banjalukaforum.com

У последње вријеме се у код нас примјећује необично велико одушевљење окултизмом у свим његовим пројавама, рачунајући ту и окултне методе лијечења.

Као печурке после кише код нас ничу разна окултна учења, школе и правци, међу којима има и сатанских.
У неким градовима су званично регистроване сатанска „црква" и масонска ложа.

У новинама и часописима се објављују рекламни огласи врачева и магова који позивају људе да их посјете да би им они скинули „урок", „исцијелили" их од свих болести, љубавних чини и слично.

Издају се окултне новине и часописи, штампа се огроман број књига о магији, врачању, екстрасензорици, уфологији итд.

Сви се ови центри, друштва, асоцијације, академије, часописи, новине баве „истраживањима", „праксом" и ширењем окултних знања у народу. Али шта је то окултизам? Велика совјетска енциклопедија (1974, т. 18, с. 348) овако одређује ријеч „окултизам".

Окултизам (од лат. речи оссикиз - тајни, скривени) је општи назив учења о постојању скривених сила у човеку и космосу, неприступачних обичном људском искуству, али приступачних „посвећенима", онима који су прошли кроз нарочиту иницијацију (посвећење) и специјални психички тренинг.

При томе се циљ ритуала посвећења... сагледава у достизању вишег ступња свијести који открива приступ тзв. 'тајним знањима'".

Управо се ова тзв. „тајна знања" налазе у основи врачања, магије из којих су изашли на светлост дана екстрасензорика, биоенергетика, уфологија и сл.
Током последњих година окултне науке - екстрасензорика, биоенергетика, уфологија, учење о карми, хипноза, парапсихологија итд, постале су нарочито широко распрострањене, нарочито у средини научне интелигенције.
Велику улогу у томе су одиграли и радови Рериха и Блавацке о развоју учења о Агни-јоги.



Окултна учења нам долазе и са Запада и са Истока.
То је умногоме повезано са развојем идеолошког и духовног плурализма, или анархије, на позадини тзв. демократизације друштва.

Вјероватно мало ко зна да је само 1994. године, ЦИА потрошила 150 милиона долара на духовну агресију против Русије тј. финансирање разних проповједника који су почели да стварају различите секте, школе, рачунајући ту и окултне - школе екстрасензорике, магије, уфологије, астрологије итд.

С друге стране појава великог броја екстрасенса, врачева, шамана, надриљекара, који скоро на сваком кораку нуде релативно јефтину помоћ и страшна религиозна необразованост становништва, довели су до правог бума окултног исцјелитељства и његове популарности међу многим људима који нису вјерници или су само номинални или обичајни вјерници.

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

С друге стране, однос наше Цркве према окултним методама лијечења је изразито негативан.

Према правилима св. Василија Великог, људи који се баве чаробњаштвом подлежу истој црквеној казни као и убице.

Према правилима Шестог васељенског сабора, људи који прибегавају помоћи чаробњака подлежу шестогодишњој епитимији, једнако као и они који гатају по облацима, бајачи, израђивачи талисмана.
Оне који су окорјели и неће да се окану овог посла Црква изопштава.


+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Стари Завјет има веома оштар став према врачевима, гатарима и чаробњацима, тј. према представницима окултних наука.

У Књизи Поновљених закона (глава 18, ст. 9-13) каже се:

„Кад уђеш у земљу коју ти Господ Бог твој даје,
не учи се чинити гадна дела оних народа.
Нека се не нађе у тебе
који би проводио свога сина и кћер кроз огањ,
ни врачар, ни који гата по звездама,
ни који гата по птицама,
ни урочник, ни бајач, ни који изазива духове,
ни опсенар, ни који пита мртве.

Јер је мрзак пред Господом свако ко тако чини,
и због таквих гадости тјера те народе Господ Бог твој испред тебе. Буди непорочан пред Господом Богом твојим".



У Књизи Левитској се каже:

„Не обраћајте се врачарима и гатарима,
нити их питајте, да се не оскврните о њих,
ја сам Господ Бог ваш" (19,31).

