banjalukaforum.com

Postovani ucesnici ovog foruma,
cesto se pitam da li je veci greh na primer, ubiti coveka( namerno ili ne) ili ukrasti?
Moze li se to porediti i rangirati? Da li je veci greh biti pusac ili kradljivac?????
Moza nisam naveo dobre primere, ali nadam se da ste shvatili sustinu. Voleo bih cuti Vase misljenje tj. ,ono sta Vi znate o tome.

Један човјек којег сматрају једним од водећих мислилаца и теолога данашњице је рекао, да нема малих и великих гријехова, већ да су сви гријехови велики јер нас одвајају од себе, ближњег и Бога.

Такође је и рекао да нема безгрешног човјека,
и да је људски падати, али да је херојски сваки пут устајати и настављати својим путем, а не одустати или скренути од пута.

Eto , ne mogu to da razumem. Zar jednaku tezinu imaju oni koji npr, nesto slazu i time se potpomognu, ili neko ko je npr . pokrenuo rat, zbog kojeg su stradali mnogi?
Jasno je da , svaki greh , nije dobar i da nas udaljava od Boga, ali verovatno, neki ubrzavaju pad?
Razumem i to, kad padnes, vazno je da ustanes i vidis gde si zgresio.

Па ето, човјек је говорио у контексту духовног живота и тебе као личности.

Претпостављам, да неки гријеси, које и правни систем тако доживљава, попут крађе, насиља и убиства остављају теже последице како по околину, тако и по самог починитеља.
Такође, много духовних људи сматра да Бог прима покајање и од највећих грешника, стога је глупо вагати гријехове.

Много хришћанских светаца свједочи да човјек чим почне да живи духовним животом, односно ступи на пут боготражитељства, све мање гријехова чини, а сам себи изгледа све грешнији због све већег божијег присуства у том свом путу...

Свако добро!

)) hvala ti!
Ali, kako rece, Bog prasta sve , pa i najteze grehove. Znaci li to da mirne savesti mozes uraditi ovo ili ono.Nakon toga , mozes se pokajati , zatraziti oprost, i sve je svrseno? Ma ne mogu shvatiti ............

Bas dobra tema a takodze i dobro pitanje,Mnogi ljudi mozoa i bjeze od ove teme bas zbog toga jer je bas tako i vide kako si ti naveo,Moje misljenje jeste da je Isus i dosao na ovu planetu kako bi oprostio ljudima grijehe,i stvarno je sigurno da svaki grijeh moze bog da oprosti ako se iskreno covjek iskreno pokaje,Tu lezi veliki problem sta znaci iskreno se pokajati ,Problem danasnjice je bas to sto je grijeh otupio savjest da covjek tome prilazi bas tako kako si ti naveo

Такве гријехове које се чине са циничном својешћу *Одох гријешити а па ћу се покајати, јер ће ми Бог свеједно опростити, свети оци сматрају најтежим, скоро хулом на Бога.

Grijeh je zlocin, otkazivanja poslusnosti Bogu koju u sebi sadrzi sve ostale grijehe koji proizilaze iz ovog prvog grijeha tj.
to ti je kao virus koji se dalje razmnozva. A pokajanje narodski receno dodje kao antibiotik!
sintorr

_________________
LJubite bliznjeg kao samog sebe

Poenta je po meni da svako od nas zna sta je veci grijeh a sta manji. Ali sto je veci grijeh to je vece pokajanje tako da na kraju opet nema razlike izmedju pokajanog kradljivca i pokajanog ubice. Ali treba se znati pokajati.
Npr. ako ubijes covjeka i ukrades nesto, gdje si unio vise sebicnosti, mrznje? Ja vjerujem da Bog ne stavlja na vagu moja dijela vec gleda u moje srce, vjerujem da on ne govori u stilu: "Aha, ovaj grijeh je tezi od onoga". vec stavlja sve ono sto sam ucinio pred moje oci i konfrontira me sa time, ali u svijetlu onoga kako sam TREBAO da postupim u tom trenutku. Tada cu ja sam sebe osuditi, jer cu vidjeti kako sam lose i sebicno postupio u svom zivotu. Znaci nemojte uporedjivati pusenje i kradju, jer u pusenju nema sebicnosti, samo nedostatak istinske ljubavi i brige za samog sebe.
Simke, nadam se da se razumijemo, ja stavljam jos jednom naglasak da I TI I JA znamo sta je veci grijeh a sta manji, a grijeh po meni nije u dijelima nego u odsustvu ljubavi pri onome sto radimo. Jer najveca zapovijest kaze: "Ljubi bliznjeg svoga kao samog sebe". A i ti i ja znamo da je to kljuc za bolji svijet, znaci IMAMO ZNANJE koje nam cak niko nije ni rekao nego nam ja zapisano u svijesti, umu, srcu, kako god. Sjeti se koliko mi cesto osudjujemo ljude, osudjujemo ih kad daju milostinju, jer vidimo da daju da ih druge vide, da im se drugi dive, znaci nesto nedostaje, nesto nije dobro uradjeno, znaci dati novac samo po sebi kao da nije dovoljno. Sjecam se teme gdje se na nekoliko stranica raspravljalo da li je onaj fotograf sto je uslikao onu djevojcicu sto je pala od iznemoglosti dok je isla ka mjestu gdje je UN dijelio hranu, dok je lesinar cekao iza nje da djevojcica umre. Vidis, citava tema se vodila oko toga ZASTO je ucinio to sto je ucinio, sta je bio njegov motiv, da li je motiv bila zelja da pomogne ili ne. A da smo svi znali bez najmanje sumnje da je on svim srcem htio da pomogne, niko od nas ga ne bi osudjivao zato sto nije uzeo djevojcicu u ruke i odnio je do stacionara UN-a, vec uradio foto koji je obisao citav svijet.

