banjalukaforum.com

Ukoliko vjerujemo tradiciji, trebali bismo poistovjećivati autora hronološki najstarijeg jevanđelja s onim Jovanom Markom (rimski nadimak Marcus) kog nekoliko puta susrećemo u djelima Novog zavjeta. Iz lakonskih informacija možemo zaključiti da je to bio mladić iz bogate jerusalimske porodice, dakle obrazovan, koji je dobro govorio, iako to sa sigurnošću ne znamo, grčki i latinski jezik. U kući njegove majke Marije našao je utočište Isus i njegova galilejska grupa učenika; tu je održana Posljednja večera.

Neki biblisti smatraju da je Jovan Marko mislio na svoj lični doživljaj kada u tragičnu zgodu na Maslinskoj gori upliće svojevrsnu anegdotu o nekom tajanstvenom i hrabrom mladiću koji nije napustio uhapšenog Isusa kao što su to učinili uplašeni njegovi najbliži učenici, nego je izbliza išao za njim bez obzira na opasnost da bude uhapšen. Kada su i njega htjeli uhvatiti, spasio se na takav način što se istrgao, ostavivši u rukama straže Sinedriona čaršav u koji je bio ogrnut i go skočio u mrak getsemanskog vrta.

Primajući identifikaciju toga Jovana Marka s autorom jevanđelja kao tačnu, moramo isto tako prihvatiti kao tačno da se ovaj autor jevanđelja susreo s Isusom nekoliko puta, dakle da je bio očevidac više događaja iz posljednjih dana njegovog života.

Jedan karakterističan detalj o Marku imamo zahvaljujući "Djelima apostolskim". Saznajemo, naime, iz ove relacije da je on bio blizak rođak Varnave, onoga "heleniste" sa Kipra koji je s Pavlom apostolom bio na nekoliko misijskih putovanja. Vjerovatno zbog ovoga srodstva Jovan Marko ih je pratio na put za Kipar i Malu Aziju. Ekspedicija se ipak završila neprijatno. U Pergu u Pamfiliji Marko se posvađao s Pavlom, iznenada je prekinuo put i vratio se u Jerusalim. Nikad više nisu se pomirili. Kada je u Antiohiji nastao plan novog misijskog putovanja i Varnava opet htio uzeti sa sobom Marka, Pavle, koji još nije zaboravio na neprijatan doživljaj u Pamfiliji, nije to odobrio.

Drugovi zajedničkih misijskih ekspedicija, ogorčeni jedan na drugog, riješili su da se rastanu i da svako radi na svoju ruku. Pavle je krenuo na planirani put s drugim drugom, Varnava je pak u društvu Marka otplovio na Kipar, u svoju rodnu kuću. Otplovio je, uostalom, time u zaborav, jer ono što se pričalo o njegovoj daljnjoj sudbini, već pripada legendi. Navodno je umro mučeničkom smrću na Kipru. Pokazalo se da su pisani izvori, kao što su "Pisma Varnavina" ili "Varnavino jevanđelje" apokrifi. Za vrijeme vladanja cara Zenona navodno je nađena njegova grobnica s tekstom Matejevog jevanđelja prepisanog njegovom sopstvenom rukom.

U Marijinu kuću dolazio je takođe i sveti Petar i valjda ga je Jovan Marko, kao domaćin, morao primiti. Iz "Djela apostolskih" jasno se vidi da je Petar bio tamo rado viđen. Kada je, naime, bio u godinama 41.-44. u zatvoru po naređenju kralja Agripe I, a zatim anđelovom intervencijom oslobođen, prvi korak koji je napravio na slobodi bio je prema Marijinoj kući. Tamo su ga primili otvorenih ruku uz srdačnu radost ("Djela apostolska" 12, 12-17).

Deset do dvadeset godina kasnije, za vrijeme Neronovog vladanja (54-68. g.) Petar i Marko ponovo su se sreli u Rimu, gdje je već postojala veoma brojna kolonija Jevreja i Hristovih vjernika. Naravno, lako su obnovili staro poznanstvo iz jerusalimskih vremena. Osim aramejskog, Petar nije poznavao nijedan drugi jezik. Dakle Marko mu se ponudio kao sekretar i pratilac, jer je dobro govorio latinski i grčki. Ko zna, uostalom, možda je u izvjesnoj mjeri ovoj saradnji doprinijela zajednička odbojnost prema Pavlu, koji se, kao što se to vidi iz "Djela apostolskih", zamjerio i Petru, kada je u Antiohiji riješio doktrinarni spor kako treba postupati sa preobraćenim paganima?

