за „свеца” (у житију му пише да је „сопственим
рукама доносио дрва за спаљивање јеретика”).

Торквемада, знаменити велики инквизитор Шпаније, имао је
независност у поступцима чак и у односу на папу.

На хиљаде људи изгубили су животе због разних оптужби -
Мавари су убијани јер нису хтели да напусте ислам, јевреји
јер су се држали јудаизма, а домаћи „јеретици и вештице”
страдали су свакодневно.

Приређивани су и „auto da fei”, чинови „јавног исповедања вере”, покајаних јеретика који су затим спаљивани.

Претходно су били понижени и изругани на најнедостојније начине.

У овим „auto da fei”- има„ уживали су подједнако и шпански краљеви и руља жедна крви.

Због ужаса шпанске инквизиције у Холандији је у шеснаестом веку избио велики устанак протестаната који су успели да протерају паписте - окупаторе са своје земље.

Инквизиција је у Шпанији постојала све до почетка деветнаестог века, када ју је Наполеон укинуо!!!

Наравно, није било ништа боље ни у Француској (сетимо се
”Вартоломејске ноћи„), Немачкој, Италији и другде!

У суседној Хрватској процеси вештицама такође су били
саставни део свакодневице папиних поданика, који су тек у осамнаестом веку за време ”просвећеног апсолутизма„ Хабзбурга схватили да ”лов на вештице„ и није најнеопходнији елемент римокатоличке ”побожности„.

Па и протестанти, одвојивши се од Рима, нису могли да се ослободе духа Инквизиције, којим је Запад заражен и до дана данашњег.

Тако је, рецимо, немачки правник - протестант Бенедикт Карпцов (17.в.) по сведочењу Олденбурга, на смрт осудио 20.000 људи!

Сваког месеца ишао је да се ”причести„ и 53 пута би прочитао Свето
Писмо.

Епископ Данило (Крстић) на једном месту каже:

”Јеретичка полуварварска Европа касније је дошла до
грозота Инквизиције, јер теолошки није разликовала Огањ
Божанске Љубави и створену ватру овога света, мислећи да
је та ватра овога света у паклу и да у то име може
спаљивати.

Дакле, питање њиховог погрешног веровања
врло је битно, јер се догматик увек проверава етиком.

Тако је, ето, седамнаест векова после Перикловог доба, у коме
полиција није ни тукла, ни хапсила грађане, дошло до тога
да се у франачкој Европи у име Христа, Бога Љубави, и
његовог тзв. „викара”, „намесника” папе разбуктавају
инквизиторске ломаче.

Због тога се западноевропска интелигенција разочарала у хришћанство и створила завереничко друштво слободних зидара - масонерију.

Сасвим је природно да из такве традиције касније ниче
безбожна Француска револуција, а да за њом долазе
отворени сатанисти - Кисел Мордекај (Карл Маркс), на пример (...)

Све што је у Европи добро, долази из ромејске Византије, а све што
не ваља је „домаћи производ”, плод полуварварског,
инквизиторског духа (савремени Његош би рекао „трагови

им смрде ломачама”) (...)

Свети Сава се определио за политички понижену и ослабљену Византију, јер је у њој видео несаломиви дух Православља, а окренуо је леђа
наизглед свемоћном Риму одакле су већ смрделе прве
ломаче, наговештаји Јасеновца и Аушвица!



Fra MIROSLAV-VJEKOSLAV MAJSTOROVIC FILIPOVIC, komandant koncentracionog logora Jasenovac:

„... U Jasenovcu sam bio kao ustaški casnik i upravitelj logora od konca lipnja 1942. godine do kraja listopada 1942. godine.

Priznajem da sam lično kod javnih strjeljanja ubio oko stotinu zatocenika logora Jasenovac i stara Gradiska.

Ta masovna ubijanja dopustao sam kao upravitelj, jer sam imao usmene naloge od Ljube Milosa, a još vise od Matkovic Ivice, a katkada i od Maksa Luburica.