„А ко се обрати врачарима и гатарима
да блудно иде за њима,
обратићу лице своје на ту душу,
и истребићу је из народа њена.
Зато се освећујте, и будите свети,
јер сам и ја Господ Бог ваш, свет" (20,6-7).


У Књизи Изласка се каже:

„И када вам кажу:
обратите се дозивачима умрлих и чаробњацима,
врачарима и трбухозборцима,
тада одговарајте:
не треба ли народ да се обраћа свом Богу?
Питају ли мртве о живима?
Обраћајте се закону и откривењу.
Ако они не говоре као ова реч, нема у њима светлости".
И још: „Вјештици не дај да живи" (22,18).

У Књизи Левитској нарочито се оштро и отворено говори о људима који се баве окултизмом:
Човјек или жена у којима би био дух врачарски или гатарски,
да се погубе, камењем да се заспу, а крв њихова на њих" (20,27).


На тај начин, у Старом Завету однос према људима који се баве чаробњаштвом, гатањем, врачањем, према звездочатцима (астролозима) и сл., тј. који се баве окултним радњама, потпуно је јасан и суров - све до смртне казне.

О онима који им се обраћају за помоћ гатањем и слично, каже се:

„... обратићу лице своје на ту душу и истребићу је из народа њена"
(Лев. 20,6).

+++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++++

Из нашег каснијег излагања ће се видети да они који се обраћају за помоћ врачарима, маговима, шаманима и екстрасенсима заиста почињу да пате духовно и телесно, све до смрти.

Многи људи који се интересују за НЛО и „ванземаљце" такође трагично завршавају свој живот.
Тако се збивају у животу речи Библије
„... обратићу лице своје на ту душу и истребићу је из народа њена".


Због чега су опасни окултни методи лечења?

Хипноза, екстрасензорика, чаробњаштво, кодирање,
користе методе насилног деловања на човекову психу,
слабећи његову вољу и усмеравајући људско понашање
у складу са туђом вољом - вољом хипнотизера, екстрасенса, врача итд.

Дјелујући на човјекову подсвјест они у програм убацују свој програм понашања и мишљења.
Овај програм, продирући у свијест, одређује човеково понашање, поступке, па чак и његов начин мишљења.
Њему се чини да поступа по својој вољи и по својој жељи, а заправо он врши вољу туђег човека и туђег духа.

Овакво насилно деловање сакати човекову личност, паралише његову вољу, мења понашање, па чак и мишљење.
Човјек као да постаје биоробот, у њему се убија Лик Божији.

Лик Божији носи у себи сваки човек, ма колико био лош и пао.
Лик Божији у човјеку састоји се у томе што човјек има особине, својствене Богу: разум, слободну вољу и бесмртну душу.
Одузимајући човеку вољу и намећући му своју, мењајући човеков начин мишљења и понашања, окултисти се изругују Лику Божијем, понижавају га, потчињавају човекову душу себи.


Према учењу Светих Отаца Цркве,
човек може поступати по својој вољи,
по вољи Божијој и по вољи демона која му се у датом случају намеће преко посредника - врача, екстрасенса или хипнотизера.

Екстрасензорика, биоенергетика, чаробњаштво, магија
долазе нам путем чулног искуства,
насупрот забрани Цркве и Светог Писма,
продирући у духовни свет и постижући одређене резултате у лечењу.

Али екстрасенс и врач улазе у духовни свет својом греховном, неочишћеном душом, и зато, природно, они у духовном свету могу да опште само са светом негативних (демонских) сила.


„Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети" - каже се у Еванђељу. Окултисти пак улазе у духовни свет огреховљени, не очистивши своју душу покајањем, насупрот забрани Цркве.


Православље нема за циљ стицање било каквих натприродних способности, већ има за циљ очишћење душе кроз покајање, молитву, пост, уздржавање, чињење добрих дела, љубав према Богу и људима.


