banjalukaforum.com

Даље, уморан сам. Управо сам имао предавања (ја сам их држао), сада сам на факултету, хоће да ме истјерају и нећу имати времена да још пишем. Већ ме боли глава, али ништа за то ниси ти крив.


Могли би ми овако до сутра, ухвати неког богослова који је нафуран и он ће ти све по реду. Историја цркве, цитати из Писма, Предање, пракса, разноразни примјери да се све боље схвати итд.
Више свештенство - мислиш само на епископе (и патријарх је епископ), ма ја ти говорим да није неопходно у буквалном смислу те ријечи, ем што је то ствар договора, ем што се оно бира из тог реда, а не обрнуто. Прије и када су се владике бирале из реда ожењених (баш не волим говорити ову ријеч ред) није баш да су "ишли" одмах у целибату (чини ми, се стварно сам уморан). То је постепено долазило и то у свакој помјесној Цркви понаособ. Чини ми се да је баш код Грузијаца у томе ствар. Иначе схвати, да је све природно, и нису то аквилијарна правила, нити су тако супротна постављена.


Ја то не бих назвао финије пошто сам баш мислио на страст у правом смислу те ријечи а не на оно што се чује у сапуницама.
Јеси ли сигуран да се страст јављала Адаму и Еви у рају? Што не би било другачије. Замисли сада ово - рај, Адам, и човјечица (касније је добила име Ева) у њему. Змију Ева наговара, а гдје је ту Адам. Он лута негдје по рају. Ева је много касније створена. Иако су обоје духовно незрели, Адам је старији. Еву змија (враг) наговара, а Адама нема да је ухвати и згази, јер је он млакоња (малченце да се нашалим, већ ме врат боли) и нормално дешава се шта се дешава. Човјек пада, и шта, и његова природа са њим (а и читава творевина)
Даље, физиолошки гледано природно је, гледано на човјечију личност није (савременија психологија). Човјек може без страсти (има их много), али без нечега другог не може. Ствар није у полном сношају да се разумијемо, или ћу морати отварати тему на форуму Психологија и довести неке профе на дискусију (не мој молим те сада опањкањавати науку, јер им је ја довоњно опањкавам ). Није проблематика у полном сношају, већ у ономе што се веже уз то због палости природе. Ваљда знаш шта су помисли (не мисли) и како се даље све развија.
Није човјек бољи без полних односа, нити је монах бољи од ожењеног свештеника. То обично бабе напричају, као овај је монах па има "већу моћ", ниђе везе. Владика је надстојатељ, то му је улога и она је фино окарактерисана и на који начин па и са уважавањима, а не по духовномм степену јер и владика може имати духовника за ожењеног јереја. Разлика је у путевима и односу према околини. Монах иде на планину стрмим путем, онај ко је ожењен или она која је удата иду бажим и околним али одговарају за своју дјецу (ето, а ово је крајње поједностављено).

_________________
Удри врага, не остав` му трага!

ПРЕДАЊА ИЛИ СВЕТО ПИСМО? Протестант:
Православна Црква следи многа предања која се не налазе у Светом Писму.
Православац:
Међу предањима која Православна Црква чува, нека од њих заиста су мање наглашена или нису експлицитно изражена у Светом Писму. Свети Апостол Павле пише: "Држите предања којима сте научени од нас било речју било писмом (II Сол. 2,15)". Православна Црква држи велокупно апостолско учење, како оно које је садржано у Светом Писму тако и оно које је до нас дошло усменим предањем и животним искуством Цркве. Зато треба запазити да апостол Павле није казао: Немојте држати никаква предања ако се она не налазе у Светом Писму.