Cuo sam jednu pricu prije 7-8 godina od jednog covjeka, pokusacu da je prepricam.

Bio jedan svestenik u jednom gradu, poznat po svom dobrocinstvu i velikoj cestitosti. Jedne veceri spava taj covjek u svojoj kuci, kad provali u njegovu kucu lopov i ukrade prelijepi i skupocjeni zidni sat koji je bio poklon opstine, izadje iz kuce i stane bjezati. Svestenik nije nista primjetio. Medjutim, nije odmakao puno od kuce kad ga policija ugledase sa satom i zaustavi ga. I rekose mu: "Sta ti radis u ovo vrijeme napolju sa satom koji je nasa opstina poklonila nasem svesteniku?" I stavise mu lisice, odvedose ga do kuce svestenika, probudise ga i rekose mu: "Izvinite sto Vas budimo u ovaj kasni sat, ali uhvatili smo ovog lopova sa Vasim zidnim satom. Pa rekoh da Vam vratimo sat i odvedemo lopova u zatvor gdje mu je i mjesto". A svestenik se obrati lopovu: "Jadni covjece, bas mi je drago da si se vratio jer sam ti zaboravio dati svoj kaput da ti ne bude hladno dok ides kuci. Pustite covjeka da ide svojim putem, sat mu je poklonjen od mene". I donese taj svestenik ogrtac i zaogrne tog lopova blagoslovi ga. Ovi policajci se malo zbunise, brzo dodjose sebi i napustise lopova i svestenika. Iduce jutro nadjose tog lopova objesenog u svojoj kuci.

Tako vjerujem da niko nama nece suditi nego cemo sami uvidjeti svoju sebicnost tako sto cemo biti konfrontirani sa ljubavlju nekoga ko nas ljubi ljubavlju vjecnom i vidjeti kako smo se odnosili prema sebi i drugima, kako smo bili malodusni prema sebi i drugima. Tada nece biti vazno sta si ucinio, da li si pusio, krao, ubijao, vec sta si osjecao pri tome, jer mi ne nosimo svoja djela sa sobom vec samo svoje srce. Isus sam kaze da cemo biti tamo gdje nam je srce. Slusaj sta Isus kaze Zidovima: "Uostalom, opažam: vi nemate u sebi ljubavi Božje".(Ivan/Jovan, 5.42). Vidis koliko je Njemu to bilo vazno moj brate.


Ja sam siguran da ni ti ni ja ne poznajemo nijednog covjeka koji je tako nesto u stanju, da mirne savjesti ubije nekog i ode i pokaje se jezikom i sve je svrseno. Da li je onaj sto je u Jasenovcu za jedno vece ubio 2000 ljudi, oprao ruke i otisao i u crkvu da mu se oproste grijesi, zaista opravdan? Treba se znati pokajati, jer pokajati se znaci ciniti sve da nikad vise ne ponovis to sto cinis, vrijednost tvoje iskrene zelje ne umanjuje uspjeh ili neuspjeh tvog nastojanja da se to vise ne ponovi. Slusaj sta kaze Isus jednom bolesniku kojeg je izlijecio nakon 38 godina bolesti: "Eto, ozdravio si! Više ne griješi, da ti se što gore ne dogodi" (Ivan/Jovan, 5.14)

I jos nesto: dok god ne budemo sami pokusali da razlikujemo ispravno od neispravnog, uvijek cemo pitati druge sta je ispravno a sta neispravno, i tako cemo postati zrtve onih koji koriste nasu naivnost da zarade na nasoj neukosti.

Pozdrav!