У темељу хришћанског живота налазе се љубав и вера, добра дела, аскеза (пост и уздржање).
Хришћански пут пролази кроз наравствено (морално) усавршавање:
„Будите савршени као што је савршен Отац ваш небески",
а не кроз вежбе које развијају натприродне способности без очишћења душе (покајања), љубави и чињења добрих дела.

Такав пут је опасан и погубан.

Савршена љубав води смирењу, а смирење је антигордост.


У гордости човек доживљава себе као савршеног, великог, најбољег међу људима, моћног.
А окултизам управо и развија код људи тежљу према власти над људима, тј. развија гордост која је почетак и крај сваког греха.


Управо је због гордости пао Даница - ђаво, и управо су гордошћу саблажњени згрешили први људи на земљи - Адам и Ева.
Змија, у чијем лику се скривао ђаво, убеђивала је Адама и Еву:

„Зна Бог да ће вам се у онај дан у који их окусите (плодове с дрвета познања добра и зла), отворити очи и бићете као богови..."
(Пост. 3,5).

Ето у чему је суштина греха:
непослушност и гордост -
„бићете као богови".


Тако бива да се Бог гордима противи, а смиренима даје благодат.



Улажење у духовни свет без наравственог (моралног) очишћења и покајања, преко физичких и духовних вежби доводи до развоја гордости, и често таква гордост доводи до тешких психичких обољења тог човека и потамњује Лик Божији у њему.


Хришћански пут је усмерен развоју Лика Божијег и Његовом уздизању.
Тај пут је избављење од ропства греху.

„Познаћете истину, и истина ће вас ослободити"
- каже се у Еванђељу.
Али шта је истина? Господ Исус Христос је рекао:
„Ја сам пут, истина и живот".
Значи, само у познању Бога ми стичемо прави пут,
спознајемо истину и задобијамо живот.
Ван Бога тога нема.
Окултизам нас пак изводи на пут без Бога,
пут који није истинит и није животан.

„Познаћете истину, и истина ће вас ослободити".
Ослободити од чега?

Може ли човек бити слободан у овом свету који лежи у греху и злу?
У овом свету човек је потчињен утицају различитих закона:
природних, биолошких, физиолошких, правних, социјалних, економских, моралних, духовних.
Ниједан од тих закона не сме да наруши, иначе ће морати да строго одговара због тих прекршаја.

Од чега ће човека ослободити спознање истине?
Од чињења греха.
Дакле, познавши истину (Бога),
он постаје слободан од чињења греха.
Ап. Јован Богослов је рекао:
„Сваки који у Њему (Богу) пребива не греши" (1 Јн. 3,6).
Ето у чему је истинска човекова слобода!

Ослобађајући се греха, човек побеђује своју природу, тј. законе биологије.
Знамо да многи хришћански светитељи нису били ожењени, тј. да су живели у потпуном уздржању, да скоро уопште нису спавали, да су се много молили, веома мало јели (на пример, једну просфору дневно или један комад двопека).

Али зато су у аскези, у вери и љубави према Богу и људима, „побеђујући природни поредак", многи од њих добијали благодат Божију и могли су да исцељују и чине чудеса.

Окултисти пак иду сасвим другим путем - они путем посебних вежби, без очишћења душе и тела од грехова, развијају у себи натприродне способности које поседује сваки човек, или их добијају од ђавола.


Без нарочитог духовног напора и наравственог усавршавања човек добија непосредно плодове свог рада - „исцељења", предсказивање догађаја (видовитост), дејство на догађаје, „исправљање човекове судбине" итд.


У хришћанству циљ живота није развој или стицање натприродних способности, већ стицање, тј. задобијање, Духа Светога, п
рема речима преп. Серафима Саровског.

Хришћанство је пут ка стварању „нове твари у Христу" (ап. Павле).

Овога нема у окултизму.
Зато окултисти не делују благодаћу Божијом,
већ делују кроз свет негативних духовних сила - свет демона.
А то доводи до тешких, а понекад и до трагичних последица.

О могућој штетности бављења екстрасензориком сведоче понекад и сами екстрасенси.

