TBPTKO je napisao:
Икону пак Њену треба поштовати и поклањати јој се као Њој Самој: јер када је божанствени апостол Лука насликао на дасци изображење Пречисте Владичице Богородице и донео га Госпођи и Царици свих, Она видевши икону рече са свештеним страхом и са влашћу: „Благодат Моја нека буде са тобом.” И ове речи се испунише: од тада па до данас дешавају се од пресвете Њене иконе и знамења и многа чудотворења. Где је пречисти лик Мајке Божије – тамо је Њена благодат, која сигурно прати Њену икону. Увек прибегавајући овој пречистој икони, ми кроз Њу стичемо и у садашњем животу сва блага, и кончину добру и непостидну, и избећи ћемо ваздушне демоне, који показују рукописе наших сагрешења. И да Је призивамо неподходно нам је као дисање: као што је Син Њен и Бог свеприсутан, тако и Мати безграничног Бога долази брже од муње свима онима који призивају име Њено. Јер ако је Божанство Сина Њеног Исуса Христа од природе Очеве, тело је од природе Свагдадјеве Мајке, јер је Он и Син Божји, и Син Марије, Јединосуштан не само Оцу, већ и – ради спасења света – Мајци благодарећи Којој је с нама Бог.
Доликује поштовати и поклањати се такође и часним иконама свих светаца, а пре свега – светог Јована Крститеља, првог проповедника доласка Христовог о којем Сам Господ сведочи: „В рожденији женстем боље Јована не востанет” (Мт. 11, 11) . Јер је он и пророк, и апостол, и праведник, и преподобни, и будући у телу, уподобио се по животу Анђелима бестелесним и мученички је пострадао за Христа. Такође су достојни поклоњења и Архистратиг Небеских Сила Михајло и Арханђео Гаврило и остала Небеска војска: то су наши добри заступници и чувари, који наше молитве доносе до Господа Саваота и увек се за нас Њему моле, у час пак смртни душе наше од тела одвајају, од демона лукавих, штитећи их и ка Богу узносећи. Иако су бестелесни, а зато и неописиви, ипак су се многи удостојили да их виде: старозаветни Јоил, Језекиљ, Данило и Исаија; у Новом, пак, Завету, Пречиста Богородица је видела Арханђела Гаврила, мироносице и апостоли су видели Анђела на гробу Господњем, и на крају, апостолу Петру се Анђео јавио у тамници. А онако како су се они јављали људима, таквима их треба изображавати на часним иконама.
Поштујемо и свете пророке, који су Христов долазак речју и делом унапред објавили и својим животом и крвљу се очистили, „идеже ходиша в овчинах, и в козијах кожах и руганијем и ранами искушени биша, каменијем побијени биша, претрени биша, убијством меча умроша, лишени, скорбјашче, озлобљени, ихже не бе достојин вес мир” (Јевр. 11, 37-38); а такође друге праведнике, праоце и патријархе, цареве и судије треба поштовати; највише пак од свих светих – праведне Богородитеље Јоакима и Ану: они су се удостојили да буду родитељи Саме Госпође и Царице Богородице добивши сами тим такву благодат које се нико од људи, од Адама до последњих времена није удостојио, зато се они и називају Богородитељима – по Кћери својој, уистину Богородици.
Такође и свехвалне апостоле Христове треба поштовати као браћу Господњу, очевице Његовог земаљског живота, подражаваоце и служитеље Његове, Њега Који је дошао у плоти и нас ради пострадао, јер су они обишли сву земљу проповедајући, не дајући ни ногама својим спокоја, ни сна очима, изнуравајући тело своје, прогањани, бијени, понижавани, прекоревани, разапињани, убијани. Ко ће се упоредити с њима, и има ли икога изнад њих, који су сав свет спасавали и спасавају?
Достојне су сваког поклоњења и свете жене-мироносице, које су подједнако као апостоли Христу у Његовом земаљском животу и пречистим Његовим страдањима послужиле, које су се удостојиле да пре свих виде Његово Божанствено Васкрсење и које су мученички за Христа умрле.