Mislim da postoje veci i manji grijesi i da Biblija o tome govori. O tome sam vec pisao ali evo jos jednom da ponovim.
Biblija dijeli grijehe u dve kategorije:“grijesi tijela” i “grijesi duha”.
Grijesi tijela obicno ukljucuju nase apetite koji odu van nase kontrole: preljuba, prozdrljivost, pijanstvo. Ovo su vidljivi grijesi.
S druge strane, grijesi duha, nisu tako vidljivi. Oni se zovu ponos, oholost, sebicnost, samo-pravednost, kritizerstvo. Ovi grijesi generalno nisu tako sareni i upadljivi kao grijesi tijela. Oni ne izazivaju mnogo traca, mozda zato sto je trac takodje jedan od grijeha duha. Skoro nikad nisam cuo da je neka crkva sankcionisala nekog zbog ovih grijeha. Ako cujete da je neki svestenik otpusten iz crkve zbog “moralnih razloga” mozete biti sigurni da to nije ponos. Crkve u nase vrijeme ne pridaju mnogo paznje grijesima kao sto su ponos i oholost.
Ali Isus jeste. Novi Zavjet nam daje iznenadjujuce puno prica koje ukljucuju tri osobe: gresnika tijela, gresnika duha i Isusa. Tako imamo pricu o fariseju, gresnoj zeni koja je pomazala Isusove noge; zatim pricu o fariseju i skupljacu poreza; o izgubljenom sinu i starijem bratu, pricu o religijskim vodjama nasuprot zene uhvacene u preljubi.
U svakoj od ovih prica, ljudi koji su bili krivi zbog grijeha tijela, su shavtili da su u velikom problemu. Dosli su Isusu i bili promijenjeni.
S druge strane, ljudi koji su bili krivi zbog grijeha duha, ponosa i oholosti, su slijepi. Oni ne vide svoje stanje. Oni misle da je moguce voljeti Boga i prezirati ljude. Oni su ustvari mislili da su uzori duhovne zrelosti zato sto su izbjegavali grijehe tijela a nisu bili svjesni da je njihov grijeh mnogo opasniji jer je unistio njihovu sposobnost da vole. I zbog toga su grijesi duha najopasni i najdestruktivniji grijesi od svih.
Mi smo skandalizovani grijesima tijela. Isus je bio skandalizovan grijesima duha.
“Grijesi tijela su losi, ali oni su najmanje losi od svih grijeha. Sva najgora zadovoljstva su duhovna: zadovoljstvo da ubijedim druge da sam u pravu, da sefujem, da dominiram… zadovoljstvo moci ili mrznje. Jer u meni postoje dvije stvari, koje se nadmecu sa ljudskim bicem koje zelim da postanem. To su Zivotinjsko bice, i Djavolsko bice. Djavolsko bice je gore. Zbog toga, hladni, samo-pravedni cjepidlaka koji redovno ide u crkvu moze da bude mnogo blizi paklu od prostitutke.”
C.S. Lewis

Свакако да кроз историју имамо многе и разноврсне класификације гријехова и то не само у хришћанским црквама, и ја бих вам сад до ујутру могао цитирати разне класификације и многе умне мислиоце у њиховим покушајима да систематизују феноменологију гријеха.

Но тај јуристичко-моралистички поглед на заједницу Бога и човјека, , не даје истинску слику тог односа као и самог етоса првобитног хришћанства и суштинског односа човјека са Богом,као љубавног односа двије слободне личности.

У таквој представци то онда заиста постаје однос Бога - строгог и иманентног Законодавца, и човјека чија се слобода заиста ограничава наметнутим законско-моралистичким правилима, у којем имамо неслободан и нељубавни однос између њих.

Таква визија богочовјечанског односа онда једино може бити акт неслободе човјека чије акције не проистичу из узрастања, разумјевања, сазријевања и бескрајно дубоког односа личности, већ једино и искључиво један неслободан и поданички однос у коме смо приморани да следујемо за Богом у страху од сурове казне.

Оваква концепција тог односа била је веома популарна код римокатолика у средњм вијеку и управо је довела и до појвае лутерове редормације,(која је онда један сасвим разумљив покрет хришћанског срца жељног Бога Човјекољупца), па и до великих таласа атеизма и одбацивања односа са богом као суровим законодавцем и са католичком црквом као главним представником јуристичког поимања односа са Богом.

И да завршим ријечима једног чувеног хришћанског аскете:

Боже, не суди нам по правди, јер ако будеш судио по правди нико се неће спасти, већ нам суди по бескрајној милости и по бескрајном човјекољубљу Твојем!

Evo ovo me ohrabruje. Cini se da ipak postoji i definicija ovakvog ponasanja, i da je ta pojava poznata. Isto tako razmisljam i onom sto je kazano, Da ce nam BOG suditi po milosti i covekoljublju! Mnogo smo gresni(kad se pogleda i osvrne oko sebe).I sam vidim svoje grehe. Ponekad se uplasim za njihovo opravdanje, i sta reci KAD ZNAMO A GRESIMO! Zelim da verujem da je Bog covekoljubac i da se nasi odnos i odvijaju po takvim principima , a ne po zakonima i moranjima(kao u islamu). To bi trebalo da bude ta ljubav, koja nas udaljava od greha, a blizi nas onom ko nas voli. Poenta DAK -ove price , bila bi u tome , da se stalno sami preispitujemo, i da budemo svesni posledica ili rezultata onog sta cinimo. I to jeduhovnost, i uz Boziju prisutnost u nama ispravan put.
POZDRAV SVIMA !
simke r

Нека ти Господ подари сваку љубав и добро!