Nastavlja se...

_________________
Gdje se krije naš Radovan:
http://tinyurl.com/29rf9j

Тумачење Четвороеванђеља светог Јефрема Сиријског које је у наставку изложено заслужује пажњу побожног читаоца не само због тога што је то веродостојно дело великог Оца и учитеља Цркве, него и због важних особитости еванђелског текста који се у њему објашњава. Према сведочанствима старине и брижљивим испитивањима научника, показало се да свети Отац у свом излагању Еванђеља није следио неког од Еванђелиста него да је пред собом имао зборник еванђелских текстова, састављен на основу сва четири Еванђеља

Према истраживањима научника, текст који у свом тумачењу користи св. Јефрем Сиријски на неким местима удаљује се не само од текста какав је данас општеприхваћен у Цркви - и што пажљивом читаоцу сигурно неће промаћи - него и од старог сиријског превода који се назива Пешито, а подудара се са најстаријим сиријским Еванђељем, које је издао Цуретон. Тако у тумачењима св. Јефрема речи из Јн. 1; 4-5. гласе овако: У томе, што је било саздано, у Њему је био живот, и живот беше светлост људима, док Мт. 1; 25. преноси на следећи начин: У светости је живео с њом, док не роди првенца. Оба ова места подједнако се удаљују од грчког текста и од превода Пешито, али су сагласна са Цуретон-овим старим Сиријским Еванђељем.

Без обзира на ова одступања у неким појединостима, Четвороеванђеље које излаже св. Јефрем омогућује да се јасно види да је то онај исти еванђелски текст какав и данас читамо. Према томе, нека сваки православни хришћанин поштује успомену на св. Јефрема, који нам је у својим тумачењима оставио тако јасно, убедљиво и непобитно сведочанство о дубокој старини и неповредивости светих Еванђеља, која је прихватила Црква Христова.

(Хтели бисмо да скренемо пажњу србском читаоцу на велику смисаону и асоцијативну густину и концизност текста св. Јефрема Сиријског, а у смислу да је док се чита ово тумачење неопходно имати пред собом отворено Свето Писмо Старог Завета како би се лакше пратио текст тумачења. Свети Јефрем праслике Ст. Завета објашњава њиховим испуњењем у Новом Завету. Тежину текста појачава и сиријски језик који има логику друкчију од логике индоевропских језика.)

.....................................................................

Зар треба нешђто додати на ово? И ово је "озбиљн" и "научни" став???




Који?




Како то знамо?



И тако у бескрај....


Ето, то је наука, а хришћанство некаква фантазија и бајка...сиц!

Joj joj, k'o kakva usidjelica, samo ti nesto smeta.... Ne moras me bas toliko citirati, nego daj nam kontraargumente. Nemas nista? Ok, onda slijedi drugi nastavak...

_________________
Gdje se krije naš Radovan:
http://tinyurl.com/29rf9j

А покушај их некада и сам наћи, шта мислиш да си ти са пар порука покупио сву памет овога свијета, човјече ово ти је баш сујетно.

Даље, и шта када ти неко да контрааргументе, човјече, када би ти послије пар мојих контрааргумената постао православац, то би значило да са твојом главом није нешто у реду (интелектуално) и мислим, какав би ти онда то био православац (ово православац је само примјер). Нити је неко овдје у мисији (ја се бар надам да је тако), а мени је замоооооооооорно.

Хајде се мало постави као Грци, дијалектички (а немојте молим вас оно мене заним шта је истина - болан прво заврши ти факултет, ожени се подигни породицу, итд. - немој писати шупљаке).

Поздрав

_________________
Удри врага, не остав` му трага!

Ni kod tebe nisam nasao neke jake cinjenice koje bi pomogle da me obasja svjetlost pravoslavlja.

_________________
Gdje se krije naš Radovan:
http://tinyurl.com/29rf9j

Хоћеш да те онда подучавам будизму, па да будеш "озарен" (буда).

Мислим, па шта ако ниси, ја сам скренуо пажњу на нешто тотално друго. Е, моји краљви рокен рола.

