spavac je napisao:
na koliko grupa se raspalo pravoslavlje a ti to izbjegavas
Православље се распало???
Жива и дјелатна вјера која броји преко 350 милиона крштених душа се по теби "распала" на групе? Једино ако мислиш на папски раскол, који је својим понашањем и довео до протестантског покрета и свих стотина вјерских деноминација који су из њега настали?
Citiraj:
Isus Hristos nije osnovao pravoslavnu Crkvu.
Да није можда Карл Маркс ?
Citiraj:
pravoslavlje nije vjera, vec nacija.
Па ово је сјајно! Бисер до бисера!
Citiraj:
sveti savo, hehehe. nigdje Hrista u njemu.
Biblija je mjerilo ko je pravednik a ko ne.
Свакако и баш по Билији свети Сава јесте највећи и најохристовљенији човјек на овим просторима, о чему свједоче његови подвизи, молитве, храмови, болнице, школе, манастири које је подигао, све на славу Бога и рода свога.
Библија као мјерило у товјим рукама? Да немаш и ти можда "визије"?
Citiraj:
adventisti ne znaju dan i cas. miler nije bio adventista, bar si mogao to nauciti do sada. miler nije razumio Danilovo prorocanstvo--
Милер није био адвентиста???
Ајд добро, рецимо да није, припадао је је баптистима, који су га након лоших прогноза и скандала искључила из своје заједнице и њега и Хелен Вајт и све остале присталице у јануару 1845 године.
Јеси ли читао Милерове и коментаре Хелен Вајт, након два неуспјела "погађања"?
Сам Милер пише у свом дневнику 3. децембра 1844:
"Приморани смо да оснујемо одвојену цркву: Бог нека нам опрости због тога."
Citiraj:
al kasnije, ako poznajes kao sto pricas subotarsku doktrinu, nema veze sa Hristovim dolaskom na nebu, vec ciscenje Svetinje. i ptice na grani znaju o tome, a vi stalno se hvatate za milera.
Наравно, прва брига је било објаснити зашто Христос није дошао када је милоер пророковао. После ревизије "пророчанства", они су извели закључак да је тог 22. октобра 1844 "Христос ушао у небеску светињу" по ријечима Хелен Вајт.
Милер након искључења из баптиста оснива нову вјерску заједницу и умире 1849 године остављајући следбенике са гомилом нерјешених теолошких проблема.
Једни су празновали недељу 8међу њима и сам Милер), али су се ускоро појавили као "Адвентисти седмог дана", враћајући се на јеврејско светковање суботе.
Све би остало без већег значаја да се тој идеји није придуржила и Хелена Вајт (1827-1915), која је тврдила како је имала "визије са неба", а својим "визијама" је допринјела прихватању Милерове теорије да је Христос 21 октобра "ушао у небеску светињу" и тамо започео истражни суд па пошто је тиме био спријечен није дошао тог дана на земљу.
Она је још тврдила за себе да јој је Христос као некада Мојсију показао Таблице Завјета, што је још допринијело популаризовању ових прича свијету жељном окултних сензација.
Хелен Вајт је обишла Америку уздуж и попријеко, те и Европу гдје се почео ширити новооновани адвентистички покрет.
Дакле између Милера и Хелен Вајт кажеш нема неке везе,
а њих двоје уопште нису основали адвентизам?
Citiraj:
adventisticki pokret nastao na sledovanju Isusa Hrista koji se smatra osnivacem Hriscanstva, a vjera se isto prenosi od apostola pa do danas.
Сад ти написах како је настао, једном простом заблудом о тумачењу времена Другог Христовог доласка.
И Милер и Вајтова су појединци који су тумачили Писмо по своме, а врхунац свега су тек "визије" Хелен Вајт, које су имале огроман утицај на популаризацију тог покрета.
Citiraj:
Mt 24 glava dati su znaci, nadam se da njih neces poreci. tacan dan i cas, pa ljudi moji tome adventisti ne pricaju.
Једно су знаци времена, а друго слобода да свако "гата" јесу ли стигли или не.
Citiraj:
za ono pitanje u vezi Otkrivenja 10:8-11 bilo bi ti bolje da si rekao ono sto i Antropos na tvoje pitanje, a to je "ne znam."
Тај стих детаљно описује како је Хелен Вајт одабрани пророк који ће сав свијет повести путем истине. Ето.
Живио!
П.С. Да ја не би превише давио ево ти цитат из "википедије":
Citiraj:
The Seventh-day Adventist Church is the largest of several Adventist groups which arose from the Millerite movement of the 1840s.
The Millerite movement was part of the wave of revivalism in the United States known as the Second Great Awakening, and originated with William Miller, a Baptist preacher from Low Hampton, New York. Miller predicted on the basis of Daniel 8:14 and the "day-year principle" that Jesus Christ would return to earth on October 22, 1844. When this failed to occur, most of his followers disbanded and returned to their original churches.
Following this "Great Disappointment" (as it came to be known) a small number of Millerites came to believe that Miller's calculations were correct, but that his interpretation of Daniel 8:14 was flawed. Beginning with a vision experienced by Hiram Edson on October 23, these Adventists arrived at the conviction that Daniel 8:14 foretold Christ's entrance into the "Most Holy Place" of the heavenly sanctuary rather than his second coming. Over the next decade this understanding developed into the doctrine of the investigative judgment: an eschatological process commencing in 1844 in which Christians will be judged to verify their eligibility for salvation. The Adventists continued to believe that Christ's second coming would be imminent, although they refrained from setting further dates for the event.
Development of Sabbatarianism
As the early Adventist movement consolidated, the question of the biblical day of rest and worship was raised.
The foremost proponent of Sabbath-keeping among early Adventists was retired sea captain Joseph Bates.
Bates was introduced to the Sabbath doctrine by a tract written by a Millerite preacher named Thomas M. Preble who in turn had been influenced by Rachel Oakes Preston, a young Seventh Day Baptist.
This message was gradually accepted and formed the topic of the first edition of the church publication, The Present Truth (now the Adventist Review) which appeared in July 1849.
Organization and recognition
For about 20 years, the Adventist movement consisted of a loosely knit group of people who adhered to the Sabbath, the "heavenly sanctuary" interpretation of Daniel 8:14, conditional immortality and the expectation of Christ's premillennial return.
Among its most prominent figures were James White, Ellen G. White and Joseph Bates.
Ellen White came to occupy a particularly central role; her many visions and strong leadership convinced her fellow Adventists that she possessed the gift of prophecy.
After intense discussions a formally organized church called the Seventh-day Adventist Church was established in Battle Creek, Michigan, in May 23, 1863, with a membership of 3,500.
Through the evangelistic efforts of its ministers and laity and the guidance of Ellen G. White, the church quickly grew and established a presence beyond North America during the late 1800s. In 1903, the denominational headquarters were moved from Battle Creek to temporary quarters in Washington D.C. and soon thereafter established in nearby Takoma Park, Maryland. (In 1989, the headquarters was moved again, this time to Silver Spring, Maryland.)
For much of the 1800s the Adventist church was dominated by Arianism
This, along with the movement's other unique theological views, led most Christian denominations to regard it as a cult.
However, the Adventist church adopted the Trinity early in the 20th century and began to dialogue with other Protestant groups towards the middle of the century, eventually gaining recognition as an "orthodox" Christian church.
Ово све говори да ли ја измишљам ствари или причам чињенице.
Prijavite se
Registruj se
FAQ
Pretraga
jebiga, sam za sebe valjda.