С. Н. Лазарев, велики ауторитет у области екстрасензорике,
који је написао књигу „Дијагностика карме", потврђује:
„Свака врста екстрасензорног лечења која се не ослања на духовни развој човека, води деградацији. Уклањање неких симптома обољења уопште није знак излечења" (с. 24).


Екстрасенси признају да се „узрок болести не уклања приликом екстрасензорне корекције и да се болест може у сваком тренутку појавити на другом месту"
(Лазарев С. Н., с. 11).

И заиста, наше духовно-медицинско искуство рада с болесницима који су се лечили код окултиста сведочи управо о психосоматској деградацији човека: долази до снажног психичког растројства које доводи до веома тешких последица, све до смрти болесника, и, с друге стране, болест се поново враћа у још горој варијанти, прелази на друге органе или се преноси блиским рођацима.

С. Н. Лазарев такође признаје да методи биоенергетског лечења могу донети само олакшање, али не могу излечити болесника (с. 13).

При томе он истиче да екстрасенс често делује као енергетски вампир, одузимајући енергију од пацијента, што доводи до наглог погоршања болесниковог стања (c. 13).

На тај енергетски вампиризам скреће пажњу и свештеник Родион у својој изврсној и изузетно корисној књизи „Људи и демони" (Петроград, 1993. г.).


Он пише: „Екстрасенси-демонисти... примењују варварске методе прерасподеле енергије у организму, услед чега болесни орган добија прилив енергије од здравог органа и поправља се, а овај други оболева.
Тако, на пример, они успевају да излече од чира, а човек ускоро умире од инфаркта.
За време сеансе такође практикују исисавање енергије из пацијента: с њим се успоставља дугорочна енергетска веза и преко овог канала они убудуће 'исисавају' енергију" (с. 44).

Занимљива су запажања дописника часописа „Ватре Бугарске" (на која се позива о. Родион), који се лично познаје са исцелитељком Џуном.
Он сведочи о томе да не познаје ниједног човека којем се после њеног лечења болест не би поново вратила (с. 15).

Јеромонах Серафим (Роуз) такође истиче да и учитељи и ученици који се забављају окултизмом доживљавају психичка и емоционална растројства, самоубиства, убиства, опседнутост демонима...
У том погледу су веома актуална моја следећа запажања и примери из штампе.



У окултистичком листу „Тајна власт" број 7, од 1995. године у чланку И. Царева „Агресију припрема космос" (с. 5) наводе се веома занимљиви подаци који потврђују моја запажања.

У Великој Британији, у Бристолу, године 1986. извршио је самоубиство професор Аршад Шариф. Након неколико дана још један професор, Вимал Дазибај, извршио је самоубиство, бацивши се са бристолског моста. Оба научника су се активно занимала за парапсихологију.

Амерички писац Сидни Шелдон који је обавио самостално истраживање ових загонетних самоубистава утврдио је да ове трагедије нису биле једине.
Укупно је, према Шелдоновим подацима, за Шарифом и Дазибајем на други свет отишло 23 човека који су се бавили сличним проблемима . Да ли је ово случајно?

Писац Ј. Сањин у књизи „Чудеса без чудеса" (Москва, Совјетски патриота, 1993) истиче да биоенергетске сеансе могу чак довести до смрти болесника (с. 23).


О тешким духовним последицама бављења окултизмом сведоче многобројни случајеви страшних немотивисаних злочина, или злочина изазваних непосредно под утицајем духова на спиритистичким сеансама или приликом поклоњења сатани.

Један ученик старијих разреда је јурио ножем 24-годишњу наставницу, покушавајући да је закоље. У дневнику овог дечака постоје записи са похвалама његовом идолу - кнезу таме.