_________________
Удри врага, не остав` му трага!

Nego, da mi nastavimo sa istorijskim "seciranjem" Markovog jevanđelja:

Dakle, plod saradnje jevanđeliste Marka i apostola Petra je jevanđelje koje je navodno Marko napisao već nakon Petrove smrti. Tako bar smatra crkvena tradicija iz II i III vijeka. Glavni izvor informacija o ovom pitanju je Papija, episkop u Hijeropolisu. Njegova spisateljska djelatnost pada manje-više na polovinu II vijeka. Osim toga, ništa o tome ne znamo i nisu nam poznata njegova djela, jer se nisu sačuvala do našeg vremena. To što je ostalo iza njega jesu dijelovi njegovih izjava i mrvice informacija o njegovom životu kod drugih crkvenih pisaca.

Ovdje treba navesti episkopa Cezareje Euzebija (263-340), autora prve "Istorije Crkve". On tvrdi, pozivajući se na Papiju, da je Marko kao Petrov prevodilac "tačno zabilježio sve čega se sjetio, iako treba priznati ne u istom redoslijedu, kako je učio i djelovao Hrist". (Eto, Damaskine, činjenice koja potvrđuje da je Pera bio slab u stranim jezicima.) Dalje čitamo: "A tako je učinio zato što nije on čuo Gospoda i nije išao za njim, nego je tek kasnije pošao za Petrom i prilagodio njegove instrukcije i nauku potrebama slušalaca, a nije imao namjere da ispriča Isusov život".

Drugi crkveni pisac, Kliment Aleksandrijski (oko 150-215. g.) dodaje toj relaciji novi prilog. On tvrdi, naime, da je Marko zapisao Petrovu nauku na molbu hrišćana koji su stanovali u Rimu i da je ovaj zadatak izvršio ne samo za vrijeme Petrovog života (a ne nakon njegove smrti) nego čak s njegovom tajnom dozvolom. Tako bi se jevanđelje koje je nastalo na ovakav način moglo, ustvari, nazvati Petrovo jevanđelje.

Koliko je u tome istine i kakvo je stanovište nauke u tom pogledu? Da li je Marko zaista autor jevanđelja? Na osnovi toga čime sada raspolaže nauka, nije se moguće izjasniti za ili protiv autorstva Jovana Marka. Doduše, u svojoj "Prvoj poslanici" Petar zove Marka svojim sinom, a iz sadržaja proističe da oni borave zajedno u Rimu (1 Pt 5, 13). Ipak, nezgoda je u tome što autentičnost tog pisma istraživači stavljaju u pitanje. Najzad, ukoliko bismo povjerovali Papiji i Euzebiju, onda onaj Marko koji je bio Petrov sekretar nije lično poznavao Isusa, iz čega slijedi da se on ne može identifikovati s Jovanom Markom, Marijinim sinom.

Velike razlike javile su se u vezi s datumom nastanka Markovog jevanđelja. Kod svih istraživača ovi datumi ne prelaze period ograničen godinama od 50. do 75. Ako stanemo na stanovištu da je 13. poglavlje nastalo već nakon razorenja Hrama, ove za jevrejstvo prelomne kataklizme, onda, jasna stvar, moramo se odlučiti za godine od 70. do 75.

Rimsko-katoliička tradicija smatra da je jevanđelje prema Marku nastalo u Rimu. Uzimajući u obzir tzv. tekstualne dokaze moguće je ovaj argument prihvatiti. Koji su to tekstualni dokazi? Pa pažljiv će čitalac bez poteškoća primijetiti da je jevanđelje namijenjeno prije svega prozelitima paganskog porijekla a ne judeohrišćanima. O tome svjedoči, između ostalog, činjenica da su ubačene u tekst aramejske riječi u originalu uvijek prevođene na grčki jezik; osim toga, kad su navođeni običaji i obredi povezani s judaizmom, autor je smatrao potrebnim objasniti njihov smisao, što bi, naravno, bilo suvišno kada bi se radilo samo o hrišćanima jevrejske nacionalnosti.

Na latinsku sredinu, dakle na Rim, navode nas brojni latinizmi i opisi tipično rimskih institucija. Karakteristično je još i to da se autor mnogo rjeđe nego drugi evanđelisti poziva na Mojsijev zakon i biblijska proročanstva. Najvjerovatnije bio je svjestan da te vrste argumenti nisu mogli biti ubjedljivi za ljude koji su odrasli u helenističko-rimskim tradicijama i jednostavno nisu poznavali Stari zavjet.

Nastavak slijedi...