Ovo je jako zanimljiva tema i odusevila me natprosecno kvalitetnim odgovorima.

Mislim da jedini pravi odgovor na pitanje greha moze da se naci u pravilnom razumjevanju plana spasenja (JEVANDJELJA).

Najvaznije je da shvatimo zasto cinimo greh. Zasto se on dogadja cak i ljudima koji su bili blizu Boga?

Da bi nasli odgovor na ovo pitanje moramo se vratiti u prapocetke ljudske istorije, u Edemski vrt. Tu cemo naci covjeka koji ne cini greh, koji svakodnevno uziva u odnosu sa Bogom, moze mu pristupiti licem k licu, covjeka cije ponasenje je potpuno potcinjenog Bozijoj volji. Taj covjek je mogao da zivi vjecno, nije bio podlozan bolestima i smrti, niti bilo kojoj slabosti. Taj covjek nije bio uslovljen da mora sluziti Bogu. On je mogao da bira.

Dalje sledi poznata prica o lakovjernoj zeni, plodu poznanja dobra i zla, korovu i trnju i izgubljenom Raju . Ipak da bi pitanje greha razumili moramo znati sta se zapravo tu desilo, jer tu je kljuc razumjevanja za svaki nas problem.

Najveci problem i uzrocnik greha je vjerovali ili ne ljubav. Neko ce reci da je ovo apsurdna izjava, medjutim, ovo je istina. Biblija nas uci da postoji vise vrsta ljubavi. U Bibliji nalazimo nekoliko razliciti rijeci koje oznacavaju razlicite vrste ljubavi, tu su reci eros, storge, fileo i agape.

Samo agape oznacava onu pravu bozansku ljubav. Ljubav koja je nesebicna, koja je usmerena ka davanju, koja ne trazi korist. Kad Biblija kaze da je Bog ljubav ona zeli da predstavi Boga kao licnost kome je glavna crta karaktera nesebicna AGAPE ljuba. Ostale ljubavi kao sto je ”eros” oznacavaju ljubav koja ima odlike usmerenja ka sebi (egocentricnost).

Bog je stvorio covjeka na svoju sliku, pa prema tome covjek je imao savrsenu nesebicnu agape ljubav. Medjutim kada je pogresio ta ljubav je dozijela preusmerenje, mjesto da je usmerena ka Bogu i bliznjima ona je covjeka usmejravala ka sebi.
Pre pada u greh Adam je toliko volio Evu da je bio spreman da umre sa njom jer ju je neopisivo voleo. Medjutim, nakon pada u greh njegovo srce se promjenilo i umjesto da zastiti, onu koju voli, on je optuzio nju da je kriva. Jos je i krivnju svalio na Boga sto ju je stvorio.

Pad u greh je najveca katastrofa u istoriji, majka svih ostali tragedija. Ucinivsi prestup covjek se odvojio od Boga, nije vise nesebican nego sebican. Ovo je dovelo do degradacije covjekovog uma, duha, tjela i ostavilo dalekosezne posledice po covjekovu okolinu, zivotinjski i biljni svet, pa cak i na materiju. Sve je pocelo da propada jer je harmonija svemira bila narusena. Bozija ljubav je ta sto je drzala svet. Odvojivsi se od Boga covjek i njegovo okruzenje su ostali pez pokretacke sile i samim tim se moraju suociti sa unistenjem. To objasnjava zasto na svetu postoji smrt, bolesti, katastrofe.

Kao potomci Adama mi smo rodjeni sa deformitetom u nasem srcu (mislim izvoru nsih emocija), mi nismo sposobni da cinimo dobro. Mi bi to mozda i zeleli ali smo se rodili odvojeni od Boga, pa smo sebicni. Mala beba, cista i nevina, ipak ima egocentricnu prirodu, ona ne mari da probudi umornu majku u 2h posle ponoci samo da bi privukla paznju na sebe. Malu djecu niko nemora da uci da lazu, pa ipak jako lako pocnu lagati. Sto vise starimo to postajemo sve vise okrenuti ka sebi. Neki ljudi manje a neki vise, ali ako ponovo ne uspostavimo odnos Bogom u opasnosti smo da postanemo pravi sadisti.

Prema tome moramo primjetiti da postoji razlika u biblijskoj terminologiji za greh: Biblija dovori o GREHU i GRESIMA. Kada Biblija Govori o GREHU u jednini to se uvjek odnosi na stanje u kome se nalazimo. Stanje odvojenosti od Boga i sebicnosti. Ona ne govori da je covjek kriv zbog ovoga stanja, ono je samo posledica pada u greh. Medjutim, kada govori o GRESIMA u mnozini podrazumjeva nasa licna djela koja su proizasla kao posledica stanja u kome se nalazimo. Prema tome svako nase rdjavo djelo nastalo je zbog stanja odvojenosti od Boga.