U Gradini ubijalo se maljem, i to tako da bi žrtva morala sici u iskopanu jamu, nasto je slijedio udarac maljem po glavi odstraga.

Osim toga ubijalo se i strijeljanjem i klanjem.

Kad su se vrsile likvidacije žena i djevojaka u Gradini, znam da su se na mladjima vrsila i silovanja.

O tom je određivao Matkovic Ivica, a silovanja su, koliko ja znam, vrsili Cigani, i to Cigani grobari.

Za moje vrijeme, po mom racunu, likvidirano je u logoru Jasenovac 20-30 hiljada zatocenika.

Posebno isticem da je u početku ljeta izvrsena u Jasenovcu likvidacija logora Djakovo. Tom je likvidacijom rukovodio Ma

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Predlažem svim vernicima Rimske crkve da upoznaju funkcionisanje njihove crkve i na kojim temeljima stoji u knjizi ,,Vjera je novac'' autor
Frane Barbieri. Ako vas to neprijatno iznenadi onda vam nebih smeo preporučiti knjigu ,,U ime Boga'' autora Dejvid Jelop jer bi vam se smučilo da bi odmah napustili tu veru.
Nisu svi pozitivne ličnosti kao biskup Đakovačko Karlovački Štrosmajer.
Iz mnoge literature se vidi negativnost u svakom pogledu Rimske crkve zato ili budite ljudi koji slepo veruju dok se ne nađu u provaliji ili otvorite oči na vreme i pustiti da vas Bog vori a ne čovek.
Autori tih knjiga su uglavnom bili katolici na visokim položajima crkvene hijerarhije pa pobegoše glavom bez obzira napisavši da i drugi saznaju istinu.
Eto, ja vam rekoh a vi odlučite jer i sam imam kumove i komšije katolike i pravoslavce i svedoke i adventiste i ne mrzimo se zbog verovanja već u Bibliji nalazimo radost i otkrivamo koja crkva više greši jer se prepustamo Božjem vođstvu.

SLAVA BOGU ZA MIR KOJI IMAMO.

И ја латинима саветујем да читају Св.Оце Апостолске Православне Цркве, и да напусте ту своју јерес! А и овој маци!

_________________
ΘΕΟΔΟΥΛΕΙΑ

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ ИЗ МЕРТВИХ СМЕРТИЈУ СМЕРТ ПОПРАВ И СУШЧИМ ВО ГРОБЈЕХ ЖИВОТ ДАРОВАВ.

Biblija nas jasno uči da imamo jednog Oca na nebu a neznam otkud se pojaviše odjednom toliki ,,sveti oci'' ili nam Biblija nereče istinu?

Ko je tu u pravu Biblija ili ncrkvena nauka?

Za tačan odgovor stiže čaša svode sa izvora Bosne(hladne).

Како са извора Босне,

зар је лавић Сарајлија?



Јеси "стари чаршијац" ил си "санђакљија" ?

Gle, gle! Sta ce to biti? Rimokatolicizam mu je jeres?

Sram te i stid bilo?
A sta kaze patrijarh Pavle? Kaze: nasa duhovna braca!

Sta kaze vladika Irinej Bilovic?

Sta kaze mitropolif Amfilohije?

Sta kaze mitropolit Jovan (zagrebacko-ljubljanski)?

Sta kaze vladika Atanasije (penzija), pa vladika Gligorije, vladika Midic, vladika Jovan (Sumadijski), sta kaze...

Svi kazu: sveti otac papa!

Svi vicu: sestrinska crkvaI

Svi tvrde : rimokatolicke tane su validne!

Svi opravdavaju: nismo pri jednoj casi zbog raskola!

A jeres niko od njih ne pominje, no se mole sa njima i kod njih i kod nas!!!

Ha-ha-ha! Buuuuuaaaaaa, dvosjedasi! Svirate uz

Kad cete poceti i dusom i ustima da ispovijedate vjeru na koju se pozivate i da svjedocite Jedinost Crkve kojoj kazete da pripadate!