_________________
Gdje se krije naš Radovan:
http://tinyurl.com/29rf9j

Ја ти само кажем да је то што износиш нису никакве научне чињенице или аргументи, већ гомила пуких претпоставки и нагађања.

вјера, као и свеаки други поглед на сивјет је нешто што се може "научити", већ просто резултат твог духовног живота и искуства.

Нека ћеш и рећи да труним, али ово што постујеш су само поновићу, нечија нагађања.


Чињеница ја имам безброј, али ми није у циљу да те тјерам да вјерујеш ако не желиш, већ ме само занима, како то да више вјерујеш нечијим нагађањима него Христу?

Po milioniti put: u ovim temama na govorim o tome koliko ko vjeruje ili ne (niti me za to briga, jer vjera je privatna stvar pojedinca), već jednostavno o čistoj, naučnoj (ne)utemeljenosti novozavjetnih jevanđelja, njihovim kontradiktornostima i drugim stvarima koje vi "vjerujući" ne znate ili ne želite da znate.

Ako se već trebam pozvati na reference, ovo nije copy-paste (ajd probaj naći ove tekstove na Netu, imaš od mene ne tri, nego pet piva), već o kompilacijama iz djela nekoliko autora. Pored ovih već navedenih, postovi se baziraju na knjigama velikog poljskog bibliste Zenona Kosidovskog, zatim tu je Rumun Mirčea Elijade, kao i Džejms DžordžFrejzer i njegova knjiga "Zlatna grana".

Eto, jel' sad jasnije? Ako jeste, možemo preći na sljedeći odjeljak.

_________________
Gdje se krije naš Radovan:
http://tinyurl.com/29rf9j

Заборавио си Rene Guenona...
А на Косидовског сам се ложио негдје 1993...како каже циго "Лепо, знаш како иде у град..."

Само ми је Косидовски дјеловао далеко озбиљније од ових текстова,
а ко зна...тад сам био млад...

Dakle, u prethodnom postu je istaknuto da ne postoje nikakvi podaci koji bi dozvoljavali jasno određenje prema autorstvu Markovog jevanđelja. Mnogo važnije je pitanje da li je autor, bez obzira na njegovo ime, služio svetom Petru kao sekretar i da li u jevanđelju donosi tačno njegove misli i pouke. Crkvena tradicija - valja ponoviti - do te mjere vjeruje ovoj verziji da se alternativno govori i piše ponekad o Markovom kao o Petrovom jevanđelju.

Neki istraživači su ipak ubijedeni da autor razmatranog jevanđelja nije mogao biti Petrov sekretar. Koje dokaze navode kao obrazloženje svoga suda? Prije svega, obraćaju pažnju na to da tekst jevanđelja ima sve osobine kompilacije zasnivane na raznim pismenim i usmenim izvorima. Osim toga, da ono nije Isusova biografija, nego rasprava koja propagira izvjesne teološke doktrine, dakle tipično je katehističko djelo.

Prof. E. Dobrovski u citiranoj knjizi "Jevanđelja, njihov nastanak i književna vrsta" formuliše to ovako: "S biografijom u klasičnom značenju ovo jevanđelje nema ništa zajedničkog. Zanimanje za geografiju i hronologiju u njemu ne postoji... Što se tiče lika Gospoda Hrista, opisan je na način koji je izrazita negacija bilo kakve biografije. Marko ne pominie Hristovo porijeklo, ne poznaje ime njegove majke i ko mu je mogao biti otac."

Izgleda da Petrov sekretar ne bi nikad napisao ovakvo djelo; bilo bi to suprotno zdravom razumu. Razmotrimo životne okolnosti u kojima je nastalo ovo jevanđelje. S jedne strane, vidimo već starog, dobroćudnog apostola, nekadašnjeg ribara iz Galijeje, za koga znamo da je bio čovjek vrijedan poštovanja, ali sigurno neobrazovan. Nisu njega izabrali nazarenci Jerusalima za svog rukovodioca, nego Isusovog brata Jakova Pravednog, koji uopšte nije bio Isusov učenik. Od raspinjanja su prošle mnoge godine. Da li je u ovim uslovima Petar mogao da ne misli o ličnim i zajednički proživljenim danima s voljenim Učiteljem, o njegovom životu, spoljašnjem izgledu i o njegovoj porodici, riječju, o svemu tome od čega se sastoje memoari?