U svim religijama osim u hriscanstvu covjek treba da se trudi da cini dobra djela kako bi ona na nekoj "nebeskoj vagi" prevagnulanad onim losim i tako omogucila spasenje covjeku. Nasuprot tomu Biblija je jasna. Svako djelo koje je ucinio covjek nemoze uticati na njegovu sudbinu u pogledu spasenja. Dok god je covjek odvojen od Boga on je gresan, pa makar radio nevjerovatna djela milosrdja. Uvjek ce u njemu postojati sebicnost, pa prema tome bice odvojen od Boga. Mi jednostavno nemozemo uciniti nista sa cim bi promjenili stanje u kome se nalazimo.

Bog je svet, sto znaci odvojen od greha, pa tako prljav covjek ne moze uspostaviti zajednicu sa njim i ponovo zivjeti vjecno.

Ali bas tu je ljepota, i bas tu se ogleda velicina Bozije ljubavi. Upravo zato sto mi ne mozemo njemu, sto nemozemo uciniti nista da bi se spasili Bog je dosao nama. On se spustio u licnosti Isusa Hrista na nivo palog covjeka da bi mi mogli biti spaseni.

Tu se ogleda savrsenstvo Bozije inteligencije.

Hajde da shvatimo jos dva pojma koja su jako bitna. Znam da sam oduzio ali vas molim da nastavite da citate, posto sam ubjedjen da je tema bitna za zivot svakog od nas, a ovim putem zelim prenjeti deo svoga odusevljenja LjEPOTOM JEVANDjELJA.

Bog ima mnogo osobina, ali dve se izdvajaju: MILOST i PRAVDA.

Bozija PRAVDA nalaze da krivac snosi posledice svojih postupaka. Plata za greh je smrt, kaze Bibija. To nije surovost, nego neophodnost, jer kao sto je vec neko rekao da je greh kao bolest, greh je kao rak i zato mora da se unisti da nebi unistio cjelo tijelo. Zbog jedne celije raka cjelo tijelo moze biti unisteno, tako i cjeli univerzum moze propasti zbog greha u samo jednom srcu, jer on je zarazan.

Medjutim, Bog je i MILOSTIV i ne zeli da niko strada. On pati za svakim i najmanjim bicem koje strada. Ali On nije kao mi da pravi kompromise sa svojim osobinama kao mi sa nasim. Mi ako smo ljuti zaboravimo na dobrotu ili obrnuto, sledimo nase osecaje. Medjutim Bog je savrseno uravnotezena licnost.

Isus je savrseno resenje. Zbog Bozije milosti on je dosao na zemlju i umro na goloti da bi nas spasao. Posto Bozija pravda trazi osudu krivca on je krivicu preuzeo na sebe i umro za gresni ljuski rod. Za ovo nije cekao da se mi popravimo nego je to uradio za svakoga covjeka, pa i one koje ga trenutno ne prihvataju. Svaki cojek moze da se spasi, samo treba prihvatiti dar. Covjek moze samo da se divi djelu koje je Bog uradio.

Vec sam naveo da mi nemozemo uciniti nista da bi se spasili. Mi cak ne mozemo ni da se iskreno pokajemo, jer nase kajenje je cesce strah od posledica zbog ucinjenog greha nego istinsko pokajanje i gnusanje nad grehom. Pravo pokajanje je dar od Boga koje dozivi svako ko iskreno vjeruje Isusa Hrista kao spasitelja.

Ipak pobjedom nad grehom koju je Isus izvojevao mi mozemo doci u spasenje. On je nasa zamjena i uvjek spreman da nas prihvati nakve kakve jesmo. On ne zeli da mi cekamo da se popravimo pa da mu dodjemo. On nas sad zeli. Ovoga trenutka.

Bez njega mismo potpuno nemocni. Ako bi pokusao da u sto manje reci opisem JEVANDjELjE onda bi ove reci koje je napisao jedan duhovni pisac bile najbolji primjer za to:

Sa Hristom se postupalo onako kako mi zasluzujemo, da bi se s nama postupalo kako On zasluzuje. On je bio osudjen zbog nasih greha, u kojima nije imao udela, da bismo mi mogli biti opravdani Njegovom pravdom, u kojoj nemamo udela. Pretrpeo je smrt koja je bila nasa, da bismo mogli primiti zivot koji je bio Njegov. »Ranom njegovom mi se iscelismo.«