ЉУДСКА ПРЕДАЊА ИЛИ РЕЧ БОЖЈА?
Протестант:
Христос је осудио фарисеје зато што су следили људска предања уместо речи Божије (Мк. 7,13). Не чини ли и Православна Црква то што су чинили фарисеји?
Православац:
Христос није осудио фарисеје само зато што су они држали предања; Он је одбацио погрешна предања по којима су се фарисеји управљали (ср. Мк. 7,9,13) и осудио их је што су сматрали да је важније упражњавати извесна, дозвољена предања, неголи живети по речи Божијој (ср. Мт. 23,23). Фарисеји су били опседнути испуњавањем видљивих и површних обичаја до најмањих детаља, а у исто време су запостављали Божије заповести. Христос је учио своје ученике да држа предања која су оправдана, али да не буду лицемери као фарисеји (ср. Мт. 23,1-3). Управо такав и јесте став Православне Цркве.

МОЛИТВЕНО ОБРАЋАЊЕ БОГОРОДИЦИ
И ДРУГИМ СВЕТИТЕЉИМА

Протестант:
Православни се моле Дјеви Марији и другим светитељима. Не значи ли то да их на тај начин обоготворавају?
Православац:
Православни хришћани у својој молитви траже од Дјеве Марије и других светитеља да се заузму за њих пред Богом. Они верују да Црква собом обухвата њене живе чланове као и оне који су се упокојили и сада се налазе "са Христом" (Фил. 1,23). Упокојени у Христу не показују сада мање своје пажње према нама живима него што су то чинили онда када су били са нама, нити су због тога што су прешли у вечни живот престали да се моле за нас. Када тражимо молитве светитеља, ми им прилазимо са поштовањем. То ни на који начин не може да се пореди са служењем, које приличи само Тријичном Богу.

РИТУАЛИЗАМ ИЛИ ЈЕВАНЂЕЛИЗАМ?

Протестант:
Православље више наглашава ритуализам него привођење душе Христу.
Православац:
Православно богослужење јесте богослужење хришћанске заједнице, зато је оно усмерено на оне који већ верују и познају Христа. У раној Цркви неверницима није било чак ни дозвољено да присуствују хришћанском богослужењу. Модерна протестантска ("јеванђелистичка") пракса да се јутарња недељна служба усмерава на јеванђелизацију и на оне који не познају Христа одступила је од исправне хришћанске праксе. Православна Црква, међутим, не запоставља ни веома потребну мисионарску делатност. Ако су у неким временима православне мисије донекле биле неактивне, разлога за то налази се у робовању православних народа под муслиманима и комунистима. У последње време у току су православне мисије чак и у традиционално неправославним земљама као што су Јапан, Кина, Кореја и неколико савремених афричких земаља, као и у државама Аљаске. Истинска православна Црква тражи да сви православни хришћани буду мисионари и сведоци Христови.


ПОУКА ПРАВОСЛАВНОМ ХРИШЋАНИНУ

Рођење у православној породици и у православном народу није довољно за твоје спасење. Православни живот се не састоји само у спољашњем придржавању одређених обреда, него у целосном посвећењу Богу. Нећеш моћи истински доживети пуноћу и богатство светог Православља ако си незналица у својој вери. Црква нас позива у вечни живот у Господу Исусу Христу, Сину Божијем. Ми смо домаћи Богу, чланови заједнице која обухвата небо и земљу. Остваримо лично у своме животу ову визију и истину Православља, тако што ћемо се одазвати на позив Цркве: да постанемо личности преображене у подобије Божије благодаћу Духа Светога!


ПОРУКА ПРОТЕСТАНТСКОМ ХРИШЋАНИНУ

Православни хришћанин може да разуме твој ентузијазам према Христу и према свему што ти сматраш да је по Јеванђељу, јер ми у Православној Цркви највише волимо Христа, са Оцем и Духом Светим, и трудимо се да му у свему будемо верни. Али многа учења, која су заједничка свима протестантима откривају велику конфузију у њиховим схватањима и показују да протестанти погрешно разумеју Христа, Његову Цркву и Јеванђеље. Зато је потребно да се протестанти темељно и са историјског аспекта упознају са Православном Црквом, и своје учење да озбиљно преиспитују у светлости Светог Писма и аутентичног хришћанског предања. Православни хришћани су свесни да је њихова Црква истинита Црква Христова. И протестанти су позвани да ступе у пуноћу Православне Цркве, а њена пуноћа састоји се у пуноћи живота у Господу Исусу Христу.