S druge strane, imamo navodno njegovog sekretara. Da li je on mogao biti do te mjere lišen svake ljudske radoznalosti i prećutati ovakve uspomene ukoliko bi ih čuo iz Petrovih usta? Obično poznavanje ljudske prirode ne dozvoljava da se povjeruje u takvu mogućnost, još više zbog toga što je upravo u ono vrijeme težnja za poznavanjem Isusovog života u svim njegovim aspektima rasla kod vjernika do te mjere da su praznine u njegovoj biografiji počeli ispunjavati legendom. Petar je mogao, naravno, ovu opštu glad znanja podmiriti autentičnim uspomenama, a ipak to nije uradio, barem tako treba smatrati na osnovu jevanđelja, koje je inspirisao.

Postoje još i druge, podjednako značajne okolnosti, koje potkopavaju tezu da je autor Markovog jevanđelja bio apostolov sekretar. Naime, nakon detaljnije analize teksta, jasno se vidi da nije bio suviše upoznat s Petrovim načinom mišljenja koji je, kao što znamo s druge strane, ostao vjeran juđeohristianizmu.

Radi se o tome da se u ovom jevanđelju vide Pavlovi uticaji. Dakle, ovo je odraz situacije koja je nastala mnogo godina nakon Petrove smrti, kada je poslije dugogodišnjeg nestanka počela među Hristovim vjernicima renesansa Petrovog uticaja. Manje-više deset godina prije razorenja Jerusalima Pavle je nakon svog hapšenja 58. godine počeo gubiti pristalice do te mjere da čak zamalo njegove poslanice nisu nestale. Tek krajem prvog i početkom drugog vijeka izvučene su iz zaborava. U onom periodu vjerske zajednice koje je on osnovao redom su se izjašnjavale za jerusalimsku judaističku varijantu hrišćanstva, a u Italiji, gdje se nastanilo mnogo jevrejskih Isusovih vjernika, postojala je snažna opozicija prema njegovoj nauci.

Pod uticaljem paulinizma autor Markovog jevanđelja u velikoj dramatičnoj naraciji nastoji da dokaže da je Isus, Božji poslanik, uzeo na sebe dobrovoljno patnju i smrt da bi "otkupio" za grijehe svijeta. A upravo pojam "umiranja za drugog" pojavljuje se u Pavlovoj teologiji. Na taj način dat je odgovor svima koji su postavljali intrigirajuće pitanje, kako je to bilo moguće da je Mesija Božji Sin doživio toliko ponižavanja i umro sramotnom smrću na krstu. Uz to je simptomatična činjenica da u Markovom jevanđelju ideja vaskrsenja nije još izrazito skicirana. Iz originalnog teksta saznajemo jedino to da Isusa nema u grobu i da treba da se on sretne s učenicima u Galileji. To je sve! Jer čitav krajnji fragment koji sadrži relaciju o vaskrsenju i odlasku na nebo jednoglasno su svi naučnici, bez izuzetka, priznali kao interpolaciju koju je neko drugi znatno kasnije uključio u tekst, što je, uzgred rečeno, još jedan dokaz više da je ovo jevanđelje kompilacionog karaktera.

_________________
Gdje se krije naš Radovan:
http://tinyurl.com/29rf9j

znaci sutra slijedi Luka, a prekosutra Jovan.


zenon kosidovski.

_________________
"Men have two emotions: Hungry and Horny. If you see him without an erection, make him a sandwich"
--> Diamonds <--

to podvuceno, pod mojom lupom kritike, znaci da postoji kontradiktornost u spisima tog tvog izvora.

_________________
"Men have two emotions: Hungry and Horny. If you see him without an erection, make him a sandwich"
--> Diamonds <--

Samo ti podvlači...