Ja se brate Viduša brinem zbog tebe da li osnovano ili ne pokazaće vreme!
Zašto na šalu odmah skačete? Bio sam jednom u životu u Sarajevu na dva dana i imali su fenomenalne ćevape.
Vojsku sam služio u Banja Luci i grad mi je ostao u lepim uspomenama a ljudi u još lepšim. Prosta je to i dobronamerna duša veoma srdačna i pitoma (mislim na žitelje Banja Luke )
Tamo je zdravija voda i čistiji vazduh nego kod nas u Vojvodini.

Ništa mi nije žalije od onog zla što se u Bosni desilo.

Molim brata Vidušu da budemo malo korektniji jedni prema drugima mislim bar u onom segmentu psovki tome svakako nema mesta ovde ili ne bi trebalo biti oprosti što to pominjem jer smo tu dobrovoljno da bi pokazali našu veru i odbranili je.

Ako nije od Boga propašće naš trud a ako jeste sama će sebe odbraniti
i tu nemoramo ići toliko niskim udarcima.

Hajde, covjece, ohladi! Pa nismo u crkvi, vec na jedanom obicnom forumu svega i svacega sto se religijom zove.

Ako je vjera pala samo na mene da je branim i cuvam, onda je zaista propala.

Vjeru brani Bog, a ono sto Bog brani i cuva, to ne moze propasti.

I ne brini ti za mene, bas kao sto ni mene nije briga za tebe. Odabrao si svoj put i idi njime, a za moj put, ne brini, pa sta kome bude.

Ајде пирамида немој да измишљаш! Ако верујеш у БОГА, верујеш и у СВЕТО ПИСМО, значи!
По светом писму СВИ ЉУДИ СУ НАША БРАЋА или СЕСТРЕ!
И шта је ту Патријарх рекао погрешно, сви смо од АДАМА И ЕВЕ!
А за ове остале лажи!! Немам речи, како можеш лагати, само ми то није јасно!

_________________
ΘΕΟΔΟΥΛΕΙΑ

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ ИЗ МЕРТВИХ СМЕРТИЈУ СМЕРТ ПОПРАВ И СУШЧИМ ВО ГРОБЈЕХ ЖИВОТ ДАРОВАВ.

Eeee, izvlacis se!

On je rekao doslovice ovo:

"Ovdje su prisutni nasa braca po Hristu rimokatolicki biskupi Srbije i Crne Gore."

"Dom nas i dom vas...," kaze Patrijarh biskupima iza pravoslavnog oltara.


Kakav Adam i kakva Eva i kakvi bakraci!

Zivi cirkus !

Ајде пирамида немој да измишљаш!



Ђес , ба , пирамида !

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

He-he-he! Izmisljam, izmisljam:

"Званично отварање скупа одржано је у Патријаршијском придворном храму Светог Симеона Мироточивог, у присуству Његове светости патријарха српског Павла, који је поздравио чланове Комисије и изразио своју молитвену подршку речима:

“Добро дошли у овај дом Божји, дом наше Цркве и нашега народа, дом ваш и дом мој! Не сматрам да треба много да говоримо једни другима у овом тренутку; верујем да сви треба да се обраћамо Духу Светом, Духу премудрости и богопознања, да све нас просвећује и уводи у пуноћу истине."

http://www.spc.yu/Vesti-2006/09/25-09-06-c.html

Пирамиде ти ?

Да ли си икада био у кући човека друге вере или њиховој богомољи ?


Да је теби некада ушао у кућу неко ко је друге вере, да ли си га повео да види нашу цркву ?

_________________
Nikad Srbin kukavica nije,
smrt ga gleda , on se na nju smije.

Ha-ha-he-he! Prvo izmisljam, a potom trazis opravdanja za ono sto opravdanja nema.