У књизи „Поклоњење ђаволу" у листу наводи се следећи случај. Четири дечака су пошла са својом другарицом из разреда на реку. Тамо су је заклали кухињским ножем, напили се њене крви, тело закопали, а затим су још месец дана мирно живели, ишли у школу, све док убиство није откривено.
Испоставило се да су се сва четворица бавила спиритизмом.
Једном од њих се јавио „мушкарац у црном" и наредио му да убије другарицу која је ишла у цркву и похађала недељну школу веронауке, што су они, зомбирани од стране тог духа за време спиритистичких сеанси, и учинили.


1991. године у чланку „Зашто деца убијају родитеље" износи се да се Европа и Америка гуше од недуховности.
Камен-темељац читавог живота постало је служење идолу страсти, а окултизам, магија, култ источних псеудорелигија, постали су веома раширени. То је и постао узрок епидемије убистава родитеља од стране деце.


Карактеристично је то да се међу онима који доспевају у тзв. тоталитарне (заправо, сатанске) секте, најчешће срећу људи који су се раније бавили јогом, теософијом и различитим врстама окултизма.

Чланови секте Аум Сенрикјо изјављују да је пракса која се примењивала у њиховој секти била законити наставак изучавања источне религиозне мудрости које је почело од радова Рериха и Блавацке.

Кабала

Кабала, што значи „усмено предање“, је јеврејски теолошки систем, који има своје почетке у зори Хришћанске ере, али се постепено повећавало, идејама позајмљеним из питагорејанизма, гностицизма и неоплатонизма. Кабала je изгледа да нека врста реакције против бездушног материјализма и формализма у Јудаизму.

Непосредни циљ Кабализма јесте да открије скривено значење које наводно запечаћено у Тори (првих пет књига Светог Писма, написаних од стране Пророка Мојсеја) и да јој дода мистичне идеје, које су преношене усмено. У сврху разоткривања скривеног смисла у Тори, кабалисти су израдили сложени метод нумеролошких рачунања, комбинованих са премештањем слова у библијском тексту.

Кабалистичко учење је изложено у различитим књигама, од стране различтих аутора. Главна дела су „Sefer Yezirah“ (књига Постања), вероватно написана у шестом или седмом веку, и „Zohar” (Сјај), написана од стране Мојсеја Леона, око 1300. године.

„Sefer Yezirah“ се бави проучавањем природе Божанства, „бесконачног ништа“ које себе открива уз помоћ еманација и у процесу ствара светове. Овај процес одговара десет бројева (sefirot) и двадестдва слова јеврејског алфабета, који заједно узети, укључују тридесетдва „пута мудрости“.

Сефироти се односе на „жива створења“ или Анђеле описане од Пророка Језекиља. (Јез. Гл.10) Слова азбуке одговарају треима паралелним световима човека, планетарним сферама и годишњим добима. Детаљи овог окултног система, у којима се слова и бројеви, гледају као мистичне рефлексије натприродне стварности, поприлично су збуњујући и противуречни. Религиозне основе кабализма је заједничко, опште окултно учење са пантеистичком идејом Бога.

У практичној примени, кабалисти су створили методе „беле“ магије, предсказивања будућности, призивања душа мртвих, егзорцизма демона, хиромантије (просветљење гледањем у длан), ношење амајлија и задобијања мистичког просветљења. Древни кабалисти су се сматрали мајсторима алхемије и астрологије. Кабала приписује велики значај, мистичким значењим бројева и слова, али и магијској моћи библијских имена Бога.

Шеснаести век је био раздобље посебног интересовања за Кабалу. Имала је велики утицај на бројне западне окултне системе, укључујући и Масонерију, Теозофију и Антропозофију. Међу мислиоцима који су проучавали кабалу, били су Пико дела Мирандола, Рејхлин и Парацелзус. Кабализам је служио као основа за месијанске покрете Шабатаја Цвија и Јакова Франка, а касније и Хасидизма.

Гностицизам

Гностичке секте, тако назване из грчке речи „gnosis” – знање, настале су у зору Хришћанства. До трећег века, представљали су велику препреку за Цркву. Учење ових секти је био покушај да се Хришћанство „подигне“ и да се дода ризници паганске културе – источњачких окултних веровања и грчке философије.