_________________
Gdje se krije naš Radovan:
http://tinyurl.com/29rf9j

Dodatni argument protiv teze da je autor jevanđelja bio Petrov sekretar i "portparol" njegovih misli jeste njegov veoma zabrinjavajući odnos prema apostolima. A ovaj odnos je takav da je Matej, koji je iz Markovog jevanđelja uzimao veoma mnogo, smatrao neophodnim da ga koriguje i karakteristiku apostola, koju navodi Marko, ublažava. Zatajivanje i pokajanje Petrovo u dvorištu Sinedriona predstavljeni su, doduše, kod Marka kao duboko dirljiva lična tragedija apostolova, ipak u ovoj potresnoj sceni eksponirana je takođe ne manje i slabost njegovog karaktera. Upadljivo je, osim toga, i to da se apostoli udaljuju od Isusa na Maslinskoj gori i od toga treoutka više se ne pojavljuju na sceni događaja. Nisu smjeli stati pod krstom kada je umirao njihov voljeni Učitelj, o tijelu mrtvaca pobrinuo se čovjek sa strane, Josif iz Arimateje, a s mirisima su do groba došle jedino žene koje su mu za života služile. Ovo bolno odsustvo u izvjesnoj mjeri djeluje kao svjesna optužba bez riječi: Isus umire usamljen među tuđim, ravnodušniim svijetom, prepušten svojoj sudbini čak i od najbližih drugova.

U Markovom jevanđelju Isus je Mesija, ali učenici, i pored dokaza za njegovu natprirodnu moć, nisu to znali. A nisu znali zato što im se Isus nije objavio kao Mesija. Autor, predstavljajući stvar na taj način, pada u dosta paradoksalnu situaciju. Nije, naime, mogao predstaviti čitaocima svoju doktrinu a da im ne otkrije to što je ostalo tajna za Isusove učenike. Zato i autor jevanđelja i mi, njegovi čitaoci, znamo o Isusu više nego njegovi najbliži učenici. Ovako slika apostola nije ispala suviše pohvalna za njih: u ovoj verziji pokazuju se kao ljudi nerazboriti i malodušni, koji nikako nisu dorasli zadatku koji ih čeka.

Čini se nemoguće da je ovakvo kritičnu ocjenu uloge apostola u Isusovom životu, naročito u drami Muke, mogao sugerisati Petar svom sekretaru. Prije treba pretpostaviti da je ova ocjena odraz razlika koje su bile u ono vrijeme .među pristalicama pavliniznia i predstavnicima tradicionalnog hrišćanstva povezanog s judaizmom, između nauke Pavla i nauke koju su širili direktni nasljednici apostola. Naravno, danas više nismo u stanju utvrditi da li je ova verzija o ulozi apostola bila tendenciozna ili je odgovarala istini.

Može se ipak pretpostaviti da se autor Markovog jevanđelja svjesno angažuje u ovom sporu, dakle da je bio pristalica Pavla. Izjašnjava se, naime, jednoznačno u drugim sporovima koji su bili aktuelni u njegovo vrijeme. Kao što smo već imali priliku prethodno napomenuti, farizeji, razbacani po svijetu zbog poraza u Palestini, smatrali su svojom obavezom spašavati to što je ostalo od judaizma. Naročito su se strastveno borili s hrišćanstvom kao izdajničkom i otpadiničkom sektom, koja je za jevrejstvo predstavljala najveću opasnost. Ova zajedljiva polemička borba među hrišćanskim zajednicama i farizejima takođe je našla odraz u Markovom jevanđelju. Autor direktno učestvuje u ovoj borbi i ne krije šta misli o farizejima. Ocrtava ih kao licemjerne bogomoljce koji su spletkama i lažima izazvali Isusovu pogibiju.

Ovaj polemički element došao je do izražaja i u odnosu prema sekti joanita koja je Jovana Krstitelja smatrala za Mesiju i nikako nije priznavala da je on samo preteča koji nagovještava Isusov dolazak, da je on onaj Ilija iz biblijskih proročanstava koji je trebalo da se vrati na zemlju da pripravi put pravom Mesiji. Autor jevanđelja nastoji pristalicama ove sekte dokazati da nisu u pravu, a to čini stavljajući u usta Jovanu Krstitelju sljedeće riječi koje je on navodno rekao: "Poslije mene dolazi jači od mene. Ja nisam dostojan sagnuti se pred njim i odriješiti mu svezu na obući".

Nastavak slijedi...

_________________
Gdje se krije naš Radovan:
http://tinyurl.com/29rf9j

sto bi znacilo da ne zelis napisati dobar razlog zasto je tvoj izvor napravio gresku. ili drugim rijecima , nemas argumente.

_________________
"Men have two emotions: Hungry and Horny. If you see him without an erection, make him a sandwich"
--> Diamonds <--

quote="Blizzard"].