Kao prvo: jeretici nikad nisu bili niti mogu biti nasa duhovna braca, jer jeretici hule na Svetog Duha.

Kao drugo, hram Crkve nikad ne moze biti dom vjernih clanova Crkve i istovremeno dom jereticima.

To strogo zabranjuju kanoni Crkve.

Trece, sa jereticima se ne moze vrsiti nikakva mlitva, pogotovu ne priziv Svetog Duha. To je van zdravog razuma i van zdave vjere.

"... U tome smislu, da zajednicki razgovaramo u jedinstvu u Hristu Gospodu, evo su nam ovde danas prisutna i braca po Hristu, rimokatolicki biskupi iz Srbije i Crne Gore..." To su rijeci Patrijarha.

http://www.hnv.org.yu/?op=mediji&archiv ... _year=2003

Evo ti na cirilici, mozda vise volis:

"...У томе смислу, да заједнички разговарамо у јединству у Христу Господу, ево су нам овде данас присутна и браћа по Христу, римокатолички бискупи из Србије и Црне Горе..."

http://www.spc.org.yu/Vesti-2003/04/29-4-03_c1.html

Linkovi su stari i ne rade (ili je namjerno obrisano). Citati su tacni. To je bilo tada:

5. Susreti Svetog Sinoda SPC i MBK (Prigodni photo)

29.04.2003. održan je u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu prvi susret Svetog Arhijerejskog Sinoda Srpske Pravoslavne Crkve sa članovima Biskupske konferencije Srbije i Crne Gore. Prije ovog sastanka, Njegova Svetost Patrijarh srpski G. Pavle je u Sabornoj crkvi u Beogradu, služio Svetu arhijerejsku Liturgiju, uz sasluzenje Njegovog Visokopreosveštenstva Mitropolita crnogorsko-primorskog G. Amfilohija i Njegovog Preosveštenstva Episkopa bačkog G. Irineja. Svetoj Liturgiji su prisustvovali članovi Biskupske konferencije Srbije i Crne Gore, Njegova Ekselencija Eugenio Sbarbaro, apostolski nuncij u Beogradu i dr. Vojislav Milovanović, ministar vjera Republike Srbije.

Izvor:
http://www.spc.yu/Vesti-2007/04/28-04-07-c.html

Vracajte se izvornom Pravoslavlju Svetog Save, em sto se Boga ne bojite, kako vas nije stid i sramota!

Iako ti moram reći da su ti poruke malo preduge,moram te i pohvaliti na ukazanju crkvenih grešaka .Ja sam promjenila vjeru zbog toga što sam nailazila na raskorake iz Biblije i svečenikovih usta. Jedostavno se nije poklapalo ono što je svečenik govorio, sa Biblijom.

Zašto oni nikad ne čitaju Otkrivenje? Zbog toga jer se sami nalaze u njemu ,gdje citati govore da će kriva religija biti uništena zajedno sa politikom i trgovinom! Zašto? Zato jer njima vlada sotona! Kako to znamo? E pa to znamo iz ove lavićeve poruke koja ukazuje na nepravilnosti,na greške,na laži kojima se služi sotona putem crkve kako bi primamio ljude na svoju stranu,odvlaćeći ih daleko od Boga!


Ako Biblija govori da je jedan Bog i jedna vjera,zašto ljudi misle da postoji više Bogova i zašto ljudi misle da su sve religije dobre jer sve vode istome cilju?


Ako Biblija govori da ne radimo sebi nikakve idole,niti kipove niti ikakve rezane likove,zašto ljudi to rade i klanjaju se Mariji i svakakvim sveticama i svecima?


Crkva zna pravu istinu koja vodi do vječnog života ,ali ne može nakon toliko godina života u laži odjednom reći da je bila u krivu. Ona sakriva istinu od ljudi,ona se ne želi spasiti ,a neda da se spasi ni onaj koji bi htio!

Isus je upozoravao na takve stvari,ali ljudi jedostavno ne žele progledati! Strašno!