Mi mozemo da zivimo svoj zivot sa Bogom ili bez Njega. Bog nam je dao slobodu da biramo. Ali sam siguran da je zivot sa Bogom mnogo kvalitetniji i lepsi nego Bez njega.
Bog je znao da smo mi previse slabi da pobjedimo greh, pa je zato on pobjedio za nas. Sve sto je potrebno jested da vjerujemo u Isusa kao spasielja, da prihvatimo taj neprocjenjivi a ipak besplatni dar i da Bogu u poniznosti priznamo da smo gresni i da nemamo snage da se popravimo i da napusimo greh. Ako zaista zelimo da vjerujemo u to Bog ce uciniti da Duh Sveti mjenja nase srce i mi pocinjemo da uvidjamo koliko su losi bili nasi postupci. Svi oni gresi koji su nam bili slatki i privlacni postace odvratni i odbojni. Priznanjem nase vjere Bogu mi se ponovo vracamo u zajednicu sa njim. On nam vise nije tako dalek, vec shvatamo da nam je jako blizak. Shvatamo koliko On cezne da ima prijateljstvo sa nama, a i mi ceznemo za njim. Prestajemo ciniti greh ne zato da bi se spasili vec zato sto znamo da to vredja Boga a posto ga volimo necemo ga vredjati nego cemo uzivati izvrsavanju njegove volje. Sa vremenom cemo provoditi sve vise vremena u molitvi i proucavanju Biblije. A svaki teret krivice i osecaj neprihvacenosti ce nestati. Nas zivot postace ljepsi, dobice smisao, shvacemo da nismo bezvredni i nistavni, vec da vredimo neopisivo. Toliko da je tvorac univerzuma bio spreman poloziti zivot za nas.

Isus je rekao:
”Evo stojim na vratima i kucam. Ako ko cuje glas moj i otvori vrata, uci cu k njemu i vecerati sa njim i on samnom." (Otkrivenje 3.20)

Ja sam siguran da je on blizu nasih srca, samo ceka priliku da mu dozvolimo da udje i oslobodi nas od okova greha. AMIN

Boziji balgoslov zelim svima.

_________________
Jer Bogu tako omilje svijet da je i sina svojega jedinorodnoga dao, da nijedan koji ga vjeruje ne pogine, nego da ima ľivot vječni. (Jevandjelje po Jovanu 3,16)
SAJT O BIBLIJI:
http://www.biblija.cjb.cc
NESTO MALO O MENI:
http://www.mladen.iwarp.com

)))))
samo toliko
Inace HVALA svima koji ucestvuju u pomoci, u potrazi za odgovorom na ovu dilemu!!!

Necu citirati sve ovo sto je divno rekao DEFENDER. Samo cu se nadovezati jednim govorom, gde se GOSPOD obraca coveku

Ako si se razocarao u svome prijatelju, u nekome kome si poklonio svoje srce I TO OD MENE DOLAZI!
Ja sam dopustio da se razocarasda bi pokazao da je GOSPOD BOG, tvoj najbolji prijatelj. Nekome moramo pokloniti srce, ali ako to srce poklonimo nekom na zemlji, svi nas mogu povrediti.
Eto delica savrsenstva Bozije promisli.

Kad jednom pocnemo da zivimo rijeci koje si rekao, vidjecemo koliko istine ima u njima, a potrebno je samo da ucinimo prvi korak. To ti je kao jedna avantura, preispitivanje samog sebe, posmatras svoje postupke i razmisljas kako treba da se postavljamo prema odredjenoj situaciji, prema ljudima. Ako zelis da razumijes ljude, da pocnes da saosjecas sa njima, da budes osjetljiv na tudju bol, pocnimo da se stavljamo u njihov polozaj. Cak i Isus kaze da su svi Proroci i sva Pisma sadrzana u sledecoj recenici: "Cini drugome ono sto zelis da drugi cini tebi". Molim te da razmislis o ovoj recenici neko vrijeme. Zamisli, jedna knjiga koja je pisana vijekovima, Pismo od Boga nama, a poruka citavog Pisma je sadrzana u toj recenici. Ali ta recenica nam kaze: da ucimo da se stavljamo u tudji polozaj, da se pitamo kako bi se mi osjecali u tudjoj kozi. Ne moramo to uraditi zbog ljudi, nego zbog sebe. Mi citav svoj zivot osudjujemo druge zbog postupaka koje mi isto cinimo, osudjujemo druge zbog rasizma a svadjamo se sa svojom majkom svaki dan, osudjujemo tudju pohlepu a sami smo pohlepni.