Гностички учитељи се описују као источњачки, сиријански, западни или александријски. Прва група укључује Офита, Сатурнилуса, Василида, Церда и Марсиона; другу – Карпократа и Валентина. Источни облик Гностицизма показује утицај персијског дуализма, који учи да постоји два принципа: добри Бог, Творац духовног света, и зли бог, који је створио физички свет.

Западни облик Гностицизма показује јасне трагове до Платонизма и Неоплатонизма, са њиховим бројним степенима еманација Божанства. Гностици сматрају да на врхунџу свих ствари постоји Врховно Биће, коме дају различита имена, означавајући његову апсолутност: Највиши, Свемогући, Неупоредиви, Бесконачни, Самодовољни. У исто време, гностик је пред собом видео свет који је поремећен и хаотичан, и морао је да објасни узрок тога.

Гностицима је изгледало немогуће да је овај свет, могао бити творевина Највишег Бога; иначе, би извор свог зла у свету, морао бити тражен у Њему. Умест тога, гностици су сматрали да супстрат овог света мора бити материја, коју источни гностици виде као независни, живи и зли принцип, а западни као еманацију или сенку Апсолута, које поседује само фантомско постојање.

Сама инертна материја, међутим, није могла створити свет у коме се очигледно налази и део највижег божанства. На тај начин, све струје гностицизма су поставиле себи задатак у објашањавању света који се састоји из искри светлости, зароњених у мрак материје.

Да реши овај проблем, гностик сматра неопходним да изађе са сложеним системом еона, бића која потичу или истичу из Апсолута, слично низовима водопада. У неким гностичким системима, број посредника између Великог Непознатог и материјалног света достизао је тридесетдва, магијски број извучен из кабале. Што је даље еон био од Апсолута, имао је слабији утицај на њега, са сразмерним повећањем таме материје. Први еон који је проистекао из Апсолута, назвали су Демиург. Демиург је био тај који је створио свет, састављен из духовних елемената помешаних са материјом. Материја је најнижи еон и сматра се једнаком злу.

Људи који трагају за духовним животом су под ланцима таме, пошто су невољно учињени затвореницима нижег света. Њихова жеља је да досегну виши стање бића и да се уједине са животом Апсолута. Таква заједница се задобија знањем о тајни постојања – гнозом.

Пошто су гностици материју сматрали злом, нису били способни да прихвате стварност Оваплоћења Месије, Христа. Било је немогуће духовном бићу, као што је Христос да дође у директни додир са злом материјом. Одатле се појавила јерес докетизам (из речи dokeo – појавити или изгледа), која је учила да је Христос само наизглед био човек, док је у стварности био дух.

До краја трећег века секте гностика су отишле у постепено опадање, али су њихове идеје извршиле велики утицај на бројне, касније окултне покрете, као што је Масонерија, Теозофија, Антропозофија, а такође и на философске школе Јакова Бемеа, Шопенхауера, Сведенборга, Парацелзуса, Шелинга и других.

Гностицизам нам онда, представља посредна бића, еоне, између Бога, Апсолута и нижег света. У неким школама, Демиург је био само биће посредник, док је у другим био Логос (Реч), Софија (Мудрост), душа света, „женски принцип“, или нека друга ствар.

Сва ова учења су прилично збуњујућа и чак противуречна у неким стварима; оно што им је заједничко, јесте идеја о проистицању из Божанства – другим речима, још једна варијанта истог, старог окултног пантеизма.

Треба да се примети, нажалост, да је искушење да се направи мост између свесавршеног Творца и Његове творевине овде ниже, такође утицала на руско богословље, захваљујући философским писањима Владимира Соловјова. Један део руских религиозних писаца, укључујући протојереја Флоренског, протојереја Сергеја Булгакова, професора Николаса Берђајева и неки од богослова Париске школе богословља, покупило је гностичке идеје Соловјова и писало целе главе о Софији, светској души и „женском начелу Бога“.

Шта нам нуди магија?