U Markovom jevanđelju Isus je Mesija, ali učenici, i pored dokaza za njegovu natprirodnu moć, nisu to znali. A nisu znali zato što im se Isus nije objavio kao Mesija. Autor, predstavljajući stvar na taj način, pada u dosta paradoksalnu situaciju. Nije, naime, mogao predstaviti čitaocima svoju doktrinu a da im ne otkrije to što je ostalo tajna za Isusove učenike. Zato i autor jevanđelja i mi, njegovi čitaoci, znamo o Isusu više nego njegovi najbliži učenici. Ovako slika apostola nije ispala suviše pohvalna za njih: u ovoj verziji pokazuju se kao ljudi nerazboriti i malodušni, koji nikako nisu dorasli zadatku koji ih čeka.
Nastavak slijedi...[/quote]

Bas se nesto pitam koliko znas o Isusu.

Staviti kritiku pod mikroskop 21 vijeka.

Ne vrijedi nesto puno komentarisati. U toj metodologiji koju je taj tvoj izvor iskritikovao jevandjelje je cisto subjektivna bez nekih argumenata. kao kad citam temu iz osnovne skole, draga djecice dajte mi opisite knjigu "Orlovi rano lete" i onda ja to pisem onako kako ja dozivljavam, a ne ko Branko.

Nisu smjeli otici pred grob (Jovan je bio dok su ga prikivali na krst), drugi covjek se pobrino za sahranu, razbjezali se.... Ne vidim ni jedan argument da je jevandjelje foklornog tipa, izmisljotina. Pisac (taj tvoj izvor) jednostavno prepricava Bibliju i onda lupeta sa svojim subjektivizmom. Ne racunajuci jos da vadi iz konteksta sve i stavlja u kontekst svog mikroskopa.

U jevandjeljima nalazimo tekstove u kojima o sebi (Hristovi ucenici) cesto govore u negativnom svijetlu, da su bili tvrdoglavi, neposlusni, prepirali se ko ce biti prvi do Isusa, a cak i Petar priznaje da se odrekao Isusa. koja bi budala pisala o svojim problemima i slabostima ako su zeljeli da prevare narod tog vremena. svako bi sebe predstavljao u najboljem svijetlu, da bi stekao povjerenje.
Jevandjelja su poslata osobama koji su poznavali za Isusa, vecina od njih je cula Isusove govore i vidjela Njegova cuda. Mnogi izmedju njih su bili Isusovi neprijatelji koji bi bili prezadovolji da su mogli da izmjene neke tekstove, ako je bilo gresaka u njima ili uocili neke motive za prevaru. Niko od Hristovih neprijatelja nije negirao da je cinio cuda i propovijedao onako kako su apostoli opisali. Cinjenica da religiozne vodje nisu mogli da poreknu njihove zapise, cinjenica da su apostoli imali uspjeha i da je Hriscanska crkva osnovana u Jerusalimu, ide u prilog podatku da ono sto su apostoli propovijedali nije bila laz.

Pitanje, zar nije moguce da je bilo ko mogao da stvori pricu o Isusu u 2 i 3 vj?

Jevandjelja ukazuju na 1 vj. U njima se moze naci detaljni opisi i poznavanje Jerusalima pre njegovog unistenja 70 god. nase ere. Takodje mnogo licnih imena, datuma, kulturnih detalja, istorijskih dogadjaja i vjerovanja karakteristicna za ono vrijeme. Svi apostoli govore i zivotu Palestine u 1 vj. Jovan daje tacne topografske podatke koje je arheologija potvrdila : Jakovljev izvor kod Sihara 4;5, banja u Vitezdi kod Ovcijih vrata 5;2, banja Siloamska 9;7, Solomunov trem 10,3 su lokacije iz 1 vj .

eto rekoh necu komentarisati, al opet me vukla inercija

_________________
"Men have two emotions: Hungry and Horny. If you see him without an erection, make him a sandwich"
--> Diamonds <--

Argumenti biblijskih istraživača, predstavljeni, naravno, veoma skraćeno, mogu se formulisati u sljedeće z zaključke:

1) Čak i ako bi Marko bio Petrov sekretar, ipak nije mogao da bude autor jevanđelja koje nosi njegovo ime;
2) Pravi autor ovog jevanđelja nije poznat;
3) Manje-više u 2. vijeku bezimeno jevanđelje pripisano je Marku zbog toga što je ono nastalo u Rimu. dakle u istom gradu gdje je, prema tradiciji, Petar trebao da boravi i diktira svoje misli sekretaru, nekakvom Marku. Bilo je neizbježno da su ove dvije činjenice, naime nastanak jevanđelja u Rimu i boravak u Rimu Petra sa sekretarom, logično sa sobom povezane;
4) Već znamo da je Jevanđelje prema Marku kompilacija zasnovana na raznim izvorima, dakle nije isključeno da su uneseni u njegov tekst izvjesni elementi koji tradicionalno potiču direktno od Petra i predati su nama posredstvom Marka. Ipak treba ovdje na kraju naglasiti da ovi zaključci imaju samo relativnu vrijednost jer, kako ćemo to kasnije vidjeti, mnogi naučnici čak i boravak svetog Petra u Rimu smatraju legendom.