Tri momka dobila nalog da odrade jedan posao honorarno, i morali su prvo da urade procjenu ukupnog troska. I sad, dva momka, koji su bili najbolji drugari od djetinjstva, rekose ovom trecem, kojeg su povrsno poznavali a upoznali su ga preko tog projekta, da trosak malo povise jer je nalogodavac bio ogromna firma i nece ni osjetiti ako malo vise plate. To je bilo lako uraditi, ali ovaj treci nije htio da ispadne lazov, nije htio da okrade nalogodavca, a to da li nalogodavac ima para ili ne ne igra uopste ulogu, jednostavno nije htio da se dovede u situaciju u kojoj sebe nedvosmisleno vidi kao lazova. Pruzila mu se prilika da zaradi fini novac, mogao je da zaradi daleko vise da je htio da slaze, ali htio je da ostane covjek. I rece on to njima, i poprati sve to rijecima: "Ako ostanemo iskreni tokom citavog projekta, cistog obraza, ja vam garantujem da ce se projekat zavrsiti samo onako kako mozemo da zamislimo".
I nista, ova dvojica se morali sloziti jer je ovaj treci bio vodja projekta. I tokom citavog projekta morali momci voditi evidenciju koliki je objektivni trosak bio. I sad, ovaj treci je najvise posla odradio i u pravilu pisao uvijek manji trosak, ali trosak kakav je zaista bio. I ovaj jedan mu to spomenu, a on mu rece: "Ja unosim objektivan trosak, mozda malo gresim, ali ne zelim da pisem trosak za koji 100% znam da ne postoji". I na kraju je zavrsilo tako da je je taj tim dobio novi nalog za daljni razvoj, ta dva momka su bila manje placena, ovaj treci je placen vise, ova dva momka su ispala iz tima i ovaj treci je nastavio da radi projekat sam.

Ako kazemo da vjerujemo da postoji pravda, naucimo da zivimo svoje rijeci, shvatimo da sve sto cinimo ne prolazi bez odjeka, da sve sto kazemo i pomislimo ne prolazi bez reakcije, da "postoji uho ljubomorno koje sve čuje". Ali budimo mi ti koji cine prvi korak, sagledavajmo posljedice, nemojmo biti malodusni, nikad vise nemojmo reci rijeci poput: "pa i oni su, nisam ja jedini", "pa i on je mene", "pa i drugi to isto cine", nemojmo da nam to bude opravdanje, shvatimo da mi nas zivot zivimo samo zbog nas. Tada cemo shvatiti znacenje Isusovih rijeci: "Ako te udari u jedan obraz, okreni mu drugi". Jer ako ne uzvratimo to ne znaci da mi zelimo da ucinimo ovog drugog boljim covjekom i da uticemo na njega, vec da se pitamo cak i u tom trenutku: "Ja ne zelim da mene neko udari, da li treba i ja da udarim njega? Da li cu nakon sto mu uzvratim pokazati sebi da sam ja postao 'bolji' covjek???". Znaci u svakom trenutku ucimo da ostanemo dosljedni sebi, da budemo iskreni.
Ja sam se pitao dosta cesto, kako da naucim da volim ljude, kako da saosjecam sa njima, kad nijedan nije zasluzio da ga volim. Odgovor je uvijek bio da se stavim u njihovu situaciju.
I svaki covjek koji tako pokusa, koji iskrenog srca pokusa da zivi iskreno, odgovorno, mora jednog trenutka doci do Boga, jer ce se sit nagledati cuda u svom zivotu, jer ce vidjeti Nevidljivu Silu koja djeluje u njegovom zivotu, koja ravna put pred njime.

I da li tu ostaje mjesta za diskusije cija je religija najbolja, cija je crkva bolja? Da li je tada vrijedno diskusije da li sam ja bolji vjernik jer se u mojoj crkvi stoji a drugima sjedi? Da li sam ja tada zaista bolji covjek??? Svi smo pogresili, sve smo pogresno uradili jer smo sve mijenjali a sebe same nismo mijenjali, a jedino to je ispravno. Sve smo pretvorili u rituale i ceremonije, nekad pomislim da sam mozda u krivu, da pretjerujem, da sam pesimista, ali onda pogledam one koji se deklarisu vjernicima i zive vjeru, nista im nije sakriveno od teoloskih ucenja i istorije crkve, a pokazuju srednji prst svojim sagovornicima, sjetim se jednog mog prijatelja iz Amerike koji kaze da mu clanovi jedne zajednice prijete da ce u pakao zato sto nije jedan od nijh. A ono najvaznije, "Ljubite bliznjeg svoga kao samog sebe", nema nigdje.