У току свог постојања човек је развио две врсте односа према невидљивом: мистички и магијски.
Мистика је заједница са богом, а
магија заједница са природом.[2]

Обично се дешава да људи поистовећују ова два односа, што је неисправно.

Магија се заснива на веровању у постојање натприродних сила на које човек може утицати како би помоћу њих извео одређене жељене промене које природним средствима не може остварити.


Магијски поступак је поступак принуђивања;
ту не постоје ни морални обзири,
ни поштовање туђе слободне воље,
тражи се само корист у овом свету
ма и по цену наношења највеће штете другима.

Магија не признаје да постоји Бог који управља светом;
она се заснива на веровању у постојање непознатих, невидљивих, окултних сила, без неке личне свести, али ако се тим силама и приписује свест, онда су то демони које маг својом тајном вештином изазива да чине његову вољу.



Најчешћа подела магије је подела на белу магију,
којом се тежи остварењу неког повољног, позитивног ефекта
(нпр. нечијег оздрављења, успешног лова, и др.),
и на црну магију, којом се тежи нанети неко зло
(уроци, чарање, чини).

Међутим, ово је само формална подела, јер је суштина у много чему иста.


Постоје извесни облици религије у којима се магија легално користи, као што су фетишизам, таоизам, шаманизам, и др.

Међутим, магија је успела да пусти корене код појединих људи чак и у оним религијама које су изричито противне коришћењу магије, тако да има следбенике, на жалост, и у хришћанству, како у источно-православном, тако и у западном, римокатоличком.


И сами смо често у прилици да видимо или чујемо да постоје извесне особе које пале свеће наопако, везују крпице по гранама дрвећа у близини неке цркве, носе разне амајлије против урока, мале потковице за срећу, и много шта друго. Све ово нема никакве везе са вјером.


Западни окултизам (чији је утицај све присутнији на нашим просторима) препун је магијских елемената, почевши од спиритизма, преко теософије и антропософије, све до тзв. “црних миса” које су саставни део богохулних церемонијала сатанистичких секти.

Многи од ових праваца покушавају да се заклоне иза хришћанства, да се “провуку” под именом хришћанских начела, обреда или традиције, док су неки други, рецимо “сатанисти”, отворено окренути против хришћанског Бога, не кријући при том да директно служе Сатани.
Њихови скупови су крајње богохулни, пуни језивости, настраности, блуда, призивања Сатане, често уз коришћење крви жртвоване животиње, а бивало је и људских жртава (скорашњи случајеви у Трстенику, Вршцу, Београду и Новом Саду).


Магија је широко заступљена.
Овако залутали људи су обавезани одређеним строгим “моралним” кодексом, тако да није мали број извршених самоубистава, па и убистава (у име Сатаниног царства), а поједини лабилни чланови често бивају инструмент за рађење "прљавих послова” одређених политичких моћника.

Дакле, све насупрот Божијим заповестима, насупрот реду, поретку и миру међу људима у свету, уз издашну помоћ демонских сила.

Порекло магије


Корени магије задиру дубоко у нашу прошлост;
многи научници сматрају да је чак и преисторијски човек знао за магију.

Њена појава може се везати за нарушени природни однос у прародитељском греху између човека и природе са једне, и Бога са друге стране.
Наиме, Бог је створио човека по своме обличју као лично, свесно и слободно биће, са израженом стваралачком способношћу.


Први човек, Адам, имао је општење и заједницу са Богом,
и требало је да слободно и у љубави достигне своје пуно сједињење са Богом,
а оствари пуноћу свога бића за коју је назначен,
да оствари своје обожење.


Управо је обожење човека циљ целокупне божанске творевине.
Сам по себи човек, мимо Бога, као створено биће и тиме део целокупне божанске творевине, није био у стању да ово оствари.


Међутим ђаво, тај “човекоубица од искони”,
предлаже човеку сасвим супротни и за овог као лично и слободно биће један разрушилачки пут стицања онога што човеку иначе није било немогуће и неостварљиво – да буде као Бог.