Ово је ипак сажетак једне књижице која је мислим одштамшана прво у Сарајеву, нисам сигуран. Ипак, ово се не може узети као нешто потпуно. Оно је сажетак за "обичне" православце и за обичне протестанте. На сваку од ових има гомила докторских дисертација (ипак у самој Грчкој више него чини ми се у свим протестантским "земљама" но и са стране протестаната има позамашно) па сотга се не може ово узети ето да одем ја у Енглеску и разбуцам људе. Ма какви, али јако фино говори о самом Православљу, кратко и јасно, е сада ако неко жели, он може да запиње, али то је већ друга проблематика....
Хајде у здравље, а и мени ће га требати, јер ме стварно боли врат!

_________________
Удри врага, не остав` му трага!

Rijec je o knjizici "Pravoslavni odgovor na osnovne zablude protestanata", protojerej Pavle Okalahan. Naravno, toga ima jos, ali ja sam izdvojio ono sto sam smatrao interesantnim za ovu temu.
Ne bih nikako htio nikoga da "razbucam", samo sam se sjetio ove knjizice jer je i meni pomogla da na "pametan" i jednostavan nacin objasnim protestantima, ali onim "obicnim" koja je razlika i u cemu smatram da su u zabludi. Znam dosta osoba koji su se odlucili za takav vid vjerovanja i bogosluzenja koje nije u duhu Liturgijskog slavlja, a da su izuzetno vjerni ljudi i sluze Bogu na nacin na koji znaju, ali ipak...nesto im tu nedostaje. Sta to? Po mom skromnom misljenju mislim da im nedostaje ta SMIRENOST koju posjeduje pravoslavni hriscanin i koja iz njega zraci. A kako samo smirenost moze da zraci...!...ljudi moji! Nadam se i molim se Bogu za njih da se vrate na pravi put. A "pravi put" za njih zna jedino i samo nas Gospod Isus Hristos.

Zelim vam svima dobro zdravlje...a posebno onima sto se muce sa vratom (ni manje ni vise )

Smirenost može posjedovati svaki vjernik, koji čak ne mora ni biti hrišćanin. Ko je dobrog srca, na njega će Bog pogledati bez obzira na koji mu se način moli.

_________________
Gdje se krije naš Radovan:
http://tinyurl.com/29rf9j

Ovde se lepo krenulo sa Jevandljeljima a ne znam zasto se skrenulo sa teme...

A druga stvar, ismejavanje protestanata od strane pravoslavnih sto se tice teologije je=smesno i jadno. To je kao kada bi grupa srednjoskolaca ismejavala nobelovce, recimo. Posto vidim da ni vi nemate pojma, slobodan sam tako da kazem a bez da zelim da vas vredjam, cisto se spustam na vas nivo konverzacije, o protestantskoj teologiji, ili bar doprinosu kojem su oni dali a tice se biblijske, sistematske, ili neke druge grane teologije-onda i ne vredi pricati o jevandjeljima i slicno. A ovo i korisno sto je receno=plitko, bar za moj pojam. Ne zelim nikog da uvredim, ali ja se nadjem uvredjen kada neko pokusava nekog da omalovazava zato sto je ko zna od koga 'cuo' kako protestanti nemaju pojma, recimo, i to je to. Eto kakva slika. Na zalost.

Mnogo sam zalostan zbog ovog, ali sta da radim.

P.S. Valjda cemo krenuti malo ozbiljnije u diskusiju vezanu za jevandjelja, Pismo, jer mene uglavnom takve teme zanimaju, to je ono sto daje zivot dusi mojoj.

Pozdrav.