Bio sam prije odredjenog vremena u Riegersburgu, nedaleko od Graz-a ( http://www.riegersburg.com ), u jednom zamku, nazvanom "zamak vjestica", gdje su ljudi bjezali za vrijeme navale Turaka da spase svoje zivote. To je bio kao mali grad, imali su svoju administraciju, sud, vojsku, crkvu. Za vrijeme progona "vjestica" tu su sudili zenama koje su osudjivali za jeres i vracanje, i vidio sam sprave kojima su ih mucili i ubijali. Nisam mogao vjerovati svojim ocima pa sam morao dodirnuti sve te sprave da se uvjerim da je to zaista realno, da se to zaista desavalo. I ni u jednom trenutku nisam mogao da prihvatim da su te sprave bile tu da se iznudi priznanje iz tih zena, vec mi je samo kolala misao po glavi da su te sprave bile izmisljene od najbolesnijih umova samo da se izivljavaju nad ljudima, isto kao sto su u Jasenovcu izmisljali najstravicnije sprave za mucenje. Uopste nisam vidio nikakvu razliku. Nikad nisu slijedili istinu, citavo vrijeme su samo sebe slusali, svoj bolesni um, a najbolje sto su mogli da urade je da kazu da to rade u Bozije ime. To je najbolji primjer laži u kojima živimo.
Ali ja sam opet optimista, jer znam i vjerujem da svako svojim putem ide, da nam se putevi nekad mogu ukrstiti, ali da je svaciji put ogradjen od tudjih najvecim dijelom, i da ja sam odredjujem kakav ce biti moj put, i da nkad nisam sam.

Veliki pozdrav!

Најгори грех је неокајани грех. А као што је већ неко споменуо, починити грех са намером "каснијег кајања" је лицемерство које не може наследити Царства Божјега. Зато памет у главу.

_________________
Маран Ата

Pozdrav svima!

Ja sam čuo, čitao, možda i vidio, ko zna koliko slučajeva gdje su ljudi činili zlo i pri tome imali u vidu odlazak u crkvu da okaju grijehe. Najbolji primjer je kupovanje oproštajnica grijeha. Ali znam i uvjeren sam da ne postoji čovjek na ovoj planeti koji je tako nešto učinio i USPIO da okaje grijehe. To je apsolutno nemoguće, neizvodljivo. Pokajati se znači iz sveg srca se pokajati, osjećati ogroman teret na srcu, osjetiti težinu svega onoga što sam učinio (sjetite se one priče o lopovu koji se objesio). Da li je moguće za jednog čovjeka da čini zlo sa namjerom da se objesi poslije toga zbog kajanja???
Nešto slično ali manje upadljivo je kada mi griješimo svaki dan, i kontamo u glavi čitavo vrijeme kako je Bog ljubav sama i kako nam je već oprostio. U takvim terminima je pogrešno razmišljati, jer moramo biti realni i pogledati oko sebe i vidjeti da mi vidimo ne samo ljubav nego i ratove i ostale pošasti. Ali samo statičan čovjek razmišlja i govori da je Bog ljubav i da će mi oprostiti nakon što učinim grijeh, odnosno da je zao zato što se dešavaju ratovi, a pri tom grešeći i dalje. Ratovi imaju svoj razlog, oni nas tjeraju da razmišljamo, da nešto mijenjamo, da tražimo uzrok problema. Ako pogresim i znam da je Bog ljubav, nije u redu s moje strane da zaboravim da je Bog i pravedan. Nije u redu s moje strane da se ljutim na Boga zato sto je "pokazao" da bas i nije ljubav. Ja ako sam spreman da učim, meni sve služi kao sredstvo za ucenje, a Bogu vjerujem kao najboljem prijatelju da sve što se dešava - dešava se za moje dobro. Zar nisu Isusove rijeci "Eto, ozdravio si! Više ne griješi, da ti se što gore ne dogodi" (Ivan/Jovan, 5.14) bila jedna pouka za sve nas?
Predstave poput: "Bog je ljubav, znaci mogu da grijesim ali oprostice mi", su jedna od iluzija u kojima zivimo, a sve sa ciljem da ne mrdnem sa mjesta. Ako izbije rat mi fino zabijemo glavu u pjesak i kao da se nista nije desilo, ili prihvatamo jednu drugu iluziiju - da Bog nije ljubav. Dok se ne desi nesto sto ce nas ubjediti u suprotno.
Dok god UČIM, sve što se dešava je jedna prilika da nešto naučim, i dok god učim, nije bitno od koga učim.
Za mene lično Bog nije filozofski problem koji treba da se definiše ili utrpa u poznate obrasce, već nešto što mora da se doživi svim svojim bićem.
Meni je drago da imam priliku da učim od sviju ovdje, i želim da kažem da je jedan veliki blagoslov za sve nas, bez obzira bili mi ateista ili vjernik, da se sastajemo na jednom mjestu kao na ovom forumu i da UČIMO jedni od drugih, da posmatramo sebe i da razmišljamo o mnogim stvarima, i da RASTEMO u duhu.

Pozdrav!

Дак, молио бих те само да кад кажеш Црква,
поготово у таквом контексту какав је индулгенција,
кажеш на коју цркву мислиш.

Индулгенција, односно опроштај гријеха за новац, се појавила и као таква је позната једино код римокатолика када је Папа Лав 1517. увео праксу опраштања гријеха за новац уз написмену потврду.
Ова пракса је била један од резлога Мартину Лутеру за реформаторски покрет и настанак протестантизма.
Није ми познато је да иједна друга хришћанаска Црква имала слично тумачење покајања покајања.

Свако добро!