Jevanđelje po Marku uopšte ne pominje rođenje Isusovo i Jovana Krstitelja, te popratne i natprirodne pojave, koje je na tako dražestan način ispričao Matej, a naročito Luka. Ovo je dokaz da je ova blistava tipična narodna bajka, nastala iz radosnog oduševljenja jednostavnog svijeta, kasnijeg datuma i da nije još bila poznata u Rimu kada je pretpostavljeni Marko pisao svoju teološku raspravu. Teško je pretpostaviti da je ne bi iskoristio da ju je zaista poznavao. Sigurno bi lako primijetio njenu svrsihishodnost kad je čitav njegov napor bio usmjeren da dokaže Isusovo božanstvo. On je nabrajao čak dvadeset njegovih čudesa, naširoko poznatih u čitavoj Galileji, Idumeji, Siriji i Judeji.

Markovo jevanđelje nije djelo pisca vještog književnom zanatu. Jezik je jednostavan, neuglađen, čak na nekim mjestima sirov i hrapav, a veoma siromašna leksika grčkog jezika svjedoči o prosječnom obrazovanju autora, što se tiče kompozicije cjeline, i u ovom pogledu ocjena mora biti negativna. Struktura naracije toliko je labava i slobodna da je to, u stvari, raznovrstan skup među sobom nepovezanih epizoda.

Hronološki redoslijed ovih događaja naznačen je samo na dosta mehanički način, riječima, kao što su: "a zatim" i "a zatim se dogodilo da...". Opisi nekih događaja nabacani su na papir nemarno i nepromišljeno. Tako, npr., čitajući priču o uskrsnuću Jairove kćeri, tek na kraju saznajemo da je to dvanaestogodišnja djevojčica. Autor se jednostavno u zadnjem trenutku sjetio tog važnog detalja i prosto ga je priključio kraju priče. Kako drugačije u književnom pogledu izgleda isti događaj u Lukinom opisu!

Ovaj nedostatak kompozicijske koncepcije prouzrokovao je u kompoziciji materijala drastične disproporcije: skoro trećina naracije posvećena je zbivanjima koja su imala mjesto u nedjelji prije razapinjanja.

Ipak između svih jevanđelja upravo Markovo jevanđelje izaziva najdublji utisak. Upravo ovim sažetim, sirovim, punim jednostavnosti stilom služio se čovjek prožet osjećanjem iskrene, žarke vjere. Pomoću ovih oskudnih sredstava uspio je izraziti bol, obožavanje i strah, dječiju radost i čuđenje zbog Isusovih čudesa koja su za autora najubjedljiviji dokaz njegove božanstvenosti. Uz to ima živu imaginaciju: sve što opisuje, vrvi najautentičnijim životom. Ukratko rečeno, imamo posla sa samorodnim, nadarenim naratorom koji duboko vjeruje u to što piše.

Markovo jevanđelje je u Novom zavjetu najkraće evanđelje. Zbog takve kondenzacije sadržaja Isusov život, od krštenja pa sve do smrti na krstu i napuštanja groba, predstavljen je veoma skraćeno i prosto ošamućujućim tempom teži prema konačnom dramatičnom raspletu. Silni potok akcije koja se razvija ima u sebi nešto nerealno; s druge strane, ipak ispoljava potresnu dramatičnost zbivanja, njihovu sublimiranu svestranu simboliku. Zbog toga je ovo jevanđelje uvijek bilo i jest djelo u svakom pogledu fascinantno.

(kraj)

_________________
Gdje se krije naš Radovan:
http://tinyurl.com/29rf9j

Samo da se malo osvrnem na tvoju "metodologiju": u jevanđeljima ne govore Isusovi učenici o sebi, već su skaske o njima u jevanđelja unijeli njihovi autori, što je velika razlika...

_________________
Gdje se krije naš Radovan:
http://tinyurl.com/29rf9j