Скоро сваки устанак су дизали православни , док су римокатолици чекали(и дочекали ) Аустрију да их присаједини. Иако има мноштво записа да су Турци сурово поступали према римокатолицима, да је због кашњења на кулук могла да одлети глава.....
Босанска црква је формирана на подручју првобитне Босне од припадника српског народа.Пошто су Срби исповедали источну –православну веру, тако су и припадници ове цркве били православни..У прилог овој тврдњи су и материјални докази тога доба( заклетве, писма, опоруке, тестаменти, повеље натписи, одломци из црквених књига, молитвословља, Јеванђеља), поштовање икона, крста, светаца, празника- све ово припада православнима, а јеретици патарени све ово одбацују. Назив босанска се први пут помиње 1323. године и треба га схватити као географску одредницу, јер постоје српска, бугарска, грчка православна црква.
Твртко да је био католик био би крунисан од папе , а не од православном митрополита у Милешеви по православном обреду.Осим тога број католика у Босни у његово доба је био незнатан.Угарски краљ Бела Четври у својој повељи од 20.07.1244.г. пише да је «у Босни мало поштовалавца праве Вјере»тј.римокатолика.Клаић сведочи да је за време Твртка и Стјепана Дабише католика потпуно нестало, бискупи су преселили у Ђаково, немајући власти јужно од Саве(тек 1881. успоставља се јединствена рмк јерархија са надбискупом др Штадлером на челу ); да је било нешто фрањеваца, чији је рад био ограничен на градска и индустријска места док са ширим слојевима народа нису имали додира.
Зато су папе слале војске крсташа на Босну да прошире римокатолицизам, све до задњег босанског краља, који је повео због тога грађански рат; али без успеха.
Твртко није ратовао против Рашке, већ против Николе Алтомановића као савезник кнеза Лазара коме је послао помоћ на Косову.Срби су притекли у помоћ Србима као толико пута кроз историју.Босанац је локална одредница, као Београђанин или Мачванин.
Сви историчари сведоче о томе да у Босни живе Срби, Хрвати и од 1463.г Турци. После се јавља слој поисламљених Срба и Хрвата који се меша са Турцима, али задржава српски језик, ћирилично писмо и неке обичаје. Њима се придружују избегли муслимани из Хрватске, Угарске , Србије након њиховог издвајања из Отоманске империје.
Три народа у Босни су живела сваки на свој начин, без некога посебног додира и заједничког живота.Тек је Б.Калај лансирао ову тврдњу да би спречио борбу Срба за ослобођењем и уједињењем.Касније су ову тврдњу прихватили сви они који се стиде својих корена
Садашње становништво и Босне и Србије је углавном досељено из Херцеговине, тако да имамо људе са истим презименима и крсним славама на два краја Српства.Породица Вука Караџића се нпр. доселила из Дробњака и они су одржавали родбинске везе.Неки и сада знају од куда су дошли..
„: процес насилног исламизирања домицилног православног становништва у Босни, али и малобројног добровољног преласка православаца у ислам усљед тешког начина живота под турцима, такође и жеља бивше босанске властеле да задржи своју баштину. Исто тако, можемо видјети да није било никаквог масовног досељавања Турака у Босну или било кога другог, које би значајно промјенила етничку слику босанског народа. Углавном су ту живјели Срби, исламизирани Срби из бившег српског и босанског краљевства и нешто римокатолика, са чиновничком администрацијом састављеном од Турака.
Први порезни регистар турска империја успоставља у Босни већ 1468 године и из њега се може видјети да у првих пет година турске окупације Босне, не баш велики број православаца прелази на ислам, да би већ, по порезном регистру из 1520 године број исламизираних Срба прешао 45 % од укупног становништва. Порезни регистар из 1624 године даје нам поптунију слику становништва у Босни, у којој тада живи 150.000 Срба православаца, око 75.000 Срба католика и чак 450.000 Срба муслимана. Дакле, главни процес прелажења Срба на католицизам, који је у то вријеме био у нешто повољнијем положају од Православља, и прелажење Срба на ислам трајао је око 150 година и није се десио преко ноћи, као што то неки муслимански интелектуалци желе да представе. ...“
Такви интелектуалци чак иду до те мјере да без икаквог срама знају рећи: ''Освајање Балкана од стране Турака Османлија у 14 вијеку донијело је правду и цивилизацију у регион и спасило је његове становнике од власти која их је тлачила''(IRCICA, Bulletin d` information, бр.21/1989, Истанбул, стр.21). Буквално тако. Зар су Османлије 1389 дошле да Србе ослободе од праведног кнеза Лазара или можда Краља Стефана Твртка и завеле правду и толеранцију, а потом порушили немањичке задужбине и остале цркве из тог периода, а онда одвели у робље велики број Срба, неке потурчили, а оне што нису стигли набили су на колац. Цивилизовано, нема шта. Или је то привилегија освајача?
Ако се подсјетимо да је према свим историјским изворима, које и данашњи ''бошњачки'' интелектуалци знају, окупација Босне изведена у име ислама и да је систем експлоатације становништва вршен у име вјере, онда се не може закључити ништа друго осим да ти интелектуалци настоје да фалсификују историјске чињенице не би ли омогучили законску промоцију муслимана који су Босну рушили. А све то, тобоже, у име исте те Босне. Они тако доприносе да се код Срба шири осјећај угрожености. Јер ако су Срби у вријеме османске империје живјели горе него робови у најмрачнијим временима, и били потпуно препуштени милости муслиманских власника земље као да су робови, онда је јасно да такви људи који такав положај оцјењују као добар, не могу бити здраворазумни и представљати се као пријатељи..
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