Поштујемо и свете мученике који су добром победили, ове војнике Христове, који су за Њега крв своју пролили и чашу Христову испили. Они су се удостојили да буду причесници Његове животворне смрти и страдања Његових, и славе. Одбацивши отачаство и богатство, звање и поштовање, родитеље, жену и децу, пријатеље и браћу они су са ревношћу чезнули да за Христа пролију крв своју и били као једна душа у различитим телима. Ни сузе оца, ни ридања мајке, ни крици деце нису могли да ослабе њихову одлучност и да их одвоје од љубави према Богу.
Поштујемо такође свете бесребрнике и чудотворце, који наше немоћи и недуге исцељују; и преподобне и богоносне оце наше, архијереје и светитеље, који су постом, трпљењем патњи, сузама и молитвом угодили Богу; иако и нису пролили крв за Христа, они су пролили много суза и зноја, поневши велик, тежак и горак труд. Умртвљујући своју плот они нису јели до сита и нису спавали довољно, нису пили ни воде да угасе жеђ, ишли су боси и смрзавали се зими – оваква страдања су они примили из љубави према Христу.
Поштујемо и свете мученице и преподобне жене, које су немоћ женску у мужевну храброст претвориле и крв или зној свој Христа ради пролиле: све оне, овај свет одбацивши, устремиле су са ка Христу; на земљи су живеле као на небесима, осветљавајући попут звезда, таму света овог.
Поштујемо и поклањамо се њиховим часним и дивним ликовима и размишљамо о њима као о живима, да се налазе поред нас због велике љубави њихове. И подвизавамо се, подражавајући њиховом богоугодном животу. Од часних, пак, икона и исцељујућих моштију које данас у светим храмовима почивају увек примамо, по Божијој благодати дивна чудеса.
Зато треба да сликамо њихова свечесна изображења на зидовима и на даскама и на свештеним сасудима или да их правимо од злата и сребра или других материјала, да градимо у њихово име и част свете цркве и као блиске Његове угоднике поштујемо их и устима и писменима, и мишљу, и делом, и у храмовима, и на иконама – да их поштујемо, али не да их боготворимо. И човекољубиви Владика и Господ наш Исус Христос не тугује због таквог поштовања светих, већ се радује: они су Му своји и Он их воли. Сам је за њих рекао: „Идеже јесам Аз, ту и слуга Мој будет” (Јн. 12, 26) . И још: „Ви друзи Моји јесте; и Ви несте от мира, но Аз избрах ви от мира;” и: „Слушајај вас, Мене слушајет, а отметајсја вас, Мене отметајетсја” (Јн. 15, 14, 19. Лк. 10, 16) . И још је рекао: „Всељусја в ња, и буду им Бог” (2 Кор. 6, 16) .
Ниједан између рођенијех од жена није изашао већи од Јована Крститеља.
Гдје сам Ја ондје и слуга Мој нек буде.
Ви сте пријатељи Моји. Нијесте од свијета, него вас Ја од свијета избрах. Ко вас слуша Мене слуша; и ко се вас одриче Мене се одриче.
Уселићу се у њих, и бићу им Бог.
sve ja njih postujem i cijenim.
ali se ne slazem sto ta tvoja marija napisa "Зато треба да сликамо њихова свечесна изображења на зидовима и на даскама и на свештеним сасудима или да их правимо од злата и сребра или других материјала, да градимо у њихово име и част свете цркве и као блиске Његове угоднике поштујемо их и устима и писменима, и мишљу, и делом, и у храмовима, и на иконама – да их поштујемо, али не да их боготворимо. И човекољубиви Владика и Господ наш Исус Христос не тугује због таквог поштовања светих, већ се радује: они су Му своји и Он их воли. Сам је за њих рекао: „Идеже јесам Аз, ту и слуга Мој будет” (Јн. 12, 26) . И још: „Ви друзи Моји јесте; и Ви несте от мира, но Аз избрах ви от мира;” и: „Слушајај вас, Мене слушајет, а отметајсја вас, Мене отметајетсја” (Јн. 15, 14, 19. Лк. 10, 16) . И још је рекао: „Всељусја в ња, и буду им Бог” (2 Кор. 6, 16) .
zato treba da slikamo, hm, nigdje ne pise u Bibliji. lici mi na ljudske obicaje. a tek, ubacivanje stihova u nekakvu interpretaciju - veze s vezom nema.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