Дакле, ђаво је саветовао људима обожење без Бога, да се мимо Бога постане Бог, и то на који начин:
управо једењем плода са забрањеног дрвета познања добра и зла.
Као да се убирањем и једењем неког плода са било ког и каквог дрвета човек може изједначити “са Богом вечно Живим и Истинитим!
Зар то није магијски начин који је ђаво човеку предложио,
начин аутоматског, мађијског ‘постајања Богом’,
тј. начин лажни и преварни, обмањивачки и убилачки,
начин безлични и обезличујући,
и самим тим нечовечни, античовечни и антибожни чин?”.



Од злоупотребе слободне воље
и нарушавања првобитног односа са Богом, тј. од “изгнања из раја”,
човек и даље у себи носи лик свога Творца,
и даље га Створитељ позива да разбије окове своје грехољубивости
и да се слободном одлуком и из љубави врати заједници са Њим;
међутим човек, вођен својом грехољубивом природом и лукавством Сатаниним,
у немогућности да се одрекне или да побегне од Бога,
све више је замагљивао Божији лик у себи,
као и сам појам Бога, па га је прекројавао и уобличавао према свом укусу и фантазији.

Тако је неко налазио Бога у светлим небеским телима, неко у биљкама, животињама, камењу, а неко у својој дивљој фантазији која га је водила најкрволочнијим церемонијама.


Ђаволов предлог био је пут и метод сваке лажне религије и магије,
и тај метод се касније понављао и понавља кроз многе псеудорелигије,
кроз разне магијске, механичке, насилне покушаје ‘усрећења’ човека и човечанства,
што је увек идолопоклонство и идолослужење.

Уместо Живог и Истинитог Човекољубивог Бога,
ђаво је човеку у Рају предложио мртвог идола,
свеједно да ли је тај идол сам ђаво,
или човек као сопствени самоидол.

Optuzujete druge za okultizam, a sami ste njegove zrtve! Sta je opoganjeno hriscanstvo, idolatrija crkve, ako ne okultizam?

Колико ти уопште познајеш хришћанство да би могао тако причати?

I klanjanje moštima je vid okultizma, jer se mrtvim predmetima pripisuju čudotvorne moći.

_________________
Gdje se krije naš Radovan:
http://tinyurl.com/29rf9j

Довољно јепогледатии силу Божју која се показује на Острогу где су мошти св. Василаија да се демантују сви приговори секташа.

Дакле, имају записана сведочења конкретних људи, које можете контактирати за проверу истинитости исцељења које су примили.

Moć autosugestije i masovne psihoze je nevjerovatna...

_________________
Gdje se krije naš Radovan:
http://tinyurl.com/29rf9j

Близарде, немој да се правиш луд, то је исто као да си изјавио да сви чланови Цркве вјерују да у телевизору живе мали људи,
или да приписују магичне моћи својим мобилним телефонима.

Та прича је прво била забавна, па онда тужна, да би на крају заиста постала досадна.

Јасно је речено већ милион пута да као што из телефонског апарата чујеш глас саговорника не значи да причам са самим апаратом.

Или ако пољубим слику своје драге, то не значи да сам заљубљен у папир и боје или да сам идолопоклоник због тога.

Дакле само неко луд или довољно безобразан може магију повезати са хришћанском црквом.

Pa čuj, neki "vjerujući" sigurno i misle da iz mobilnog telefona čuju glas svetog Nataknija koji im upućuje neke mudre savjete...

Prije će biti da je priča nevjerovatna, jer da u 21. vijeku postoje oni koji na mjestu odsječene bukove grane vide lik "svetog" Save, ili koji poput najprimitivnijih plemena iz srca Afrike cmaču košćure i lobanje davno upokojenih mrtvaca ne bi li iz te truleži isisali djelić neke čudotvorne, magične moći... Strašno.

Da, ali moguće je da pričaš sa samim Nebesima u romingu...

Pa bolje je da poljubiš dragu, a ne da se igraš fetišizma...

_________________
Gdje se krije naš Radovan:
http://tinyurl.com/29rf9j